Vigantol® 20000i.j./mL oralne kapi, rastvor

• Profilaksa rahitisa kod dece i odraslih

• Profilaksa deficijencije vitamina D u oboljenjima sa prepoznatim rizikom kod inače zdravih osoba koje nemaju poremećaje resorpcije kod dece i odraslih

• Prateća terapija kod osteoporoze kod odraslih

• Profilaksa rahitisa kod prevremeno rođenih beba

• Profilaksa deficita vitamina D pri prepoznatom riziku kod malapsorpcije kod dece i odraslih

• Terapija rahitisa i osteomalacije kod dece i odraslih

• Terapija hipoparatireoidizma kod odraslih

Doziranje:

• Profilaksa rahitisa: 1 kap leka Vigantol (odgovara približno 0,0125 mg ili 500 i.j. vitamina D) dnevno

• Profilaksa deficita vitamina D pri prepoznatom riziku kod inače zdravih osoba koje nemaju poremećaje resorpcije: 1 kap leka Vigantol (odgovara približno 0,0125 mg ili 500 i.j. vitamina D) dnevno

• Prateća terapija kod osteoporoze: 2 kapi leka Vigantol (odgovara približno 0,025 mg ili 1000 i.j.

  vitamina) dnevno

• Profilaksa rahitisa kod prevremeno rođenih beba: doziranje mora da odredi lekar. Uobičajeno doziranje je 2 kapi leka Vigantol (odgovara približno 0,025 mg ili 1000 i.j. vitamina D) dnevno (videti odeljke 4.4 i 4.5)

• Profilaksa deficijencije vitamina D pri prepoznatom riziku kod malapsorpcije: doziranje mora da odredi lekar. Uobičajeno doziranje je 6-10 kapi leka Vigantol (odgovara približno 0,075 mg ili 3000 i.j. do 0,125 mg ili 5000 i.j. vitamina D) dnevno (videti odeljke 4.4 i 4.5)

• Profilaksa deficijencije vitamina D kod novorođenčadi i male dece: doziranje mora da odredi lekar u zavisnosti od prirode i težine stanja. Uobičajeno doziranje je 2-10 kapi leka Vigantol (odgovara približno 0,025 mg ili 1000 i.j. do 0,125 mg ili 5000 i.j. vitamina D) dnevno (videti odeljke 4.4 i 4.5)

• Profilaksa deficijencije vitamina D kod odraslih osoba: doziranje mora da odredi lekar u zavisnosti od prirode i težine stanja. Uobičajeno doziranje je 2-10 kapi leka Vigantol (odgovara približno 0,025 mg ili 1000 i.j. do 0,125 mg ili 5000 i.j. vitamin dnevno (videti odeljke 4.4 i 4.5)

• Terapija hipoparatireoidizma: preporučeni raspon doze je 10000 do 200000 i.j. vitamina D dnevno. U zavisnosti od koncentracije kalcijuma u serumu, dnevna doza je 20-40 kapi leka Vigantol (što odgovara 10000 – 20000 i.j. vitamina D). Ukoliko je neophodna veća doza, preporučuje se terapija farmaceutskim oblicima koji sadrže veće doze.

  Tokom dugotrajne terapije lekom Vigantol neophodno je redovno praćenje koncentracije kalcijuma u serumu i urinu kao i provera funkcije bubrega određivanjem koncentracije kreatinina u serumu. Ukoliko je potrebno, dozu treba prilagoditi u skladu sa koncentracijom kalcijuma u serumu (videti odeljke 4.4 i 4.5).

  Pedijatrijska populacija:

  Primena kod novorođenčadi i odojčadi se sprovodi samo uz nadzor lekara. Navedene doze ne smeju biti prekoračene.

  Način primene:

  Profilaksa rahitisa kod dece:

  Lek Vigantol davati deci od navršene dve nedelje do kraja prve godine života. Primena se preporučuje i tokom druge godine života deteta, naročito tokom zimskih meseci.

  Kapi treba dodati u kafenu kašiku vode, mleka ili hrane za decu. Ako se kapi dodaju u bočicu ili kašicu treba voditi računa da dete potpuno pojede obrok, jer u suprotnom neće biti uneta puna doza. Kapi treba dodati u kuvanu i prethodno ohlađenu hranu.

  Starija deca i odrasli:

  Starija deca i odrasli treba da uzimaju kapi u kafenoj kašičici punoj tečnosti. Trajanje terapije zavisi od toka oboljenja.

  Terapiju rahitisa i osteomalacije indukovane nedostatkom vitamina D treba sprovoditi tokom jedne godine.

Lek Vigantol se ne sme koristiti kod:

• preosetljivosti na aktivnu supstancu holekalciferol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

• hiperkalcemije i/ili hiperkalciurije.

Ukoliko je u terapiju uključen i neki drugi lek koji sadrži vitamin D, treba preispitati doziranje leka Vigantol. Dodatne suplemenate koji sadrže vitamin D ili kalcijum treba davati pod lekarskim nadzorom. U tom slučaju se prati koncentracije kalcijuma u serumu i urinu.

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom tokom terapije lekom Vigantol treba pratiti njegov uticaj na balans kalcijuma i fosfata.

Lek Vigantol ne treba davati pacijentima sa predispozicijom stvaranja kamena u bubrezima.

Lek Vigantol treba davati sa posebnom pažnjom pacijentima sa poremećajem u eliminaciji kalcijuma i fosfata urinom, pacijentima koji su na terapiji derivatima benzotiadiazina i kod nepokretnih pacijenata (zbog postojećeg rizika od hiperkalcemije i hiperkalciurije). Kod ovih pacijenata treba pratiti koncentracije kalcijuma u plazmi i urinu.

Potreban je oprez i pri primeni leka Vigantol kod pacijenata sa sarkoidozom zbog postojećeg rizika od povećane konverzije vitamina D u njegov aktivni metabolit. Kod ovih pacijenata treba pratiti koncentracije kalcijuma u plazmi i urinu.

Lek Vigantol ne treba davati kod pseudohipoparatireoidizma (potrebe za vitaminom D mogu biti redukovane usled faza normalne osetljivosti na vitamin D, uključujući rizik od produženog predoziranja). U ovakvim slućajevima, preporučuje se primena vitamina D čija se doza može bolje regulisati.

Dnevna doza veća od 500 i.j.

Tokom dugotrajne terapije lekom Vigantol, koncentracije kalcijuma u serumu i urinu treba pažljivo pratiti, a funkciju bubrega proveravati određivanjem serumskog kreatinina. Ove provere su naročito značajne kod starijih pacijenata i kod istovremene terapije kardiotoničnim glikozidima ili diureticima. U slučaju hiperkalcemije ili znakova oštećenja funkcije bubrega, dozu treba smanjiti ili prekinuti terapiju. Preporuka je da se doza smanji ili prekine terapija ukoliko koncentracija kalcijuma u urinu pređe 7,5 mmol/24 sata (300 mg/ 24 sata).

Dnevna doza veća od 1000 i.j.

Tokom dugotrajne terapije sa dnevnom dozom koja je veća od 1000 i.j., vitamina D, vrednosti kalcijuma u serumu treba pažljivo pratiti, posebno kod novorođenčadi i odojčadi s obzirom da su oni osetljiviji na velike doze.

Pedijatrijska populacija

Trebalo bi izbegavati istovremenu primenu leka Vigantol i drugih preparata koji sadrže vitamin D, posebno kod odojčadi. U slučaju sumnje, lekar treba da odluči o dodatnoj primeni odgovarajuće hrane obogaćene vitaminima, hrane za bebe i preparata koji sadrže vitamin D. Terapija vrlo velikim dozama vitamina D, npr. intermitentna pulsna terapija se ne sme započeti pre nego što se utvrdi koncentracija 25- hidroksikalciferola (25-hidroksi vitamin D) u krvi. Tokom terapije je neophodno pratiti koncentraciju 25(OH)D3 i kalcijuma u krvi.

Fenitioin ili barbiturati: koncentracija 25(OH)D u plazmi može biti smanjena, a ubrzan metabolizam do inaktivnog metabolita.

Tiazidni diuretici mogu dovesti do hiperkalcemije zbog smanjene eliminacije kalcijuma putem bubrega. Zbog toga treba tokom dugotrajne terapije pratiti koncentracije kalcijuma u plazmi i urinu.

Glukokortikoidi: istovremena primena može umanjiti dejstvo vitamina D.

Digitalis (kardiotonični glikozidi): oralna primena vitamina D može povećati delovanje i toksičnost digitalisa povećanjem koncentracije kalcijuma (rizik od srčanih aritmija). Kod ovih pacijenata neophodno je praćenje EKG-a i koncentracije kalcijuma u plazmi i urinu, kao i koncentracije digoksina i digitoksina u plazmi, ukoliko je moguće.

Metaboliti ili analozi vitamina D (npr. kalcitriol): istovremena primena sa lekom Vigantol se preporučuje samo u retkim slučajevima. Neophodno je praćenje koncentracije kalcijuma u plazmi.

Rifampicin i izoniazid: može doći do ubrzanja metabolizma vitamina D, a time i do smanjenja njegove efikasnosti

Odgovarajuća količina vitamina D je neophodna tokom trudnoće i dojenja.

Trudnoća

Dnevne doze do 500 i.j.:

Pri ovakvom doziranju, do sada nisu zabeleženi nikakvi rizici.

Tokom trudnoće treba izbegavati dugotrajno predoziranje vitaminom D, jer to može da dovede do hiperkalcemije koja može kod deteta izazvati fizičku i mentalnu retardiranost, supravalvularnu stenozu aorte i retinopatiju.

Dnevne doze preko 500 i.j.:

Lek Vigantol tokom trudnoće se sme uzimati samo ako je to jasno indikovano i samo ukoliko je apsolutno neophodno kako bi se eliminisala deficijencija. Predoziranje vitaminom D u trudnoći treba izbegavati, obzirom da dugotrajna hiperkalcemijom može kod deteta izazvati fizičku i mentalnu retardiranost,

supravalvularnu stenozu aorte i retinopatiju.

Dojenje

Vitamin D i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko. Predoziranje kod dece, na ovaj način, nije primećeno.

Nije relevantno.

Učestalost neželjenih dejstava je nepoznata, s obzirom na to da nisu sprovedena opsežnija klinička istraživanja koja bi omogućila ovakvu procenu.

Poremećaji metabolizma i ishrane Hiperkalcemija i hiperkalciurija

Gastrointestinalni poremećaji

Gastrointestinalne smetnje kao što su zatvor, nadutost, mučnina, abdominalni bol ili diareja

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Reakcije preosetljivosti kao što su svrab, osip ili urtikarija

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

1. Simptomi predoziranja

   Akutno i hronično predoziranje vitaminom D3 može dovesti do uporne i potencijalno opasne po život hiperkalcemije. Simptomi su nespecifični i uključuju srčanu aritmiju, žeđ, dehidrataciju, adinamiju i poremećaj svesti. Dalje, hronično predoziranje može dovesti do taloženja kalcijuma u krvnim sudovima i tkivima.

   Dnevne doze do 500 i.j.:

   Dugotrajno predoziranje vitaminom D može dovesti do hiperkalcemije i hiperkalciurije. Izražena prekomerna upotreba tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do kalcifikacije parenhimatoznih organa.

   Dnevne doze preko 500 i.j.:

   Ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3) imaju relativno nizak terapijski indeks. Prag toksičnosti vitamina D je između 40000 i 100000 i.j. dnevno tokom 1-2 meseca kod odraslih osoba sa normalnom funkcijom paratiroidne žlezde. Odojčad i mala deca mogu biti osetljiva na mnogo niže koncentracije. Zbog toga, vitamin D ne treba primenjivati bez medicinskog nadzora.

   Prevelika doza vodi do povećanja koncentracije fosfata u serumu i urinu kao i hiperkalcemijskog sindroma i, zbog toga, do taloženja kalcijuma u tkivima, pre svega u bubrezima (nefrolitijaza, nefrokalcinoza) i krvnim sudovima.

   Simptomi trovanja nisu karakteristični i manifestuju se kao mučnina, povraćanje, u početku diareja, kasnije zatvor, gubitak apetita, umor, glavobolja, bol u mišićima, bol u zglobovima, slabost mišića, uporna pospanost, azotemija, polidipsija i poliurija i u krajnjem stadijumu, eksikoza. Tipične biohemijske analize uključuju hiperkalcemiju, hiperkalciuriju kao i povećana koncentracija serumskog 25- hidroksiholekalciferola.

2. Terapija predoziranja Dnevne doze do 500 i.j.

Simptomi hroničnog predoziranja vitaminom D mogu zahtevati izazivanje diureze kao i primenu glukokortikoida i kalcitonina.

Dnevne doze preko 500 i.j.

Predoziranje zahteva terapiju hiperkalcemije koja je obično uporna i,potencijalno opasna.

Prva mera je prestanak unošenja vitamina D; potrebno je nekoliko nedelja kako bi se vitaminom D izazvana hiperkalcemija normalizovala.

U zavisnosti od stepena hiperkalcemije, mere uključuju ishranu siromašnu kalcijumom ili potpuno bez kalcijuma, obilno unošenje tečnosti, izazivanje diureze furosemidom, kao i primenu glukokortikoida i kalcitonina.

Ukoliko je funkcija bubrega normalna, koncentracija kalcijuma se može smanjiti infuzijom izotoničnog rastvora natrijum-hlorida (3-6 L/24 sata) uz dodatak furosemida i, u nekim okolnostima, takođe i 15 mg/kg telesne mase/sat natrijum edetata uz stalno praćenje koncentracije kalcijuma i EKG-a. Kod oligoanurije, naprotiv, neophodna je hemodijaliza (dijalizat bez kalcijuma).

Specifičan antidot ne postoji.

Preporučuje se da se pacijenti koji su na dugotrajnoj terapiji većim dozama vitamina D, upoznaju sa mogućim simptomima predoziranja (mučnina, povraćanje, u početku diareja, kasnije zatvor, anoreksija, umor, glavobolja, bol u mišićima, bol u zglobovima, slabost mišića, pospanost, azotemija, polidipsija i poliurija).