Ampicillin Atb 1000mg 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Ampicillin 1000mg
Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan u terapiji širokog spektra bakterijskih infekcija prouzrokovanih organizmima osetljivim na ampicilin, u slučajevima kada oralna terapija nije odgovarajuća:
-
infekcije uha, grla i nosa
-
infekcije respiratornog trakta, kao što su bronhitis i pneumonija
-
infekcije urinarnog trakta
-
gonoreja
-
ginekološke infekcije
-
enterička groznica
-
peritonitis
-
endokarditis
-
meningitis
Potrebno je uraditi odgovarajuća bakteriološka ispitivanja kako bi se identifikovao mikroorganizam koji je ili koji su uzročnici infekcije i odredila osetljivost na penicilin. Terapija se može započeti i pre nego što se dobiju rezultati ispitivanja osetljivosti mikroorganizama na ampicilin.
Treba uzeti u obzir važeće smernice o adekvatnoj upotrebi antibiotika.
Doziranje ampicilina zavisi od starosti, telesne mase i funkcije bubrega pacijenta, kao i težine i mesta infekcije i od očekivanog ili dokazanog uzročnika.
Odrasli (uključujući starije)
Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 sati. (dnevna doza se može u slučaju teških infekcija povećati do 6 g)
Endokarditis: 500 mg, 4 do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja. Peritonitis: 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski.
Meningitis: 2 g, na svaka 4 sata, intravenski.
Pedijatrijska populacija
Novorođenčad mlađa od 7 dana: 30 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.
Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan: 30 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.
Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 30 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.
Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebno udvostručiti.
U terapiji meningitisa uzrokovanog bakterijom Listeria monocytogenes infekcije streptokokama grupe B i enterokoknog endokarditisa (u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima):
Novorođenčad mlađa od 7 dana: 50 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.
Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan: 50 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.
Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 50 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.
Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 50 mg/kg na svakih 4 do 6 sati (maksimalno 1 g na 4-6 sati)
Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 30 mL/min.
Kod teškog oštećenja funkcije bubrega sa glomerularnom filtracijom od 30 mL/min i manje, preporučuje se smanjenje doze jer se očekuje nakupljanje ampicilina:
-pri klirensu kreatinina od 20 od 30 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 2/3
-pri klirensu kreatinina ispod 20 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 1/3
Po pravilu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega doza ampicilina od 1 g na 8 sati se ne sme prekoračiti.
Način primene
Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, namenjen je za intravensku ili intramuskularnu primenu.
Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene videte odeljak 6.6.
Reakcije preosetljivosti
Pre početka terapije ampicilinom, pacijenta treba detaljno ispitati o prethodnim reakcijama preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike. Ako se jave alergijske reakcije bilo koje vrste, terapija se mora prekinuti i uvesti mere podrške. Oprez se savetuje kod atopijskih pacijenata. Unakrsna alergija na cefalosporine može se javiti kod pacijenata sa preosetljivošću na penicilin.
Ukoliko dođe do alergijske reakcije (npr. urtikarija, anafilaksa, astma, peludna groznica), terapija ampicilinom se mora prekinuti i započeti odgovarajuća terapija (adrenalin, antihistaminici i kortikosteroidi).
Pseudomembranozni kolitis
Prijavljeni su kolitis povezan sa antibiotikom i pseudomembranozni kolitis sa skoro svim antibakterijskim agensima uključujući ampicilin. Ozbiljnost može varirati od blage do opasne po život. Ova dijagnoza se stoga mora uzeti u obzir kod pacijenata koji se javljaju tokom ili posle terapije ampicilinom (videti odeljak 4.8).
Terapija ampicilinom se mora prekinuti i započeti specifičana terapija protiv Clostridium difficile. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku u ovom slučaju su kontraindikovani.
Infektivna mononukleoza, hronična limfocitna leukemija
Kožne reakcije se javljaju u velikom broju (do 90%) pacijenata sa infektivnom mononukleozom ili limfocitnom leukemijom lečenih ampicilinom. Tipično, osip počinje 7 do 10 dana nakon početka terapije ampicilinom i traje do nekoliko dana ili nedelju dana nakon prekida. Kod većine pacijenata to je generalizovani, makulopapulozni osip sa svrabom. Zbog toga se ne preporučuje upotreba ampicilina kod pacijenata sa mononukleozom. Nije poznato da li su ovi pacijenti zaista alergični na ampicilin.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dozu treba prilagoditi prema klirensu kreatinina (videti odeljak 4.2). Tokom terapije preporučuje se praćenje funkcije bubrega.
Procena funkcija sistema organa
Pri dugotrajnoj upotrebi visokih doza preporučuje se praćenje funkcije jetre, bubrega i hematopoetske funkcije.
Hematološki poremećaji izazvani lekovima
Ispitivanje antitela se posebno preporučuje kod hemolitičke anemije da bi se otkrile trenutne reakcije (videti odeljak 4.8).
Produženo protrombinsko vreme
Kod pacijenata koji su primali ampicilin primećeno je produženo protrombinsko vreme. Ako se istovremeno propisuju antikoagulansi, stoga treba sprovesti odgovarajuće praćenje. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze oralnih antikoagulansa (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Uticaj na određivanje glukoze u urinu
Tokom terapije ampicilinom treba koristiti enzimske metode glukoza oksidaze kada je neophodno određivanje glukoze u urinu, jer neenzimske metode mogu dati lažno pozitivne rezultate.
Ovaj lek sadrži 66,7 mg natrijuma po bočici, što odgovara 3,33% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
Alopurinol
Istovremena primena alopurinola tokom terapije ampicilinom znatno povećava učestalost pojave reakcija na koži.
Probenecid
Istovremena primena probenecida inhibira bubrežnu tubularnu sekreciju ampicilina. Istovremena primena probenecida može dovesti do većih i dugotrajnijih koncentracija ampicilina u plazmi.
Antikoagulansi
Ako se antikoagulansi kumarinskog tipa daju istovremeno, INR se može povećati.
Metotreksat
Ampicilin može inhibirati klirens metotreksata i povećati koncentraciju u serumu. Ovo može povećati neželjene efekte metotreksata. Potrebno je pratiti koncentraciju metotreksata u krvi.
Oralna vakcinacija protiv tifusa živom vakcinom
Oralnu vakcinaciju protiv tifusa živom vakcinom treba dati u razmaku od 3 dana od upotrebe antibiotika kao što je ampicilin.
Trudnoća
Dugotrajno kliničko iskustvo ukazuje na nizak rizik od neželjenih reakcija na trudnoću, plod ili novorođenče. Međutim, trenutno ne postoje sveobuhvatne kontrolisane studije kod trudnica.
Lek se može koristiti tokom trudnoće nakon što lekar pažljivo odmeri odnos koristi i rizika za majku i nerođeno dete.
Dojenje
U terapijskim dozama, ampicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama (1 mikrogram/mL nakon injekcije 2-4 g ampicilina). Zbog toga se kod odojčadi mogu javiti reakcije preosetljivosti, dijareja ili gljivična kolonizacija sluzokože, zbog čega u nekim slučajevima može biti neophodno prekinuti dojenje.
Plodnost
U studijama na životinjama, ampicilin nije pokazao uticaj na plodnost.
Lek Ampicillin Atb 1000 mg nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Neželjena dejstva su rangirana unutar klase sistema organa prema sledećoj učestalosti:
Veoma često (≥ 1/10)
Često (≥ 1/100 do < 1/10)
Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100)
Retko (≥ 1/10000 do < 1/1000)
Veoma retko (< 1/10000)
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
| Klasa sistema organa sistema | Učestalost | Neželjena reakcija |
| Infekcije i infestacije | Povremeno | Pseudomembranozni kolitis |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Povremeno | Anemija, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija iagranulocitoza |
| Poremećaji imunskog sistema | Često | Pruritus, osip |
| Povremeno | Serumska bolest, angioneurotski edem, edem larinksa, groznica, hemolitička anemija, alergijski vaskulitis ili nefritis, plikovi,reakcije na koži | |
| Retko | Anafilaktička reakcija, eksfoliativni dermatitis, Lyell-ov sindrom, eritema eksudativum multiforme,Stevens Johnson-ov sindrom | |
| Gastrointestinalni poremećaji | Često | Meka stolica |
| Povremeno | Glositis, stomatitis, mučnina, povraćanje, enterokolitis, dijareja | |
| Poremećaji nervnog sistema | Retko | Vrtoglavica, glavobolja, mioklonus i napadi (u slučajevima bubrežne insuficijencije ili uveoma visokim dozama) |
| Hepatobilijarni poremećaji | Retko | Hepatitis i holestatska žutica, umereno i prolazno povećanjevrednosti transaminaza jetre |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često | Osip |
| Povremeno | Urtikarija | |
| Retko | Eksfolijativni dermatitis imultiformni eritem | |
| Nepoznata učestalost | Akutni generalizovani egzantempustuloza (AGEP) | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povremeno | Kristalurija |
| Retko | Akutni intersticioni nefritis (sa intravenskom primenom visokihdoza) | |
| Opšti poremećaji i reakcije namestu primene | Retko | Bol i otok na mestu injekcije |
Gljivične infekcije mogu se javiti u ustima i genitalnom području. Lokalni bol je moguć kod intramuskularne primene.
U slučaju mononukleoze često se javljaju osip. Pojačani osip je takođe primećen kod leukemije.
Povećane koncentracije AST su zabeležene zbog lokalnog oslobađanja na mestu injekcije. Ovo nije nužno indikacija zahvaćenosti jetre.
Za lečenje anafilaktičkih reakcija videti odeljak 4.9.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Toksičnost
Visoke doze se generalno dobro tolerišu. Međutim, neželjeni efekti su se javili kada su visoke doze primenjene parenteralno.
Simptomi
Toksične reakcije, mučnina, povraćanje, dijareja, neravnoteža elektrolita, gubitak svesti, trzaji fascikularnih mišića, mioklonus, napadi, koma. Hemolitičke reakcije, bubrežna insuficijencija, acidoza.
Terapijske mere
Simptomatske mere. U teškim slučajevima hemoperfuzija ili hemodijaliza. Korekcija ravnoteže elektrolita i zamena tečnosti.
Farmakološki podaci - Ampicillin 1000mg
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; penicilini širokog spektra
ATC šifra: J01CA01
Ampicilin je polusintetički, betalaktamaza osetljiv aminopenicilin. Mehanizam dejstva
Mehanizam dejstva ampicilina zasniva se na inhibiciji sinteze bakterijskog ćelijskog zida (u fazi rasta) blokadom penicilin vezujućih proteina (PBP) kao što su na primer transpeptidaze što rezultuje baktericidnim dejstvom.
Odnos između farmakokinetike i farmakodinamike
Efiksnost zavisi uglavnom od perioda u kom je koncentracija aktivne supstance veća od minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) patogena.
Mehanizmi rezistencije
Rezistencija na ampicilin može se zasnivati na sledećim mehanizmima:
-
Inaktivacija putem betalaktamaza: ampicilin raspolaže samo malom količinom betalaktamaza- stabilnosti, tako da ne deluje na bakterije koje proizvode beta-laktamaze. Skoro svi sojevi nekih vrsta bakterija stvaraju beta-laktamaze. Takvi sojevi su prirodno rezistentni na ampicilin (npr. Enterobacter cloacae, Klebsiella pneumoniae).
-
Smanjeni afinitet PBP-a prema ampicilinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikaciji postojećih PBP-a koje su rezultat mutacije. Suprotno tome, za rezistenciju meticilin (oksacilin) rezistentnih stafilokoka odgovorno je formiranje dodatnog PBP-a sa smanjenim afinitetom ka ampicilinu.
-
Nedovoljno prodiranje ampicilina kroz spoljašnji ćelijski zid može, kod gram negativnih bakterija, dovesti do nedovoljne inhibicije PBP-a.
-
Ampicilin se može aktivno transportovati iz ćelije putem efluks pumpe.
Postoji potpuna unakrsna rezistencija ampicilina sa amoksicilinom kao i delimična sa drugim penicilinima i cefalosporinima.
Granične vrednosti
Testiranje ampicilina vrši se uobičajenim nizom razblaživanja. Ustanovljene su sledeće minimalne inhibitorne koncentracije za osetljive i rezistentne klice:
EUCAST (European Committee on Antimicrobial Susceptibility testing) kliničke granične vrednosti MIC:
| Uzročnik | Osetljivi | Rezistentni |
| Enterobacteriaceae | ≤ 8 mg/L | >8 mg/L |
| Enterococcus spp. | ≤ 4 mg/L | >8 mg/L |
| Haemophilus influenzae | ≤ 1 mg/L | > 1 mg/L |
| Staphlococcus spp. 1) | - 1) | - 1) |
| Streptococcus spp.A, B, C G 1) | - 1) | - 1) |
| Streptococcus pneumoniae | ≤ 0,5 mg/L | > 2 mg/L |
| Streptokoke “Viridans” grupe | ≥ 2 mg/L | |
| Neisseria meningitidis | ≤ 0,12 mg/L | > 1 mg/L |
| Gram-negativni anaerobi | ≤ 0,5 mg/L | > 2 mg/L |
| Gram-pozitivni anaerobi | ≤ 4 mg/L | > 8 mg/L |
| Nespecifične granične vrednosti* | ≤ 2 mg/L | >8 mg/L |
| Listeria monocytogenes | ≤ 1 mg/L | >1 mg/L |
| Neisseria gonorrhoeae 1) | - 1) | - 1) |
| Moraxella catarrhalis 2) | - 2) | - 2) |
-
Za Staphylococcus spp., Streptococcus spp. (grupe A,B,C,G) i Neisseria gonorrhoeae preuzima se rezultat testa penicilina G.
-
betalaktamaza formirajući sojevi Moraxella catarrhalis treba oceniti kao rezistentne.
* zasnivaju se uglavnom na farmakokinetici seruma
Prevelenca stečene rezistencije
Prevelenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može se razlikovati lokalno i tokom vremena. Zato su poželjne lokalne informacije o rezistentnosti, naročito pri lečenju teških infekcija. Ukoliko se, na osnovu informacija o lokalnoj rezistentnosti, dejstvo ampicilina dovodi u pitanje, potrebno je potražiti stručni savet. Naročito kod teških infekcija ili izostanka terapijskog dejstva, potrebno je uraditi mikrobiološku dijagnostiku sa dokazivanjem izazivača i osetljivosti na ampicilin.
Uobičajene osetljive vrste Gram pozitivni aerobi Listeria monocytogenes Streptococcus agalactiae Streptococcus pyogenes
Gram negativni aerobi Neisseria meningitides Anaerobi
Bacteroides spp.
Clostridium spp.
Fusobacterium spp.
Peptostreptococci
Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem Gram pozitivni aerobi
Enterococcus fecalis Staphylococcus aureus Streptococcus pneumoniae Gram negativni aerobi Echerichia coli Haemophilus influenzae
Haemophilus para-influenzae Moraxella catarhallis Neissenia gonorrboae Proteus spp.
Salmonella spp.
Shigella spp.
Prirodno rezistentni organizmi Gram negativni aerobi Acinetobacter spp.
Citrobacter spp.
Enterobacter spp.
Klebsiella spp.
Pseudomonas spp.
Serratia spp.
Ostali Chlamydia Mycoplasma Legionella
Farmamokinetički podaci Resorpcija
Maksimalna koncentracija u serumu postiže se 1 sat nakon i.m. primene Distribucija
Distribucija
Distribucija u tkiva i telesne tečnosti uključujući inflamatorne sekrete je dobra. Kod intaktne funkcije jetre postižu se visoke koncentracije u žuči. U likvor, kod intaktnih meninga, prelazi samo 5% od koncentracije ampicilina u plazmi. Kod zapaljenja meninga, koncentracija ampicilina u likvoru dostiže 50% koncentracije ampicilina u plazmi. Ampicilin prolazi kroz placentu i izlučuje se u majčinom mleku. Vezivanje za protein plazme je nisko (oko 15%). Prividni volumen distribucije iznosi oko 15litara.
Biotransformacija
Ampicilin se delimično razgrađuje do mikrobiološki neaktivnih penicilinoata.
Eliminacija
Poluvreme eliminacije (uglavnom putem bubrega) iznosi 1-2 sata. Veliki deo primenjene doze (oko 70%) nalazi se u urinu u terapijski aktivnom obliku. Do 10% od primenjene doze biće izlučeno u obliku metabolita.
Kod oligurije poluvreme eliminacije može biti produženo do 8-20 sati. Kod novorođenčadi je poluvreme eliminacije takođe produženo (2-4 sata).
Ampicilin se može eliminisati iz organizma putem hemodijalize, ali ne putem peritonealne dijalize.
Farmaceutski podaci - Ampicillin 1000mg
Ne koristiti lek Ampicillin Atb 1000 mg u kombinaciji sa krvnim derivatima, hidrolizatima proteina, intravenskim lipidima. Ampicilin ne treba rekonstituisati u istom špricu sa aminoglikozidima (videti odeljke 4.4 i 4.5)
4 godine.
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije /razblaživanja: upotrebiti odmah
Za intramuskularnu ili direktnu intravensku primenu:
Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175 mg/mL), na sobnoj temperaturi (25°C) u toku 30 minuta.
Za intravensku primenu (kapanjem):
Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora nakon rekonstitucije i daljeg razblaženja:
-
rastvor nakon razblaženja 0,9% rastvorom natrijum-hlorida (NaCl) i Ringerovim laktatnim rastvorom do koncentracije 20 mg/mL je stabilna 8 sati na sobnoj temperaturi (25°C)
-
rastvor nakon razblaženja 5% rastvorom glukoze do koncentracije 20 mg/mL je stabillan 1 sat na sobnoj temperaturi (25°C)
Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti, osim ako se otvaranje/rekonstitucija/razblaženje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.
Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvati u originalnom pakovanju.
Za uslove čuvanja leka nakon otvaranja/rekonstitucije/razblaženja videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) sa gumenim (brombutil guma) čepom i aluminijumskim zatvaračem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Rekonstitucija praška:
Intramuskularna injekcija:
Rastvor se priprema rastvaranjem sadržaja bočice sa 3,5 mL vode za injekcije ili sterilnim , izotoničnim rastvorom natrijum-hlorida. Mućkati do dobijanja bistro rastvora
Intravenska injekcija:
Rastvoriti sadržaj jedne boćice sa 10 mL rastvarača ( voda za injekciju ili sterilni . izotonični rastvor natrijum- hlorida) Nakon rekonstitucije rastvor se sporo daje intravenski tokom10-15 minuta. Brža primena povećava rizik od nastanka konvulzija.
Intravenska infuzija:
Rastvoriti sadržaj jedne bočice sa 10 mL vode za injekcije. Mućkati do dobijanja bistrog rastvora. Razblažiti dobijeni rastvor sa jednim od sledećih rastvora namenjenih za intravensku primenu: izotonični rastvor natrijum-hlorida, Ringerov laktatni rastvor, 10% rastvor glukoze u void, 5% ratvor glukoze u vodi.
Rastvor bi uvek trebalo pripremiti pre same primene i proveriti da li je bistar. Ne koristiti zamućene rastvore ili rastvore kod kojih je došlo do pojave taloga
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba uskladiti sa važećim propisima.