Aciclovir Tedec 25mg/mL rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Aciclovir 25mg/mL
-
Terapija Herpes simplex infekcije kod imunokompromitovanih pacijenata i teškog oblika inicijalnog genitalnog herpesa kod pacijenata koji nisu imunokompromitovani.
-
Profilaksa Herpes simplex infekcije kod imunokompromitovanih pacijenata.
-
Terapija infekcija izazvanih virusom Varicella zoster.
-
Terapija herpes encefalitisa.
-
Terapija infekcija izazvanih virusom Herpes simplex kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta do 3 meseca.
Doziranje
Odrasli
Kod pacijenata sa Herpes simplex (osim herpes encefalitis) ili Varicella zoster infekcijom primenjuje se doza koja iznosi 5 mg/kg telesne mase na svakih 8 sati kada funkcija bubrega nije oštećena (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).
Kod imunokompromitovanih pacijenata sa Varicella zoster infekcijom ili kod pacijenata sa herpes encefalitisom primenjuje se doza 10 mg/kg telesne mase na svakih 8 sati kada funkcija bubrega nije oštećena (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).
Kod gojaznih pacijenata, prilikom primene aciklovira intravenskim putem, doza određena na osnovu njihove stvarne telesne mase može dovesti do većih koncentracija u plazmi (videti odeljak 5.2). Stoga, potrebno je razmotriti smanjenje doze kod gojaznih pacijenata, posebno onih sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod starijih osoba.
Pedijatrijska populacija
Doza intravenski primenjenog aciklovira za odojčad i decu uzrasta između 3 meseca i 12 godina izračunava se na osnovu površine tela.
Kod odojčadi i dece uzrasta 3 meseca i starijih sa Herpes simplex (osim herpesnog encefalitisa) ili Varicella zoster infekcijom potrebno je primeniti lek Aciclovir Tedec u dozi od 250 mg/m2 telesne površine svakih 8 sati, ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.
Kod imunokompromitovane dece sa Varicella zoster infekcijom ili kod dece sa herpesnim encefalitisom potrebno je primeniti lek Aciclovir Tedec u dozi od 500 mg/m2 telesne površine svakih 8 sati, ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.
Kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta do 3 meseca doza se preračunava na osnovu telesne mase.
Preporučeno doziranje za ovu populaciju, kao terapija kod potvrđenog ili suspektnog neonatalnog herpesa je 20 mg/kg telesne mase intravenski na 8 sati tokom 21. dana u slučaju diseminovane i bolesti centralnog nervnog sistema, ili tokom 14 dana za bolesti ograničene na kožu i mukozne membrane.
Kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega zahteva se odgovarajuće prilagođavanje doziranja, u zavisnosti od stepena oštećenja (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).
Stariji pacijenti
Neophodno je uzeti u obzir mogućnost oštećenja funkcije bubrega kod starijih pacijenata, kao i prilagođavanje doziranja u skladu sa tim (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).
Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju pacijenta.
Oštećenje funkcije bubrega
Savetuje se oprez kada se lek Aciclovir Tedec primenjuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju.
Prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, zasniva se na klirensu kreatinina, u jedinici po mL/min za odrasle i adolescente i u jedinici po mL/min/1,73m2 za pedijatrijsku populaciju mlađu od 13 godina. Preporučuje se prilagođavanje doziranja na sledeći način:
Prilagođavanje doziranja kod odraslih i adolescenata:
| Klirens kreatinina | Doziranje |
| 25-50 mL/min | Iznad preporučena doza (5 ili 10 mg/kg telesne mase) primenjuje se na svakih 12 sati. |
| 10-25 mL/min | Iznad preporučena doza (5 ili 10 mg/kg telesne mase) primenjuje se na svaka 24 sata. |
| 0 (anurija)-10 mL/min | Kod pacijenata na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD) iznad preporučena doza (5 ili 10 mg/kg telesne mase) se prepolovljava i primenjuje na svaka 24 sata.Kod pacijenata na hemodijalizi iznad preporučena doza (5 ili 10mg/kg telesne mase) se prepolovljava i primenjuje na svaka 24 sata i nakon dijalize. |
Prilagođavanje doziranja kod novorođenčadi, odojčadi i dece:
| Klirens kreatinina | Doziranje |
| 25-50 mL/min/1,73m2 | Iznad preporučena doza (250 ili 500 mg/m2 telesne površine ili 20 mg/kg telesne mase) primenjuje se na svakih 12 sati. |
| 10-25 mL/min/1,73m2 | Iznad preporučena doza (250 ili 500 mg/m2 telesne površine ili 20 mg/kg telesne mase) primenjuje se na svaka 24 sata. |
| 0 (anurija) - 10mL/min/1,73m2 | Kod pacijenata na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD) iznad preporučena doza (250 ili 500 mg/m2 telesne površine ili 20 mg/kg telesne mase) se prepolovljava i primenjuje na svaka 24 sata.Kod pacijenata na hemodijalizi iznad preporučena doza (250 ili500 mg/m2 telesne površine ili 20 mg/kg telesne mase) se prepolovljava i primenjuje na svaka 24 sata i nakon dijalize. |
Terapija obično traje 5 dana, ali trajanje može biti prilagođeno zdravstvenom stanju pacijenta i kliničkom odgovoru na terapiju. Terapija herpesnog encefalitisa uobičajeno traje 10 dana. Terapija neonatalnih infekcija izazvanih herpes virusom obično traje 14 dana u slučaju mukokutanih (koža- oko-usta) infekcija, a 21 dan za diseminovane i bolesti centralnog nervnog sistema.
Dužina primene leka u profilaktičke svrhe određena je dužinom perioda trajanja rizika. Način primene
Spora intravenska infuzija u trajanju od jednog sata.
Lek se može primeniti bez razblaživanja ili nakon razblaživanja. Za uputstva o pripremi leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aciklovir ili valaciklovir ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju kod pacijenata koji intravenski primaju aciklovir ili oralno u velikim dozama.
Doze aciklovira, koji se primenjuje intravenski, potrebno je dati u vidu infuzije tokom perioda od jednog sata, kako bi se izbegla precipitacija aciklovira u bubrezima; potrebno je izbegavati primenu aciklovira putem brze ili bolus injekcije.
Rizik od oštećenja bubrega povećava se pri istovremenoj primeni sa drugim nefrotoksičnim lekovima. Potreban je oprez ukoliko se aciklovir primenjuje intravenski sa drugim nefrotoksičnim lekovima.
Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i kod starijih pacijenata
Aciklovir se eliminiše putem renalnog klirensa, zbog toga je neophodno prilagoditi dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2). Kod starijih pacijenata verovatno je prisutno smanjenje funkcije bubrega i zbog toga je kod ove grupe pacijenata neophodno razmotriti potrebu prilagođavanja doze. Kod starijih pacijenata i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega postoji povećan rizik od razvoja neuroloških poremećaja i potrebno ih je pažljivo pratiti radi otkrivanja ovih neželjenih dejstava. U prijavljenim slučajevima, ove reakcije bile su uglavnom reverzibilne nakon prekida terapije (videti odeljak 4.8). Produžena ili ponavljana primena aciklovira kod teško imunokompromitovanih osoba može dovesti do selekcije sojeva virusa sa smanjenom osetljivošću, koji mogu slabo odgovoriti na dodatnu terapiju aciklovirom (videti odeljak 5.1).
Kod pacijenata koji primaju infuziju leka Aciclovir Tedec u većim dozama (npr. kod herpesnog
encefalitisa) potrebno je specifično praćenje funkcije bubrega, posebno ukoliko su pacijenti dehidrirani ili imaju oštećenje funkcije bubrega.
Lek Aciclovir Tedec sadrži pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom
Ovaj lek sadrži 39,3 mg natrijuma po ampuli, što odgovara 1,965% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za odraslu osobu.
Ovaj lek sadrži natrijum-metabisulfit (E223) koji retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.
Aciklovir se primarno eliminiše urinom, u nepromenjenom obliku, putem aktivne renalne tubularne sekrecije. Svaki lek kompetitivan za navedeni mehanizam, primenjen istovremeno, može povećati koncentracije acikovira u plazmi. Probenecid i cimetidin povećavaju PIK aciklovira navedenim mehanizmom i smanjuju renalni klirens aciklovira. Međutim, nije neophodno prilagođavanje doze leka zbog velikog terapijskog indeksa aciklovira.
Savetuje se oprez kod pacijenata kod kojih se primenjuje lek Aciclovir Tedec intravenskim putem, prilikom istovremene primene sa lekovima koji su kompetitivni acikloviru u mehanizmu eliminacije, zbog mogućeg povećanja koncentracije jednog ili oba leka ili njihovih metabolita u plazmi. Pokazano je povećanje PIK-a aciklovira u plazmi i inaktivnog metabolita mikofenolatmofetila, imunosuprimirajućeg agensa koji se primenjuje kod pacijenata koji se podvrgavaju transplantaciji, prilikom istovremene primene navedena dva leka.
Ukoliko se litijum primenjuje istovremeno sa velikim dozama aciklovira primenjenim intravenski, potrebno je pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu, zbog rizika od toksičnosti litijuma.
Takođe se savetuje oprez (uz praćenje promena funkcije bubrega) ukoliko se infuzija leka Aciclovir Tedec primenjuje sa drugim lekovima koji utiču na funkciju bubrega (npr. ciklosporin, takrolimus).
Eksperimentalna studija sprovedena kod pet ispitanika muškog pola pokazala je da istovremena terapija sa aciklovirom povećava PIK ukupno primenjenog teofilina za približno 50%. Preporučuje se merenje koncentracija u plazmi tokom istovremene terapije aciklovirom.
Plodnost
Nema podataka o uticaju aciklovira na plodnost kod žena.
U studiji kod 20 ispitanika muškog pola sa normalnim brojem spermatozoida, pokazano je da oralna primena aciklovira u dozama do 1 g dnevno tokom perioda do 6 meseci, ne ispoljava klinički značajne efekte na broj spermatozoida, njihovu pokretljivost ili morfologiju.
Videti klinička ispitivanja u odeljku 5.2. Trudnoća
U okviru postmarketinškog registra primene aciklovira u trudnoći, dokumentovani su ishodi trudnoća nakon izloženosti acikloviru, u bilo kom farmaceutskom obliku. Nalazi registra nisu pokazali povećan broj anomalija pri rođenju u populaciji izloženoj acikloviru u poređenju sa opštom populacijom i nisu pokazali da kod anomalija u izloženoj populaciji postoji jedinstven ili konzistentan obrazac, koji bi ukazao na zajednički uzrok.
Sistemska primena aciklovira u standardnim pretkliničkim ispitivanjima, nije prouzrokovala embriotoksična ili teratogena dejstva kod kunića, pacova ili miševa. U nestandardnim ispitivanjima kod pacova uočene su fetalne anomalije, ali tek nakon primene velikih supkutanih doza koje su bile toksične za ženku. Klinički značaj ovih nalaza nije sasvim jasan.
Zbog toga, primenu leka Aciclovir Tedec u trudnoći, treba razmotriti samo kada potencijalne koristi prevazilaze mogućnosti nepoznatih rizika. Rezultati ispitivanja reproduktivne toksičnosti uključeni su u odeljak 5.3.
Dojenje
Nakon oralne primene 200 mg aciklovira pet puta dnevno, aciklovir je detektovan u majčinom mleku u rasponu koncentracija koje su bile od 0,6 do 4,1 puta veće od odgovarajućih koncentracija u plazmi. Ove koncentracije potencijalno mogu izložiti odojče dozama aciklovira do najviše 0,3 mg/kg/dan. Zbog toga se preporučuje poseban oprez, ukoliko se lek Aciclovir Tedec primenjuje kod žena koje doje.
Lek Aciclovir Tedec uobičajeno se primenjuje kod hospitalizovanih pacijenata i zbog toga informacija o sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama nije relevantna.
Nisu sprovedene kliničke studije o uticaju aciklovira na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.
Kategorije učestalosti neželjenih događaja, procenjene su za neželjene reakcije koje su navedene u daljem tekstu. Međutim, za većinu neželjenih događaja nisu bili dostupni odgovarajući podaci za procenu njihove učestalosti. Dodatno, učestalost istih neželjenih događaja može biti različita u zavisnosti od indikacije.
Neželjena dejstva, navedena su u daljem tekstu, prema klasi sistema organa i učestalosti. Učestalosti pojave neželjenih dejstava su definisane kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Povremeno: smanjenje vrednosti hematoloških parametara (anemija, trombocitopenija, leukopenija).
Poremećaji imunskog sistema Veoma retko: anafilaksa.
Psihijatrijski poremećaji i poremećaji nervnog sistema
Veoma retko: glavobolja, vrtoglavica, agitacija, stanje konfuzije, tremor, ataksija, dizartrija, halucinacije, psihotični simptomi, konvulzije, somnolencija, encefalopatija, koma.
Navedene neželjene reakcije generalno su reverzibilne i najčešće su prijavljivane kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili drugim predisponirajućim faktorima (videti odeljak 4.4).
Vaskularni poremećaji Često: flebitis.
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Veoma retko: dispnea.
Gastrointestinalni poremećaji Često: mučnina, povraćanje.
Veoma retko: dijareja, abdominalni bol.
Hepatobilijarni poremećaji
Često: reverzibilno povećanje vrednosti enzima jetre.
Veoma retko: reverzibilno povećanje vrednosti bilirubina, žutica, hepatitis.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Često: pruritus, urtikarija, osip (uključujući fotosenzitivnost). Veoma retko: angioedema.
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Često: povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi.
Smatra se da je rapidno povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi povezano sa maksimalnim koncentracijama leka u plazmi i neadekvatnom hidratacijom pacijenta. U cilju sprečavanja navedene pojave, lek ne treba primeniti u vidu intravenske bolus injekcije, već samo u vidu spore infuzije tokom perioda od jednog sata.
Veoma retko: oštećenje funkcije bubrega, akutna bubrežna insuficijencija i renalni bol.
Neophodno je održavati adekvatnu hidrataciju pacijenta. Kod oštećenja funkcije bubrega, stanje pacijenta obično se brzo popravlja nakon rehidratacije i/ili smanjenja doze ili prestanka primene leka. Međutim, u izuzetnim slučajevima može doći do progresije oštećenja funkcije bubrega i akutne bubrežne insuficijencije.
Renalni bol može biti povezan sa insuficijencijom bubrega i kristalurijom. Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Veoma retko: zamor, groznica (povišena telesna temperatura), lokalne inflamatorne reakcije.
Teške lokalne inflamatorne reakcije koje ponekad dovode do ozbiljnog oštećenja kože, mogu se desiti kada intravenska formulacija aciklovira, neželjeno, infuzijom dospe u ekstravaskularno tkivo.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje aciklovirom, koji je primenjen intravenskim putem, dovodi do povećanja vrednosti kreatinina u serumu, azota poreklom iz uree u krvi i posledične bubrežne insuficijencije. Opisani su i neurološki poremećaji pridruženi predoziranju, uključujući stanje konfuzije, halucinacije, agitaciju, konvulzije i komu.
Potrebno je pažljivo posmatrati pacijente u slučaju pojave znakova toksičnosti. Hemodijaliza značajno poboljšava uklanjanje aciklovira iz krvi i zbog toga može biti uzeta u obzir kao mogućnost u terapiji predoziranja ovim lekom.
Farmakološki podaci - Aciclovir 25mg/mL
Farmakoterapijska grupa: Antivirusni lekovi za sistemsku primenu; Nukleozidi i nukleotidi, isključujući inhibitore reverzne transkriptaze.
ATC šifra: J05AB01
Aciklovir je sintetski purinski nukleozidni analog koji pokazuje in vitro i in vivo inhibitornu aktivnost protiv humanih herpes virusa, uključujući Herpes simplex (HSV) tip 1 i 2 i Varicella zoster virusa (VZV), Epstein–Barr virus i citomegalovirus (CMV). U kulturi ćelija, aciklovir ima najveću antivirusnu aktivnost protiv HSV-1, a zatim u opadajućem redosledu prema HSV-2, VZV, EBV i CMV.
Inhibitorna aktivnost protiv HSV-1, HSV-2, VZV i EBV je visoko selektivna. Enzim timidin kinaza (TK) normalnih, neinficiranih ćelija ne koristi efektivno aciklovir kao supstrat, stoga je toksičnost prema ćelijama domaćina sisara mala. Međutim, timidin kinaza koju kodiraju HSV, VZV i EBV konvertuje aciklovir u aciklovir-monofosfat, analog nukleozida, koji se dalje konvertuje do difosfata i na kraju do trifosfata pomoću ćelijskih enzima. Aciklovir-trifosfat intereaguje sa virusnom DNK polimerazom i inhibira virusnu DNK replikaciju, što dovodi do prekida lanca nakon njegove ugradnje u virusnu DNK.
Resorpcija
Aciklovir se samo delimično resorbuje iz creva. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene varira između 10 i 20%. U uslovima natašte, srednje maksimalne koncentracije (Cmax) 0,4 mikrograma/mL postižu se približno za 1,6 sati nakon doze od 200 mg primenjene kroz oralnu suspenziju ili kapsulu. Srednje maksimalne koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže (Css(max)) povećavaju se do 0,7 mikrograma/mL (3,1 mikromola) nakon doze od 200 mg primenjivane na svaka četiri sata. Uočeno je manje nego proporcionalno povećanje vrednosti Css(max) nakon doza od 400 mg i 800 mg primenjivanih na 4 sata, uz vrednosti koje dostižu 1,2 mikrograma/mL (5,3 mikromola) za dozu od 400 mg i 1,8 mikrograma/mL (8 mikromola) za dozu od 800 mg.
Distribucija
Srednji volumen distribucije od 26 L ukazuje na to da se aciklovir distribuira u okviru ukupne telesne tečnosti. Prividne vrednosti volumena distribucije nakon oralne primene (Vd/F) su u opsegu od 2,3 do 17,8 L/kg. Kako je vezivanje za proteine plazme relativno niskog stepena (9% - 33%), ne očekuju se interakcije sa lekovima, koje uključuju istiskivanje sa mesta vezivanja.
Koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti su približno 50% od odgovarajućih koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže.
Biotransformacija
Aciklovir se pretežno ekskretuje u nepromenjenom obliku putem bubrega. Jedini značajan metabolit aciklovira u urinu je 9-[(karboksimetoksi)-metil)]guanin i on predstavlja 10 – 15% doze koja se ekskretuje putem urina.
Eliminacija
Kod odraslih srednja sistemska izloženost (PIK0-∞) acikloviru je u opsegu između 1,9 i 2,2 mikrograma*h/mL nakon doze od 200 mg. Pri ovoj dozi, srednje terminalno poluvreme eliminacije u plazmi nakon oralne primene varira između 2,8 i 4,1 sat.
Kod odraslih, terminalno poluvreme eliminacije aciklovira iz plazme nakon intravenske primene je oko 2,9 sati. Renalni klirens aciklovira (CLr= 14,3 L/h) je znatno veći od klirensa kreatinina, što ukazuje na to da, osim glomerularne filtracije, i tubularna sekrecija doprinosi eliminaciji leka putem bubrega. Poluvreme eliminacije i ukupni klirens aciklovira zavise od funkcije bubrega. Stoga, prilagođavanje doziranja se preporučuje za pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).
Kod odraslih, srednje maksimalne koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže (CSS(max)) posle jednočasovne infuzije od 2,5 mg/kg, 5 mg/kg i 10 mg/kg bile su, redom, 22,7 mikromola (5,1
mikrograma/mL), 43,6 mikromola (9,8 mikrograma/mL) i 92 mikromola (20,7 mikrograma/mL). Odgovarajuće minimalne koncentracije (CSS(min)), 7 sati kasnije, bile su za doze 2,5 mg/kg, 5 mg/kg i 10 mg/kg, redom 2,2 mikromola (0,5 mikrograma/mL), 3,1 mikromola (0,7 mikrograma/mL) i 10,2 mikromola (2,3 mikrograma/mL). Kod dece starije od 1 godine, slične srednje maksimalne (CSS(max)) i minimalne (CSS(min)) koncentracije zapažene su kada je doza od 5 mg/kg zamenjena sa 250 mg/m2, a doza od 10 mg/kg zamenjena sa 500 mg/m2.
Kod novorođenčadi (uzrast od 0 do 3 meseca) lečenih dozama 10 mg/kg koje su primenjivane jednočasovnom infuzijom na 8 sati, vrednost CSS(max) iznosila je 61,2 mikromola (13,8 mikrograma/mL), a CSS(min) 10,1 mikromol (2,3 mikrograma/mL). U izdvojenoj grupi novorođenčadi lečenoj dozom 15 mg/kg na 8 sati, pokazan je približno proporcionalni porast sa dozom, uz Cmax 83,5 mikromola (18,8 mikrogram/mL) i Cmin od 14,1 mikromol (3,2 mikrogram/mL). Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme tih pacijenata iznosilo je 3,8 h.
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, ukupni klirens opada sa godinama usled smanjenja klirensa kreatinina. Međutim, mogućnost oštećenja funkcije bubrega kod starijih mora se uzeti u obzir i, u skladu sa tim, prilagoditi doziranje.
Oštećenje funkcije bubrega
Utvrđeno je da je srednje terminalno poluvreme eliminacije 19,5 sati kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Srednje poluvreme eliminacije aciklovira u toku hemodijalize iznosilo je 5,7 sati. Koncentracije aciklovira u plazmi smanjivale su se približno 60% tokom dijalize.
Gojaznost
Tokom kliničke studije morbidno gojaznim pacijentima ženskog pola (n = 7) intravenskim putem su primenjivane doze aciklovira određene na osnovu njihove stvarne telesne mase, nakon čega je utvrđeno da su koncentracije leka u plazmi približno dvostruko veće od onih zabeleženih kod pacijenata sa normalnom telesnom masom (n = 5), što je bilo u skladu sa razlikom u telesnoj masi pacijenata koja je postojala između te dve grupe.
Farmaceutski podaci - Aciclovir 25mg/mL
Natrijum-metabisulfit (E 223) Natrijum-hidroksid
Natrijum-citrat (E 331) Hlorovodonična kiselina Voda za injekcije
3 godine
Rok upotrebe nakon razblaživanja: 8 sati na temperaturi do 25 ºC i 24 sata na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC (u frižideru).
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje leka je ampula od providnog i bezbojnog stakla (tip I).
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 ampula sa 10 mL rastvora i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nekon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Ovaj lek se primenjuje isključivo putem spore intravenske infuzije (videti odeljak 4.2). Infuzija bez razblaživanja:
Rastvor se primenjuje pomoću infuzione pumpe sa kontrolisanim protokom tokom najmanje jednog sata.
Infuzija nakon razblaživanja:
Rastvor se može razblažiti za primenu putem infuzije.
Rastvor se može potpuno ili delimično razblažiti, kako bi se primenila maksimalna koncentracija od 0,5% (250 mg/50 mL).
Sadržaj 2 ampule (500 mg aciklovira) može se dodati u 100 mL infuzionog rastvora, i ukoliko je neophodna doza veća od 500 mg, treba koristiti adekvatnu dodatnu količinu infuzionog rastvora.
Intravenski aciklovir je kompatibilan sa sledećim rastvorima za infuziju:
-
Natrijum-hlorid (0,45%, 0,9% m/v).
-
Natrijum-hlorid (0,18% m/v) i glukoza (4% m/v).
-
Natrijum-hlorid (0,45% m/v) i glukoza (2,5% m/v).
-
Natrijum-laktat (Hartmanov rastvor)
Nakon dodavanja intravenskog aciklovira u infuzioni rastvor, mora se temeljno promućkati boca kako bi se obezbedilo adekvatno mešanje rastvora.
Ukoliko je moguće, razblaživanje bi trebalo obavljati neposredno pre primene leka. Bilo koju količinu neiskorišćenog leka bi trebalo odbaciti. Ako se primeti vidljivo zamućenje ili kristalizacija pre ili tokom infuzije, rastvor bi trebalo odbaciti.