Ciprofloxacin Quatalia 2mg/mL rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
RFZO napomena
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Ciprofloxacin 2mg/mL
Lek Ciprofloxacin Quatalia, rastvor za infuziju, je indikovan za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (videti odeljke 5.1).
Pre započinjanja lečenja treba obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji na ciprofloksacin.
Odrasli
-
Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama:
-
egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća,
Ciprofloxacin Quatalia se za egzacerbaciju hronične opstruktivne bolesti pluća sme primeniti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za lečenje tih infekcija smatra neodgovarajućom,.
-
bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze ili kod bronhiektazija,
-
pneumonija (izuzev nozokomijalne pneumonije),
-
-
Hronični supurativni otitis media,
-
Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa naročito ukoliko je prouzrokovana Gram-negativnim bakterijama,
-
Akutni pijelonefritis,
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta,
-
Bakterijski prostatitis,
-
Infekcije genitalnog trakta
-
epididimo-orhitis, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae,
-
pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae,
-
-
Infekcija gastrointestinalnog trakta (kao što je putnička dijareja),
-
Intraabdominalne infekcije,
-
Infekcije kože i mekih tkiva prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama,
-
Maligni otitis externa,
-
Infekcije kostiju i zglobova,
-
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon ekspozicije i lečenje)
-
Ciprofloksacin se može primenjivati kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom-povišenom telesnom temperaturom za koju se smatra da je posledica bakterijske infekcije.
Deca i adolescenti
-
Bronhopulmonalne infekcije prouzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom,
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis,
-
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon ekspozicije i lečenje)
Ciprofloksacin se takođe može primenjivati u lečenju teških infekcija kod dece i adolescenata kada se proceni da je neophodno.
Lečenje treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 4.4. i 5.1).
Treba uzeti u obzir zvanične preporuke za adekvatnu upotrebu antibiotika.
Doziranje
Doziranje je određeno indikacijom, težinom i lokalizacijom infekcije, osetljivošću uzročnog mikroorganizma na ciprofloksacin, renalnom funkcijom pacijenta i, kod dece i adolescenata, telesnom masom.
Trajanje terapije zavisi od težine bolesti i kliničkog i bakteriološkog toka infekcije.
Nakon započinjanja intravenske terapije, može se preći na oralnu terapiju tabletama ili suspenzijom ukoliko je klinički indikovano, a po izboru lekara. Intravenska administracija treba da bude zamenjena oralnom uoitrebom što je pre moguće.
U težim slučajevima ili ukoliko pacijent ne može da uzima terapiju oralnim putem (npr. pacijent je na enteralnoj ishrani), preporučuje se započinjanje terapije ciprofloksacinom intravenskim putem, sve dok se ne steknu uslovi za prebacivanje na oralnu upotrebu kada oralna upotreba postane moguća.
Terapija infekcija prouzrokovanih određenim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova.
Terapija pojedinih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom i infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova u zavisnosti od prisutnog uzročnika.
Odrasli
| Indikacije | Dnevna doza u mg | Ukupna dužina trajanja terapije (uključujući prelazak na oralnu terapiju, što je pre moguće) | |
| Infekcije donjih delova respiratornog trakta | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7 do 14 dana | |
| Infekcije gornjih delova respiratornog trakta | Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7 do 14 dana |
| Hronični supurativni otitis media | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7 do 14 dana | |
| Maligni otitis externa | 400 mg tri puta dnevno | 28 dana do 3 meseca | |
| Infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4) | Komplikovani i nekomplikovani pijelonefritis | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7 do 21 dana, u pojedinim situacijama lečenje može da traje i duže od 21 dana (npr. apsces) |
| Bakterijski prostatitis | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 2 do 4 nedelje (akutni) | |
| Infekcije genitalnog trakta | Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | najmanje 14 dana |
| Infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije | Dijareja prouzrokovana patogenim bakterijama, kao što su Shigella spp. osim Shigella dysenteriae tip 1, i empirijska terapija teških oblika putničke dijareje | 400 mg dva puta dnevno | 1 dan |
| Dijareja prouzrokovana bakterijom Shigella dysenteriae tip 1 | 400 mg dva puta dnevno | 5 dana | |
| Dijareja prouzrokovana Vibrio cholerae | 400 mg dva puta dnevno | 3 dana | |
| Tifoidna groznica | 400 mg dva puta dnevno | 7 dana | |
| Intraabdominalne infekcije prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 5 do 14 dana | |
| Infekcije kože i mekih tkiva | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7 do 14 dana | |
| Infekcije kostiju i zglobova | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | maksimalno 3 meseca | |
|
Kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom za koju se smatra da je posledica bakterijske infekcije - Ciprofloksacin treba da se primeni zajedno sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensima u skladu sa zvaničnim vodičima |
400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | Terapiju treba nastaviti u toku celokupnog perioda dok postoji neutropenija | |
| Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja patogenu i lečenje), kod osoba koje zahtevaju parenteralnu primenu leka (terapiju je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja patogenu) | 400 mg dva puta dnevno | 60 dana od potvrde ekspozicije bakteriji Bacillus anthracis | |
Pedijatrijska populacija
| Indikacije | Dnevna doza u mg | Ukupna dužina trajanja terapije (uključujući prelazak na oralnu terapiju što je pre moguće) |
| Cistična fibroza | 10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi | 10 do 14 dana |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis | 6 mg/kg telesne mase tri puta dnevno do 10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi | 10 do 21 dana |
| Terapija inhalacionog antraksa nakon izlaganja i terapija kod osoba kod kojih se mora primeniti parenteralna terapija; primena leka treba da počne što pre nakon suspektne ili potvrđene ekspozicije. | 10 mg/kg telesne mase dva puta dnevno do 15 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi | 60 dana od potvrde ekspozicije bakteriji Bacillus anthracis |
| Drugi teški oblici infekcije | 10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi | U zavisnosti od tipa infekcije |
Stariji pacijenti
Doza ciprofloksacina kod starijih pacijenata određuje se na osnovu težine infekcije i klirensa kreatinina.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre
Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega su date u tabeli:
| Klirens kreatinina [mL/min/1,73m2] | Kreatin u serumu [mikromol/L] | Intravenska doza [mg] |
| > 60 | <124 | Videti uobičajeno doziranje |
| 30 – 60 | 124 - 168 | 200-400 mg na svakih 12 sati |
| < 30 | >169 | 200-400 mg na svaka 24 sata |
| Pacijenti na hemodijalizi | >169 | 200-400 mg na svaka 24 sata (nakon dijalize) |
| Pacijenti na peritonealnoj dijalizi | >169 | 200-400 mg na svaka 24 sata |
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega i/ili jetre nije proučavano.
Način primene
Lek Ciprofloxacin Quatalia rastvor za infuziju treba vizuelno proveriti pre upotrebe. Rastvor se ne sme primenjivati ukoliko je zamućen.
Lek Ciprofloxacin Quatalia se primenjuje kao intravenska infuzija. Dužina trajanja infuzije kod drce je 60 minuta.
Kod odraslih pacijenata dužina trajanja infuzije je 60 minuta za dozu od 400 mg leka Ciprofloxacin Quatalia rastvora za infuziju i 30 minuta za dozu od 200 mg leka Ciprofloxacin Quatalia rastvora za infuziju. Spora infuzija u veliku venu može smanjiti nelagodnost kod pacijenta i rizik od iritacije vene.
Rastvor za infuziju se može primeniti direktno ili nakon mešanja sa drugim kompatibilnim infuzionim rastvorima (videti odeljak 6.6).
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu, na druge hinolone ili bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.
-
Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).
Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su ranije imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primenjivali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata ciprofloksacinom se sme započeti samo ukoliko nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti takođe odeljak 4.3).
Teške infekcije i mešovite infekcije sa Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima
Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje mogu biti prouzrokovane Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod takvih infekcija ciprofloksacin se mora primenjivati zajedno sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensima.
Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)
Ciprofloksacin se ne preporučuje u terapiji streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.
Infekcije genitalnog trakta
Epididimo-orhitis i pelvičnu inflamatornu bolest mogu prouzrokovati izolati bakterije Neisseria gonorrhoeae
koji su rezistentni na fluorohinolon.
Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, treba razmotriti primenu ciprofloksacina jedino u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensom (npr. cefalosporin) osim ako
se može isključiti infekcija bakterijom Neisseria gonorrhoeae rezistentnom na ciprofloksacin. Ukoliko se nakon tri dana lečenja ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.
Infekcije urinarnog trakta
Rezistencija bakterije Escherichia coli, najčešćeg uzročnika infekcija urinarnog trakta, na fluorohinolone varira u zemljama Evropske unije. Lekarima se savetuje da prilikom propisivanja leka uzmu u obzir lokalnu rasprostranjenost rezistencije bakterije Escherichia coli na fluorohinolone.
Intraabdominalne infekcije
Postoje ograničeni podaci o efikasnosti ciprofloksacina u terapiji postoperativnih intraabdominalnih infekcija.
Putnička dijareja
Pri izboru ciprofloksacina treba uzeti u obzir informacije o rezistenciji relevantnih patogena na ciprofloksacin u zemljama u koje se putuje.
Infekcije kostiju i zglobova
Ciprofloksacin treba primenjivati u kombinaciji sa drugim antimikrobnim agensima u zavisnosti od rezultata mikrobioloških ispitivanja.
Inhalacioni antraks
Primena kod ljudi se zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti, kao i eksperimentalnim podacima na životinjama zajedno sa ograničenim podacima koji se odnose na ljude. Nadležni lekari treba da prate nacionalne i/ili međunarodne prihvaćene preporuke koji se odnose na lečenje antraksa.
Pedijatrijska populacija
Primena ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da prati dostupne zvanične preporuke. Terapiju ciprofloksacinom treba da započne samo lekar koji ima iskustva u lečenju cističnih fibroza i/ili teških oblika infekcija kod dece i adolescenata.
Ispitivanja su pokazala da primena ciprofloksacina može da prouzrokuje artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja. Podaci o bezbednosti primene ciprofloksacina kod dece iz dvostruko slepe randomizovane studije (ciprofloksacin: n=335, prosečna starost = 6,3 godine; kontrolna grupa: n=349, prosečna starost = 6,2 godine; raspon godina = 1 do 17 godina). Rezultati su pokazali incidencu suspektne artropatije povezane sa primenom leka (odvojeno od kliničkih znakova i simptoma povezanih sa zglobovima) nakon 42. dana iznosila 7,2% i 4,6%. Odnosno, incidenca artropatije povezane sa lekom nakon jednogodišnjeg praćenja je bila 9,0% i 5,7%. Povećanje broja slučajeva suspektne artropatije povezane sa lekom tokom vremena nije bilo statistički značajno između grupa. Terapiju treba započeti tek posle pažljive procene odnosa koristi i rizika, zbog mogućih neželjenih dejstava povezanih sa zglobovima i/ili okolnim tkivom. (videti odeljak 4.8)
Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom
Klinička istraživanja obuhvatala su decu i adolescente starosti od 5-17 godina. Znatno manja iskustva postoje u lečenju dece uzrasta između 1 i 5 godina.
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis
Terapiju infekcija urinarnog trakta ciprofloksacinom treba uzeti u obzir kada se ne mogu primeniti druge terapije i ona treba da bude zasnovana na rezultatima mikrobiološke dokumentacije.
Klinička istraživanja su sprovođena kod dece i adolescenata uzrasta od 1 do 17 godina.
Ostali specifični teški oblici infekcija
Ciprofloksacin je opravdano koristiti u drugim teškim oblicima infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.
Upotreba ciprofloksacina u drugim teškim oblicima infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.
Preosetljivost
Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije, mogu se javiti već posle primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu biti opasne po život. Ako se takve reakcije jave, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti odgovarajući medicinski tretman.
Mijastenija gravis
Ciprofloksacin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).
Mišićno-skeletni sistem
Ciprofloksacin generalno ne treba primenjivati kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Uprkos tome, u veoma retkim slučajevima, posle uvida u mikrobiološku dokumentaciju o prouzrokovaču infekcije, uz procenu odnosa rizik/korist, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima u terapiji nekih teških infekcija. To se posebno odnosi na slučajeve neuspeha standardne terapije (usled bakterijske rezistencije na druge antibiotike), onda kada rezultati mikrobioloških analiza opravdavaju primenu ciprofloksacina.
Tendinitis i ruptura tetive
Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove, ali i drugih), ponekad bilateralni, mogu se javiti već u roku od 48 sati od započinjanja terapije hinolonima i fluorohinolonima, a njihova pojava je zabeležena čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim solidnim organima i onih koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima. Zbog toga se istovremena primena kortikosteroida mora izbegavati.
Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolnog oticanja, zapaljenja) treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i razmotriti primenu alternativne terapije. Zahvaćeni(e) ekstremitet(e) treba tretirati na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ukoliko se pojave znakovi tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.
Aneurizma i disekcija aorte, i regurgitacija/neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka
U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno nakon uzimanja fluorohinolona kod populacije starijih i od regurgitacije aortne i mitralne valvule. Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), i regurgitacije/nekompetentnosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).
Zbog toga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa porodičnom anamnezom aneurizmi ili kongenitalnim oboljenjima srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi ili kod pacijenata sa dijagnozom već postojeće aneurizme i/ili disekcija aorte ili poremećaja srčanih zalistaka ili u prisustvu drugih faktora rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:
-
za aneurizmu i disekciju aorte kao i regurgitaciju/nekompetentnost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behçet- ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno
-
za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija arterija, ili poznata ateroskleroza, ili Sjögren-ov sindrom) ili dodatno
-
za regurgitaciju/neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka (npr. infektivni endokarditis).
Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i od njihove rupture, može se takođe povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.
Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.
Pacijentima treba savetovati da u slučaju akutnog poremećaja disanja, pri pojavi srčanih palpitacija, ili razvoju edema abdomena ili donjih delova ekstremiteta hitno potraže medicinsku pomoć.
Poremećaji vida
Ukoliko se javi poremećaj vida ili ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.
Fotosenzitivnost
Pokazalo se da ciprofloksacin može prouzrokovati fotosenzitivne reakcije. Pacijentima koji uzimaju ciprofloksacin treba savetovati da tokom terapije izbegavaju produženo izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju (videti odeljak 4.8).
Konvulzije
Hinoloni, uključujući ciprofloksacin, mogu biti okidač za nastanak konvulzija ili mogu smanjiti prag za nastanak konvulzija. Zabeleženi su slučajevi status epileptikusa. Ciprofloksacin treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa CNS poremećajima koji mogu imati predispozicije za konvulzije. U slučaju pojave konvulzije, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8).
Psihijatrijske reakcije
Psihijatrijske reakcije mogu se javiti već posle primene prve doze ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza mogu biti udružene sa suicidalnim mislima, koje mogu kulminirati do pokušaja samoubistva ili samoubistva. U ovakvim slučajevima treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.
Periferna neuropatija
Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone. Pacijente na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka terapije obaveste svog lekara ako se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, bockanja, utrnulost ili slabost kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).
Kardiološki poremećaji
Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:
-
kongenitalni produženi QT sindrom,
-
istovremena primena lekova za koje je poznato da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
-
nekorigovani disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija),
-
srčana oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).
Kod starijih pacijenata i osoba ženskog pola, takođe treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona, uključujući ciprofloksacin, s obzirom na to da je ova populacija osetljivija na lekove koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.2 stariji pacijenti, kao i odeljke 4.5, 4.8 i 4.9)
Disglikemija
Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), obično kod starijih pacijenata sa dijabetesom koji su na istovremenoj terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Zbog toga se kod dijabetičara preporučuje pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.
Gastrointestinalni sistem
Pojava teške i uporne dijareje tokom ili posle završetka terapije (pa i nekoliko nedelja posle terapije) može ukazivati na kolitis povezan sa primenom antibiotika (životno-ugrožavajući sa mogućim smrtnim ishodom), što zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima neophodno je odmah prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju. U ovoj situaciji primena antiperistaltika je kontraindikovana.
Bubrežni i urinarni sistem
Zabeležena je kristalurija povezana sa primenom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji primaju ciprofloksacin treba da budu dobro hidrirani, uz izbegavanje preterane alkalinizacije urina.
Oštećena funkcija bubrega
S obzirom da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje nepromenjen putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegle neželjene reakcije nastale zbog akumulacije ciprofloksacina.
Hepatobilijarni sistem
Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i po život opasne insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab ili bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.
Deficit glukozo-6- fosfat dehidrogenaze
Prijavljeni su slučajevi pojave hemolitičkih reakcija kod pacijenata sa deficitom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ako nije procenjeno da je potencijalna korist veća od mogućeg rizika. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne pojave hemolize.
Rezistencija
Tokom ili posle terapije ciprofloksacinom mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Može postojati određeni rizik od selekcije bakterija rezistentnih na ciprofloksacin tokom produžene terapije i prilikom terapije nozokomijalnih infekcija (bolničke; izazvane bolničkim sojevima) i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus i Pseudomonas spp. vrstama bakterija.
Citohrom P450
Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati koncentracije istovremeno primenjenih supstanci u serumu koje se metabolišu pomoću ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanzapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). Potrebno je pažljivo praćenje kliničkih znakova predoziranja kod pacijenata koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom i određivanja koncentracija npr. teofilina u serumu, može da bude neophodno (videti odeljak 4.5). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.
Metotreksat
Ne preporučuje se istovremena upotreba ciprofloksacina i metotreksata (videti odeljak 4.5).
Interakcija sa laboratorijskim testovima
In vitro aktivnost ciprofloksacina na bakteriju Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.
Reakcija na mestu primene
Lokalna reakcija na mestu intravenske primene zabeležena je kod intravenske primene ciprofloksacina. Ove reakcije su učestalije ako je vreme infuzije 30 minuta ili kraće. Reakcija se može javiti u obliku lokalne reakcije na koži koja nestaje brzo nakon što se završi primena infuzije. Sledeća intravenska primena nije kontraindikovana osim ako se reakcija ponovo javi ili pogorša.
Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije
Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje zahvataju različite telesne sisteme, a ponekad i više njih (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije, primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijente savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.
Koncentracija glukoze
Lek Ciprofloxacin Quatalia 2mg/1mL rastvor za infuziju sadrži 5,5 g glukoze u 100 mL rastvora za infuziju, odnosno 11 g glukoze u 200 mL rastvora za infuziju. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji boluju od dijabetes melitusa.
Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin:
Lekovi za koje je poznato da produžavaju QT interval
Ciprofloksacin kao i druge fluorohinolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT inerval (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).
Probenecid
Probenecid utiče na sekreciju ciprofloksacina iz bubrega. Istovremeno primena probenecida i ciprofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.
Efekti ciprofloksacina na druge lekove:
Tizanidin:
Tizanidin se ne sme primenjivati zajedno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkom ispitivanju na zdravim ispitanicima, došlo je do povećanja koncentracije tizanidina u serumu (povećanje vrednosti Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 put; povećanje vrednosti PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta) kada je tizanidin primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Povećana koncentracija tizanidina u serumu je povezana sa pojačanim hipotenzivnim i sedativnim dejstvom.
Metotreksat
Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom sa ciprofloksacinom, što potencijalno vodi do povećanih koncentracija metotreksata u plazmi, čime se povećava rizik od razvoja toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se zato ne preporučuje (videti odeljak 4.4).
Teofilin
Istovremeno primena ciprofloksacina i teofilina može prouzrokovati neželjeno povećanje koncentracije teofilina u serumu. Ovo može dovesti do ispoljavanja neželjenih dejstava teofilina, koja u retkim slučajevima mogu biti opasna po život ili čak imati smrtni ishod. Ukoliko se primenjuje ova kombinacija, treba proveravati koncentracije teofilina u serumu i smanjiti dozu teofilina ako je potrebno (videti odeljak 4.4).
Drugi derivati ksantina
Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (okspentifilina) zabeležene su povećane koncentracije ovih ksantina u serumu.
Fenitoin
Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može kao posledicu imati povećane ili smanjene koncentracije fenitoina u serumu. Zbog toga se preporučuje praćenje koncentracija u serumu.
Ciklosporin
Zapaženo je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu pri istovremenoj primeni lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebna redovna kontrola (dva puta nedeljno) koncentracije kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.
Antagonisti vitamina K
Pri istovremenoj upotrebi, ciprofloksacin može potencirati antikoagulantne efekte antagonista vitamina K. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, uzrasta i opšteg statusa pacijenta, tako da je teško proceniti uticaj ciprofloksacina na povećanje INR (engl.international normalised ratio). Preporučuje se periodično praćenje INR-a tokom i kratko nakon koadministracije ciprofloksacina i antagonista vitamina K (kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).
Duloksetin
Kliničke studije su pokazale da istovremena upotreba duloksetina sa snažnim inhibitorima CYP450 1A2 izoenzima, kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja površine ispod vrednosti krive (PIK) i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).
Ropinirol
Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena primena ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, kao posledicu ima povećanje vrednosti Cmax ropinirola za 60%, a PIK vrednosti ropinirola za 84%. Preporučuje se praćenje neželjenih dejstava povezanih sa ropinirolom i prilagođavanje doze po potrebi tokom i neposredno posle istovremenog davanja sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Lidokain
Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, redukuje klirens intravenski primenjenog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.
Klozapin
Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina sa klozapinom tokom 7 dana, koncentracije klozapina i N-demetilklozapina u serumu bile su povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se klinički nadzor i odgovarajuće prilagođavanje doze klozapina tokom i neposredno nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Sildenafil
Vrednosti Cmax i PIK sildenafila su bile povećane približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze od 50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, treba biti oprezan prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.
Agomelatin
U kliničkim studijama pokazano je da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, slični efekti se mogu očekivati pri istovremenoj primeni (videti ‘’Citohrom P450’’ u odeljku 4.4).
Zolpidem
Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.
Trudnoća
Dostupni podaci o primeni ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na teratogene efekte ili na feto/neonatalnu toksičnost ciprofloksacina. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i nerođenih životinja primećeno je da izloženost hinolonima imalo efekte na nezrelu hrskavicu, pa se zbog toga ne može isključiti mogućnost da ovaj lek može izazvati oštećenje zglobne hrskavice kod nezrelih hunanih jedinki/fetusa (videti odeljak 5.3).
Kao mera predostrožnosti, poželjno je da se izbegava primena ciprofloksacina u toku trudnoće.
Dojenje
Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba primenjivati tokom dojenja.
Zbog svojih neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reagovanja. Zbog toga sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti smanjena.
Najčešće prijavljivane neželjene reakcije na lek jesu mučnina, dijareja, povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip na koži i reakcije na mestu primene injekcije i infuzije.
Neželjene reakcije na lek zabeležene tokom kliničkih studija i postmarketinškog praćenja ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) sortirane su u nastavku po kategorijama učestalosti. Analiza učestalosti uzima u obzir podatke koji se odnose na oralnu i intravensku primenu ciprofloksacina.
Učestalost pojave neželjenih reakcija na lek je klasifikovana kao što sledi:
- česta (≥ 1/100 do < 1/10)
- povremena (≥ 1/1000 do < 1/100)
- retka (≥ 1/10 000 do < 1/1 000)
-
veoma retka (<1/10 000)
-
učestalost nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
| Klasasistema organa | Često | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nepoznata učestalost |
| Infekcije i infestacije | Gljivičnesuperinfekcije | ||||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Eozinofilija | Leukopenija, Anemija, Neutropenija, Leukocitoza, Trombocitope- nija, Trombocitemija (trombocitoza) | Hemolitička anemija, Agranulocitoza, Pancitopenija (životno- ugrožavajuća), Depresija koštane srži (životno-ugrožavajuća) | ||
| Poremećaji imunskog sistema | Alergijska reakcija, Alergijski edem/angioedem | Anafilaktička reakcija, Anafilaktički šok (životno- ugrožavajuća) (videti odeljak 4.4),Reakcija nalik serumskojbolesti | |||
| Endokrini poremećaji | Sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (SIADH) | ||||
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Smanjen apetit | Hiperglikemija,Hipoglikemija (videti odeljak 4.4) | Hipoglikemijska koma (videti odeljak 4.4) |
| Psihijatrijski poremećaji* | Psihomotorna hiperaktivnost/agitacija | Stanje konfuzije iDezorijentisanost, Anksiozne reakcije, Neuobičajeni snovi,Depresija (koja potencijalno može dovesti do suicidalnih ideja/misli ili pokušaja samoubistva i izvršenja suicida) (videtiodeljak 4.4)Halucinacije | Psihotične reakcije (koje potencijalno mogu dovesti do suicidalnih ideja/misli ili pokušaja samoubistva i izvršenja samoubistva) (videti odeljak 4.4) | Manija (uključujući hipomaniju) | |
| Poremećaji nervnog sistema* | Glavobolja, Vrtoglavica, Poremećaji spavanja, Poremećaji osećaja čula ukusa | Parestezija i Dizestezija, Hipoestezija, Tremor, Konvulzivni napadi (uključujući status epileptikus), (videti odeljak 4.4),Vertigo | Migrena Poremećaj koordinacije, Poremećaj hoda, Poremećaji olfaktornog nerva, Intrakranijalna hipertenzija i pseudotumorcerebri | Periferna neuropatija i polineuropatija (videti odeljak 4.4) | |
| Poremećaji oka* | Poremećaj vida (npr. diplopija) | Poremećena vizuelnapercepcija boja | |||
| Poremećaji uha i labirinta* | Tinitus, Gubitak sluha /Oštećenje sluha | ||||
| Kardiološki Poremećaji** | Tahikardija | Ventrikularna aritmija ''torsades de pointes'' (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala), produženje QT intervala na EKG-u (videtiodeljke 4.4 i 4.9) | |||
| Vaskularni poremećaji** | Vazodilatacija, Hipotenzija,Sinkopa | Vaskulitis |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | Dispneja (uključujući astmatična stanja) | ||||
| Gastrointestinalni poremećaji | Mučnina, Dijareja | Povraćanje, Gastrointesti- nalni i bol u abdomenu, Dispepsija, Flatulencija | Kolitis povezan sa primenom antibiotika (veoma retko sa mogućim smrtnimishodom) (videti odeljak 4.4) | Pankreatitis | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Povećane vrednosti transaminaza,Povećane vrednosti bilirubina | Oštećenje funkcije jetre,Holestatski ikterus,Hepatitis | Nekroza jetre (veoma retko napreduje do životno- ugrožavajuće insuficijencije jetre) (videtiodeljak 4.4) | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip na koži, Pruritus, Urtikarija | Fotosenzitivna reakcija (videti odeljak 4.4) | Petehije Erythema multiforme, Erythema nodosum, Stevens- Johnson-ov sindrom (potencijalno životno ugrožavajući), Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životnougrožavajuća) | Akutna generalizovana egzantemato- znapustuloza (AGEP),Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) | |
| Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva* | Mišićno- skeletni bol (npr. bol u ekstremiteti- ma, bol u leđima, bol u grudima),Artralgija | Mijalgija, Artritis,Povećantonus i grčevi u mišićima | Mišićna slabost, Tendinitis, Ruptura tetive (pretežno Ahilove tetive) (videti odeljak4.4),Egzacerbacija simptoma mijastenije gravis (videtiodeljak 4.4) | ||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Oštećenje funkcije bubrega | Bubrežna insuficijencija, Hematurija,Kristalurija |
| (videti odeljak 4.4)Tubulointer- sticijalni nefritis | |||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene* | Reakcije na mestu primene injekcije i infuzije (samo za intraven- sku pri- menu) | Astenija,Povišena telesna temperatura | Edem, Znojenje, (hiperhidroza) | ||
| Ispitivanja | Povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi | Povećane vrednosti amilaze | Povećanja INR (international normalised ratio) kod pacijenata na terapiji antagonistimavitamina K |
* Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje zahvataju različite klase organskih sistema i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, zamor, oslabljeno pamćenje, poremećaj spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).
** Zabeleženi su slučajevi pojave aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), i regurgitacije/nekompetentnosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).
Sledeća neželjena dejstva su u kategoriji veće učestalosti u podgrupama pacijenata koji primaju intravenoznu ili sekvencijalnu (sa intravenozne na oralnu) terapiju:
| Česta | Povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip na koži |
| Povremena | Trombocitopenija, trombocitemija, konfuzija i dezorijentacija, halucinacije, parestezija i dizestezija, konvulzije, vertigo, poremećaji vida, gubitak sluha, tahikardija, vazodilatacija, hipotenzija, prolazno oštećenje funkcije jetre, holestatski ikterus, insuficijencija bubrega,edem |
| Retka | Pancitopenija, depresija koštane srži, anafilaktički šok, psihotične reakcije, migrena,poremećaji olfaktornog nerva, oštećenje sluha, vaskulitis, pankreatitis, nekroza jetre, petehije, ruptura tetive |
Pedijatrijski pacijenti
Učestalost ispoljavanja artropatija (artralgija, artritis), navedena u tabeli, odnosi se na podatke dobijene iz ispitivanja sa odraslim pacijentima. Kod dece, artropatija je prijavljivana sa učestalošću često (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Zabeleženo je da prekomerna doza od 12 g vodi do blagih simptoma toksičnosti. Zabeleženo je da akutno predoziranje sa 16 g prouzrokuje akutnu insuficijenciju bubrega.
Simptomi predoziranja su vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvulzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u stomaku, oštećenja funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.
Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje bubrežne funkcije, uključujući pH urina i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina prilikom predoziranja.
Samo se mala količina ciprofloksacina (<10%) eliminiše hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.
U slučaju predoziranja treba sprovesti simptomatsko lečenje. Potrebno je sprovesti EKG monitoring zbog mogućeg produženja QT intervala.
Farmakološki podaci - Ciprofloxacin 2mg/mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku upotrebu, fluorohinoloni
ATC šifra: J01MA02 Mehanizam dejstva:
Kao fluorohinolonski antibakterijski agens, baktericidno dejstvo ciprofloksacina proizilazi iz inhibicije i
topoizomeraze tipa II (DNK-giraze) kao i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.
Odnos farmakokinetike i farmakodinamike:
Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije u serumu vrednosti (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive vrednosti (PIK) i MIC.
Mehanizam rezistencije:
In vitro rezistencija na ciprofloksacin može se postići kroz postepen proces mutacije ciljnog mesta i kod DNK giraze i kod topoizomeraze IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je varijabilan. Jedna mutacija možda neće dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije uglavnom dovode do kliničke rezistencije na mnoge ili na sve supstance unutar ove grupe lekova.
Nepropustljivost i/ili efluks pumpe aktivne supstance, kao mehanizmi rezistencije, mogu da imaju različito dejstvo na osetljivost bakterija na fluorohinolone, što zavisi od fizičko-hemijskih svojstava različitih aktivnih supstanci unutar grupe i afiniteta transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su obično primećeni u kliničkim izolatima. Mehanizmi rezistencije koji inaktiviraju druge antibiotike, kao što su sprečavanje propustljivosti (uobičajeno kod Pseudomonas aeruginosa) i mehanizmi efluksa, mogu da utiču na osetljivost na ciprofloksacin.
Zabeležena je rezistencija posredstvom plazmida enkodirana u qnr -genima.
Spektar antibakterijske aktivnosti:
Granične vrednosti razdvajaju osetljive sojeve od sojeva sa srednjom (intermedijarnom) osetljivošću, i sojeve sa srednjom osetljivošću od rezistentnih sojeva:
EUCAST preporuke
| Mikroorganizmi | Osetljivi | Rezistentni |
| Enterobacteriaceae | S≤ 0,25 mg/L | R> 0,5 mg/L |
| Salmonella spp. | S≤ 0,06 mg/L | R> 0,06 mg/L |
| Pseudomonas spp. | S≤ 0,5 mg/L | R> 0,5 mg/L |
| Acinetobacter spp. | S≤ 1 mg/L | R> 1 mg/L |
| Staphylococcus spp.1 | S≤ 1 mg/L | R> 1 mg/L |
| Haemophilus influenzae | S≤ 0,06 mg/L | R> 0,06 mg/L |
| Moraxella catarrhalis | S≤ 0,125 mg/L | R> 0,125 mg/L |
| Neisseria gonorrheae | S≤ 0,03 mg/L | R> 0,06 mg/L |
| Neisseria meningitidis | S≤ 0,03 mg/L | R> 0,03 mg/L |
| Granične vrednosti koje nisuvezane za vrstu* | S≤ 0,25 mg/L | R> 0,5 mg/L |
| 1 Staphylococcus spp. - granične vrednosti za ciprofloksacin se odnose na terapiju velikim dozama.* Granične vrednosti koje nisu vezane za vrstu su uglavnom određene na osnovu FK/FD podataka i nezavisne su od MIC distribucije za specifične vrste. One se koriste samo za vrste za koje nije data specifična granična vrednost, ali ne i za vrste za koje se testovi osetljivosti ne preporučuju. | ||
Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i vremenski za izabrane vrste, pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kada se radi o lečenju teških infekcija. U slučaju potrebe treba potražiti savet eksperta, onda kada je lokalna prevalenca rezistencije takva, da je je pod znakom pitanja efikasnost terapije ovim agensom kod pojedinih infekcija.
Grupisanje relevantnih vrsta mikroorganizama prema osetljivosti na ciprofloksacin (za vrste bakterije
Streptococcus species videti odeljak 4.4)
| Uobičajeno osetljive vrste |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiBacillus anthracis (1) |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiAeromonas spp.Brucella spp. Citrobacter koseri Francisella tularensis Haemophilus ducreyi Haemophilus influenzae* Legionella spp.Moraxella catarrhalis* Neisseria meningitidis Pasteurella spp.Salmonella spp.* Shigella spp. * Vibrio spp.Yersinia pestis |
| Anaerobni mikroorganizmiMobiluncus |
| Drugi mikroorganizmiChlamydia trachomatis ($) |
| Chlamydia pneumoniae ($)Mycoplasma hominis ($)Mycoplasma pneumoniae ($) |
| Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecalis ($)Staphylococcus spp.* (2) |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiAcinetobacter baumannii+ Burkholderia cepacia +* Campylobacter spp.+* Citrobacter freundii* Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae * Escherichia coli* Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae* Morganella morganii* Neisseria gonorrhoeae* Proteus mirabilis* Proteus vulgaris* Providencia spp.Pseudomonas aeruginosa* Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens* Anaerobni mikroorganizmi Peptostreptococcus spp.Propionibacterium acne |
| Prirodno rezistentni mikroorganizmi |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiActinomycesEnteroccus faecium Listeria monocytogenes |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiStenotrophomonas maltophilia |
| Anaerobni mikroorganizmi Izuzetak su gore navedeni |
| Drugi mikroorganizmiMycoplasma genitalium Ureaplasma urealitycum |
| Legenda:* Klinička efikasnost je dokazana za osetljive izolate u odobrenim kliničkim indikacijama+ Stopa rezistencije ≥ 50% jednoj ili više zemalja EU($): Prirodna srednja osetljivost u odsustvu stečenog mehanizma rezistencijeDvomesečna terapija kod odraslih oralnim ciprofloksacinom pri dozama od 500 mg dva puta dnevno, smatra se efikasnom u sprečavanju infekcije antraksom kod ljudi. Nadležni lekar treba da prati nacionalne i/ili međunarodne prihvaćene dokumente koji se odnose na lečenje antraksa. |
-
: Studije su sprovedene na eksperimentalnim životinjama inficiranim inhalacijom spora Bacillus anthracis; u ovim studijama se pokazalo da antibiotici primenjeni rano nakon izlaganja omogućavaju da ne dođe do pojave bolesti, ako je terapija osmišljena tako da smanji broj spora u organizmu ispod infektivne doze. Preporučena primena kod ljudi se prvenstveno zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti i eksperimentalnim podacima na životinjama zajedno sa ograničenim podacima koji se odnose na ljude.
-
: Meticilin-rezistentni S.aureus veoma često pokazuje istovremenu rezistenciju na fluorohinolone. Stepen rezistencije na meticilin je oko 20-50% među svim stafilokokama i obično je veći u bolničkim izolatima.
Resorpcija
Nakon intravenske infuzije ciprofloksacina, prosečne maksimalne koncentracije u serumu dostignute su na kraju infuzije. Farmakokinetika ciprofloksacina bila je linearna u rasponu doze do 400 mg, primenjene intravenski.
Poređenjem farmakokinetičkih parametara kod režima intravenskog doziranja od dva i tri puta dnevno, nije dokazano da dolazi do akumulacije leka ciprofloksacina i njegovih metabolita.
Intravenska infuzija 200 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta ili oralna primena 250 mg ciprofloksacina, obe primenjene na svakih 12 sati, proizvele su jednaku površinu ispod krive vrednost (PIK).
Intravenska infuzija od 400 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta na svakih 12 sati bila je jednaka oralnoj primeni doze od 500 mg na svakih 12 sati u pogledu površine ispod krive.
Intravenska doza od 400 mg koja je primenjivana tokom 60 minuta na svakih 12 sati, rezultirala je vrednost Cmax sličnim onim uočenim kod oralne primene doze od 750 mg.
Intravenska infuzija u dozi od 400 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta na svakih 8 sati bila je jednaka oralnoj primeni doze od 750 mg na svakih 12 sati u pogledu površine ispod krive.
Distribucija
Vezivanje ciprofloksacina za proteine plazme je slabo (20-30 %). Ciprofloksacin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i stanju ravnoteže ima veliki volumen distribucije od 2-3 L/kg telesne mase. Ciprofloksacin dostiže velike koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelna tečnost, alveolarni makrofagi, tkivo uzeto za biopsiju), sinusi, inflamatorne lezije (tečnost iz plikova nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi dostignutu koncentraciju u plazmi.
Biotransformacija
Detektovana su četiri metabolita koji su prisutni u maloj koncentraciji i identifikovani kao: dezetilenciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti pokazuju određenu in vitro antimikrobnu aktivnost, ali u manjem stepenu nego osnovno jedinjenje.
Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izoenzima.
Eliminacija
Ciprofloksacin se uglavnom izlučuje u neizmenjenom obliku i to putem bubrega, a u manjoj meri putem fecesa.
| Ekskrecija ciprofloksacina (% doze) | ||
| Intravenska primena | ||
| Urin | Feces | |
| Ciprofloksacin | 61,5 | 15,2 |
| Metaboliti (M1-M4) | 9,5 | 2,6 |
Renalni klirens je između 180-300 mL/kg/h, a ukupni telesni klirens je između 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže i glomerularnoj filtraciji i tubularnoj sekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina i do 12 sati.
Nerenalni klirens ciprofloksacina javlja se uglavnom zbog trans-intestinalne sekrecije i metabolizma. Preko žuči se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikoj koncentraciji u žuči.
Pedijatrijski pacijenti
Farmakokinetički podaci za pedijatrijske pacijente su ograničeni.
U studiji sprovedenoj kod dece vrednosti Cmax i PIK nisu bile zavisne od uzrasta (preko jedne godine starosti). Nije primećeno značajnije povećanje vrednosti Cmax i PIK nakon višestrukih doza (10 mg/kg tri puta dnevno).
Kod desetoro dece sa teškom sepsom, nakon 1-satne intravenske infuzije od 10 mg/kg kod dece mlađe od godinu dana, vrednost Cmax iznosila je 6,1 mg/L (opseg 4,6-8,3 mg/L) u poređenju sa vrednosti C max od 7,2 mg/L (opseg 4,7-11,8 mg/L) kod dece uzrasta između 1 i 5 godina. Vrednosti PIK iznosile su 17,4 mg*h/L (opseg 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (opseg 11,0-23,8 mg*h/L) u odgovarajućim uzrasnim grupama.
Ove vrednosti se kreću u opsegu koji je zabeležen kod odraslih pri terapijskim dozama. Na osnovu populacionih farmakokinetičkih analiza grupe pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece je približno 4-5 sati, a bioraspoloživost oralne suspenzije se kreće u opsegu od 50 do 80%.
