Prilazid® 5mg film tableta

• Lek Prilazid je indikovan u terapiji hipertenzije;

• Lek Prilazid je indikovan u terapiji hronične srčane insuficijencije.

  Napomena: Lek Prilazid, jačine 2,5 mg i 5 mg nije pogodan za uvođenje u terapiju u navedenim indikacijama, usled nemogućnosti postizanja doza cilazapril kojima se terapija započinje (videti odeljak 4.2).

Doziranje Hipertenzija

Preporučena početna doza je 1 mg dnevno. U odnosu na vrednost krvnog pritiska treba proceniti i prilagoditi dozu za svakog pacijenta individualno, u skladu sa terapijskim odgovorom. Uobičajen raspon doza je od 2,5 mg do 5 mg jednom dnevno.

Kod pacijenata sa izrazitom aktivnošću sistema renin-angiotenzin-aldosteron (naročito, deplecija soli i/ili volumena, srčana dekompenzacija ili teška hipertenzija) može doći do izraženog pada krvnog pritiska nakon primene inicijalne doze. Kod takvih pacijenata se preporučuje primena manje početne doze 0,5 mg jednom dnevno i potrebno je da se terapija započne pod medicinskim nadzorom.

Hipertenzivni pacijenti koji su na terapiji diureticima

Ako je moguće, primenu diuretika treba obustaviti 2 do 3 dana pre započinjanja terapije cilazaprilom, da bi se smanjila verovatnoća nastanka simptomatske hipotenzije. Diuretik se može ponovo uvesti u terapiju kasnije, ukoliko je potrebno. Preporučena početna doza kod ovih pacijenata je 0,5 mg jednom dnevno.

Hronična srčana insuficijencija

Potrebno je terapiju cilazaprilom započeti preporučenom inicijalnom dozom od 0,5 mg jednom dnevno pod strogim lekarskim nadzorom. Ovu dozu treba održavati u trajanju od jedne nedelje. Ako pacijent dobro podnosi ovu dozu, doza može biti povećana u nedeljnim intervalima i u skladu sa kliničkim statusom pacijenta, na 1 mg ili 2,5 mg. Maksimalna dnevna doza za ove pacijenate je 5 mg. Preporučeno doziranje cilazaprilom kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom više se zasniva na efektima koji se odnose na poboljšanje simptoma, nego na podacima koji pokazuju da cilazapril smanjuje morbiditet i mortalitet kod ove grupe pacijenata (videti odeljak 5.1).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je smanjenje doze, u zavisnosti od vrednosti klirensa kreatinina (videti odeljak 4.4).

Preporuke za doziranje su priložene u nastavku:

Tabela 1.Preporučeno doziranje za pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega

Ako je prisutna i renovaskularna hipertenzija, postoji povećan rizik od teške hipotenzije i renalne insuficijencije. Kod ovih pacijenata potrebno je terapiju započeti pod strogim lekarskim nadzorom, sa malim dozama i pažljivom titracijom doze. Uzimajući u obzir da je terapija diureticima faktor koji može doprineti razvoju gore navedenih stanja, potrebno je obustaviti njihovu primenu uz praćenje funkcije bubrega, tokom prvih nedelja terapije cilazaprilom.

Rezultati kliničkih studija su pokazali da je klirens cilazaprila u uzajamnoj vezi sa klirensom kreatinina kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom. Poseban režim doziranja je neophodan za pacijenate sa hroničnom srčanom insuficijencijom koji imaju oštećenu funkciju bubrega.

Ciroza jetre

Kod pacijenata sa cirozom jetre (ali bez ascitesa) koji zahtevaju antihipertenzivnu terapiju, cilazapril treba primenjivati sa velikim oprezom, tako da ne prelazi dozu 0,5 mg dnevno, uz pažljivo praćenje krvnog pritiska, jer može da se javi značajna hipotenzija.

Stariji pacijenti sa hipertenzijom

Početna doza cilazaprila je 0,5 mg i 1 mg cilazaprila dnevno. Posle toga, doza održavanja se mora uskladiti prema individualnoj podnošljivosti kao i odgovoru na terapiju i kliničkom statusu.

Stariji pacijenti sa hroničnom srčanom insuficijencijom

Preporučena početna doza 0,5 mg cilazaprila dnevno se ne sme prekoračiti.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene cilazaprila kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu utvrđeni. Nema dostupnih podataka. Zbog toga, nije moguće definisati preporuke za doziranje.

Način primene

Lek Prilazid se primenjuje jednom dnevno. Unos hrane nema klinički značajan uticaj na resorpciju leka, tako da se lek Prilazid može uzimati pre ili posle jela. Lek uvek treba uzimati u otprilike isto vreme svakog dana.

Napomena: Lek Prilazid jačine 2,5 mg i 5 mg nije pogodan za uvođenje u terapiju u navedenim indikacijama usled nemogućnosti postizanja doza cilazaprila (0,5 mg i 1 mg) sa kojima se terapija započinje.

• Preosetljivost na cilazapril, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• Pozitivna anamneza angioedema povezana sa prethodnom primenom drugih ACE inhibitora,

• Hereditarni ili idiopatski angioedem,

• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6),

• Istovremena primena sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m²) (videti odeljke 4.5 i 5.1),

• Istovremena primena sa terapijom sakubitril/valsartanom. Primena cilazaprila se ne sme započeti najmanje 36 sati od primene poslednje doze sakubitril/valsartana (videti odeljke 4.4 i 4.5)

Trudnoća

ACE inhibitori se ne smeju uvoditi u terapiju tokom trudnoće. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da koriste druge antihipertenzive, koji imaju dokazani bezbednosni profil, osim u slučajevima kada se kontinuirana primena ACE inhibitora smatra neophodnom. Kada se potvrdi trudnoća, neophodno je odmah prekinuti primenu ACE inhibitora i ukoliko je moguće, započeti alternativnu terapiju drugim lekovima (videti odeljke 4.3 i 4.6.)

Hipotenzija

Primena ACE inhibitora može dovesti do teške hipotenzije, naročito na početku lečenja. Hipotenzija nakon prve doze leka se najčešće javlja kod pacijenata sa aktiviranim sistemon renin-angiotenzin-aldosteron (kao što je slučaj kod renovaskularne hipertenzije i drugih stanja sa smanjenom perfuzijom bubrega, smanjenih vrednosti natrijuma i cirkulišućeg volumena, kao i kod prethodne primene drugih vazodilatatora). Ova stanja mogu postojati istovremeno, posebno kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom.

Hipotenzija se tretira postavljanjem pacijenta u ležeći položaj i nadoknadom tečnosti. Lečenje cilazaprilom se može nastaviti nakon što se volumen tečnosti kod pacijenta nadoknadi, ali je takođe potrebno primeniti manje doze i prekinuti lečenje ukoliko je hipotenzija i dalje prisutna.

Kod visoko rizičnih pacijenata, terapiju cilazaprilom treba započeti pod pažljivim nadzorom lekara, primenom manjih početnih doza uz pažljivu titraciju doze. Ukoliko je moguće, primenu diuretika treba privremeno prekinuti.

Slične mere opreza treba primeniti i kod pacijenata sa anginom pektoris ili cerebrovaskularnim oboljenjem, kod kojih hipotenzija može dovesti do cerebralne ishemije ili ishemije miokarda.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora sa antagonistima receptora za angiotenzin II ili aliskirenom povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS-a istovremenom primenom ACE inhibitora, antagonista receptora za angiotenzin II ili aliskirena se zbog toga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1). Ukoliko se dvostruka blokada kombinovanom primenom ACE inhibitora i antagonista receptora za angiotenzin II smatra apsolutno neophodnom, trebalo bi je sprovoditi samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz pažljivo praćenje funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska. ACE inhibitore i antagoniste receptora za angiotenzin II ne treba istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, dozu cilazaprila je potrebno prilagoditi prema klirensu kreatinina (videti odeljak 4.2). Praćenje koncentracije kalijuma i kreatinina deo su uobičajene kliničke prakse kod ovih pacijenata.

ACE inhibitori imaju dokazano renoprotektivno delovanje, ali takođe mogu dovesti i do reverzibilnog oštećenja funkcije bubrega u situacijama kada postoji smanjena perfuzija bubrega (kod bilateralne stenoze renalne arterije, teške kongestivne srčane insuficijencije, smanjenja cirkulišućeg volumena, hiponatremije, primene većih doza diuretika i kod pacijenata koji koriste lekove iz grupe NSAIL). Prevencija podrazumeva ukidanje ili privremenu obustavu primene diuretika, manje početne doze ACE inhibitora i pažljivo titriranje doze.

Kod pacijenata sa stenozom renalne arterije, konstrikcija eferentne arteriole aktivacijom sistema renin- angiotenzin-aldosteron omogućava održavanje perfuzije bubrega. Zbog toga, blokada stvaranja angiotenzina II i moguće povećanje vrednosti bradikinina dovode do vazodilatacije eferentne arteriole i posledičnog

smanjenja pritiska glomerularne filtracije. Hipotenzija dalje doprinosi smanjenju perfuzije bubrega (videti odeljak 4.4). Kao što je slučaj i sa drugim lekovima koji deluju na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, tako i primena cilazaprila kod pacijenata sa stenozom renalne arterije povećava rizik od oštećenja funkcije bubrega, uključujući i mogućnost nastanka akutne bubrežne insuficijencije. Zbog toga je potreban poseban oprez ukoliko se cilazapril primenjuje kod ovih pacijenata. Ukoliko dođe do bubrežne insuficijencije, lečenje treba prekinuti.

Preosetljivost/Angioedem

Angioedem se može javiti pri primeni ACE inhibitora, sa zabeleženom incidencom od 0,1 do 0,5%. Angioedem se može manifestovati u vidu povremenih epizoda oticanja lica, koje se povlači pri prestanku primene leka, ili u vidu akutnog orofaringealnog edema sa opstrukcijom disajnih puteva koje ugrožava život i zahteva hitno lečenje. Druga moguća klinička manifestacija angioedema je intestinalni angioedem koji se javlja 24-48 sati nakon početka primene leka. Rizik od razvoja angioedema veći je kod pacijenata crne rase u odnosu na ostale rase. Takođe, veći rizik od nastanka angioedema imaju pacijenti kod kojih se angioedem ranije javljao, ali nije bio u vezi sa ACE inhibitorima.

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana, jer povećava rizik od pojave angioedema. Primena sakubitril/valsartana se ne sme započeti najmanje 36 sati od primene poslednje doze cilazaprila. Primena cilazaprila se ne sme započeti najmanje 36 sati od primene poslednje doze sakubitril/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (kao što su sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može povećati rizik od nastanka angioedema (koji se može ispoljiti u vidu otoka disajnih puteva ili jezika i može biti praćen otežanim disanjem) (videti odeljak 4.5). Neophodan je oprez pri započinjanju primene racekadotrila, mTOR inhibitora i vildagliptina kod pacijenata koji već uzimaju neki lek iz grupe ACE inhibitora.

Anafilaktička reakcija

Hemodijaliza: Anafilaktičke reakcije su se javljale kod pacijenata kod kojih su tokom hemodijalize primenjivani dijalizatori sa membranama visoke propustljivosti (tzv. high flux membrane, kao što je npr. AN 69), a koji su istovremeno lečeni ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata je potrebno razmotriti mogućnost primene drugih tipova dijalizatora ili drugih antihipertenziva.

Afereza lipoproteina male gustine (LDL): Kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima javljale su se anafilaktičke reakcije tokom LDL afereze sa dekstran-sulfatom, koje mogu biti opasne po život. Ovo se može izbeći privremenom obustavom ACE inhibitora pre svake afereze.

Desenzitizacija: Kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima može doći do anafilaktičke reakcije u toku desenzitizacije na ubod ose ili pčele. Pre započinjanja desenzitizacije, mora se prekinuti primena cilazaprila, a cilazapril ne sme biti zamenjen beta-blokatorom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Prijavljeni su pojedinačni slučajevi oštećenja funkcije jetre, kao što su povećanje vrednosti funkcionalnih testova jetre (vrednosti transaminaza, bilirubina, alkalne fosfataze, gama GT) i holestatski hepatitis sa ili bez nekroze. Ukoliko u toku terapije cilazaprilom dođe do pojave žutice ili povećanja vrednosti enzima jetre, neophodno je prekinuti primenu leka i pažljivo pratiti dalji klinički tok kod ovih pacijenata.

Ukoliko je neophodna primena antihipertenzivne terapije kod pacijenata sa cirozom jetre (bez ascitesa), cilazapril se uvodi sa oprezom i u manjoj dozi, zbog opasnosti od nastanka izražene hipotenzije (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata sa ascitesom ne preporučuje se primena cilazaprila.

Poremećaji krvi

Trombocitopenija, neutropenija i agranulocitoza se retko mogu javiti pri primeni ACE inhibitora. Agranulocitoza je posebno prijavljena kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili kolagenom vaskularnom bolešću, kao i kod pacijenata koji primaju imunosupresivnu terapiju. Kod ovih pacijenata se preporučuje redovno praćenje broja leukocita.

Koncentracija kalijuma u serumu

ACE inhibitori mogu dovesti do hiperkalemije, inhibicijom oslobađanja aldosterona. Ovaj efekat obično nije izražen kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom. Međutim, hiperkalemija se može razviti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i/ili kod pacijenata koji koriste suplemente kalijuma (uključujući zamenu za so), diuretike koji štede kalijum, trimetoprim ili kotrimoksazol (poznat i kao trimetoprim/sulfametoksazol) i posebno antagoniste aldosterona ili blokatore angiotenzinskih receptora.

Diuretici koji štede kalijum se moraju koristiti sa oprezom kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima. Neophodna je redovna kontrola koncentracije kalijuma u serumu i funkcije bubrega kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.5).

Dijabetes

Primena ACE inhibitora kod pacijenata sa dijabetesom može potencirati hipoglikemijski efekat oralnih antidijabetika ili insulina, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata je na početku terapije ACE inhibitorima, neophodno stalno praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Hirurške intervencije/Anestezija

Anestetici koji smanjuju krvni pritisak mogu dovesti do hipotenzije kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima. Ova hipotenzija se može korigovati nadoknadom tečnosti.

Aortna stenoza/Hipertrofična kardiomiopatija

ACE inhibitore treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa opstruktivnim srčanim oboljenjima (npr. mitralna stenoza, aortna stenoza, hipertrofična kardiomiopatija), jer se kod ovih pacijenata minutni volumen srca ne može povećati kako bi se kompenzovala sistemska vazodilatacija, zbog čega postoji povećan rizik od hipotenzije.

Etnička pripadnost

ACE inhibitori imaju slabije antihipertenzivno delovanje kod pripadnika crne rase. Ovi pacijenti takođe imaju povećan rizik od nastanka angioedema.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Prilazid sadrži laktozu monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lekovi koji povećavaju rizik od pojave angioedema

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana, jer povećava rizik od pojave angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (kao što su sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može povećati rizik od pojave angioedema (videti odeljak 4.4).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS)

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) istovremenom kombinovanom upotrebom ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena udružena sa povećanom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjenje funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju), u poređenju sa upotrebom bilo kog pojedinačnog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom upotrebom ACE inhibitora i antagonista angiotenzin II receptora smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovoditi samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz pažljivo praćenje funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa aliskirenom je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili renalnom insuficijencijom (GFR < 60 mL/min/1,73m²), a ne preporučuje se ni kod drugih pacijenata (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Litijum

Tokom istovremene upotrebe ACE inhibitora i litijuma, može doći do prolaznog povećanja koncentracije litijuma u serumu i njegovog toksičnog delovanja. Istovremena primena tiazidnih diuretika dodatno povećava rizik od toksičnosti litijuma. Istovremena primena litijuma i ACE inhibitora se ne preporučuje, ali ako se ipak smatra neophodnom, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Kada se cilazapril primenjuje u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima, primećuje se aditivni efekat.

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum

Iako koncentracije kalijuma u serumu uglavnom ostaju u granicama normalnog opsega, kod pojedinih pacijenata koji se leče cilazaprilom može doći do pojave hiperkalemije. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren, amilorid), suplementi kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Potreban je oprez i prilikom istovremene primene cilazaprila sa drugim lekovima koji povećavaju koncentracije kalijuma u serumu, kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum, slično kao amilorid. Zbog toga se ne preporučuje istovremena primena cilazaprila sa gore navedenim lekovima (videti odeljak 4.4). Ukoliko je istovremena primena indikovana, neophodan je oprez i česta kontrola koncentracije kalijuma u serumu.

Ciklosporin

Tokom istovremene primene ACE inhibitora sa ciklosporinom može doći do hiperkalemije. Preporučuje se kontrola koncentracije kalijuma u serumu.

Heparin

Tokom istovremene primene ACE inhibitora sa heparinom može doći do hiperkalemije. Preporučuje se kontrola koncentracije kalijuma u serumu.

Diuretici (tiazidni ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna primena velikih doza diuretika može dovesti do smanjenja cirkulišućeg volumena i većeg rizika od hipotenzije pri uvođenju cilazaprila u terapiju (videti odeljak 4.4). Ovaj hipotenzivni efekat može se izbeći obustavom primene diuretika, nadoknadom tečnosti ili unosom soli, kao i započinjanjem terapije manjim dozama cilazaprila.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici/narkotici

Istovremena primena pojedinih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika u kombinaciji sa ACE inhibitorima može dovesti do dodatnog smanjenja krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući acetilsalicilnu kiselinu u dozama > 3 grama dnevno

Kada se ACE inhibitori primenjuju istovremeno sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (npr. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornom doznom režimu, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL), može doći do slabljenja antihipertenzivnog efekta. Istovremena primena ACE inhibitora i NSAIL povećava rizik od oštećenja funkcije bubrega, uključujući i akutnu bubrežnu insuficijenciju, kao i rizik od hiperkalemije, naročito kod pacijenata sa prethodno oštećenom funkcijom bubrega. Kod primene ove kombinacije neophodan je oprez, naročito kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i pratiti funkciju bubrega nakon započinjanja primene kombinovane terapije i povremeno posle toga.

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora. Antidijabetici

Epidemiološke studije su pokazale da istovremena upotreba ACE inhibitora i antidijabetika (insulin, oralni hipoglikemijski lekovi) može potencirati hipoglikemijski efekat i povećati rizik od nastanka hipoglikemije. Ovaj rizik je veći u toku primene kombinovane terapije prvih nedelja, kao i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Zlato

Nitritoidna reakcija (sa simptomima kao što su naleti crvenila lica, mučnina, povraćanje i hipotenzija) retko je zabeležena kod pacijenata na terapiji injekcionim preparatima zlata (natrijum aurotiomalat) i istovremenoj terapiji ACE inhibitorima.

Ostalo

Nisu zabeležene klinički značajne interakcije prilikom istovremene primene cilazaprila sa digoksinom, nitratima, kumarinskim antikoagulansima i blokatorima H² receptora.

Trudnoća

Primena ACE inhibitora, uključujući cilazapril, se ne preporučuje u toku prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je takođe kontraindikovana u toku drugog i trećeg trimestra (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Epidemiološki podaci o teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima u toku prvog trimestra nisu ubedljivi; ipak, ne može se isključiti mogućnost postojanja manjeg rizika. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da koriste druge antihipertenzivne lekove sa boljim bezbednosnim profilom, osim ukoliko se kontinuirana primena ACE inhibitora ne smatra neophodnom. Kada se potvrdi trudnoća, potrebno je odmah obustaviti terapiju ACE inhibitorima i započeti lečenje drugim alternativnim antihipertenzivnim lekovima.

Poznato je da primena ACE inhibitora u toku drugog i trećeg trimestra trudnoće dovodi do fetotoksičnosti kod ljudi (smanjena funkcija bubrega, oligohidramnion, poremećaj osifikacije lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija). Ukoliko dođe do izlaganja ACE inhibitorima u drugom trimestru trudnoće, potreban je ultrazvučni pregled funkcije bubrega i lobanje fetusa. Novorođenčad čije su majke uzimale ACE inhibitore treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Pošto ne postoje podaci o bezbednosti primene cilazaprila u periodu dojenja, njegova primena se ne preporučuje. Poželjna je primena drugih antihipertenzivnih lekova, sa povoljnijim bezbednosnim profilom, posebno tokom dojenja novorođenčeta ili prevremeno rođenog deteta.

Prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može se povremeno javiti vrtoglavica ili umor, pa je potreban oprez, naročito tokom započinjanja terapije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

1. Sažetak bezbednosnog profila

   Najčešća neželjena dejstva koja se javljaju prilikom primene ACE inhibitora su kašalj, osip i oštećenje funkcije bubrega. Kašalj se češće javlja kod žena i nepušača. Ukoliko pacijent dobro podnosi kašalj, lečenje se može nastaviti. U pojedinim slučajevima, pomaže smanjenje doze leka.

   Teška neželjena dejstva koja zahtevaju prekid primene leka javljaju se kod manje od 5% pacijenata na terapiji ACE inhibitorima.

2. Tabelarna lista neželjenih reakcija

   Lista neželjenih reakcija se zasniva na kliničkim studijama i postmarketinškim podacima primene cilazaprila i/ili drugih ACE inhibitora. Procena učestalosti je zasnovana na delu pacijenata koji su prijavljivali svaku neželjenu reakciju tokom kliničkih studija sa terapijom cilazaprilom, koje su uključivale ukupnu populaciju od 7171 pacijenta. Neželjene reakcije koje nisu uočene tokom kliničkih ispitivanja primene cilazaprila, ali su zabeležene u vezi sa drugim ACE inhibitorima ili su se javljale u toku postmarketinškog praćenja, klasifikovane su kao „retke“.

   Kategorije učestalosti su sledeće:

   veoma često ≥ 1/10; često ≥ 1/100 i < 1/10;

   povremeno: ≥ 1/1000 i < 1/100; retko: < 1/1000.

   Poremećaji krvi i limfnog sistema:

   Retko

   Neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija, anemija.

   Poremećaji imunskog sistema Povremeno

   Angioedem (može zahvatiti lice, usne, jezik, larinks i gastrointestinalni trakt) (videti odeljak 4.4.).

   Retko

   Anafilaksa (videti odeljak 4.4);

   Sindrom sličan lupusu (Lupus-like sindrom – simptomi mogu uključiti vaskulitis, mialgiju, artralgiju/artritis, pozitivna antinuklearna antitela, ubrzanu sedimentaciju eritrocita, eozinofiliju i leukocitozu).

   Poremećaji nervnog sistema Često

   Glavobolja.

   Povremeno

   Promena čula ukusa.

   Retko

   Cerebralna ishemija, tranzitorni ishemijski atak, ishemijski moždani udar. Periferna neuropatija.

   Kardiološki poremećaji:

   Povremeno

   Ishemija miokarda, angina pektoris, tahikardija, palpitacije.

   Retko

   Infarkt miokarda, srčana aritmija.

   Vaskularni poremećaji Često

   Vrtoglavica.

   Povremeno

   Hipotenzija, posturalna hipotenzija (videti odeljak 4.4). Simptomi hipotenzije mogu uključivati sinkopu, slabost, vrtoglavicu i poremećaj vida.

   Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Često

   Kašalj.

   Povremeno

   Dispneja, bronhospazam, rinitis.

   Retko

   Intersticijalna bolest pluća, bronhitis, sinusitis.

   Gastrointestinalni poremećaji Često

   Mučnina.

   Povremeno

   Suva usta, aftozni stomatitis, smanjenje apetita, dijareja, povraćanje.

   Retko

   Glositis, pankreatitis.

   Hepatobilijarni poremećaji Retko

   Poremećaj vrednosti funkcionalnih testova jetre (uključujući transaminaze, bilirubin, alkalnu fosfatazu, gama GT);

   Holestatski hepatitis sa i bez nekroze.

   Poremećaj kože i potkožnog tkiva Povremeno

   Osip, makulopapularni osip.

   Retko

   Psorijaziformni dermatitis, psorijaza (egzacerbacija), lihen planus, eksfolijativni dermatitis, urtikarija, eritema multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, bulozni pemfigoid, pemfigus, Kaposi-jev sarkom, vaskulitis/purpura, fotosenzitivne reakcije, alopecija, oniholiza.

   Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Povremeno

   Grčevi u mišićima, mialgija, artralgija.

   Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Retko

   Poremećaj funkcije bubrega, akutna bubrežna insuficijencija (videti odeljak 4.4), povećana koncentracija kreatinina i uree u krvi; hiperkalemija, hiponatremija, proteinurija, nefrotski sindrom, nefritis.

   Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Povremeno

   Impotencija.

   Retko

   Ginekomastija.

   Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Često

   Umor.

   Povremeno

   Pojačano znojenje, naleti crvenila, astenija, poremećaj spavanja.

3. Opis odabranih neželjenih reakcija

Hipotenzija i posturalna hipotenzija mogu se javiti na početku lečenja ili pri povećanju doze leka, naročito kod visoko rizičnih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega i akutna bubrežna insuficijencija se češće javljaju kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom, stenozom renalne arterije, postojećim bubrežnim oboljenjima i smanjenim volumenom cirkulacije (videti odeljak 4.4).

Hiperkalemija se najčešće javlja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i onih koji uzimaju diuretike koji štede kalijum ili suplemente kalijuma.

Retki slučajevi cerebralne ishemije, tranzitornog ishemijskog ataka i ishemijskog moždanog udara povezani sa primenom ACE inhibitora mogu biti uzrokovani hipotenzijom kod pacijenata koji u osnovi imaju

cerebrovaskularnu bolest. Slično tome, ishemija miokarda može biti povezana sa hipotenzijom kod pacijenata koji u osnovi imaju ishemijsku bolest srca.

Glavobolja je često prijavljivana neželjena reakcija, iako je incidenca glavobolje bila veća kod pacijenata koji su primali placebo u odnosu na pacijente lečene ACE inhibitorima.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Malo je podataka dostupno u vezi sa predoziranjem kod ljudi.

Simptomi

Simptomi predoziranja ACE inhibitorima mogu uključivati hipotenziju, cirkulatorni šok, poremećaj elektrolita, bubrežnu insuficijenciju, hiperventilaciju, tahikardiju, palpitacije, bradikardiju, vrtoglavicu, anksioznost i kašalj.

Terapija

Preporučena terapija predoziranja je intravenska infuzija fiziološkog rastvora (natrijum hlorid 9 mg/mL (0.9%)). Ukoliko dođe do pojave hipotenzije, pacijenta treba postaviti u šok položaj. Ukoliko je dostupno, treba razmotriti mogućnost primene infuzije angiotenzina II i/ili intravenskih kateholamina.

U slučaju bradikardije rezistentne na terapiju neophodna je ugradnja pejsmejkera. Neophodno je kontinuirano pratiti vitalne znake, koncentraciju elektrolita u serumu i koncentraciju kreatinina.

Ukoliko je indikovano, može se sprovesti hemodijaliza kojom se iz cirkulacije uklanja cilazaprilat, aktivni metabolit cilazaprila (videti odeljak 4.4).