Andol® 300mg tableta

Acetilsalicilna kiselina ima analgetsko, antipiretsko i antiinflamatorno dejstvo. Indikovana je:

• za ublažavanje blagog do umerenog bola, uključujući glavobolju, migrenu, neuralgiju, zubobolju, bolove u grlu, dismenoreju

• kao simptomatska terapija kod gripa, febrilnosti i prehlada

• kao simptomatska terapija kod istegnuća, iščašenja, reumatskih bolova, išijagije, lumbaga, fibrozitisa, bolova u mišićima, bolova i ukočenosti u zglobovima.

Doziranje:

Odrasli, uključujući starije osobe:

1 do 2 tablete (300 mg – 600 mg) na svaka 3 – 4 sata, po potrebi do najviše 12 tableta (3,6 g) dnevno, u podeljenim dozama.

Kod starijih osoba se mogu češće javiti gastrointestinalna neželjena dejstva i tinitus.

Pedijatrijska populacija:

Lek ne treba davati deci mlađoj od 16 godina, osim ako je to posebno indikovano (npr. Kawasaki bolest). Videti odeljak 4.4.

Način primene

Lek Andol je namenjen za oralnu upotrebu.

Pacijenta savetovati da se konsultuje sa lekarom ukoliko simptomi perzistiraju više od tri dana.

Lek se ne sme uzimati u sledećim stanjima:

• poznata preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, druge salicilate, druge nesteroidne antiinflamatorne lekove (kod pacijenta se mogu javiti anafilaksa, angioedem, astma, rinitis ili urtikarija indukovana

  acetilsalicilnom kiselinom ili drugim NSAIL) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• deca mlađa od 16 godina sa izuzetkom primene leka u specifičnim indikacijama (npr. Kavasakijeva bolest)

• aktivni peptički ulkus ili peptički ulkusi/dispepsija u istoriji bolesti

• hemofilija ili drugi hemoragijski poremećaji (uključujući trombocitopeniju), koagulopatije ili uzimanje uporedno antikoagulantne terapije s obzirom na to da postoji povećani rizik od krvarenja

• giht

• nazalni polipi udruženi sa astmom (povišen rizik od teških alergijskih reakcija)

• teška oštećenja funkcije bubrega

• teška oštećenja funkcije jetre

• teška srčana insuficijencija

• treći trimestar trudnoće

• istovremena terapija metotreksatom u dozi od 15 mg nedeljno ili većoj (videti odeljak 4.5) .

• doze veće od 100 mg/dan tokom trećeg trimestra trudnoće (videte odeljak 4.6)

• Oprez je potreban kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, alergijskim oboljenjem i kod pacijenata sa astmom (jer se kod njih može javiti bronhospazam ili napad astme kod osetljivih osoba). Faktori rizika su već postojeća astma, polenska groznica, nazalni polipi ili hronične respiratorne bolesti. Isto se odnosi i na pacijente koji su alergični na druge supstance (npr. sa kožnim reakcijama, svrabom ili urtikarijom).

• anemija (može doći do pogoršanja zbog gastrointestinalnog krvarenja)

• srčana insuficijencija (stanja koja dovode do zadržavanja tečnosti)

• dehidratacija

• sistemski eritemski lupus i druge bolesti vezivnog tkiva (funkcija jetre i bubrega mogu biti oštećene u ovim stanjima)

• tireotoksikoza (može biti pogoršana kod upotrebe salicilata u velikim dozama)

• Acetilsalicilna kiselina može dovesti do povećanog rizika od krvarenja tokom ili nakon hirurških intervencija (uključujući i manje intervencije, kao što je vađenje zuba). Lek koristiti sa oprezom pre hirurških intervencija, uključujući ekstrakciju zuba. Može biti potreban privremeni prekid terapije.

• nakon vakcinacije protiv varičele, izbegavati primenu salicilata u periodu od 6 nedelja (videti odeljak 4.5)

• acetilsalicilna kiselina se ne preporučuje tokom menoragije zbog mogućnosti povećanja menstrualnog krvarenja

• acetilsalicilnu kiselinu treba sa oprezom koristiti u slučajevima hipertenzije i kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju gastrične ili duodenalne ulkuse ili epizode krvarenja ili su već na terapiji antikoagulansima

• Ozbiljne kožne reakcije, uključujući Steven-Johnson-ov sindrom su se retko javljale nakon upotrebe acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.8). Terapiju acetilsalicilnom kiselinom prekinuti u slučaju prve pojave osipa na koži, lezija na mukozi ili bilo kog znaka preosetljivosti.

• Istovremena primena acetilsalicilne kiseline sa drugim lekovima koji mogu uticati na hemostazu (npr. antikoagulantsma kao što je varfarin, trombolitici i antritrombocitni lekovi, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje, sem ukoliko nije strikno indikovano, jer to može povećati rizik od hemoragije (videti odeljak 4.5). Ukoliko se istovremena primena ne može izbeći, preporučuje se pažljivo praćenje eventualnih znakova krvarenja.

• Oprez se preporučuje kod pacijenata koji istovremeno koriste lekove koji mogu povećati rizik od ulceracija, kao što su oralni kortikosteroidi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i deferasiroks (videti odeljak 4.5).

• Acetilsalicilna kiselina u malim dozama smanjuje izlučivanje mokraćne kisline. Zbog ove činjenice, kod pacijenata koji imaju tendenciju da slabije izlučuju mokraćnu kiselinu može se javiti napad gihta (videti odeljak 4.5).

• U slučaju dugotrajne upotrebe analgetika (>3 meseca) sa primenom svaka dva dana ili češće, može se javiti glavobolja ili pogoršanje glavobolje. Glavobolju uzrokovanu preteranom upotrebom analgetika (engl. medication overuse headache, MOH), ne treba lečiti povećanjem doze leka. U ovim slučajevima, upotrebu analgetika treba obustaviti u konsultaciji sa lekarom.

• Starije osobe mogu biti osetljivije na toksične efekte NSAIL, uključujući i salicilate. Kontinuiranu,

  produženu upotrebu acetilsalicilne kiseline treba izbegavati kod starijih osoba zbog povećanog rizika od gastrointestinalnog krvarenja i perforacije. Salicilate treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajem koagulacije u istoriji bolesti. Ovo takođe može indukovati gastrointestinalnu hemoragiju, koja povremeno može biti opsežna.

• Acetilsalicilnu kiselinu ne treba da koriste pacijenti sa ulkusom u želucu ili ukoliko u istoriji bolesti imaju ulkus u želucu (videti odeljak 4.3).

• Potreban je oprez kod pacijenata sa deficitom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), jer se može pojaviti hemolitička anemija.

• Acetilsalicilna kiselina može uticati na insulin i glukagon kod dijabetesa. Rizik od hipoglikemijskog efekta sulfoniluree i insulina može biti potenciran sa prekomernom dozom acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.5).

• Acetilsalicilna kiselina produžava vreme krvarenja, uglavnom preko osobine inhibicije agregacije trombocita i iz tog razloga njenu primenu treba prekinuti nekoliko dana pre zakazane hirurške intervencije. Hematološki i hemoragijski efekti se mogu javiti i mogu biti teški. Pacijenti treba da prijave bilo kakva neuobičajena krvarenja svom lekaru.

• Acetilsalicilnu kiselinu treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom ili funkcijom jetre (izbegavati u slučaju teškog oštećenja) ili kod pacijenata koji su dehidrirani, jer upotreba NSAIL može dovesti od pogoršanja funkcije bubrega. Testove funkcije jetre treba izvoditi redovno kod pacijenata sa blagom ili umerenom insuficijencijom jetre.

• Postoji moguća povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i pojave Rejevog sindroma kod dece. Rejev sindrom je veoma retka bolest, sa zahvaćenošću mozga i jetre, koja može biti sa smrtnim ishodom. Iz tog razloga acetilsalicilna kiselina se ne sme davati deci mlađoj od 16 godina osim ukoliko nije specifično indikovano (npr. Kavasakijeva bolest).

Kontraindikovane kombinacije

• Metotreksat (koji se koristi u dozama >15 mg nedeljno).

  Istovremena upotreba metotreksata i acetilsalicilne kiseline, pojačava hematološku toksičnost metotreksata zbog smanjenog bubrežnog klirensa metotreksata kao posledicu primene acetilsalicilne kiseline. Iz tog razloga, istovremena upotreba metotreksata (u dozama >15 mg nedeljno) sa acetilsalicilnom kiselinom je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

  Kombinacije koje se ne preporučuju

• Urikozurici. Efekat probenecida i sulfinpirazona je smanjen. Kombinaciju treba izbegavati.

  Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom upotrebe ili ih treba uzeti u obzir

• Antikoagulansi, npr. kumarin, heparin, varfarin. Acetilsalicilna kiselina može pojačati dejstvo heparina i povećati rizik od krvarenja zbog inhibicije funkcije trombocita, oštećenja duodenalne mukoze i istiskivanja oralnih antikoagulanasa vezanih za proteine plazme. Potrebno je praćenje vremena krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Inhibitori agregacije trombocita (npr. klopidogrel i dipiridamol), SSRI (npr. sertralin i paroksetin) i fibrinolitici. Povećava se rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Antidijabetici, npr sulfonilurea, insulin. Salicilati mogu da povećaju hipoglikemijsko dejstvo sulfoniluree i insulina.

• Digoksin i litijum. Acetilsalicilna kiselina smanjuje bubrežno izlučivanje digoksina i litijuma, dovodeći do povećanja koncentracije njihove koncentracije u plazmi. Preporučuje se praćenje koncentracija digoksina i litijuma u plazmi prilikom započinjanja i završetka terapije acetilsalicilnom kiselinom. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

• Diuretici i antihipertenzivi. NSAIL mogu smanjiti antihipertenzivni efekat diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Kao i kod drugih NSAIL istovremena primena sa ACE inhibitorima povećava rizik od akutne bubrežne insuficijencije. Diuretici: rizik od akutne bubrežne insuficijencije zbog smanjene glomerularne filtracije preko smanjene sinteze bubrežnih prostaglandina. Preporučuje se hidratacija pacijenta i praćenje bubrežne funkcije na početku terapije.

• Metotreksat (koji se koristi u dozama < 15 mg nedeljno). Istovremeno uzimanje acetilsalicilne kiseline i metotreksata može povećati hematološku toksičnost metotreksata zbog smanjenog bubrežnog klirensa

  metotreksata od strane acetilsalicilne kiseline. Tokom prvih nedelja primene kombinacije treba kontrolisati broj krvnih ćelija na nedeljnom nivou. Pojačano praćenje je potrebno u slučaju čak i blago oštećene funkcije bubrega, kao i kod starijih.

• Ciklosporin i takrolimus. Istovremena upotreba NSAIL i ciklosporina ili takrolimusa može povećati nefrotoksični efekat ciklosporina i takrolimusa. Bubrežnu funkciju treba pratiti u slučajevima istovremene upotrebe ovih lekova sa acetilsalicilnom kiselinom.

• Valproat. Prijavljeno je da acetilsalicilna kiselina smanjuje vezivanje valproata za serumske albumine, iz tog razloga povećavajući u plazmi koncentracije slobodnog proteina u stanju ravnoteže.

• Fenitoin. Salicilati u plazmi smanjuju vezivanje fenitoina za albumine. Ovo može dovesti do smanjenja ukupnih koncentracija fenitoina u plazmi, ali sa povećanom slobodnom frakcijom fenitoina. Čini se da uticaj na koncentraciju slobodnog leka, pa samim tim i na terapijski efekat nije od značaja.

• Ibuprofen i naproksen. Primena u istom danu nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju trajnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinički značaj ovih interakcija nije poznat. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 5.1).

• Alkohol. Neki efekti acetilsalicilne kiseline na gastrointestinalni trakt su pojačani prilikom istovremenog uzimanja alkohola (videti odeljak 4.4).

• Sistemski kortikosteroidi. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija je povećan. Kortikosteroidi smanjuju koncentraciju salicilata u plazmi. Toksičnost salicilata se može javiti nakon povlačenja kortikosteroida.

• Inhibitori karboanhidraze (acetalozamid). Smanjen rizik od ekskrecije actazolamida, sa povećanim rizikom od toksičnosti. Intoksikacija salicilatima se javlja kod pacijenata koji istovremeno koriste velike doze salicilata i inhibitore karboanhidraze.

• Prilikom korišćenja acetilsalicilne kiseline treba razmotriti sledeće interakcije:

• Analgetici. Izbegavati istovremenu upotrebu drugih salicilata ili drugih NSAIL (uključujući lekove za lokalnu primenu) zbog povećanja rizika od neželjenih dejstava.

• Lekovi koji alkalizuju urin (npr. antacidi, citrati) - povećanje izlučivanja acetilsalicilne kiseline.

• Metoklopramid i domperidon – povećanje stepena resorpcije acetilsalicilne kiseline.

• Ototoksični lekovi (npr. vankomicin) – potencijal za ototoksičnost je povećana. Može se javiti slabljenje sluha sa progresijom do gluvoće, čak i nakon prekida primene leka. Efekat može biti reverzibilan, ali je obično trajan.

• Laboratorijska ispitivanja. Acetilsalicilna kiselina može imati uticaj na neke laboratorijske testove kao što je određivanje 5-hidroksiindolacetatne kiseline u urinu i određivanje koncentracije glukoze u urinu bakar- sulfatom.

• Blokatori kalcijumskih kanala. Smanjen hipotenzivni efekat, povećano antitrombocitno dejstvo što rezultira produženim krvarenjem.

• Vakcinacija protiv varičela. Primaoci vakcine treba da izbegavaju upotrebu salicilata u periodu od 6 nedelja posle vakcinacije vakcinom protiv varičele, s obzirom na to da je Rejev sindrom prijavljen nakon primene salicilata kod osoba sa varičelom izazvanom divljim tipom virusa (videti odeljak 4.4).

• Ginkgo biloba. Mogućnost povećanja rizika od krvarenja.

• Antagonisti leukotriena. Koncentracija zafirlukasta u plazmi je povećana.

• Mifepriston. Proizvođač mifepristona preporučuje da upotrebu acetilsalicilne kiseline treba izbegavati dok ne prođe 8-12 dana od prestanka uzimanja mifepristona.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećani rizik od pobačaja i srčanih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je povećan sa manje od 1% do oko 1,5%. Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Upotreba inhibitora sinteze prostaglandina u studijama na životinjama dovela je do povećanog pre- i post-implantacionom gubitku embriona i embriofetalne smrtnosti. Kod životinja je primena

inhibitora sinteze prostaglandina tokom organogeneze rezultovalo povećanom incidencom različitih malformacija, uključujući i kardiovaskularne.

Male doze ( ≤100 mg/dan):

Kliničke studije su pokazale da se doze do 100 mg/dan za ograničenu akušersku upotrebu koja zahteva specijalizovano praćenje, čine bezbednim.

Doze veće od 100 mg/dan i do 500 mg/dan:

Nema dovoljno kliničkog iskustva u vezi sa upotrebom doza većih od 100 mg/dan - 500 mg/dan. Zato su u nastavku navedene preporuke za doze od 500 mg/dan ili veće, primenljive i za ovaj raspon doza.

Doze od 500 mg/dan i veće

Od 20. nedelje trudnoće i nadalje, upotreba leka Andol može da dovede do nastanka oligohidramniona, kao rezultat fetalne bubrežne disfunkcije. Ovo se može desiti ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilan nakon prekida primene terapije. Dodatno, prijavljeni su i slučajevi konstrikcije ductus arteriosus-a nakon primene terapije u drugom trimestru trudnoće, koja je u većini slučajeva nestala nakon prekida lečenja. Zato, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće lek Andol ne treba davati, izuzev ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko se lek Andol primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću ili u periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu, a trajanje lečenja treba da bude najkraće moguće. Prenatalno praćenje oligohidramniona i konstrikcija duktus arteriosus-a treba razmotriti nakon izlaganja leku Andol, tokom nekoliko dana, počevši od 20. gestacijske nedelje i nadalje. U slučaju pojave oligohidramniona ili konstrikcije ductus arteriosus-a, terapiju lekom Andol treba obustaviti.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:

kod fetusa:

• kardiopulmonalnu toksičnost (prerana konstrikcija/ zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija);

• bubrežnu disfunkciju (videte prethodno u tekstu), koja može progredirati do bubrežne insuficijencije sa oligohidramnionom;

  kod majke i deteta, na kraju trudnoće:

• moguće produženje vremena krvarenja, npr. antiagregacioni efekat koji se može javiti čak i nakon veoma malih doza;

• inhibiciju kontrakcija uterusa, što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Zbog toga je upotreba acetilsalicilne kiseline u dozama većim od 100 mg/dan kontraindikovana u trećem trimestru trudnoće (videte odelajk 4.3). Doza od 100 mg/dan i manje doze, mogu se koristiti samo pod strogim akušerskim praćenjem.

Dojenje

Male količine salicilata i njegovih metabolita se izlučuju u majčino mleko. Neželjena dejstva na novorođenče do sada nisu prijavljena. U periodu dojenja se ne preporučuje primena leka pošto postoji rizik od pojave Rejevog sindroma kod novorođenčeta. U slučajevima dugotrajne upotrebe i/ili primene većih doza, dojenje treba prekinuti. Redovna upotreba velikih doza može oštetiti funkciju trombocita i dovesti do hipoprotrombinemije kod novorođenčeta zbog malih zaliha vitamina K kod novorođenčadi.

Plodnost

Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju sintezu ciklooksigenaze/prostaglandina mogu dovesti do oštećenja plodnosti kod žena, dejstvom na ovulaciju. Ovo je reverzibilno nakon prekida lečenja.

Nisu rađene studije o uticaju acetilsalicine kiseline na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.

Na osnovu farmakodinamskih osobina i neželjenih dejstava acetilsalicilne kisline, ne očekuje se uticaj na sposobnost reagovanja i sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva su grupisana na osnovu klase sistema organa. U okviru svakog organskog sistema učestalost je definisana kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

• Slučajevi krvarenja sa produženim vremenom krvarenja kao što su epistaksa ili gingivalno krvarenje. Simptomi mogu perzistirati u periodu od 4-8 dana nakon prekida terapije acetilsalicilnom kiselinom. Kao posledica može se javiti povećani rizik od krvarenja tokom hirurških procedura.

• Vidljivo (hematemeza, melena) ili prikriveno gastrointestinalno krvarenje, koje može dovesti do anemije kao posledice deficita gvožđa (češće pri većim dozama).

• Anemija, hemolitička anemija kod pacijenata sa deficijencijom glukozo-6-

Primena kod dece – acetilsalicilna kiselina kod dece može da dovede do razvoja Rejevog sindroma (encefalopatija i insuficijencija jetre) koji se manifestuje kao akutna febrilnost.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iako postoje interindividualne varijacije, može se smatrati da je toksična doza oko 200 mg/kg kod odraslih i 100 mg/kg kod dece. Letalna doza acetilsalicilne kiseline je 25 - 30 grama. Trovanje salicilatima je obično udruženo sa koncentracijama u plazmi > 350 mg/L (2,5 mmol/L). Koncentracije u plazmi iznad 500 mg/L kod odraslih i 300 mg/L kod dece generalno uzrokuju teško trovanje. Kod većine odraslih smrt se javlja kod pacijenata kod kojih su koncentracije preko 700 mg/L (5,1 mmol/L). Malo je verovatno da bi pojedinačne doze manje od 100 mg/kg dovele do teškog trovanja.

Koncentracije salicilata u plazmi treba hitno izmeriti za pacijente za koje se smatra da su progutali više od 125 mg/kg acetilsalicilne kiseline. Uzorak treba uzeti najmanje 2 sata (kod simptomatskih pacijenata) ili 4 sata (kod asimptomatskih pacijenata) nakon gutanja, s obzirom na to da može proći nekoliko sati dok se ne pojave maksimalne koncentracije leka u plazmi i do 12 sati nakon primene obloženih oralnih oblika. Ponovni uzorak je potrebno uzeti kod svih simptomatskih pacijenata i onih koji imaju koncentraciju veću od 500 mg/L nakon dva sata zbog mogućnosti dalje resorpcije leka. U ovakvim okolnostima, merenja treba ponavljati svaka 3 sata dok koncentracije ne padnu.

Simptomi

Uobičajeno simptomi podrazumevaju povraćanje, dehidrataciju, tinitus, vertigo, gluvoću, preznojavanje, tople ekstremitete sa izraženim pulsom, ubrzanim disanjem i hiperventilacijom. U većini slučajeva postoji neki oblik acido-baznog poremećaja.

Mešovita respiratorna alkaloza i metabolička acidoza sa normalnim ili visokim arterijskim pH (normalna ili smanjena koncentracija jona vodonika) je uobičajena kod odraslih i dece uzrasta preko 4 godine. Kod dece uzrasta 4 godine ili manje, dominantna metabolička acidoza sa niskim arterijskim pH (povećanom koncentracijom jona vodonika) je uobičajena. Acidoza može pojačati prolazak salicilata kroz krvnomoždanu barijeru.

Povremeno se mogu javiti hematemeza, hiperpireksija, hipoglikemija, hipokalemija, trombocitopenija, povećana vrednost INR/PTR, intravaskularna koagulacija, bubrežna insuficijencija i plućni edem koji nije

srčanog porekla. Drugi simptomi mogu uključiti: glavobolju, mučninu ili bol u abdomenu. Simptomi od strane CNS-a uključuju: konfuziju, nemir, halucinacije, dezorjentacija, koma, kardiovaskularni kolaps, respiratorni arest i konvulzije koje su ređe kod odraslih nego kod dece.

Terapija

Ukoliko je došlo do ingestije toksične doze, potreban je prijem u bolnicu.

Dati aktivni ugalj ukoliko od ingestije nije prošlo više od 1 sata doze veće od 250 mg/kg. Koncentraciju salicilata u plazmi treba izmeriti iako se iz toga ne može utvrditi težina trovanja, već je potrebno u obzir uzeti i kliničke i biohemijske parametre. Eliminacija se povećava alkalizacijom urina, koja se postiže primenom 1,26% natrijum-bikarbonata. Potrebno je pratiti pH urina. Korekcija metaboličke acidoze se postiže intravenskom primenom 8,4% natrijum-bikarbonata (prvo proveriti serumski kalijum). Forsiranu diurezu ne treba koristiti s obzirom na to da ona ne pojačava izlučivanje salicilata i može dovesti do plućnog edema. Hemodijaliza je izbor lečenja u slučaju teškog trovanja i treba je razmotriti kod svih pacijenata sa koncentracijom salicilata u plazmi > 700 mg/L (5,1 mmol/L) ili manjom ukoliko su udruženi sa teškom kliničkom slikom ili metaboličkim poremećajem. Pacijenti mlađi od 10 godina ili stariji od 70 su u povećanom riziku od toksičnosti salicilata i mogu zahtevati dijalizu u ranijoj fazi. Ostale simptome treba lečiti simptomatski.