Jorveza® 0.5mg oralna disperzibilna tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Jorveza 0.5mg
Lek Jorveza je indikovan za lečenje eozinofilnog ezofagitisa kod odraslih osoba (starijih od 18 godina).
Terapiju ovim lekom mora započeti lekar sa iskustvom u dijagnostikovanju i lečenju eozinofilnog ezofagitisa.
Doziranje
Indukcija remisije
Preporučena dnevna doza je 2 mg budesonida, kao jedna tableta od 1 mg ujutru i jedna tableta od 1 mg uveče.
Uobičajeno trajanje indukcione terapije je 6 nedelja. Kod pacijenata koji nisu na odgovarajući način odgovorili tokom 6 nedelja, terapija se može produžiti do 12 nedelja.
Održavanje remisije
Preporučena dnevna doza je 1 mg budesonida, kao jedna tableta od 0,5 mg ujutru i jedna tableta od 0,5 mg uveče ili 2 mg budesonida, kao jedna tableta od 1 mg ujutru i jedna tableta od 1 mg uveče, u zavisnosti od individualnih kliničkih potreba pacijenta.
Doza održavanja od 1 mg budesonida dva puta dnevno je preporučena za pacijente sa dugačkom istorijom bolesti i/ili veoma obimnom inflamacijom jednjaka u akutnoj fazi bolesti, videti takođe odeljak 5.1.
O trajanju terapije održavanja odlučuje nadležni lekar.
Posebne populacije
Oštećenje funkcije bubrega
Trenutno nema dostupnih podataka za pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega. S obzirom na to da se budesonid ne izlučuje putem bubrega, pacijenti sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega mogu se uz oprez lečiti istim dozama kao pacijenti bez oštećenja funkcije bubrega. Primena budesonida se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega.
Oštećenje funkcije jetre
Tokom lečenja pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre drugim lekovima koji sadrže budesonid, nivoi budesonida su bili povećani. Međutim, nema dostupnih sistematskih studija kod različitih stepena oštećenja funkcije jetre. Pacijente sa oštećenjem funkcije jetre ne bi trebalo lečiti ovim lekom (vidite odeljke 4.4 i 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Jorveza kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.
Način primene
Oralnu disperzibilnu tabletu treba uzeti odmah nakon što se izvadi iz blister pakovanja.
Oralnu disperzibilnu tabletu treba uzeti nakon obroka.
Treba je staviti na vrh jezika i blago pritisnuti uz nepce, gde će se rastvoriti. Za to je obično potrebno najmanje dva minuta, ali može biti potrebno i do 20 minuta. Šumeće rastvaranje tablete će započeti kada lek Jorveza dođe u dodir sa pljuvačkom i stimulisaće dodatno lučenje pljuvačke. Dok se oralna disperzibilna tableta raspada, rastvoreni materijal treba gutati sa pljuvačkom malo po malo. Oralnu disperzibilnu tabletu ne treba uzimati sa tečnošću ili hranom.
Treba da prođe najmanje 30 minuta do uzimanja hrane ili pića ili obavljanja oralne higijene. Bilo kakve oralne rastvore, sprejeve ili tablete za žvakanje treba koristiti najmanje 30 minuta pre ili posle primene leka Jorveza.
Oralnu disperzibilnu tabletu ne treba žvakati ili gutati nerastvorenu. Ove mere osiguravaju optimalnu izloženost sluzokože jednjaka aktivnoj supstanci.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Infekcije
Supresija zapaljenskog odgovora i imunske funkcije povećava podložnost infekcijama i težinu infekcija. Simptomi infekcija mogu biti atipični ili skriveni.
U kliničkim studijama sprovedenim sa lekom Jorveza primećena je veća učestalost oralnih, orofaringealnih i ezofagealnih infekcija kandidom (videti odeljak 4.8).
Ako je indikovano, simptomatska kandidijaza usta i grla može se lečiti lokalnim ili sistemskim antigljivičnim lekovima uz nastavljanje terapije lekom Jorveza.
Varičela, herpes zoster i male boginje mogu biti težeg stepena izraženosti kod pacijenata koji se leče glukokortikosteroidima. Kod pacijenata koji nisu imali ove bolesti potrebno je proveriti vakcinacioni status i potreban je poseban oprez da se spreči izlaganje.
Vakcine
Treba izbegavati istovremenu primenu živih vakcina i glukokortikosteroida jer to može da umanji imunski odgovor na vakcinu. Reakcija antitela na druge vakcine može biti umanjena.
Posebne populacije
Pacijenti sa tuberkulozom, hipertenzijom, dijabetesom melitus, osteoporozom, peptičkim ulkusom, glaukomom, kataraktom, porodičnom istorijom dijabetesa ili porodičnom istorijom glaukoma mogu biti izloženi većem riziku od pojave neželjenih reakcija na glukokortikosteroide (videti ispod i videti odeljak 4.8), te ih je potrebno nadgledati u pogledu pojave takvih dejstava.
Smanjena funkcija jetre može da utiče na eliminaciju budesonida, zbog čega će sistemska izloženost biti veća. Rizik od neželjenih reakcija (sistemska dejstva glukokortikosteroida) će biti veći. Međutim, sistematski podaci nisu dostupni. Iz tog razloga, pacijente sa oštećenjem funkcije jetre ne bi trebalo lečiti ovim lekom.
Sistemska dejstva glukokortikosteroida
Mogu da se jave sistemska dejstva glukokortikosteroida (npr. Kušingov sindrom, adrenalnasupresija nadbubrežnih žlezda, usporen rast, katarakta, glaukom, smanjena mineralna gustina kostiju i širok spektar psihijatrijskih dejstava) (videti i odeljak 4.8). Ove neželjene reakcije zavise od trajanja terapije, istovremene i prethodne terapije glukokortikosteroidima i osetljivosti pojedinačnog pacijenta.
Poremećaji vida
Kod sistemske i lokalne primene kortikosteroida mogu da se jave poremećaji vida. Ako se kod pacijenta jave simptomi poput zamućenog vida ili drugih poremećaja vida, treba razmotriti upućivanje pacijenta oftalmologu kako bi se procenili mogući uzroci koji mogu da obuhvate kataraktu, glaukom ili retka oboljenja poput centralne serozne horioretinopatije (CSCR), koji su prijavljeni nakon primene sistemskih i lokalnih kortikosteroida.
Drugi
Glukokortikosteroidi mogu da izazovu supresiju hipotalamusno-pituitarno-nadbubrežne (HPA) osovine i umanje odgovor na stres. Kada se pacijenti podvrgavaju operacijama ili su izloženi drugim vrstama stresa, preporučuje se dopunska terapija sistemskim glukokortikosteroidima.
Treba izbegavati istovremeno lečenje ketokonazolom ili drugim inhibitorima CYP3A4 (videti odeljak 4.5). Uticaj na serološko testiranje
Pošto terapija budesonidom može da uzrokuje supresiju funkcije nadbubrežnih žlezda, test stimulacije ACTH za dijagnostikovanje insuficijencije hipofize može da da lažne rezultate (niske vrednosti).
Sadržaj natrijuma
Oralne disperzibilne tablete Jorveza od 0,5 mg i 1 mg sadrže 52 mg natrijuma po dnevnoj dozi, što čini 2,6% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma za odrasle osobe koji preporučuje SZO.
Inhibitori CYP3A4
Istovremena primena sa jakim inhibitorima CYP3A kao što su ketokonazol, ritonavir, itrakonazol, klaritromicin, kobicistat i sok od grejpfruta može da uzrokuje izraženo povećanje koncentracije budesonida u plazmi i poveća rizik od sistemskih neželjenih reakcija. Stoga istovremenu primenu treba izbegavati, osim u slučaju da koristi premašuju povećan rizik od sistemskih neželjenih reakcija na kortikosteroide, pri čemu pacijente treba pratiti u pogledu pojave sistemskih neželjenih reakcija na kortikosteroide.
Tokom istovremene primene, doza od 200 mg ketokonazola jednom dnevno primenjena oralnim putem povećala je koncentraciju budesonida (jedna doza od 3 mg) u plazmi pribilžno 6 puta. Kada je ketokonazol primenjen približno 12 sati nakon budesonida, koncentracija budesonida u plazmi povećala se približno 3 puta.
Estrogeni, oralni kontraceptivi
Kod žena koje uzimaju estrogene ili oralne kontraceptive zabeležene su povećane koncentracije u plazmi i pojačana dejstva glukokortikosteroida. Takva dejstva nisu zabeležena pri primeni budesonida istovremeno sa niskom dozom kombinovanih oralnih kontraceptiva.
Kardiotonični glikozidi
Dejstvo glikozida može da se pojača pri nedostatku kalijuma, a nedostatak kalijuma predstavlja moguću i poznatu neželjenu reakciju glukokortikoida.
Saluretici
Istovremena primena glukokortikoida može da uzrokuje povećano izlučivanje kalijuma i pogoršanu hipokalemiju.
Trudnoća
Primenu tokom trudnoće treba izbegavati, osim u slučaju da postoje veoma jaki razlozi za terapiju lekom Jorveza. Postoji nedovoljno podataka o ishodima trudnoće nakon oralne primene budesonida kod ljudi. Iako podaci o primeni inhalacionog budesonida kod velikog broja trudnica ne ukazuju na neželjena dejstva, trebalo bi očekivati da će maksimalna koncentracija budesonida u plazmi biti veća kod primene leka Jorveza nego kod inhalacionog budesonida. Pokazalo se da budesonid, kao i drugi glukokortikosteroidi, kod skotnih životinja uzrokuje abnormalnosti u razvoju ploda (videti odeljak 5.3). Takva povezanost kod ljudi nije utvrđena.
Dojenje
Budesonid se izlučuje u majčino mleko (dostupni su podaci o izlučivanju nakon inhalacione primene). Međutim, očekuje se da će lek Jorveza kada se primeni oralnim putem u terapijskom opsegu imati mali uticaj
na odojče. Mora se doneti odluka da li da se obustavi dojenje ili da se prekine terapija budesonidom ili da se odustane od nje, uzimajući u obzir koristi dojenja po dete i koristi terapije po ženu.
Plodnost
Nema podataka o uticaju budesonida na plodnost kod ljudi. U studijama na životinjama nije zabeležen uticaj na plodnost nakon terapije budesonidom (videti odeljak 5.3).
Lek Jorveza ima zanemarljivo malo ili nimalo uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
U kliničkim studijama sa lekom Jorveza najčešće zabeležene neželjene reakcije bile su gljivične infekcije u ustima, ždrelu i jednjaku. U kliničkim studijama BUL-1/EEA i BUL-2/EER, ukupno su kod 44 od 268 pacijenata (16,4%) izloženih leku Jorveza zabeleženi slučajevi sumnje na gljivične infekcije povezane sa kliničkim simptomima, koje su sve bile blagog do umerenog intenziteta. Ukupan broj infekcija (uključujući i one koje su dijagnostikovane endoskopski i histološki bez simptoma) iznosio je 92 kod 72 od 268 pacijenata (26,9%).
Tabelarni spisak neželjenih reakcija
U tabeli ispod navedene su neželjene reakcije zabeležene u kliničkim studijama leka Jorveza, prema MedDRA klasi sistema organa i učestalosti. Učestalosti se definišu kao veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) ili nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| MedDRA klasasistema organa | Veoma često | Često | Povremeno |
| Infekcije i infestacije | Ezofagealnakandidijaza | Oralna i/ili orofaringealnakandidijaza | |
| Psihijatrijskiporemećaji | Poremećaj spavanja,anksioznost | ||
| Poremećaji nervnogsistema | Glavobolja | Vrtoglavica, disgeuzija | |
| Poremećaji oka | Suvoća oka | ||
| Vaskularni poremećaji | Hipertenzija | ||
| Respiratorni, torakalnii medijastinalni poremećaji | Kašalj, suvoća grla, orofaringealni bol | ||
| Gastrointestinalni poremećaji | Bolest gastroezofagealnog refluksa, mučnina, oralna parestezija, dispepsija | Bol u stomaku, bol u gornjem delu stomaka, suvoća usta, disfagija, erozivni gastritis, čir na želucu, glosodinija, oticanjeusana | |
| Poremećaji kože ipotkožnog tkiva | Osip, urtikarija | ||
| Opšti poremećaji ireakcije na mestu primene | Zamaranje | Osećaj stranog tela |
| Ispitivanja | Snižena koncentracijakortizola u krvi |
Sledeće poznate neželjene reakcije terapijske klase (kortikosteroidi, budesonid) mogu takođe da se jave pri primeni leka Jorveza (učestalost = nije poznata).
| MedDRA klasa sistema organa | Neželjene reakcije |
| Poremećaji imunskog sistema | Povećan rizik od infekcije |
| Endokrini poremećaji | Kušingov sindrom, supresija nadbubrežnih žlezda, usporenrast kod dece |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Hipokalemija, hiperglikemija |
| Psihijatrijski poremećaji | Depresija, razdražljivost, euforija, psihomotornahiperaktivnost, agresija |
| Poremećaji nervnog sistema | Pseudotumor cerebri uključujući papilarni edem kodadolescenata |
| Poremećaji oka | Glaukom, katarakta (uključujući subkapsularnu kataraktu),zamućen vid, centralna serozna horioretinopatija (CSCR) (videti i odeljak 4.4) |
| Vaskularni poremećaji | Povećan rizik od tromboze, vaskulitisa (apstinencijalnisindrom nakon dugoročne upotrebe) |
| Gastrointestinalni poremećaji | Duodenalni ulkus, pankreatitis, konstipacija |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Alergijski egzantem, petehije, odloženo zarastanje rana,kontaktni dermatitis, ehimoza |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistemai vezivnog tkiva | Bol u mišićima i zglobovima, slabost i trzanje mišića,osteoporoza, osteonekroza |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene | Malaksalost |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - Jorveza 0.5mg
Farmakoterapijska grupa: antidijaroici, intestinalni antiinflamatorni/antiinfektivni lekovi, kortikosteroidi lokalnog dejstva
ATC šifra: A07EA06
Mehanizam delovanja
Budesonid je nehalogenovani glukokortikosteroid koji deluje primarno antiinflamatorno, tako što se vezuje za glukokortikoidni receptor. Pri lečenju eozinofilnog ezofagitisa lekom Jorveza, budesonid inhibira antigenom stimulisanu sekreciju mnogih proinflamatornih signalnih molekula kao što su timusni stromalni limfopoetin, interleukin-13 i eotaksin-3 u epitelu jednjaka, što dovodi do značajnog smanjenja eozinofilnog inflamatornog inflitrata u jednjaku.
Klinička efikasnost i bezbednost
U randomizovanoj, placebom kontrolisanoj, dvostruko slepoj kliničkoj studiji III faze (BUL-1/EEA), koja je uključivala 88 odraslih pacijenata sa aktivnim eozinofilnim ezofagitisom (stopa randomizacije 2:1), 1 mg budesonida primenjivan je dva puta dnevno u obliku oralne disperzibilne tablete tokom 6 nedelja indukovao je kliničko-patološku remisiju (definisana kao maksimalna vrednost < 16 eozinofila/mm2 u vidnom polju mikroskopa pri najvećem uvećanju u biopsijama jednjaka i istovremeno odsustvo ili samo minimalno prisustvo simptoma disfagije ili bola tokom gutanju) kod 34 od 59 pacijenata (57,6%), u odnosu na 0/29 pacijenata (0%) u grupi koja je primala placebo. Otvoreni produžetak terapije oralnim disperzibilnim tabletama budesonida od 1 mg dva puta dnevno u narednih 6 nedelja kod pacijenata bez remisije u dvostruko slepoj fazi povećao je stopu pacijenata sa kliničko-patološkom remisijom na 84,7%.
U randomizovanoj, placebom kontrolisanoj, dvostruko slepoj kliničkoj studiji faze III (BUL-2/EER), koja je uključivala 204 odrasla pacijenta sa eozinofilnim ezofagitisom u kliničko-patološkoj remisiji, pacijenti su randomizovani da primaju 0,5 mg budesonida dva puta dnevno, 1 mg budesonida dva puta dnevno ili placebo (svi su primenjeni u obliku oralnih disperzibilnih tableta) tokom 48 nedelja. Primarni parametar praćenja bila je stopa pacijenata bez terapijskog neuspeha, pri čemu je terapijski neuspeh definisan kao klinički relaps (težina disfagije ili bola pri gutanju ocenjen sa ≥ 4 boda na numeričkoj skali procene od 0 do 10), i/ili histološki relaps (maksimalna vrednost ≥ 48 eozinofila/mm2 u vidnom polju mikroskopa pri najvećem uvećanju) i/ili zadržavanje hrane koje zahteva endoskopsku intervenciju, i/ili potreba za endoskopskom dilatacijom, i/ili prevremeno povlačenje iz studije iz bilo kog razloga. Značajno više pacijenata u grupi koja je primala 0,5mg dva puta dnevno (73,5%) i grupi koja je primala 1 mg dva puta dnevno (75,0%) bilo je bez terapijskog neuspeha u 48. nedelji u poređenju sa placebom (4,4%).
Najstrožiji sekundarni parametar praćenja „duboka remisija bolesti“, tj. duboka klinička, duboka endoskopska i histološka remisija pokazao je klinički relevantno veću efikasnost u grupi koja je primala1 mg dva puta dnevno (52,9%) u poređenju sa grupom koja je primala 0,5 mg dva puta dnevno (39,7%), ukazujući da veća doza budesonida ima prednost u postizanju i održavanju duboke remisije bolesti.
Informacije o uočenim neželjenim reakcijama videti i odeljak 4.8.
Resorpcija
Nakon primene leka Jorveza, budesonid se brzo resorbuje. Farmakokinetički podaci nakon primene pojedinačnih doza 1 mg budesonida kod zdravih ispitanika natašte u dve različite studije pokazuju medijanu vremena odlaganja od 0,17 sati (raspon 0,00–0,52 sata) i medijanu vremena do maksimalne koncentracije u plazmi od 1,00 do 1,22 sata (raspon 0,50–2,00 sata). Srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi iznosila je 0,44–0,49 nanogram/mL (raspon 0,18–1,05 nanogram/mL), a površina ispod krive koncentracija u plazmi-vreme (PIK0-∞) iznosila 1,50–2,23 h*nanogram/mL (raspon 0,81-5,14 h*nanogram/mL).
Farmakokinetički podaci o pojedinačnoj dozi primenjenoj natašte kod pacijenata sa eozinofilnim ezofagitisom dostupni su za dozu od 4 mg budesonida: medijana vremena odlaganja iznosila je 0,00 sati (raspon 0,00–0,17), medijana vremena do maksimalne koncentracije u plazmi iznosila je 1,00 sat (raspon 0,67–2,00 sata); maksimalna koncentracija u plazmi iznosila je 2,56 ±1,36 nanogram/mL, a PIK0-12 iznosila je 8,96 ±4,21 h*nanogram/mL.
Kod pacijenata je zabeleženo povećanje od 35% u maksimalnoj koncentraciji u plazmi i povećanje od 60% u PIK0-12 u poređenju sa zdravim ispitanicima.
U pogledu sistemske izloženosti (Cmax i PIK), pokazana je proporcionalnost doze između 0,5mg oralno disperzibilnih tableta i 1mg oralno disperzibilnih tableta.
Distribucija
Prividni volumen distribucije nakon oralne primene 1 mg budesonida kod zdravih ispitanika iznosio je 35,52 ±14,94 L/kg, a nakon primene 4 mg budesonida kod pacijenata sa eozinofilnim ezofagitisom iznosio je 42,46 ±23,90 L/kg. Vezivanje za proteine plazme iznosilo je u proseku 85–90%.
Biotransformacija
Metabolizam budesonida je smanjen kod pacijenata sa eozinofilnim ezofagitisom u poređenju sa zdravim ispitanicima, što dovodi do povećanih koncentracija budesonida u plazmi.
Budesonid prolazi ekstenzivnu biotransformaciju putem CYP3A4 u sluzokoži tankog creva i u jetri do metabolita slabe glukokortikosteroidne aktivnosti. Glukokortikosteroidna aktivnost glavnih metabolita, 6β-hidroksibudesonida i 16α-hidroksiprednizolona, iznosi manje od 1% od aktivnosti budesonida. CYP3A5 ne doprinosi značajno metabolizmu budesonida.
Eliminacija
Medijana poluvremena eliminacije iznosi 2–3 sata kod zdravih ispitanika (koji su primili 1 mg budesonida) i 4–5 sati kod pacijenata sa eozinofilnim ezofagitisom (koji su primili 4 mg budesonida). Klirens budesonida je oko 13–15 L/sat/kg kod zdravih ispitanika i 6,54 ±4,4 L/sat/kg kod pacijenata sa eozinofilnim ezofagitisom. Budesonid se eliminiše putem bubrega u veoma malim količinama, ako ih uopšte ima. U urinu nije detektovan budesonid, već samo metaboliti budesonida.
Oštećenje funkcije jetre
Značajan deo budesonida se metaboliše u jetri putem CYP3A4. Sistemska izloženost budesonidu značajno je povećana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Nisu sprovedene studije leka Jorveza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.
Farmaceutski podaci - Jorveza 0.5mg
Jorveza, 0,5 mg i 1 mg, oralne disperzibilne tablete Dinatrijum-hidrogencitrat
Natrijum-dokusat
Makrogol (6000) Magnezijum-stearat Manitol (E 421) Natrijum-citrat, bezvodni Povidon (K25)
Natrijum-hidrogenkarbonat Sukraloza
Čuvati na temperaturi do 25 °C. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.
Jorveza, 0,5 mg, orodisperzibilne tablete
Unutrašnje pakovanje je aluminijum/ aluminijum blister koji sadrži 10 orodisperzibilnih tableta od 0,5 mg.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera (ukupno 60 orodisperzibilnih tableta) i Uputstvo za lek.
Jorveza, 1 mg, orodisperzibilne tablete
Unutrašnje pakovanje je aluminijum/ aluminijum blister koji sadrži 10 orodisperzibilnih tableta od 1 mg.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera (ukupno 60 orodisperzibilnih tableta) i Uputstvo za lek.