Indikacije leka NEOSTIGMINE/COOPER:

• miastenija gravis;

• antagonista za nedepolarišuće neuromuskularne blokatore;

• paralitički ileus;

• postoperativna retencija urina;

• paroksizmalna supraventrikularna tahikardija.

Doziranje

Preporučene doze su prikazane u tabeli u nastavku prema indikaciji, ali mogu varirati u skladu sa individualnim potrebama pacijenta.

Miastenija gravis

Antagonista za nedepolarišuće neuromuskularne blokatore

Reverziju neuromuskularne blokade neostigminom ne treba sprovoditi sve dok nema jasnih znakova spontanog oporavka od paralize.

Atropin i neostigmin mogu da se primenjuju istovremeno, ali kod pacijenata sa bradikardijom pre primene neostigmina, prvo treba atropinom povećati puls na 80 otkucaja u minuti.

Druge indikacije

Paralitički ileus i postoperativna retencija urina

Paroskizmalna supraventrikularna tahikardija (intravenska injekcija)

Terapiju treba primeniti kod teških slučajeva koji ne odgovaraju na konvencionalnu terapiju i pod strogim nadzorom specijaliste sa iskustvom sa primenom ovog leka.

Primena u posebnim populacijama

Pedijatrijska populacija

Doziranje za primenu leka u pedijatrijskoj populaciji je prikazano u prethodno navedenim tabelama prema indikaciji.

Stariji pacijenti

Nema posebnih preporuka za doziranje kod starije populacije (videti odeljak 4.4).

Način primene

Neostigmin-metilsulfat se može primeniti intravenskom, intramuskularnom ili supkutanom injekcijom. Primena neostigmin-metilsulfata intravenskim putem treba da bude veoma spora (tokom jednog minuta). Uvek treba imati na raspolaganju i špric sa atropin-sulfatom da bi se neutralisale teške holinergičke

reakcije, ukoliko se pojave.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Neostigmin se ne sme primenjivati pacijentima sa mehaničkom opstrukcijom gastrointestinalnog ili urinarnog trakta, peritonitisom ili ukoliko postoji sumnja da creva ne funkcionišu.

• Neostigmin se sme primenjivati zajedno sa depolarišućim miorelaksansima kao što je suksametonijum, jer to može pojačati neuromuskularnu blokadu.

Neostigmin treba sa posebnim oprezom primenjivati kod pacijenata koji imaju astmu, zbog toga što parasimpatomimetičko dejstvo neostigmina može izazvati bronhokonstrikciju.

Kod pacijenata koji primaju neostigmin putem intravenske injekcije može doći do pojave bradikardije, koja može da progredira do asistolije, ukoliko se istovremeno ne primenjuje i atropin.

Terapiji pacijenata sa već postojećom bradikardijom, srčanom aritmijom ili skorom koronarnom okluzijom treba pristupiti sa posebnim oprezom.

Kod pacijenata koji su hiperreaktivni na neostigmin dolazi do teške holinergičke reakcije na lek. Atropin- sulfat, uvek mora da bude na raspolaganju, kao antagonista muskarinskih dejstava neostigmina.

Neostigmin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa epilepsijom, vagotonijom, hipertireozom, peptičkim ulkusom ili parkinsonizmom.

Primena antiholinesteraznih lekova kod pacijenata sa intestinalnim anastomozama može dovesti do rupture anastomoze ili curenja crevnog sadržaja.

Stariji pacijenti

Iako nema posebnih preporuka za doziranje kod starijih pacijenata, oni mogu biti podložniji poremećajima srčanog ritma u poređenju sa mlađim pacijentima.

Inhalacioni anestetici

Neostigmin-metilsulfat ne treba primenjivati u toku anestezije ciklopropanom ili halotanom, iako može da se koristi nakon obustave primene ovih anestetika.

Natrijum

Ovaj lek sadrži približno 3,3 mg natrijuma po mL. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Neuromuskularni blokatori

Neostigmin efikasno antagonizuje dejstava nedepolarišućih miorelaksanasa (npr. tubokurarin, galamin ili pankuronijum) i ova interakcija se koristi u terapiji sa ciljem reverzije mišićne relaksacije nakon operacije. Neostigmin ne antagonizuje, a može čak i da produži fazu I bloka kod primene depolarišućih miorelaksanasa kakav je sukcinilholin.

Drugi lekovi

Atropin antagonizuje muskarinska dejstva neostigmina, pa se ova interakcija koristi da se suprimiraju muskarinski simptomi toksičnosti neostigmina.

Antiholinesterazni lekovi su ponekad efikasni u reverziji neuromuskularne blokade izazvane aminoglikozidnim antibioticima. Međutim, aminoglikozidne antibiotike i druge lekove koji utiču na neuromuskularnu transmisiju treba oprezno primenjivati, ili ih uopšte ne treba primenjivati, kod pacijenata sa miastenijom gravis, a dozu neostigmina treba prilagoditi.

Nema podataka o primeni neostigmin-metilsulfata tokom trudnoće ili dojenja. Moguće rizike po majku i dete treba proceniti u odnosu na moguću korist u svakom pojedinačnom slučaju.

Trudnoća

Iskustva kod trudnica sa miastenijom gravis nisu ukazala na negativna dejstva neostigmina na tok trudnoće. Kako težina miastenije gravis često značajno varira, potrebna je posebna pažnja da bi se izbegla holinergička kriza usled predoziranja neostigminom.

Dojenje

Neostigmin-metilsulfat se izlučuje u majčino mleko u zanemarljivoj količini. Uprkos tome, potrebno je obratiti pažnju na moguća dejstva po odojče.

Nije relevantno.

Neželjena dejstva neostigmina su uglavnom posledica prenaglašenog odgovora na parasimpatičku stimulaciju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Predoziranje neostigmin-metilsulfatom može da uključuje holinergičku krizu koju karakterišu mučnina, povraćanje, dijareja, izrazita salivacija i znojenje, pojačana bronhijalna sekrecija, mioza, bradikardija ili tahikardija, kardiospazam, bronhospazam, poremećaj koordinacije, grčevi mišića, fascikulacija i paraliza.

Izrazito velike doze mogu da dovedu do uticaja na CNS i to agitacije, straha ili nemira. Može doći do smrtnog ishoda usled srčanog zastoja ili respiratorne paralize i plućnog edema. Kod pacijenata sa miastenijom gravis, kod kojih je pojava predoziranja najverovatnija, fascikulacija i neželjena parasimpatomimetička dejstva mogu da budu blaga ili da izostanu, čime je otežano razlikovanje holinergičke krize od krize same miastenije gravis.

Terapija

Održavanje odgovarajuće respiracije je od primarnog značaja. Traheostoma, bronhijalna aspiracija i posturalna drenaža mogu da budu potrebne. Ukoliko je neophodno, respiracija može da bude potpomognuta mehanički ili kiseonikom.

Primenu neostigmin-metilsulfata je potrebno odmah obustaviti i primeniti 1-4 mg atropin-sulfata intravenski. Dodatne doze atropin-sulfata mogu se po potrebi primeniti na svakih 5-30 minuta, kako bi se kontrolisali muskarinski simptomi. Treba izbegavati predoziranje atropinom jer može doći do pojave gustog sekreta i bronhijalnih čepova.