Xyzal® 0.5mg/mL oralni rastvor
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Xyzal 0.5mg/mL
Lek Xyzal, oralni rastvor indikovan je za simptomatsku terapiju alergijskog rinitisa (uključujući perzistentni alergijski rinitis) i urtikarije kod odraslih i dece uzrasta 2 godine ili više.
Doziranje
Odrasli
Preporučena dnevna doza je 5 mg (10 mL oralnog rastvora).
Stariji pacijenti
Prilagođavanje doze se preporučuje kod starijih pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti u nastavku deo Oštećenje funkcije bubrega).
Oštećenje funkcije bubrega
Interval doziranja mora biti individualno prilagođen u odnosu na renalnu funkciju (procenjena brzina glomerularne filtracije, engl. estimated Glomerular Filtration Rate - eGFR). Dozu je potrebno prilagoditi u skladu sa datom tabelom.
Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:
| Grupa | eGRF (mL/min) | Doza i učestalost doziranja |
| Normalna funkcija bubrega | ≥ 90 | 5 mg jednom dnevno |
| Blago oštećenje funkcije bubrega | 60 – < 90 | 5 mg jednom dnevno |
| Umereno oštećenje funkcije bubrega | 30 – < 60 | 5 mg svaki 2. dan |
| Teško oštećenje funkcije bubrega | 15 – < 30 nije potrebna primenadijalize | 5 mg svaki 3. dan |
| Terminalni stadijum bubrežneinsuficijencije (ESDR, engl. End stage renal disease) | < 15 potrebna primena dijalize | Kontraindikovana primena |
Kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, doziranje se mora prilagoditi za svakog pacijenta posebno uzimajući u obzir vrednosti renalnog klirensa i telesnu masu pacijenta. Nema posebnih podataka za decu sa oštećenjem funkcije bubrega.
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata koji imaju samo oštećenje funkcije jetre. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije i jetre i bubrega, potrebno je prilagoditi doziranje (videti iznad deo Oštećenje funkcije bubrega).
Pedijatrijska populacija
Deca uzrasta od 6 i više godina
Preporučena dnevna doza je 5 mg (10 mL oralnog rastvora).
Deca uzrasta od 2 do 6 godina
Preporučena dnevna doza je 2,5 mg, a treba je podeliti na dve pojedinačne doze 1,25 mg (dva puta dnevno po 2,5 mL oralnog rastvora).
Iako su dostpuni klinički podaci za primenu kod dece uzrasta od 6 meseci do 12 godina (videti odeljke 4.8, 5.1 i 5.2), ovi podaci nisu dovoljni da podrže primenu levocetirizina kod odojčadi i dece uzrasta ispod 2 godine (videti odeljak 4.4).
Dužina terapije:
Kod intermitentnog alergijskog rinitisa (simptomi su prisutni manje od 4 dana nedeljno ili manje od 4 nedelje godišnje) terapiju je potrebno odrediti u skladu sa procenom istorije bolesti pacijenta, pri čemu se terapija može prekinuti nakon povlačenja simptoma i započeti ponovo ukoliko se simptomi opet pojave. Kod perzistentnog alergijskog rinitisa (simptomi su prisutni više od 4 dana nedeljno i više od 4 nedelje godišnje) može se preporučiti kontinuirana terapija u periodu dok je pacijent izložen alergenu.
Postoji kliničko iskustvo o primeni levocetirizina za period od najmanje 6 meseci.
U terapiji hronične urtikarije i hroničnog alergijskog rinitisa dostupni su klinički podaci o primeni cetirizina (racemat) u periodu do jedne godine.
Način primene
Špric za doziranje uključen je u pakovanje. Odgovarajuću zapreminu oralnog rastvora potrebno je odmeriti špricem i sipati u kašiku ili u čašu vode. Oralni rastvor se mora primeniti odmah nakon razblaživanja. Može se primeniti nezavisno od obroka.
Preosetljivost na aktivnu supstancu, na cetirizin, na hidroksizin, na bilo koje druge derivate piperazina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Pacijenti sa terminalnim stadijumom bubrežne insuficijencije sa procenjenom brzinom glomerularne filtracije (eGFR) manjom od 15 mL/min (kod kojih je potebna terapija dijalizom).
Neophodan je oprez ukoliko se u isto vreme uzima alkohol (videti odeljak 4.5).
Oprez je potreban kod pacijenata sa faktorima rizika za razvoj urinarne retencije (npr. lezije kičmene moždine, hiperplazija prostate) pošto levocetirizin može povećati rizik od retencije urina.
Oprez je potreban kod pacijenata koji boluju od epilepsije i kod kojih postoji rizik od pojave konvulzija, pošto levocetirizin može dovesti do pogoršanja napada.
Odgovor na alergološke testove na koži (kožne probe) može biti inhibiran antihistaminicima, pa je neophodan period bez primene leka (wash-out period) pre izvođenja ovih testova (do 3 dana).
Pruritus se može javiti nakon prestanka uzimanja levocetirizina čak i ako ovi simptomi nisu bili prisutni pre početka lečenja. Simptomi mogu proći spontano. U nekim slučajevima, simptomi mogu biti intenzivni i mogu zahtevati ponovno uvođenje lečenja. Simptomi bi trebalo da se povuku kada se ponovo uvede lečenje.
Pedijatrijska populacija
Iako postoje klinički podaci za decu uzrasta od 6 meseci do 12 godina (videti odeljke 4.8, 5.1 i 5.2), ovi podaci nisu dovoljni da podrže primenu levocetirizina kod odojčadi i dece uzrasta do 2 godine.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama:
Lek Xyzal, oralni rastvor sadrži metilparahidroksibenzoat i propilparahiroksidbenzoat koji mogu izazvati alergijske reakcje (koje mogu biti i odložene).
Lek Xyzal, oralni rastvor sadrži maltitol, tečni.
Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, ne smeju koristiti ovaj lek. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL, tj. suštinski je „bez natrijuma”.
Nije sprovedeno ispitivanje interakcija lekova sa levocetirizinom (uključujući ispitivanje interakcija sa induktorima CYP3A4). Ispitivanja interakcija lekova sa racematom cetirizinom pokazala su da nema klinički značajnih neželjenih interakcija sa antipirinom, azitromicinom, cimetidinom, diazepamom, eritromicinom, glipizidom, ketokonazolom i pseudoefedrinom. U studiji ponovljene primene cetirizina u kombinaciji sa teofilinom (400 mg jednom dnevno) uočeno je malo smanjenje klirensa cetirizina (za 16%), dok dispozicija teofilina nije bila promenjena usled istovremene primene sa cetirizinom.
U studiji ponovljene primene ritonavira (600 mg dva puta dnevno) u kombinaciji sa cetirizinom (10 mg dnevno), stepen izloženosti cetirizinu povećan je za 40% dok je dispozicija ritonavira malo promenjena
(-1%) tokom dalje istovremene primene sa cetirizinom.
Hrana ne smanjuje stepen resorpcije levocetirizina, ali smanjuje brzinu njegove resorpcije.
Kod osetljivih pacijenata, istovremena primena cetirizina ili levocetirizina i alkohola ili drugih depresora CNS-a može dovesti do dodatnog smanjenja budnosti i umanjiti radnu sposobnost.
Trudnoća
Ne postoje podaci odnosno postoji ograničena količina podataka o upotrebi levocetirizina kod trudnica (manje od 300 ishoda trudnoće). Međutim, za cetirizin, racemat levocetirizina, veliki broj podataka kod trudnica (više od 1000 ishoda trudnoće) ne ukazuje na malformacije ili feto/neonatalnu toksičnost. Studije na životinjama nisu pokazale da levocetirizin ima direktne ili indirektne štetne uticaje na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).
Ukoliko je potrebno, može se razmotriti upotreba levocetirizina za vreme trudnoće.
Dojenje
Dokazano je da se cetirizin, racemat levocetirizina, izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Stoga je verovatno da se levocetirizin izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Neželjene reakcije povezane sa levocetirizinom mogu se uočiti kod odojčadi. Zbog toga je potreban oprez prilikom propisivanja levocetirizina dojiljama.
Plodnost
Nema dostupnih kliničkih podataka za levocetirizin.
U komparativnim kliničkim ispitivanjima nije utvrđeno da levocetirizin u preporučenoj dozi smanjuje budnost, reaktivnost ili sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Uprkos tome, kod nekih pacijenata mogu se javiti somnolencija, zamor i astenija tokom terapije levocetirizinom. Prema tome, pacijenti koji nameravaju da voze, učestvuju u potencijalno opasnim aktivnostima ili rukuju mašinama moraju uzeti u obzir vlastitu reakciju na ovaj lek.
Kliničke studije
Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina
U kliničkim studijama sprovedenim kod žena i muškaraca starosti od 12 do 71 godine, 15,1% pacijenata u grupi na levocetirizinu od 5 mg, imalo je najmanje jednu neželjenu reakciju na lek u odnosu na 11,3% pacijenata u placebo grupi. 91,6% ovih neželjenih reakcija bilo je blagog do umerenog intenziteta.
U ovim kliničkim studijama, do prekida terapije zbog neželjenih događaja došlo je kod 1,0% pacijenata (9/935) na levocetirizinu 5 mg i 1,8% pacijenata (14/771) na placebu.
U kliničke studije sa levocetirizinom bilo je uključeno 935 pacijenata koji su uzimali lek u preporučenoj dozi od 5 mg dnevno. U ovom uzorku, sledeće neželjene reakcije prijavljene su sa učestalošću od 1% ili većom (česte: ≥ 1/100 do < 1/10) na levocetirizinu 5 mg ili placebu:
| Česte neželjene reakcije | Placebo(n=771) | Levocetirizin 5 mg(n=935) |
| Glavobolja | 25 (3,2%) | 24 (2,6%) |
| Somnolencija | 11 (1,4%) | 49 (5,2%) |
| Suva usta | 12 (1,6%) | 24 (2,6%) |
| Zamor | 9 (1,2%) | 23 (2,5%) |
Takođe, uočene su i neželjene reakcije poput astenije ili abdominalnog bola sa incidencom povremeno (povremeno: ≥ 1/1000 do < 1/100).
Incidenca neželjenih reakcija koje su dovodile do sedacije poput somnolencije, zamora i astenije bila je veća (8,1%) na levocetirizinu 5 mg nego na placebu (3,1%).
Pedijatrijska populacija
U dve placebo-kontrolisane kliničke studije kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 11 meseci i od 1 godine do manje od 6 godina, 159 ispitanika dobijalo je levocetirizin u dozi od 1,25 mg dnevno tokom 2 nedelje odnosno 1,25 mg dvaput dnevno. Sledeće neželjene reakcije prijavljene su sa učestalošću 1% ili većom na levocetirizinu ili placebu:
| Klasa sistema organa | Placebo (n=83) | Levocetirizin (n=159) |
| Gastrointestinalni poremećaji | ||
| Dijareja | 0 | 3 (1,9%) |
| Povraćanje | 1 (1,2%) | 1 (0,6%) |
| Konstipacija | 0 | 2 (1,3%) |
| Poremećaji nervnog sistema | ||
| Somnolencija | 2 (2,4%) | 3 (1,9%) |
| Psihijatrijski poremećaji | ||
| Poremećaji spavanja | 0 | 2 (1,3%) |
Dvostruko slepe, placebom kontrolisane studije sprovedene su kod dece uzrasta od 6 do 12 godina koja su dobijala levocetirizin (N=243) u dozi od 5 mg tokom različitih vremenskih perioda od 1 do 13 nedelja. Sledeće neželjene reakcije prijavljene su sa frekvencom 1% ili većom na levocetirizinu ili placebu:
| Neželjena reakcija | Placebo (n=240) | Levocetirizin (n=243) |
| Glavobolja | 5 (2,1%) | 2 (0,8%) |
| Somnolencija | 1 (0,4%) | 7 (2,9%) |
Kako je navedeno u odeljcima 4.2 i 4.4, iako postoje klinički podaci za decu uzrasta od 6 meseci do 12 godina (navedeni u ovom odeljku), ovi podaci nisu dovoljni da podrže primenu levocetirizina kod odojčadi i dece uzrasta do 2 godine.
Iskustvo iz postmarketinškog perioda
Neželjene reakcije iz postmarketinškog perioda navedene su prema klasi sistema organa i učestalosti. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < /10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznata učestalost (ne može biti procenjena na osnovu dostupnih podataka).
Poremećaji imunskog sistema:
Nepoznata učestalost: reakcije preosetljivosti uključujući anafilaksu
Poremećaji metabolizma i ishrane:
Nepoznata učestalost: povećan apetit
Psihijatrijski poremećaji:
Nepoznata učestalost: agresivnost, agitacija, halucinacije, depresija, insomnija, suicidalne ideje, noćne more
Poremećaji nervnog sistema:
Nepoznata učestalost: konvulzije, parestezije, vrtoglavica, sinkopa, tremor, disgeuzija
Poremećaji uha i labirinta:
Nepoznata učestalost: vertigo
Poremećaji oka:
Nepoznata učestalost: poremećaji vida, zamagljen vid, okulogirija
Kardiološki poremećaji:
Nepoznata učestalost: palpitacije, tahikardija
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:
Nepoznata učestalost: dispneja
Gastrointestinalni poremećaji:
Nepoznata učestalost: nauzeja, povraćanje, dijareja
Hepatobilijarni poremećaji:
Nepoznata učestalost: hepatitis
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:
Nepoznata učestalost: dizurija, retencija urina
Poremećaji kože i potkožnog tkiva:
Nepoznata učestalost: angioneurotski edem, fiksne erupcije na koži izazvane lekom, pruritus, osip, urtikarija
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva: Nepoznata učestalost: mijalgija, artralgija
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:
Nepoznata učestalost: edem
Ispitivanja:
Nepoznata učestalost: povećanje telesne mase, povišene vrednosti testova funkcije jetre
Metilparahidroksibenzoat i propilparahidroksibenzoat mogu izazvati alergijske reakcije (uključujući i odložene).
Opis odabranih neželjenih reakcija
Nakon prekida terapije levocetirizinom prijavljena je pojava pruritusa. Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Simptomi predoziranja uključuju pospanost kod odraslih. Kod dece se prvobitno može javiti agitacija i nemir, a zatim pospanost.
Postupanje u slučaju predoziranja
Nije poznat specifični antidot za levocetirizin.
U slučaju predoziranja preporučuje se simptomatska i suportivna terapija. Lavaža želuca može se razmotriti ubrzo nakon uzimanja leka. Levocetirizin nije moguće efikasno ukloniti hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Xyzal 0.5mg/mL
Farmakoterapijska grupa: Antihistaminici za sistemsku primenu; derivati piperazina
ATC šifra: R06AE09 Mehanizam dejstva
Levocetirizin, R enantiomer-cetirizina, je potentan i selektivan antagonista perifernih H1-receptora.
Studije u kojima je ispitivano vezivanje levocetirizina za receptore pokazale su da levocetirizin ima visok afinitet za humane H1-receptore (Ki = 3,2 nanomola/L). Levocetirizin ima 2 puta veći afinitet za H1- receptore od cetirizina (Ki = 6,3 nanomola/L). Levocetirizin disosuje sa H1-receptora sa poluvremenom od 115 ± 38 min.
Posle primene pojedinačne doze, zasićenost receptora levocetirizinom iznosi 90% nakon 4 sata i 57% nakon 24 sata.
Farmakodinamske studije kod zdravih dobrovoljaca pokazale su da polovina doze levocetirizina ima aktivnost sličnu cetirizinu i na koži i u nosu.
Farmakodinamsko dejstvo
Farmakodinamska aktivnost levocetirizina ispitivana je u randomizovanim, kontrolisanim studijama:
U studiji u kojoj je izvršeno poređenje dejstva levocetirizina 5 mg, desloratadina 5 mg i placeba na histaminom indukovano crvenilo i osip, lečenje levocetirizinom dovelo je do značajnog smanjenja crvenila i osipa (p < 0,001) u poređenju sa placebom i desloratadinom. Ovo dejstvo bilo je najizraženije u prvih 12 sati od primene levocetirizina, a trajao je 24 sata.
Početak delovanja levocetirizina 5 mg u kontroli simptoma indukovanih polenom uočen je 1 sat nakon primene leka u placebo kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim u sobi sa kontrolisanom koncentracijom inhalacionih alergena (engl. allergen challenge chamber).
Ispitivanja in vitro (Boyden komore i tehnike sa slojevima ćelija) pokazuju da levocetirizin inhibira eotaksinom indukovanu transendotelijalnu migraciju eozinofila kroz dermalne i ćelije pluća. U farmakodinamskoj eksperimentalnoj in vivo studiji (engl. skin chamber technique) u kojoj je ispitivan levocetirizin u odnosu na placebo kod 14 odraslih ispitanika, pokazano je da su tri glavna inhibitorna efekta levocetirizina 5 mg, u prvih šest sati reakcije na polen: inhibicija oslobađanja VCAM-1, modulacija vaskularne permeabilnosti i smanjenje migracije eozinofila.
Klinička efikasnost i bezbednost
Efikasnost i bezbednost levocetirizina pokazana je u nekoliko dvostruko slepih, placebom kontrolisanih kliničkih studija sprovedenih kod odraslih pacijenata sa sezonskim alergijskim rinitisom i perenijalnim ili perzistentnim alergijskim rinitisom. Pokazano je da levocetirizin značajno poboljšava simptome alergijskog rinitisa, uključujući i nazalnu opstrukciju u pojedinim studijama.
U šestomesečnoj kliničkoj studiji sprovedenoj kod 551 odraslih pacijenata (276 lečeno je levocetirizinom) sa perzistentnim alergijskim rinitisom (simptomi prisutni 4 dana nedeljno tokom najmanje 4 nedelje) i preosetljivošću na grinje iz kućne prašine i polen trava, pokazano je da je levocetirizin 5 mg bio klinički i statistički značajno bolji od placeba u ublažavanju ukupnog skora svih simptoma alergijskog rinitisa tokom cele studije, i to bez pojave tahifilaksije. Tokom cele studije, levocetirizin je dovodio do značajnog poboljšanja kvaliteta života pacijenata.
U placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji u koju je bilo uključeno 166 pacijenata sa hroničnom idiopatskom urtikarijom, 85 pacijenata uzimalo je placebo a 81 pacijent levocetirizin 5 mg jednom dnevno tokom 6 nedelja. Terapija levocetirizinom dovela je do značajnog smanjenja težine pruritusa u prvoj nedelji lečenja i tokom cele terapije, u poređenju sa placebom. Levocetirizin je takođe doveo i do znantnog poboljšanja kvaliteta života u poređenju sa placebom, procenjeno na osnovu upitnika “Dermatology Life Quality Index”.
Hronična idiopatska urtikarija korišćena je kao model za ispitivanje različitih vrsta urtikarija. Pošto je oslobađanje histamina uzrok pojave urtikarija uopšte, očekuje se da levocetirizin bude efikasan kao simptomatska terapija i ostalih vrsta urtikarija pored hronične idiopatske urtikarije.
EKG ispitivanja su pokazala da levocetirizin ne ispoljava značajnije efekte na QT-interval. Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost levocetirizin tableta je ispitivana kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 12 godina sa sezonskim i perenijalnim alergijskim rinitisom u dvema placebo-kontrolisanim kliničkim studijama. U obe studije, levocetirizin je doveo do značajnog poboljšanja simptoma i kvaliteta života pacijenata.
Kod dece mlađe od 6 godina bezbednost je ustanovljena u nekoliko kratkotrajnih ili dugotrajnih kliničkih studija:
-
U jednoj kliničkoj studiji 29 dece od 2 do 6 godina sa alergijskim rinitisom lečeno je levocetirizinom 1,25 mg 2 puta dnevno tokom 4 nedelje.
-
U jednoj kliničkoj studiji 114 dece od 1 do 5 godina sa alergijskim rinitisom ili hroničnom idiopatskom urtikarijom lečeno je levocetirizinom 1,25 mg 2 puta dnevno tokom 2 nedelje.
-
U jednoj kliničkoj studiji 45 dece od 6 do 11 meseci sa alergijskim rinitisom ili hroničnom idiopatskom urtikarijom lečeno je levocetirizinom 1,25 mg jednom dnevno tokom 2 nedelje.
-
U jednoj dugotrajnoj kliničkoj studiji (18 meseci) 255 dece atopijske konstitucije, uzrasta od 12 do 24 meseca u vreme uključivanja, lečeno je levocetirizinom.
Bezbednosni profil bio je sličan onom koji je utvrđen u kratkotrajnim studijama sprovedenim kod dece uzrasta od 1 do 5 godina.
Farmakokinetika levocetirizina je linearna, dozno i vremenski nezavisna i ispoljava malu interindividualnu varijabilnost. Nema razlika u farmakokinetičkom profilu enantiomera i cetirizina. Ne dolazi do hiralne inverzije tokom procesa resorpcije i eliminacije.
Resorpcija
Levocetirizin se brzo i u velikom stepenu resorbuje posle oralne primene. Kod odraslih se maksimalne koncentracije u plazmi postižu 0,9 sati nakon primene. Ravnotežno stanje uspostavlja se nakon dva dana. Maksimalne koncentracije u plazmi iznose 270 nanograma/mL nakon pojedinačne i 308 nanograma/mL nakon ponovljene primene doze od 5 mg. Stepen resorpcije ne zavisi od doze i ne menja se u prisustvu hrane, ali se u prisustvu hrane smanjuje vrednost maksimalne koncentracije leka u plazmi i postiže se kasnije.
Distribucija
Nisu dostupni podaci o tkivnoj raspodeli kod ljudi, niti o prolasku levocetirizina kroz krvno-moždanu barijeru. Kod pacova i pasa, najveće tkivne koncentracije nađene su u jetri i bubrezima, a najmanje u centralnom nervnom sistemu.
Kod ljudi levocetirizin se vezuje za proteine plazme 90%. Distribucija levocetirizina je ograničena, s obzirom na to da volumen distribucije iznosi 0,4 L/kg.
Biotransformacija
Stepen u kome se levocetirizin metaboliše kod ljudi iznosi manje od 14% unete doze, tako da se očekuje da razlike koje se mogu javiti usled genetskog polimorfizma ili istovremenog unosa enzimskih inhibitora budu zanemarljive. Metabolički putevi uključuju aromatičnu oksidaciju, N- i O-dealkilaciju i konjugaciju sa taurinskom kiselinom. Dealkilacija se odvija prvenstveno posredstvom izoenzima CYP3A4, dok su u aromatičnu oksidaciju uključeni višestruki i/ili neidentifikovani CYP izoenzimi. Levocetirizin ne utiče na aktivnost CYP-izoenzima 1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 i 3A4 u koncentracijama znatno većim od maksimalnih koncentracija koje se postižu u plazmi pri primeni oralne doze od 5 mg.
Pošto se metaboliše u malom stepenu i ne poseduje metabolički inhibitorni potencijal, interakcije levocetirizina sa drugim supstancama, ili obrnuto, malo su verovatne.
Eliminacija
Poluvreme eliminacije iz plazme kod odraslih iznosi 7,9 ± 1,9 sati. Poluvreme eliminacije je kraće kod male dece. Srednja vrednost ukupnog klirensa kod odraslih iznosi 0,63 mL/min/kg. Glavni put izlučivanja levocetirizina i njegovih metabolita je urin kojim se eliminiše prosečno 85,4% unete doze. Putem fecesa eliminše se samo 12,9% unete doze. Levocetirizin se izlučuje i glomerularnom filtracijom i aktivnom tubularnom sekrecijom.
Posebne populacije pacijenata
Oštećenje funkcije bubrega
Prividni klirens levocetirizina je u korelaciji sa klirensom kreatinina. Zbog toga se kod pacijenta sa umerenom i teškim oštećenjem funkcije bubrega preporučuje podešavanje intervala doziranja levocetirizina (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata sa anurijom u terminalnom stadijumu bubrežne insuficijencije ukupni
klirens smanjen je za približno 80% u poređenju sa zdravim osobama. Količina levocetirizina uklonjena tokom uobičajene četvoročasovne procedure hemodijalize bila je < 10%.
Pedijatrijska populacija
Podaci iż pedijatrijske farmakokinetičke studije sprovedenoj kod 14 dece uzrasta od 6 do 11 godina i telesne mase od 20 do 40 kg, dobijeni pri primeni jedne oralne doze od 5 mg levocetirizina, pokazuju da su vrednosti Cmax i PIK kod dece oko 2 puta veće od onih kod zdravih odraslih osoba (studija ukrštenog dizajna). Srednja vrednost Cmax, postignuta pri srednjoj vrednosti vremena od 1,2 sata, iznosila je 450 nanograma/mL, ukupan klirens normalizovan u odnosu na telesnu masu bio je oko 30% veći a poluvreme eliminacije za 24% kraće kod pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odrasle. Farmakokinetičke studije nisu sprovedene kod dece mlađe od 6 godina. Retrospektivna populaciona farmakokinetička analiza sprovedena je na 323 ispitanika (181 dete od 1 do 5 godina, 18 dece od 6 do 11 godina i 124 odrasle osobe od 18 do 55 godina) koji su primili jednu ili više doza levocetirizina u opsegu od 1,25 mg do 30 mg. Podaci dobijeni ovom analizom pokazali su da se primenom doze od 1,25 mg jednom dnevno kod dece uzrasta od 6 meseci do 5 godina dobijaju iste koncentracije u plazmi kao kod odraslih primenom doze od 5 mg jednom dnevno.
Stariji pacijenti
Dostupno je malo farmakokinetičkih podataka za starije osobe. Nakon ponovljene primene (6 dana) oralne doze od 30 mg levocetirizina jednom dnevno kod 9 starijih pacijenata (65-74 godine) ukupan klirens bio je oko 33% manji u odnosu na mlađe odrasle osobe. Pokazano je da dispozicija racemata cetirizina zavisi mnogo više od renalne funkcije nego starosne dobi. Ovaj podatak se može primeniti i na levocetirizin pošto se i jedan i drugi dominantno eliminišu urinom. Zbog toga kod pacijenata starije životne dobi dozu levocetirizina treba prilagoditi prema stanju renalne funkcije.
Pol
Farmakokinetički podaci dobijeni na 77 pacijenata (40 muškaraca i 37 žena) upoređivani su radi procene uticaja pola na farmakokinetiku levocetirizina. Poluvreme eliminacije bilo je malo kraće kod žena (7,08 ± 1,72 sata) u odnosu na muškarce (8,62 ± 1,84 sata), međutim oralni klirens prilagođen prema telesnoj masi bio je sličan kod žena (0,67 ± 0,16 mL/min/kg) i muškaraca (0,59 ± 0,12 mL/min/kg). Iste dnevne doze i intervali doziranja primenjuju se i kod muškaraca i kod žena sa normalnom funkcijom bubrega.
Rasa
Uticaj rasne pripadnosti na farmakokinetiku levocetirizina nije ispitivan. Pošto se levocetirizin primarno eliminiše urinom, a nema značajnih razlika u klirensu kreatinina između rasa, ne očekuju se ni razlike u farmakokinetici levocetirizina između različitih rasa. Nisu uočene ni razlike u farmakokinetici racemata cetirizina između različitih rasa.
Oštećenje funkcije jetre
Nije ispitivana farmakokinetika levocetirizina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa hroničnim bolestima jetre (hepatocelularnim, holestatskim i bilijarna ciroza) kojima je data jedna doza od 10 mg ili 20 mg racemata cetirizina došlo je do povećanja poluvremena eliminacije za 50% i smanjenja klirensa za 40% u poređenju sa zdravim ispitanicima.
Farmakokinetički/farmakodinamski odnos:
Dejstvo na histaminom indukovane kožne reakcije nije u vremenskoj korelaciji sa plazma koncentracijama.
Farmaceutski podaci - Xyzal 0.5mg/mL
Natrijum-acetat, trihidrat (za podešavanje pH); Sirćetna kiselina, glacijalna (za podešavanje pH); Metilparahidroksibenzoat (E218); Propilparahidroksibenzoat (E216);
Glicerol 85%; Maltitol, tečni; Saharin-natrijum;
Aroma Tutti frutti 501103A7, sadrži: triacetin (E1518),
benzilaldehid, ulje narandže, vanilin, etilbutirat,
ulje narandže, koncentrovano, izoamilacetat,
alilheksanoat,
gama-undekalakton, citral,
geraniol, citronelol,
alfa-tokoferol (E307), Voda, prečišćena.
Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) sa belim polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu koja sadrži 200 mL oralnog rastvora.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi jedna boca i oralni špric od 10 mL graduisan na po 0,25 mL (poletilen, polistiren) i Uputstvo za lek.