Alvodronic® 150mg film tableta

Terapija osteoporoze kod žena u postmenopauzi, sa povećanim rizikom od fraktura (videti odeljak 5.1). Dokazano je smanjenje rizika od pojave vertebralnih fraktura (preloma kičme), dok efikasnost kod fraktura vrata femura (preloma vrata butne kosti) nije utvrđena.

Doziranje:

Preporučena doza je jedna film tableta od 150 mg jedanput mesečno. Najbolje je tabletu uzeti istog datuma svakog meseca.

Lek Alvodronic treba da se uzima ujutru, na prazan stomak (najmanje 6 sati od poslednjeg obroka) i jedan sat pre prvog obroka ili pića (izuzev obične vode) tog dana (videti odeljak 4.5) ili pre bilo kog drugog, leka ili dodatka ishrani, koji se uzimaju oralno (uključujući i kalcijum).

U slučaju da pacijent propusti da uzme dozu leka, treba mu savetovati da uzme jednu tabletu od 150 mg ujutru, nakon što se seti da je zaboravio da uzme lek, osim ukoliko je do naredne doze ostalo manje od 7 dana.

Potom, pacijent treba da nastavi sa uzimanjem doze leka jednom mesečno, prema rasporedu koji je prvobitno propisan.

Međutim, ako je do naredne doze ostalo manje od 7 dana, pacijent treba da sačeka da dođe vreme za narednu dozu, a onda da se vrati na propisani režim i da uzima jednu tabletu mesečno, kako je prvobitno propisano.

Pacijenti ne smeju uzimati dve tablete u istoj nedelji.

Potrebno je da pacijenti uzimaju suplemente kalcijuma i/ili vitamina D ako je njihov unos hranom nedovoljan (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Još uvek nije utvrđena optimalna dužina trajanja terapije osteoporoze bisfosfonatima. Potrebu za kontinuiranom terapijom bi trebalo procenjivati periodično na osnovu procene koristi i mogućih rizika primene leka Alvodronic, kod svakog pojedinačnog pacijenta, naročito nakon 5 ili više godina primene.

Specijalne populacije

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Lek Alvodronic se ne preporučuje kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min zbog ograničenog kliničkog iskustva (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega, kada je klirens kreatinina jednak ili veći od 30 mL/min.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti (>65 godina)

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijski pacijenti

Lek Alvodronic nema značajnu primenu kod dece mlađe od 18 godina, i lek nije ispitivan u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljke 5.1 i 5.2).

Način primene:

Za oralnu upotrebu.

- Tablete treba progutati cele, sa čašom vode (180 do 240 mL) dok je pacijent u sedećem ili stojećem, uspravnom položaju. Ne sme se koristiti voda sa velikom koncentracijom kalcijuma. U slučaju zabrinutosti zbog potencijalno velike koncentracije kalcijuma u vodi iz česme (tvrda voda), savetuje se upotreba flaširane vode sa malom koncentracijom minerala.

- Pacijent ne treba da leži najmanje jedan sat nakon uzimanja ovog leka.

- Obična voda je jedino piće sa kojim treba uzimati lek Alvodronic.

- Pacijenti ne smeju da žvaću ili sisaju ove tablete, zbog mogućnosti nastanka orofaringealne ulceracije.

• Preosetljivost na ibandronsku kiselinu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Hipokalcemija.

• Oboljenja jednjaka koja dovode do odlaganja pražnjenja jednjaka, kao što su strikture ili ahalazija.

• Nemogućnost da pacijent stoji ili sedi uspravno najmanje 60 minuta.

Hipokalcemija

Postojeća hipokalcemija mora biti regulisana pre početka lečenja lekom Alvodronic. Ostale poremećaje kostiju i metabolizma minerala potrebno je takođe efikasno lečiti. Kod svih pacijenata je važan adekvatan unos kalcijuma i vitamina D.

Gastrointestinalna iritacija

Oralno primenjeni bisfosfonati mogu uzrokovati lokalnu iritaciju sluzokože gornjih delova gastrointestinalnog trakta. Zbog mogućnosti iritacije, kao i mogućnosti pogoršanja osnovnog oboljenja, potreban je oprez kada se lek Alvodronic primenjuje kod pacijenata sa aktivnim poremećajima gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. Baretov ezofagus, disfagija, ostala oboljenja jednjaka, gastritis, duodenitis ili ulceracije).

Neželjene reakcije kao što su ezofagitis, ulceracije i erozije ezofagusa, koje u nekim slučajevima mogu da budu teške i da zahtevaju hospitalizaciju, retko praćene krvarenjem ili formiranjem striktura ili perforacija, su bile zabeležene kod pacijenata koji su primali oralne bisfosfonate. Izgleda da je rizik za pojavu teških ezofagealnih neželjenih događaja povećan kod pacijenata koji ne poštuju preporuke za doziranje i/ili koji nastavljaju sa uzimanjem oralnih bisfosfonata i nakon pojave simptoma koji ukazuju na iritaciju jednjaka. Potrebno je da pacijenti obrate posebnu pažnju i da se pridržavaju uputstava za doziranje (videti odeljak 4.2).

Potrebno je da lekari s oprezom prate pojavu bilo kojih znakova ili simptoma koji ukazuju na moguću ezofagusnu reakciju, a pacijenti treba da budu upućeni da prestanu da uzimaju lek Alvodronic i potraže pomoć lekara ako se pojavi disfagija, odinofagija, retrosternalni bol, gorušica ili dođe do pogoršanja gorušice.

Dok u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima nije primećen povećan rizik, postoje postmarketinški izveštaji o želudačnim i duodenalnim ulkusima usled oralno primenjenih bisfosfonata, od kojih su neki bili teški i sa komplikacijama.

Budući da su i nesteroidni antiinflamatorni lekovi i bisfosfonati povezani sa gastrointestinalnom iritacijom, oprez je potreban tokom njihove istovremene primene.

Osteonekroza vilice

Osteonekroza vilice (engl. osteonecrosis of the jaw, ONJ) zabeležena je veoma retko tokom postmarketinškog praćenja kod pacijenata koji su primali lek Alvodronic za lečenje osteoporoze (videti odeljak 4.8).

Treba odložiti početak terapije ili novi ciklus terapije kod pacijenata sa nezaraslim otvorenim lezijama mekog tkiva u usnoj duplji.

Kod pacijenata sa istovremeno prisutnim faktorima rizika, preporučuje se da se pre započinjanja terapije lekom Alvodronic izvrše stomatološki pregled i preventivni stomatološki zahvati i proceni odnos koristi i rizika pojedinačno za svakog pacijenta.

Sledeće faktore rizika bi trebalo razmotriti prilikom procene rizika za pojavu osteonekroze vilice kod pacijenta:

• potentnost leka koji inhibira resorpciju kostiju (rizik je veći kod primene izrazito potentnih jedinjenja), način primene (rizik je veći kod parenteralne primene) i kumulativna doza leka koji inhibira resorpciju kostiju;

• kancer, propratna stanja (npr. anemija, koagulopatije, infekcija), pušenje;

• istovremena terapija: kortikosteroidi, hemioterapija, inhibitori angiogeneze, radioterapija glave i vrata;

• loša oralna higijena, periodontalna bolest, loše postavljena zubna proteza, dentalne bolesti u anamnezi; invazivne stomatološke intervencije npr. vađenje zuba.

Sve pacijente treba podsticati da tokom terapije lekom Alvodronic održavaju dobru oralnu higijenu, redovno odlaze na kontrolne stomatološke preglede i odmah prijave sve oralne simptome kao što su klaćenje zuba, bol ili otok, rane koje ne zarastaju i pojavu iscetka. Dok je pacijent na terapiji, invazivne stomatološke intervencije treba sprovoditi samo nakon pažljive procene i izbegavati ih u periodu blizu vremena primene leka Alvodronic.

Plan lečenja pacijenata kod kojih se javi osteonekroza vilice treba da napravi ordinirajući lekar u bliskoj saradnji sa stomatologom ili oralnim hirurgom, sa iskustvom u lečenju osteonekroze vilice. Ako je moguće, treba razmotriti privremeni prekid terapije lekom Alvodronic dok se ovo stanje ne reši i ublaže faktori rizika koji su doprineli njegovom razvoju.

Osteonekroza spoljašnjeg slušnog kanala

Osteonekroza spoljašnjeg slušnog kanala koja je zabeležena prilikom primene bisfosfonata, uglavnom se povezuje sa dugotrajnom terapijom. Mogući faktori rizika za nastanak osteonekroze spoljašnjeg slušnog kanala uključuju primenu steroida i hemioterapiju i/ili lokalne faktore rizika poput infekcije ili traume. Mogućnost osteonekroze spoljašnjeg slušnog kanala bi trebalo razmotriti kod pacijenata koji upotrebljavaju bisfosfonate, a koji imaju simptome koji zahvataju uho, uključujući hronične infekcije uha.

Atipični prelomi butne kosti

Atipične subtrohanterične i dijafizealne frakture butne kosti prijavljene su tokom terapije bisfosfonatima, prvenstveno kod pacijenata koji su tokom dužeg vremenskog perioda lečili osteoporozu. Ovi transverzalni ili kratki kosi prelomi mogu da se jave celom dužinom butne kosti, od neposredno iznad malog trohantera do neposredno iznad suprakondilarnog dela. Ovi prelomi se javljaju nakon minimalne traume ili bez ikakve traume i neki pacijenti osete bol u butini ili preponama, često udružen sa nalazom stres preloma na snimcima, nedeljama do mesecima pre pojave kompletne frakture butne kosti. Prelomi su često bilateralni; zbog toga je potrebno pregledati kontralateralnu butnu kost kod pacijenta lečenih bisfosfonatima, koji su imali prelom tela butne kosti. Takođe je prijavljeno teško zarastanje ovih preloma. Prekid terapije bisfosfonatima kod pacijenata kod kojih se sumnja na atipične frakture femura trebalo bi razmotriti u toku pregleda, na osnovu idividualne procene koristi i rizika.

Pacijente treba savetovati da tokom terapije bisfosfonatima prijave bilo kakav bol u butini, kuku ili preponama, a kod pacijenata koji imaju ove simptome treba ispitati postojanje nepotpune preloma butne kosti.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Usled postojanja ograničenog kliničkog iskustva, lek Alvodronic se ne preporučuje pacijentima sa klirensom kreatinina čija je vrednost manja 30 mL/min (videti odeljak 5.2).

Intolerancija na laktozu

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Interakcija lek-hrana

Bioraspoloživost ibandronske kiseline nakon oralne primene je smanjena u prisustvu hrane. Posebno proizvodi koji sadrže kalcijum, uključujući i mleko i ostale polivalentne katjone (kao što su aluminijum, magnezijum, gvožđe), verovatno utiču na resorpciju leka Alvodronic, što je i pokazano u studijama sprovedenim na životinjama. Zbog toga, lek Alvodronic treba da se uzima ujutru, na prazan stomak (najmanje 6 sati od poslednjeg obroka) i ne treba uzimati hranu 1 sat nakon uzimanja leka Alvodronic (videti odeljak 4.2).

Interakcije sa drugim lekovima

Ne očekuje se pojava metaboličkih interakcija, s obzirom na to da ibandronska kiselina ne inhibira glavne hepatičke P450 izoenzime kod ljudi, a pokazano je i da ne indukuje hepatički sistem citohroma P450 kod pacova (videti odeljak 5.2). Ibandronska kiselina se eliminiše isključivo bubrežnom ekskrecijom i ne podleže bilo kakvoj biotransformaciji.

Dodaci ishrani koji sadrže kalcijum, antacidi i neki oralni lekovi koji sadrže polivalentne katjone

Dodaci ishrani koji sadrže kalcijum, antacidi i neki oralni lekovi koji sadrže multivalentne katjone (kao što su aluminijum, magnezijum, gvožđe) verovatno će uticati na resorpciju leka Alvodronic. Prema tome, pacijenti ne treba da uzimaju druge oralne lekove najmanje 6 sati pre uzimanja leka Alvodronic, kao i jedan sat nakon uzimanja leka Alvodronic.

Acetilsalicilna kiselina i NSAIL

Budući da su acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i bisfosfonati povezani sa gastrointestinalnom iritacijom, treba biti oprezan kada se ovi lekovi daju istovremeno (videti odeljak 4.4).

H2 blokatori i inhibitori protonske pumpe

Kod više od 1500 pacijentkinja, uključenih u studiju BM 16549, upoređivano je doziranje ibandronske kiseline jedanput mesečno sa doziranjem jedanput dnevno, 14% odnosno 18% pacijentkinja koristilo je histaminske (H2) blokatore ili inhibitore protonske pumpe nakon jedne odnosno dve godine. Među ovim pacijentkinjama, incidenca pojave neželjenih dejstava u gornjem delu gastrointestinalnog trakta kod pacijentkinja lečenih lekom Alvodronic jedanput mesečno bila je slična kao i kod pacijentkinja lečenih sa ibandronskom kiselinom u dozi od 2,5 mg jedanput dnevno.

Kod zdravih dobrovoljaca muškog pola i žena u postmenopauzi, intravenska primena ranitidina dovela je do povećanja bioraspoloživosti ibandronske kiseline za oko 20%, verovatno kao posledica smanjene kiselosti želuca. Međutim, budući da je ovo povećanje u okvirima normalne varijabilnosti bioraspoloživosti ibandronske kiseline, ne smatra se da je potrebno prilagođavanje doze kada se Alvodronic primenjuje sa H2 antagonistima ili drugim lekovima koji povećavaju pH vrednost želuca.

Trudnoća

Lek Alvodronic je isključivo namenjen za primenu kod žena u postmenopauzi i ne treba da ga uzimaju žene koje su u reproduktivnom periodu.

Nema odgovarajućih podataka o primeni ibandronske kiseline kod trudnica. Ispitivanja sprovedena na pacovima su pokazala određenu reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznato koliki je potencijalni rizik prilikom primene kod ljudi.

Lek Alvodronic ne treba koristiti tokom trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li se kod ljudi ibandronska kiselina izlučuje u majčino mleko. Studije sprovedene na ženkama pacova u fazi laktacije pokazale su prisustvo malih koncentracija ibandronske kiseline u mleku nakon intravenske primene. Lek Alvodronic ne treba koristiti tokom dojenja.

Plodnost

Nema podataka o uticaju ibandronske kiseline kod ljudi. U studijama sprovedenim na pacovima koji su bili u reproduktivnom periodu, kojima je ibandronska kiselina primenjivana oralno došlo je do smanjenja plodnosti. U studijama sprovedenim na pacovima, kojima je intravenski primenjivana ibandronska kiselina, došlo je do smanjenja plodnosti pri velikim dnevnim dozama (videti odeljak 5.3).

Na osnovu farmakodinamskog i farmakokinetičkog profila i prijavljenih neželjenih reakcija, očekuje se da lek Alvodronic nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najozbiljnije prijavljene neželjene reakcije su anafilaktička reakcija/šok, atipični prelomi butne kosti, osteonekroza vilice, gastrointestinalna iritacija i zapaljenje oka (videti pasus „Opis odabranih neželjenih dejstava” i odeljak 4.4).

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije bile su artralgija i simptomi slični gripu. Ovi simptomi su najčešće povezani sa prvom dozom, uglavnom kratko traju, srednjeg ili umerenog su intenziteta i uglavnom prolaze tokom kontinuiranog lečenja, bez potrebe za dodatnim lečenjem (videti pasus „Bolest slična gripu”).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U Tabeli 1 prikazan je pregled svih poznatih neželjenih reakcija. Bezbednost oralne primene ibandronske kiseline u dozi od 2,5 mg dnevno procenjivana je kod 1251 pacijenta u okviru 4 placebo-kontrolisana klinička ispitivanja, od kojih je većina pacijenata bila prethodno uključena u pivotalnu trogodišnju studiju o prelomima (MF4411).

U jednoj dvogodišnjoj studiji sprovedenoj kod žena sa osteoporozom u postmenopauzi (BM 16549) ukupna bezbednost primene ibandronske kiseline u dozi od 150 mg jednom mesečno i ibandronske kiseline u dozi od 2,5 mg jednom dnevno bila je slična. Ukupan udeo pacijenata sa neželjenim reakcijama na lek kod primene ibandronske kiseline u dozi od 150 mg jedanput mesečno bio je 22,7% i 25,0% nakon godinu dana, odnosno nakon dve godine. U većini slučajeva nije došlo do prekida terapije.

Neželjene reakcije su navedene prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i kategoriji učestalosti.

Kategorije učestalosti definisane su na sledeći način: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do <1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi učestalosti, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1: Pojava neželjenih reakcija kod žena u postmenopauzi koje primaju ibandronsku kiselinu u dozi od 150 mg jednom mesečno ili ibandronsku kiselinu, u dozi od 2,5 mg jednom dnevno u studijama faze III BM16549 i MF4411 i iz postmarketinškog iskustva.

*Za dodatne informacije videti nastavak teksta

†zabeleženo iz postmarketinškog iskustva

Opis odabranih neželjenih reakcija

Gastrointestinalne neželjene reakcije

Pacijenti koji su i ranije imali gastrointestinalne poremećaje uključujući i pacijente sa peptičkim ulkusom bez skorijeg krvarenja ili hospitalizacije, i pacijente sa dispepsijom ili refluksom koji je kontrolisan lekovima, bili su uključeni u studiju primene terapije jedanput mesečno. Za ove pacijente, nije bilo razlike u incidenci pojave neželjenih dejstava na nivou gornjeg dela gastrointestinalnog trakta, primenom 150 mg jedanput mesečno u poređenju sa primenom 2,5 mg jednom dnevno.

Bolest slična gripu

Bolest slična gripu uključuje događaje prijavljene kao reakcija akutne faze ili simptome koji obuhvataju mialgiju, artralgiju, povišenu telesnu temperaturu, drhtavicu, zamor, mučninu, gubitak apetita ili bol u kostima.

Osteonekroza vilice

Slučajevi osteonekroze vilice su prijavljeni, pretežno kod pacijenata obolelih od kancera lečenih lekovima koji inhibiraju resorpciju kostiju, kao što je ibandronska kiselina (videti odeljak 4.4). Slučajevi osteonekroze vilice su prijavljeni tokom postmarketinškog praćenja ibandronske kiseline.

Zapaljenje oka

Prilikom upotrebe ibandronske kiseline prijavljeni su slučajevi inflamacije oka, kao što su uveitis, episkleritis i skleritis. U nekim slučajevima, ova stanja se nisu mogla rešiti sve dok terapija ibandronskom kiselinom nije prekinuta.

Anafilaktička reakcija/šok

Slučajevi anafilaktičke reakcije/šoka, uključujući događaje sa smrtnim ishodom, prijavljeni su kod pacijenata lečenih intravenski primenjenom ibandronskom kiselinom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nisu dostupne specifične informacije koje se odnose na terapiju predoziranja ovim lekom.

Međutim, na osnovu saznanja o ovoj grupi jedinjenja, predoziranje nakon oralne upotrebe leka, može dovesti do pojave neželjenih reakcija na nivou gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (kao što su stomačni problemi, dispepsija, ezofagitis, gastritis ili ulkus) ili hipokalcemija. Potrebno je dati mleko ili antacide koji dovode do vezivanja ibandronske kiseline, a bilo koja od neželjenih reakcija leči se simptomatski. Zbog velikog rizika od ezofagealne iritacije, povraćanje se ne sme provocirati i pacijent mora biti u potpuno uspravnom položaju.