Hemomycin® 250mg kapsula, tvrda

Osnovne informacije

A+A1 - U zavisnosti od pakovanja. Za detalje, proverite informacije o pakovanju.
Р -
1. Infekcije respiratornog trakta (J00-J06; J15.7; J16.0; J20-J32; J40; J41-J42), 2. Infekcije srednjeg uha (H65; H66), 3. Infekcije kože i i mekog tkiva (L00-L08), 4. Infekcije izazvane Chlamydia-ma (A55; A56), 5. Negonokokni uretritis (N34.1), 6. Cervicitis (N72).
Samo za decu.
Nema podataka.
kapsula, tvrda
HEMOFARM AD VRŠAC
HEMOFARM AD VRŠAC

Pakovanja

kapsula, tvrda; 250mg; blister, 1x6kom
A
248,12 DIN
50,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
0,3 g
1325480
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.
kapsula, tvrda; 250mg; blister, 1x6kom
A1
248,12 DIN
198,50 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
0,3 g
1325480
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Hemomycin je indikovan za lečenje sledećih infekcija, ukoliko se zna ili se sumnja da su izazvane jednim ili sa više osetljivih mikroorganizama (videti odeljak 5.1):

  • Infekcije gornjih disajnih puteva, uključujući faringitis/tonzilitis, sinuzitis i otitis media;

  • Infekcije donjih disajnih puteva, uključujući akutnu egzarcerbaciju hroničnog bronhitisa i vanbolnički stečenu pneumoniju;

  • Infekcije kože i potkožnog tkiva, uključujući erythema migrans (prvi stadijum Lajmske bolesti), erizipel, impetigo i sekundarnu piodermiju;

  • Polno prenosive bolesti: nekomplikovane genitalne infekcije uzrokovane sa Chlamidia trachomatis;

  • Infekcije želuca i duodenuma uzrokovane Helicobacter pylori.

Treba uzeti u obzir nacionalne smernice o adekvatnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje
Odrasli, uključujući starije i decu telesne mase > 45 kg

U lečenju infekcija gornjih i donjih disajnih puteva i infekcija kože i mekih tkiva (sa izuzetkom erythema migrans) ukupna doza azitromicina iznosi 1500 mg, a daje se tokom tri dana (500 mg jednom dnevno).

U lečenju erythema migrans, ukupna doza azitromicina iznosi 3g, a treba je dati na sledeći način: 1g (4 kapsule odjednom) prvog dana, a zatim po 500 mg (2 kapsule jednom dnevno) od drugog do petog dana.

U lečenju nekomplikovanih genitalnih infekcija uzrokovanih sa Chlamidia trachomatis daje se jednokratno 1g (4 kapsule jednom dnevno).

U lečenju infekcija želuca i duodenuma uzrokovanih sa H.pylori doza iznosi 1 g dnevno, u kombinaciji sa antisekretornim lekom i ostalim lekovim, po odluci lekara.

Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa blago do umereno oštećenom funkcijom bubrega (GFR 10-80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze.
Potreban je oprez prilikom primene azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR<10 mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre
Pošto se azitromicin metaboliše u jetri i izlučuje putem žuči, lek se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Studije sa ovakvim pacijentima nisu rađene.

Starije osobe
Kod starijih pcijenata primenjuje se ista doza kao kod odraslih. Budući da stariji pacijenti mogu biti pacijenti sa proaritmičnim stanjima, preporučuje se poseban oprez zbog rizika od razvoja srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.4).

Način primene
Hemomycin kapsule se uzimaju jednom dnevno. Kapsule treba progutati cele.
Hemomycin kapsule treba uzeti najmanje jedan sat pre ili dva sata posle jela.

Kontraindikacije

Azitromicin je kontraindikovan kod:

  • pacijenata preosetljivih na azitromicin, druge makrolidne ili ketolidne antibiotike, eritromicin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Posebna upozorenja

Kao i u slučaju primene eritromicina i drugih makrolida u retkim slučajevima prijavljene su ozbiljne alergijske reakcije (retko fatalne), kao što su angioedem i anafilaksa, dematološke reakcije uključujući akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), Stevens-Jonhson – ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) (retko fatalnu) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms-DRESS). Neke od ovih reakcija na lek Hemomycin izazvale su rekurentne simptome i zahtevale su dužu opservaciju i lečenje. Ukoliko dođe do pojave alergijske reakcije, potrebno je prekinuti dalje uzimanje leka i primeniti odgovarajuću terapiju. Lekari treba da budu svesni da ponovno pojavljivanje alergijskih simptoma može da se desi nakon prekida simptomatske terapije.

S obzirom da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, potreban je oprez za vreme primene kod pacijenata sa značajnom hepatičnom insuficijencijom. Kod primene azitromicina su zabeleženi slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može dovesti do hepatične insuficijencije opasne po život (videti odeljak 4.8). Neki pacijenti su već imali prethodno oboljenje jetre ili su uzimali druge hepatotoksične lekove.

Ukoliko postoje znaci i simptomi hepatične insuficijencije poput brzog razvoja astenije sa žuticom, tamne prebojenosti urina, sklonošću ka krvarenju ili hepatične encefalopatije, neophodno je sprovesti laboratorijsko ispitivanje funkcionalnih testova jetre. U slučaju hepatične insuficijencije, treba prekinuti primenu azitromicina.

Kod pacijenata na terapiji derivatima ergot alkaloida, povećava se mogućnost za nastanak ergotizma usled istovremene primene sa nekim makrolidima. Nema dostupnih podataka o mogućoj interakciji derivata ergot alkaloida sa azitromicinom. Međutim, zbog teoretske mogućnosti od nastanka ergotizma, azitromicin i derivate ergot alkaloida ne treba istovremeno primenjivati.

Kao i kod primene ostalih antibiotika, postoji mogućnost pojave sekundarne infekcije rezistentnim mikroorganizmima (uključujući gljivice), pa je potrebno stalno praćenje pacijenata.

Pri primeni skoro svih antibiotika uključujući i azitromicin, zabeležena je dijareja udružena sa Clostridium difficile (CDAD) koja po težini može varirati od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Lečenje antibakterijskim lekovima menja crevnu floru i dovodi do preteranog rasta C.difficile.

Sojevi C. difficile produkuju toksine A i B koji doprinose razvoju CDAD i uzrokuju povećani morbiditet i mortalitet s obzirom da ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i zahtevati kolektomiju. Zbog toga treba voditi računa o pojavi CDAD kod pacijenata kod kojih se dijareja javila u toku ili nakon antibiotske terapije. Neophodna je detaljna anamneza, s obzirom da su zabeleženi slučajevi CDAD i dva meseca nakon primene antibiotika. Treba prekinuti terapiju azitromicinom i razmotriti primenu specifične terapije za C. difficile.

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem renalne funkcije (GFR< 10 mL/min), zabeleženo je povećanje sistemske izloženosti azitromicinu za 33% (videti odeljak 5.2).

Pri terapiji drugim makrolidima uključujući i azitromicin zabeleženi su produžena srčana repolarizacija i QT interval koji povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i „Torsades de Pointes” (videti odeljak 4.8). S obzirom da sledeće situacije mogu dovesti do povećanog rizika od razvoja ventrikularne aritmije (uključujući torsade de pointes), što može dovesti do srčanog zastoja, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa postojećim proaritmičnim stanjima (posebno kod žena i starijih osoba) kao što su pacijenti:

  • sa kongenitalnom ili stečenom QT prolongacijom;

  • koji su trenutno na terapiji drugim lekovima za koje je dokazano da dovode do produženja QT intervala, poput antiaritmika klase Ia (hinidin i prokainamid) i III (dofetilid, amjodaron i sotalol), cisaprida i terfenadina, antipsihoticima kao što je pimozid, antidepresivima kao što je citalopram i fluorohinolonima kao što su moksifloksacin i levofloksacin.

  • sa elektrolitnim disbalansom, naročito u slučaju hipokalemije i hipomagnezemije;

  • sa klinički značajnom bradikardijom, aritmijom ili teškom srčanom insuficijencijom.

Kod pacijenata na terapiji azitromicinom je zabeležena egzacerbacija simptoma miastenije gravis ili nastanak sindroma miastenije (videti odeljak 4.8).

Strepokokne infekcije: penicilin je obično prvi lek izbora pri lečenju faringitisa/tonzilitisa izazvanih sa Streptococcus pyogenes, kao i u profilaksi akutne reumatske groznice. Uopšteno, azitromicin je efikasan protiv streptokoka u orofarinksu, ali ne postoje podaci o efikasnosti azitromicina u prevenciji akutne reumatske groznice.

Bezbednost i efikasnost u prevenciji ili terapiji Mycobacterium Avium kompleksa kod dece, još uvek nisu dokazani.

Lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Interakcije

Antacidi: u farmakokinetičkoj studiji efekata istovremene primene antacida i azitromicina, nisu zabeleženi bilo kakvi efekti na ukupnu biološku raspoloživost, iako je maksimalna koncentracija u serumu bila smanjena (Cmax) za 25%. Pacijenti kojima je propisana terapija azitromicinom i antacidima, ne smeju uzimati ove lekove istovremeno.

Cetirizin: kod zdravih ispitanika, istovremena 5-dnevna primena azitromicina i cetirizina u dozi od 20 mg, u stanju ravnoteže, nije dovela do farmakokinetičkih interakcija kao ni do značajnih promena QT intervala. Didanozin (Dideoksinozin): istovremena primena azitromicina u dozi od 1200 mg/dan i didanozina u dozi od 400 mg/dan, kod 6 HIV pozitivnih ispitanika, nije uticala na farmakokinetiku didanozida, u poređenju sa placebom. Digoksin (suspstrati P-gp): zabeleženo je da pri primeni makrolidnih antibiotika uključujući azitromicin sa supstratima P-glikoproteina kao što je digoksin dolazi do porasta koncentracije supstrata P-glikoproteina u serumu. Kod pacijenata na istovremenoj terapiji azitromicinom i digoksinom, treba voditi računa o mogućem riziku od povećanja koncentracije digoksina. Zidovudin: pojedinačna doza od 1000 mg i višestruke doze od 1200 mg ili 600 mg azitromicina su imale slabiji efekat na farmakokinetiku u plazmi ili urinarnu ekskreciju zidovudina ili njegovog metabolite glukuronida. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentraciju fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovog nalaza je nejasan, ali mogao bi biti koristan za pacijente.

Nema značajnih interakcija između azitromicina i hepatičkog citohroma P 450. Ne smatra se da podleže farmakokinetičkoj interakciji koja se može videti sa eritromicinom i ostalim makrolidima. Indukcija ili inaktivacija hepatičkog citohroma P450 putem citohrom-metaboličkog kompleksa se ne dešava sa azitromicinom.

Derivati ergot alkaloida: ne preporučuje se istovremena primena derivata ergotamina i azitromicina, zbog teoretske mogućnosti nastanka ergotizma (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke studije su izvođene sa azitromicinom i sledećim lekovima koji se metabolišu posredstvom citohroma P 450.

Atorvastatin: istovremena primena atorvastatina (10 mg dnevno) i azitromicina (500 mg dnevno) nije dovela do promene koncentracije atorvastatina u plazmi (na osnovu određivanja inhibicije HMG CoA- reduktaze). Ipak, u postmarketinškom praćenju zabeleženi su slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su uzimali azitromicin sa statinima. Karbamazepin: u farmakokinetičkoj studiji interakcija, sprovedenoj na zdravim ispitanicima, azitromicin nije imao značajan efekat na koncentraciju karbamazepina ili njegovog aktivnog metabolita u plazmi. Cimetidin: u farmakokinetičkoj studiji efekta pojedinačne doze cimetidina, primenjene 2 sata pre azitromicina, na farmakokinetiku azitromicina, nije zabeležena promena u farmakokinetici azitromicina. Oralni kumarinski antikoagulansi: u studiji farmakokinetičkih interakcija, azitromicin nije doveo do promene antikoagulantnog dejstva pojedinačne doze varfarina od 15 mg kod zdravih ispitanika.

Tokom postmarketinških ispitivanja, zabeleženi su slučajevi potenciranja antikoagulantnog efekta nakon istovremene primene azitromicina i oralnih kumarinskih antikoagulanasa. Iako uzročno-posledična povezanost nije utvrđena, potrebno je razmotriti učestalije praćenje protrombinskog vremena kod pacijenata na istovremenoj terapiji oralnim Kumarinskim antikoagulansima i azitromicinom.

Ciklosporin: u farmakokinetičkoj studiji sa zdravih ispitanicima, koji su primali azitromicin per os u dozi od 500 mg/dan tokom 3 dana, a zatim jednu dozu ciklosporina per os od 10 mg/kg, dokazano je da dolazi do značajnog porasta Cmax i PIK0-5 ciklosporina. Zbog toga se preporučuje oprez prilikom razmatranja istovremene primene ova dva leka. Ukoliko je istovremena primena neophodna, potrebno je pratiti koncentracije ciklosporina u plazmi i u skladu sa tim korigovati dozu.

Efavirenz: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 600 mg i 400 mg efavirenca dnevno tokom 7 dana, nije dovela do klinički značajnih interakcija. Flukonazol: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 1200 mg nije uticala na farmakokinetiku pojedinačne doze flukonazola od 800 mg. Ukupna izloženost i poluvreme eliminacije

azitromicina nisu bili promenjeni kod istovremene primene sa flukonazolom, međutim uočeno je klinički beznačajno smanjenje vrednosti Cmax (18%) azitromicina.

Indinavir: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 1200 mg nije imala statistički značajan efekat na farmakokinetiku indinavira primenjenog u pojedinačnoj dozi od 800 mg tri puta na dan, tokom pet dana. Metilprednizolon: u studiji farmakokinetičkih interakcija kod zdravih ispitanika, azitromicin nije imao značajan efekat na farmakokinetiku metilprednizolona. Midazolam: kod zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u dozi 500 mg/dan tokom 3 dana, nije uzrokovala klinički značajne promene u farmakokinetici i farmakodinamici pojedinačne doze midazolama od 15 mg. Nelfinavir: istovremena primena azitromicina (1200 mg) i nelfinavira u stanju ravnoteže (750 mg tri puta dnevno), rezultirala je povećanjem koncentracije azitromicina u stanju dinamičke ravnoteže. Nisu zabeležena klinički značajna neželjena dejstva i nije potrebno posebno prilagođavanje doze. Rifabutin: istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na njihove koncentracije u serumu.

Neutropenija je zabeležena kod ispitanika koji su istovremeno dobijali azitromicin i rifabutin. Iako je neutropenija povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročno-posledična veza u kombinaciji sa azitromicinom (videti odeljak 4.8).

Sildenafil: kod zdravih muških ispitanika, nije bilo dokaza o uticaju azitromicina (500 mg dnevno tokom 3 dana) na vrednosti PIK i Cmax sildenafila ili njegovog glavnog metabolite u krvi.

Terfenadin: u farmakokinetičkim studijama nisu pronađeni dokazi o interakcijama između terfenadina i azitromicina.

Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se mogućnost ovih interakcija nije mogla potpuno isključiti, mada ne postoje specifični dokazi da je do takvih interakcija i došlo.

Teofilin: pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina, kod zdravih ispitanika, nema dokaza o klinički značajnim interakcijama ova dva leka. Triazolam: kod 14 zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u dozi od 500 mg prvog dana i 250 mg azitromicina sa 0,125 mg triazolama drugog dana, nije značajno uticala na farmakokinetičke parametre triazolama u odnosu na istovremenu primenu triazolama i placeba. Trimetoprim/sulfametoksazol: istovremena primena trimetoprima/sulfametoksazola DS (160 mg/800 mg) tokom 7 dana i azitromicina u dozi od 1200 mg, 7. dana, nije imala značajan efekat na maksimalne koncentracije, ukupnu izloženost ili urinarnu eliminaciju trimetoprima ili sulfametoksazola.

Koncentracije azitromicina u serumu su bile slične onima zabeleženim u drugim ispitivanjima.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nisu sprovedene adekvatne i kontrolisane studije kod trudnica. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama su pokazala da azitromicin prolazi kroz placentu, ali nisu uočeni teratogeni efekti. Pošto se na osnovu studija na životinjama ne može uvek predvideti terapijski odgovor kod ljudi, azitromicin treba primenjivati tokom trudnoće, samo kada je to zaista neophodno.

Dojenje

Primećeno je da se azitromicin izlučuje u mleko dojilja, ali nisu sprovedena adekvatna i dobro kontrolisana klinička ispitivanja kod dojilja čiji bi cilj bio karakterizacija farmakokinetike izlučivanja azitromicina u mleko dojilja.

Plodnost

U ispitivanjima plodnosti na pacovim zabeležene su smanjene stope trudnoće nakon primene azitromicina. Nije poznat značaj tih nalaza za ljude.

Upravljanje vozilom

Moguć je razvoj neželjenih dejstava kao što su derilijum, halucinacije, vrtoglavica, somnolencija, sinkopa, konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

U tabeli ispod navedena su neželjena dejstva prijavljena tokom kliničkih ispitivanja i nakon stavljanja leka u promet, a navedena su prema klasi sistema organa i učestalosti.

Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Neželjena dejstva su u svakoj kategoriji učestalosti navedena po ozbiljnosti, od težeg ka lakšem.

Neželjena dejstva koja su možda ili verovatno povezana sa azitromicinom na osnovi kliničkih ispitivanja ili praćenja leka na tržištu:
Sistem organa Veoma često Često Povremeno Retko Veoma retko Nepoznato
Infekcije i infestacije Kandidijaza, vaginalna infekcija, pneumonija, gljivična infekcija, bakterijska infekcija, faringitis, gastroenteritis, poremećaji disanja, rinitis, oralna kandidijaza Pseudomembranozn i kolitis (videti odeljak 4.4)
Poremećaji krvi i limfnog sistema Leukopenija, neutropenija, eozinofilija Trombocitopenija, hemolitička anemija
Poremećaji imunskog sistema Angioedem, preosetljivost Anafilaktička reakcija (videti odeljak 4.4)
Poremećaji metabolizma i ishrane Anoreksija
Psihijatrijski poremećaji Nervoza, nesanica Agitacija Agresija, anksioznost, delirijum, halucinacije
Poremećaji nervnog sistema Glavobol ja Vrtoglavica, somnolencija, disgeuzija, parestezije Sinkopa, konvulzije, hipoestezija, psihomotorna
hiperaktivnost, anosmija, ageuzija, parosmija, miastenija gravis (videti odeljak 4.4)
Poremećaji oka Oštećenje vida
Poremećaji uha i labirinta Poremećaji uha, vrtoglavica Oštećenje sluha, uključujući vrtoglavicu i/ili tinitus
Kardiološki poremećaji Palpitacije Torsade de pointes (videti odeljak 4.4), aritmija (videti odeljak 4.4), uključujući ventrikularnu tahikardiju, produženje QT intervala u elektrokardiogramu (videti odeljak 4.4)
Vaskularni poremećaji Naleti vrućine i crvenila
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Dispneja, epistaksa
Gastrointestinal ni poremećaji Dijareja Povraćan je, bol u abdomen u, mučnina Opstipacija, gasovi, dispepsija, gastritis, disfagija, abdominalna distenzija, suva usta, podrigivanje (eruktacija), ulceracije u ustima, hipersekrecija pljuvačnih žlezda Pankreatitis, diskoloracija jezika
Hepatobilijarni poremećaji Abnormaln a funkcija jetre, holestatska žutica Insuficijencija jetre (što retko rezultuje smrtnim ishodom) (videti odeljak 4.4), fulminantni hepatitis, nekroza jetre
Poremećaji kože i potkožnog tkiva Osip, svrab, urtikarija, dermatitis, suva koža, hiperhidroza Fotosenziti vna rekcija, akutna generalizov ana egzantemat Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, multiformni eritem
ozna pustuloza
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva Osteoartritis, mijalgija, bol u leđima, bol u vratu Artralgija
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Dizurija, bol u predelu bubrega Akutna insuficijencija bubrega, intersticijumski neftritis
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Metroragija, poremećaj testisa
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Edem, astenija, malaksalost, umor, edem lica, bol u grudima, pireksija, bol, periferni edem
Ispitivanja Smanjen Povećane
broj vrednosti
limfocita aspartat
, aminotransferaz
povećan e,
broj povećane
eozinofil vrednosti alanin
a, aminotransferaz
smanjene e,
vrednosti povećane
bikarbon vrednosti
ata bilirubina u krvi,
u krvi, povećane
povećan vrednosti ureje u
broj krvi, povećane
bazofila, vrednosti
povećan kreatinina u
broj krvi,
monocita abnormalne
, vrednosti
povećan kalijuma u
broj krvi, povećane
neutrofil vrednosti
a alkalne
fosfataze,
povećane
vrednosti
hlorida,
povećane
vrednosti
glukoze,
povećan broj
trombocita, smanjene vrednosti hematokrita, povećane vrednosti bikarbonata, abnormalne vrednosti natrijuma
Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije Post proceduralne komplikacije

Neželjena dejstva koja mogu biti ili su verovatno povezana sa profilaksom i lečenjem infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex zasnivaju se na podacima iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Ta neželjena dejstva se, bilo po vrsti ili po učestalosti, razlikuju od onih zabeleženih kod primene formulacija sa trenutnim ili produženim oslobađanjem:

Sistem organa Veoma često Često Povremeno
Poremećaji metabolizma i ishrane Anoreksija
Poremećaji nervnog sistema Vrtoglavica, glavobolja, parestezija, disgeuzija, Hipoestezija
Poremećaji oka Oštećenje vida
Poremećaji uha i labirinta Gluvoća Oštećenje sluha, tinitus
Kardiološki poremećaji Palpitacije
Gastrointestinalni poremećaji Dijareja, bol u abdomenu, mučnina, gasovi, nelagodnost u abdomenu, meka stolica
Hepatobilijarni poremećaji Hepatitis
Poremećaji kože i potkožnog tkiva Osip, svrab Stevens-Johnson-ov sindrom, fotosenzitivna reakcija
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva Artralgija
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Umor Astenija, malaksalost
Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Neželjena dejstva koja su se javila pri dozama većim od preporučenih, bila su slična onim prilikom primene preporučenih doza. Uobičajeni simptomi predoziranja makrolidnim antibioticima uključuju reverzibilni gubitak sluha, tešku mučninu, povraćanje i dijareju. U slučaju predoziranja, ukoliko je potrebno, indikovana je primena medicinskog uglja i opšta simptomatska terapija, kao i suportivne mere.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; makrolidi ATC šifra: J01FA10 Mehanizam dejstva:

Azitromicin je antibiotik širokog spektra dejstva, prvi predstavnik nove grupe makrolidnih antibiotika zvane

azalidi. Strukturu molekula čini pridodati atom azota laktonskom prstenu eritromicina A.

Hemijsko ime azitromicina je 9-deoksi-9a-aza-9a-metil-9a-homoeritromicin A. Molekulska masa iznosi 749. Mehanizam dejstva azitromicina se zasniva na inhibiciji sinteze bakterijskog proteina, vezivanjem za 50s subjedinicu ribozoma i inhibicijom translokacije peptida.

Mehanizam rezistencije:

Rezistencija na azitromicin može biti inherentna ili stečena. Postoje tri osnovna mehanizma rezistencije bakterija: izmena na ciljnom mestu, izmena transporta antibiotika i modifikacija antibiotika.

Potpuna ukrštena rezistencija na eritromicin, azitromicin, druge makrolide i linkozamide postoji kod Streptococcus pneumoniae, beta-hemolitičkog streptokoka grupe A, Enterococcus faecalis i Staphylococcus aureus uključujući meticilin-rezistentni S.aureus (MRSA).

Antimikrobni spektar azitromicina uključuje različite gram-pozitivne i gram-negativne mikroorganizme, anaerobe, intracelularne i klinički atipične mikroorganizme.

MIC90 ≤ 0,01 mikrograma/mL
Mycoplasma pneumoniae Haemophilus ducreyi
MIC90 0,01 – 0,1 mikroggrama/mL
Moraxella catarrhalis Propionibacterium acnes
Gardnerella vaginalis Actinomyces species
Bordetella pertussis Borrelia burgdorferi
Mobiluncus species
MIC900,1 – 2,0 mikrograma/mL
Haemophilus influenzae Streptococcus pyogenes
Haemophilus parainfluenzae Streptococcus pneumoniae
Legionella pneumophila Streptococcus agalactiae
Neisseria meningitidis Streptococcus viridans
Neisseria gonorrhoeae Streptococcus group C, F, G
Helicobacter pylori Peptococcus species
Campylobacter jejuni Peptostreptococcus species
Pasteurella multocida Fusobacterium necrophorum
Pasteurella haemolytica Clostridium perfringens
Brucella melitensis Bacteroides bivius
Bordetella parapertussis Chlamydia trachomatis
Vibrio cholerae Chlamydia pneumoniae
Vibrio parahaemolyticus Ureaplasma urealyticum
Plesiomonas shigelloides Listeria monocytogenes
Staphylococcus epidermidis
Staphylococcus aureus*
MIC902,0 – 8,0 mikrograma/mL
Escherichia coli Bacteroides fragilis
Salmonella enteritidis Bacteroides oralis
Salmonella typhi Clostridium difficile
Shigella sonnei Eubacterium lentum
Yersinia enterocolitica Fusobacterium nucleatum
Acinetobacter calcoaceticus Aeromonas hydrophilia

* eritromicin osetljivi soj.

Osjetljivost

Prevalencija stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za odabrane vrste te su poželjne lokalne informacije o otpornosti, naročito pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, stručni savet potrebno je potražiti kada je lokalna prevalencija rezistencije takva da se korist leka u barem nekim vrstama infekcija dovodi u pitanje.

Uglavnom osetljivi sojevi
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi
Staphylococcus aureus Meticilin-osetljivi
Streptococcus pneumoniae Penicilin-osetljvi
Streptococcus pyogenes (Grupa A)
Aerobni gram-negativni mikroorganizmi
Heamophilus influenzae Haemophilus parainfluenzae
Legionella pneumophila
Moraxella catarrhalis
Pasteurella multocida
Anaerobni mikroorganizmi
Clostridium perfrigens
Fusobacterium spp.
Prevotella spp.
Porhyriomonas spp.
Drugi mikroorganizmi
Chlamydia trachomatis
Sojevi kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi
Streptococcus pneumoniae Penicilin-intermedijarne Penicilin-rezistentne
Inherentno rezistentni mikroorganizmi
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi
Enterococcus faecalis
Staphylococci MRSA, MRSE*
Anaerobni mikroorganizmi
Grupa Bacteroides fragilis

*Meticilin rezistentne stafilokoke imaju veoma visoku prevalenciju stečene rezistencije na makrolide i grupisani su u ovoj grupi zbog njihove veoma retke osetljivosti na azitromicin.

Farmakokinetika

Resorpcija

Bioraspoloživost nakon oralne primene iznosi oko 37%. Maksimalne koncentracije u plazmi postižu se za 2 - 3 sata nakon uzimanja leka.

Distribucija

Oralno primenjen azitromicin brzo prelazi iz plazme u tkiva i organe. Farmakokinetičke studije su pokazale da azitromicin u tkivima postiže koncentracije i do 50 puta veće nego u plazmi, što ukazuje na

to da se lek snažno vezuje za tkiva.

Vezivanje za proteine u serumu varira u zavisnosti od koncentracije u plazmi i kreće se u rasponu od 12% pri 0,5 mikrograma/mL do 52% pri 0,05 mikrograma/mL seruma. Izračunata srednja vrednost volumena distribucije azitromicina u stanju dinamičke revnoteže (VVss) je 31 L/kg.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme odražava poluvreme eliminacije iz tkiva i iznosi 2-4 dana.

Oko 12% intravenski primenjene doze azitromicina izlučuje se nepromenjeno urinom tokom sledeća 3 dana. Posebno visoke koncentracije nepromenjenog azitromicina, detektovane su u ljudskoj žuči. U žuči je takođe nađeno deset metabolita, koji su nastali N- i O-demetilacijom, hidroksilacijom dezozamina i aglikonskog prstena i degradacijom kladinoznih konjugata. Poređenjem rezultata tečne hromatografije i mikrobiološke analize, dokazano je da metaboliti azitromicina nisu mikrobiološki aktivni.

U ispitivanjima na životinjama, velike koncentracije azitromicina nađene su u fagocitima. Takođe je utvrđeno da se veće koncentracije azitromicina oslobađaju za vreme aktivne fagocitoze, nego za vreme inaktivne fagocitoze. U ispitivanjima na životinjama, to rezultira visokim koncentracijama azitromicina na mestima inflamacije.


Paralele