Klonazepam Remedica 2mg tableta

Osnovne informacije

A - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta
Р -
Nema podataka.
tableta
REMEDICA LTD
FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

tableta; 2mg; blister, 3x10kom
A
122,34 DIN
50,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
8 mg
1084255
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Lek Klonazepam Remedica je indikovan primarno kao dodatak terapiji ili kod refraktornih slučajeva, u većini oblika epilepsije, posebno apsans napadi, uključujući atipične apsans napade; Lenoks-Gastotov (Lennox-Gastaut) sindrom; mioklonični i atonični napadi. Kod infantilnih grčeva (uključujući Vestov (West) sindrom) i tonično-kloničnih napada, indikovan je isključivo kao dodatak terapiji ili kod refraktornih slučajeva.

Doziranje i način primene

Način primene: oralna upotreba

Lek Klonazepam Remedica, tablete od 2 mg, imaju ukrštenu podeonu liniju i mogu se podeliti na jednake polovine ili četvrtine, kako bi se postigla pojedinačna doza od 1 mg ili 0,5 mg. Ukoliko je potrebna primena doze od 0,25 mg, treba koristiti druge lekove dostupne na tržištu.

Doziranje: Odrasli

Početna doza ne treba da pređe 1 mg dnevno. Doza održavanja kod odraslih se obično nalazi u rasponu između 4 i 8 mg.

Starije osobe

Stariji pacijenti su posebno osetljivi na efekte lekova koji deluju depresorno na centralni nervni sistem i mogu se osećati konfuzno. Kod starijih osoba treba koristiti najmanju moguću dozu. Preporuka je da početna doza leka Klonazepam Remedica ne bude veća od 0,5 mg/dan i da se obrati posebna pažnja prilikom povećavanja doze.

Ovo su ukupne dnevne doze koje treba podeliti u 3 ili 4 doze, koje se uzimaju u intervalima, u toku čitavog dana. Lekaru se ostavlja mogućnost da, ukoliko je neophodno, primeni veće doze, do maksimalno 20 mg dnevno. Doza održavanja treba da se dostigne posle 2 do 4 nedelje terapije.

Odojčad i deca

Da bi se obezbedilo optimalno prilagođavanje doze, deci treba propisati tablete od 0,5 mg.

Početna doza ne treba da bude veća od 0,25 mg na dan za odojčad (uzrasta od 0 meseci do 1 godine) i malu decu (uzrasta 1 do 5 godina), a 0,5 mg na dan za stariju decu.

Doze održavanja se nalaze u sledećem rasponu:

Školska deca (5 do 12 godina): 3 do 6 mg

Mala deca (1 do 5 godina): 1 do 3 mg

Odojčad (0 meseci do 1 godine): 0,5 mg do 1 mg

Tablete od 0,5 mg nisu dostupne na tržištu Republike Srbije. Kod odojčadi (0 meseci do 1 godine) i male dece (1 do 5 godina) adekvatno doziranje ne može da se postigne tabletama od 2 mg.

Kod pojedinih oblika epilepsije kod dece, kod pojedinih pacijenata, može se desiti da klonazepam prestane da obezbeđuje adekvatnu kontrolu epilepsije. Kontrola bolesti se može ponovo uspostaviti povećanjem doze, ili prekidom primene leka klonazepama tokom 2 ili 3 nedelje. Za vreme prekida terapije, potrebno je pažljivo praćenje pacijenta i primena drugih lekova.

Oštećenje funkcije jetre

Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne smeju da primaju klonazepam (videti odeljak 4.3). Pacijentima sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre treba propisati najmanju moguću dozu.

Način primene

Terapiju treba započeti primenom malih doza. Doza se može povećavati do doze održavanja koju treba prilagoditi individualno, za svakog pacijenta.

Doziranje mora da se prilagodi individualnim potrebama svakog pacijenta pojedinačno, i zavisi od individualnog odgovora na terapiju. Doza održavanja se mora odrediti na osnovu kliničkog odgovora i podnošljivoti leka.

Dnevnu dozu treba podeliti u 3 jednake doze. Ako doze nisu podeljene na jednake delove, najveću dozu treba primeniti uveče, pre spavanja. Jednom kada se dostigne doza održavanja, ukupna dnevna doza leka se može primeniti kao pojedinačna doza uveče.

Istovremeno davanje više od jednog antiepileptika je uobičajena praksa u lečenju epilepsije i može se primeniti i tokom terapije lekom Klonazepam Remedica. U cilju postizanja optimalnog efekta može biti potrebno prilagođavanje doze svakog od primenjenih lekova. Pre primene klonazepama na postojeću antikonvulzivnu terapiju, treba uzeti u obzir to da istovremena primena više antikonvulzivnih lekova može da dovede do pojačanja neželjenih efekata.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa nepoznatom akutnom plućnom insuficijencijom, teškom respiratornom insuficijencijom, pacijenti kod kojih se tokom istorije bolesti saznaje da su imali sindroma apneje u snu i teško oštećenje funkcije jetre, budući da benzodiazepini mogu ubrzati hepatičnu encefalopatiju.

Lek Klonazepam Remedica se ne sme primenjivati kod pacijenata u komi, ili kod pacijenata za koje je poznato da zloupotrebljavaju lekove, droge ili alkohol.

Posebna upozorenja

Moguć je gubitak efekta tokom dugotrajnog lečenja klonazepamom.

Prolongirana upotreba benzodiazepina može dovesti do razvoja zavisnosti sa simptomima obustave prilikom prestanka njihove upotrebe.

Lek Klonazepam Remedica treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa hroničnom plućnom insuficijencijom ili sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega, kod pacijenata starijeg životnog doba ili zanemoćalih. U ovim slučajevima dozu po pravilu treba smanjiti.

Ako je pacijent nedavno pretrpeo težak gubitak ili smrt bliske osobe, benzodiazepini mogu da inhibiraju psihološko prilagođavanje.

Oštećenje funkcije jetre

Benzodiazepini mogu doprineti ubrzanim epizodama hepatične encefalopatije kod teškog oštećenja funkcije jetre. Posebno treba obratiti pažnju prilikom primene leka Klonazepam Remedica kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Centralni nervni sistem, psihoza i depresija

Lek Klonazepam Remedica treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa ataksijom. Benzodiazepini se ne preporučuju za primarno lečenje psihotične bolesti.

Pacijente za koje se sazna tokom istorije bolesti da boluju od depresije i/ili pokušaja samoubistva treba držati pod strogim nadzorom.

Suicidalne ideje i ponašanje su prijavljeni kod pacijenata lečenih antiepilepticima u nekoliko indikacija.

Meta-analiza randomizovanih, placebo kontrolisanih studija sa primenom antiepileptičnih lekova takođe pokazala mali porast rizika od suicidalnih ideja i ponašanja. Mehanizam nastanka ovog rizika nije poznat i raspoloživi podaci ne isključuju mogućnost uticaja klonazepama na taj rizik.

Iz tog razloga pacijenti moraju biti pod nadzorom, i u slučaju pojave suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja, treba razmotriti odgovarajuće terapijske mere. Pacijente (i osobe koje se o njima brinu) treba savetovati da potraže medicinsku pomoć ukoliko se pojave znakovi suicidalnih ideja ili ponašanja.

Mijastenija gravis

Kao i kod bilo koje supstance sa depresornim dejstvom na CNS i/ili miorelaksantnim osobinama, posebnu pažnju treba obratiti prilikom primene leka Klonazepam Remedica kod pacijenata sa mijastenijom gravis.

Istovremena primena sa alkoholom/ depresorima CNS-a

Treba izbegavati istovremenu primenu leka Klonazepam Remedica sa alkoholom i/ili lekovima koji deluju depresorno na centralni nervni sistem. Takva istovremena primena ima potencijal da pojača klinička dejstva leka Klonazepam Remedica, uključujući moguću tešku sedaciju, koja može dovesti do kome ili smrti, klinički značajnu respiratornu i/ili kardiovaskularnu depresiju (videti odeljke 4.5 i 4.9).

Lek Klonazepam Remedica treba koristiti sa posebnim oprezom u slučaju akutne intoksikacije alkoholom ili drogama.

Psihijatrijske i “paradoksalne” reakcije

Prilikom primene benzodiazepina mogu se javiti paradoksalne reakcije kao što su uznemirenost, agitacija, razdražljivost, agresivnost, anksioznost, deluzija, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, neprimereno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja (videti odeljak 4.8). Ukoliko dođe do pojave ovih poremećaja

ponašanja, primenu leka Klonazepam Remedica treba odmah obustaviti. Paradoksalne reakcije se javljaju češće kod dece i kod starijih pacijenata.

Amnezija

Rizik od anterogradne amnezije, koja se može javiti pri uzimanju terapijskih doza benzodiazepina, povećava se pri uzimanju većih doza. Amnezijsko dejstvo može biti povezano sa neprimerenim ponašanjem. Kod pojedinih formi epilepsije, moguća je pojava povećane učestalosti napada (videti odeljak 4.8) tokom dugotrajne terapije.

Sindrom apneje u snu

Benzodiazepini se ne preporučuju za primenu kod pacijenata sa sindromom apneje u snu, zbog mogućih aditivnih efekata na respiratornu depresiju (videti odeljak 4.3).

Respiratorni poremećaji

Doziranje leka Klonazepam Remedica mora se pažljivo podesiti prema individualnim potrebama pacijenata koji pate od oboljenja respiratornog sistema (npr. hronična opstruktivna bolest pluća). Dejstva na respiratorni sistem mogu biti teža ukoliko postoji opstrukcija disajnih puteva ili oštećenje mozga ili ukoliko su primenjeni drugi lekovi koji imaju depresorno dejstvo na disanje. Po pravilu, ovo dejstvo se može izbeći pažljivim prilagođavanjem doze u odnosu na individualne potrebe.

Epilepsija

Doziranje lekom Klonazepam Remedica mora pažljivo da se prilagodi individualnim potrebama kod pacijenata koji su na terapiji drugim lekovima sa centralnim dejstvom ili antikonvulzivnim (antiepileptičnim) lekovima (videti odeljak 4.5).

Kao i kod svih drugih antiepileptika, lečenje lekom Klonazepam Remedica, čak i ako je kratkoročno, ne sme biti naglo prekinuto, već se mora prekinuti postepenim smanjenjem doze s obzirom na rizik od ubrzavanja statusa epileptikusa. U takvim slučajevima je indikovana kombinacija sa drugim antiepilepticima. Ova mera opreza se mora preduzeti i prilikom prekida primene drugog leka ukoliko pacijent još uvek prima terapiju lekom Klonazepam Remedica.

Porfirija

Smatra se da klonazepam najverovatnije ne dovodi do porfirije, mada postoje i suprotni dokazi. Zato se kod pacijenata sa porfirijom klonazepam mora pažljivo primenjivati.

Pedijatrijska populacija

Kod odojčadi i male dece lek Klonazepam Remedica može da dovede do pojačanog stvaranje pljuvačke i bronhijalne sekrecije. Zbog toga se mora posvetiti posebna pažnja održavanju prohodnosti disajnih puteva.

Starije osobe

Čini se da su farmakološka dejstva benzodiazepina veća kod starijih nego kod mlađih pacijenata, čak i prilikom sličnih koncentracija benzodiazepina u plazmi, verovatno zbog promena u interakcijama između leka i receptora, post-receptorskih mehanizama i funkcije organa, što je povezano sa procesom starenja.

Zavisnost

Primena benzodiazepina može da dovede do razvoja fizičke i psihološke zavisnosti od ovih lekova (videti odeljak 4.8). Posebno kod primene dugotrajne ili terapiji velikim dozama, mogu se javiti reverzibilni

poremećaji kao što su dizartrija (otežan govor), smanjena koordinacija pokreta i poremećaj hoda (ataksija), nistagmus i poremećaj vida (diplopija).

Rizik od zavisnosti se povećava sa povećanjem doze i dužinom trajanja terapije i veći je kod pacijenata za koje se zna da su zloupotrebljavali alkohol i/ili psihoaktivne supstance. Prijavljeni su slučajevi gde je lek Klonazepam Remedica predstavljao jednu od zloupotrebljenih supstanci kod osoba koje su istovremeno zloupotrebljavale više od jedne supstance.

Lek Klonazepam Remedica se sa izuzetnim oprezom mora primenjivati kod pacijenata za koje se zna da su zloupotrebljavali alkohol ili psihoaktivne supstance.

Kada se jednom razvije fizička zavisnost, nagli prekid terapije će biti praćen simptomima obustave. Tokom dugotrajne terapije, ovi simptomi obustave se mogu javiti nakon dugog perioda upotrebe, posebno velikih doza ili ako se dnevna doza brzo smanji ili naglo obustavi. U ove simptome spadaju tremor, preznojavanje, agitacija, poremećaji spavanja i anksioznost, glavobolja, dijareja, bol u mišićima, izuzetna uznemirenost, napetost, nemir, promene raspoloženja, stanje konfuzije, razdražljivost i epileptični napadi koji mogu biti povezani sa osnovnom bolešću.

U teškim slučajevima može doći do razvoja sledećih simptoma: derealizacije, depersonalizacije, hiperakuzije, trnjenja i osećaja peckanja u udovima, preosetljivost na svetlost, buku i fizički kontakt ili halucinacija. S obzirom na to da je rizik od simptoma obustave veći nakon naglog obustavljanja terapije, ovakav nagli prekid treba izbegavati, a terapiju, makar i kratkotrajnu, treba prekinuti postepenim smanjivanjem dnevne doze. Rizik od simptoma obustave je povećan kada se benzodiazepini primenjuju zajedno sa dnevnim sedativima (ukrštena tolerancija).

Interakcije

S obzirom na to da nezavisno od terapije, alkohol može da izazove epileptične napade, pacijenti ne smeju da piju alkohol za vreme primene terapije antiepilepticima, bez obzira na okolnosti. Prilikom istovremene primene, alkohol može da modifikuje delovanje leka Klonazepam Remedica, ugrozi uspeh terapije ili dovede do nepredvidljivih neželjenih dejstava.

Pogledati odeljak 4.9 Predoziranje radi upozorenja na ostale depresore centralnog nervnog sistema, uključujući alkohol.

Pojačana neželjena dejstva, kao što su sedacija i kardio-respiratorna depresija, mogu se javiti kada se lek Klonazepam Remedica primeni zajedno sa bilo kojim centralnim depresorom, npr. alkoholom, i sa drugim antikonvulzivnim lekovima (antiepilepticima), anesteticima, hipnoticima, psihoaktivnim lekovima i nekim analgeticima, kao i sa miorelaksansima, može rezultovati uzajamnim pojačavanjem njihovih dejstava.

U kombinovanoj terapiji sa lekovima sa centralnim delovanjem, doza svakog pojedinačnog leka mora se prilagoditi tako da se postigne optimalno dejstvo.

Kada se lek Klonazepam Remedica primenjuje u kombinaciji sa drugim antiepilepticima, neželjena dejstva kao što su sedacija, apatija i toksična dejstva, mogu da budu evidentnija, posebno sa hidantoinima ili fenobarbitalom i kombinacijama koje ih sadrže. U ovim slučajevima, doziranje svakog leka mora biti podešeno u cilju postizanja optimalnog efekta, pogotovu u početnim stadijumima terapije. Kombinacija leka Klonazepam Remedica i natrijum-valproata je u retkim slučajevima povezivana sa razvojem absans status epilepticusa. Iako neki pacijenti podnose ovu kombinaciju lekova i od nje imaju koristi, treba imati na umu ovu potencijalnu opasnost kada se razmatra njena primena.

Antiepileptični lekovi kao što su fenitoin, fenobarbital, karbamazepin, lamotrigin i u manjoj meri valproat mogu da povećaju klirens klonazepama i tako smanje njegovu koncentraciju u plazmi i do 38% tokom primene kombinovane terapije.

Lek Klonazepam Remedica može da utiče na koncentracije fenitoina. Zbog dvosmerne prirode interakcije klonazepam-fenitoin, utvrđeno je da su vrednosti fenitoina nepromenjeni, povećani ili smanjeni nakon istovremene primene sa lekom Klonazepam Remedica, u zavisnosti od doziranja i osobina pacijenta.

Lek Klonazepam Remedica ne indukuje enzime odgovorne za njegov sopstveni metabolizam.

Enzimi uključeni u metabolizam leka Klonazepam Remedica nisu jasno identifikovani, ali uključuju CYP3A4. Inhibitori CYP3A4 (npr. flukonazol) mogu uticati na metabolizam leka Klonazepam Remedica i dovesti do velikih koncentracija i pojačanog dejstva.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina sertralin (slabi induktor CYP3A4) i fluoksetin (inhibitor CYP2D6) i antiepileptični lek felbamat (inhibitor CYP2C19, induktor CYP3A4) ne utiču na farmakokinetiku klonazepama kada se primenjuju istovremeno.

Pokazano je da poznati inhibitori enzima jetre, kao što je npr. cimetidin, smanjuju klirens benzodiazepina i mogu da pojačaju njihovo dejstvo, a agensi za koje je poznato da indukuju enzime jetre, npr. rifampicin, mogu da pojačaju klirens benzodiazepina.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Pretkliničke studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost i na osnovu njih ne može biti isključeno da klonazepam poseduje potencijal za stvaranje kongenitalnih anomalija (videti odeljak 5.3). Epidemiološkim ispitivanjima dobijeni su dokazi da antikonvulzivni lekovi imaju teratogeno dejstvo. Međutim, iz objavljenih epidemioloških podataka teško je utvrditi koji lek ili kombinacija lekova su odgovorni za defekte kod novorođenčadi. Postoji i mogućnost da drugi faktori, npr. genetski faktori ili samo stanje epilepsije može biti bitnije za nastanak urođenih defekata od terapije lekovima. Lek Klonazepam Remedica treba propisivati trudnicama samo ukoliko potencijalna korist prevazilazi rizik za fetus.

Lek Klonazepam Remedica se može primenjivati u trudnoći samo ako je to jasno indikovano. Lek Klonazepam Remedica ima štetno farmakološko dejstvo na trudnoću i fetus/novorođenče. Primena velikih doza u poslednjem tromesečju trudnoće i tokom porođaja može da dovede do nepravilnosti u radu srca nerođenog deteta, kao i hipotermije, hipotonije, blage respiratorne depresije i slabog sisanja novorođenčeta. Deca majki koje su bile na hroničnoj terapiji benzodiazepinima tokom poznih stadijuma trudnoće mogu razviti fizičku zavisnost i mogu biti izložena riziku od pojave razvoja simptoma obustave u post-natalnom periodu. Treba imati u vidu da i sama trudnoća i nagli prekid terapije mogu izazvati pogoršanje epilepsije.

Dojenje

Iako je pokazano da aktivna supstanca leka Klonazepam Remedica prelazi u majčino mleko samo u malim količinama, majke koje su na terapiji ovim lekom ne treba da doje. Ukoliko je primena leka Klonazepam Remedica neophodna, dojenje treba prekinuti.

Upravljanje vozilom

Po pravilu, pacijentima koji imaju epilepsiju se ne dozvoljava da voze. Čak i kada se epilepsija dobro kontroliše lekom Klonazepam Remedica, treba imati u vidu da svako povećanje doze ili promena vremena kada se lek uzima može da izmeni reakcije pacijenata zavisno od njegove individualne osetljivosti. Čak i kada se uzima kako je propisano, klonazepam može da uspori reakcije u tolikoj meri da se oslabi sposobnost za upravljanje vozilima i rukovanje mašinama. Ovo dejstvo se još pogoršava konzumiranjem alkohola.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama, kao i druge opasne aktivnosti zbog toga treba u potpunosti izbegavati ili ih izbegavati bar tokom prvih dana terapije. Odluka o ovom pitanju donosi lekar i ona zavisi od odgovora pacijenta na terapiju i primenjene doze (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Neželjena dejstva

Uočena su sledeća neželjena dejstva:

Poremećaji imunskog sistema

Registrovane su alergijske reakcije i veoma retki slučajevi anafilaktičkih reakcija pri upotrebi benzodiazepina.

Endokrini poremećaji

Zabeleženi su izolovani slučajevi reverzibilnog razvoja preranih sekundarnih polnih karakteristika kod dece (nekompletni prevremeni pubertet).

Psihijatrijski poremećaji

Zabeleženi su emocionalni poremećaji i poremećaji raspoloženja, stanje konfuzije i dezorijentacija. Kod pacijenata na terapiji lekom Klonazepam Remedica može doći do depresije, ali i to može biti povezano sa osnovnom bolešću. Zabeležene su sledeće paradoksalne reakcije: uznemirenost, iritabilnost, agresivnost, agitacija, nervoza, hostilnost (neprijateljsko ponašanje), anksioznost, deluzija, bes, poremećaji spavanja, noćne more, abnormalni snovi, halucinacije, psihoze, hiperaktivnost, neprimereno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja, kao i moguća aktivacija novih tipova epileptičnih napada. Ukoliko do ovoga dođe, terapija lekom Klonazepam Remedica mora biti prekinuta. Paradoksalne reakcije se javljaju češće kod dece i kod starijih osoba. Uz ovaj režim terapije može biti neophodno primeniti još neki lek, ili se, u nekim slučajevima, može savetovati prekid terapije lekom Klonazepam Remedica. U retkim slučajevima može doći do poremećaja libida.

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaj koncentracije, somnolencija, usporene reakcije, mišićna hipotonija, vrtoglavica, ataksija i poremećaj koordinacije. Ova neželjena dejstva se javljaju relativno često i obično su prolazna i nestaju spontano sa nastavkom terapije ili smanjenjem doze. Ona se mogu delimično sprečiti postepenim povećanjem doze na početku terapije.

U retkim slučajevima je primećena glavobolja. Izazivanje generalizovanih napada je veoma retko zabeleženo.

Posebno kod dugotrajne ili terapije velikim dozama, mogu se javiti reverzibilni poremećaji kao što su dizartrija, smanjena koordinacija pokreta i poremećaj hoda (ataksija) i nistagmus.

U terapijskim dozama benzodiazepini mogu izazvati anterogradnu amneziju, a rizik se povećava sa većim dozama. Amnestičko dejstvo može biti povezano sa poremećajen ponašanja.

Kod nekih formi epilepsije moguća je pojava povećane učestalosti napada tokom dugoročne terapije.

Poremećaji oka

Posebno kod dugotrajne terapije ili primene velikih doza, može doći do pojave reverzibilnih poremećaja vida (diplopija).

Često: nistagmus.

Kardiološki poremećaji

Zabeležen je poremećaj rada srca uključujući i srčani udar.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Može da se javi depresija disanja, naročito nakon intravenske primene klonazepama. Ovi efekti mogu biti pogoršani ukoliko već postoji opstrukcija disajnih puteva ili oštećenje mozga ili ukoliko su primenjeni drugi lekovi koji deluju depresorno na disanje. Po pravilu, ovo dejstvo se može izbeći pažljivim prilagođavanjem doze u skladu sa indivdualnim potrebama pacijenta.

Kod odojčadi i male dece, pogotovu one sa određenim stepenom mentalnog oštećenja, lek Klonazepam Remedica može da izazove pojačano stvaranje i lučenje pljuvačke ili bronhijalne sekrecije. Iz tog raloga posebnu pažnju treba obratiti na održavanje prohodnosti disajnih puteva.

Gastrointestinalni poremećaji

Retko su zabeležena sledeća dejstva: mučnina, gastrointestinalni i epigastrični simptomi.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

U retkim slučajevima zabeleženi su urtikarija, pruritus, osip, prolazno opadanje kose, promene pigmentacije i angioedem.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Relativno često se javlja mišićna slabost. Ovo neželjeno dejstvo koje je obično prolazno i uglavnom nestaje spontano sa nastavkom terapije ili smanjenjem doze. Može se delimično sprečiti postepenim povećanjem doze na početku lečenja.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retko može da se javi urinarna inkontinencija.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko se javlja erektilna disfunkcija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Umor (zamor, malaksalost) je neželjeno dejstvo koje se javlja relativno često, obično je prolazno i nestaje spontano sa nastavkom terapije ili smanjenjem doze. Ovo neželjeno dejstvo se može delimično sprečiti postepenim povećanjem doze na početku terapije.

Zabeležene su paradoksalne reakcije, uključujući razdražljivost (videti takođe deo koji se odnosi na

Psihijatrijske poremećaje).

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

Zabeleženi su slučajevi padova i preloma kod osoba koje su uzimale benzodiazepine. Rizik je povećan kod onih pacijenata koji istovremeno uzimaju sedative (uključujući alkoholna pića) i kod starijih osoba.

Ispitivanja

Retko može da se pojavi smanjen broj trombocita.

Kao i kod primene drugih benzodiazepinima, zabeleženi su izolovani slučajevi krvnih diskrazija i abnormalnih vrednosti funkcionalnih testova jetre.

Zavisnost i obustava terapije (videti odeljak 4.4)

Iako je lek Klonazepam Remedica primenjivan bez problema i pacijentima sa porfirijom, on kod ovih pacijenata u ređim slučajevima može da izazove konvulzije.

Pedijatrijska populacija

Za neželjena dejstva specifična za pedijatrijsku populaciju molimo pogledajte informacije navedene u delu

Endokrini poremećaji i Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji u odeljku 4.8. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi

Simptomi predoziranja ili intoksikacije znatno variraju od osobe do osobe, zavisno od starosti, telesne mase i individualnog odgovora. Benzodiazepini najčešće izazivaju pospanost, ataksiju, dizartriju i nistagmus. Ako se lek primeni sam, predoziranje lekom Klonazepam Remedica retko ugrožava život, ali može dovesti do kome, arefleksije, apneje, hipotenzije i kardiorespiratorne depresije. Koma, ukoliko se javi, obično traje nekoliko sati, ali može da bude dugotrajnija i ciklična, pogotovu kod starijih pacijenata. Kod pacijenata sa koncentracijama leka u plazmi koje su veće od terapijskih, može doći do povećane učestalosti napada (videti odeljak 5.2). Respiratorna depresija izazvana benzodiazepinima je ozbiljnija kod pacijenata sa ozbiljnom hroničnom opstruktivnom bolešću disajnih puteva.

Benzodiazepini pojačavaju dejstvo drugih lekova koji deluju depresorno na centralni nervni sistem, uključujući i alkohol.

Terapija:
  1. Održavati prohodnost disajnih puteva i obezbediti adekvatnu ventilaciju ako je neophodno.

  2. Suportivne mere su indikovane u zavisnosti od kliničkog stanja pacijenta. Posebno, može se javiti potreba za simptomatskom terapijom efekata leka na kardiorespiratorni ili centralni nervni sistem.

  3. Dalju resorpciju treba sprečiti primenom odgovarajuće metode, npr. primenom aktivnog uglja tokom 1-2 sata. Ukoliko je primenjen aktivni ugalj, zaštita disajnih puteva je ključna kod pospanih pacijenata.

  4. U slučaju predoziranja primenom više lekova, može se razmotriti ispiranje želuca, iako ono ne predstavlja rutinsku meru.

  5. Nije verovatno da će se kod pacijenata koji nakon 4 sata nemaju simptome, oni kasnije javiti.

  6. Flumazenil, benzodiazepinski antagonist, jeste dostupan, ali je retko neophodan. U slučaju ozbiljne depresije CNS-a, razmatra se primena flumazenila. Treba ga primenjivati samo u strogo kontrolisanim uslovima. Flumazenil ima kratko poluvreme eliminacije (oko 1 sat), tako da pacijenti kojima je primenjen zahtevaju praćenje i nakon prestanka njegovog dejstva. Flumazenil se primenjuje sa velikim oprezom u prisustvu lekova koji smanjuju prag napada (npr. triciklični antidepresivi). Za više informacija o pravilnoj upotrebi ovog leka, pogledajte informacije za lekare koji propisuju flumazenil. Flumazenil se NE SME KORISTITI KOD PREDOZIRANJA SA VIŠE LEKOVA ILI KAO “DIJAGNOSTIČKI TEST“.

Upozorenje

Upotreba flumazenila se ne preporučuje kod pacijenata sa epilepsijom koji su bili na terapiji benzodiazepinima. Iako flumazenil ima blago intrinzično antikonvulzivno dejstvo, on vrši naglu supresiju zaštitnog dejstva benzodiazepinskih agonista, što može da dovede do pojave konvulzija kod pacijenata sa epilepsijom.

Ako dođe do ekscitacije, ne smeju se koristiti barbiturati.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Antiepileptici. Derivati benzodiazepina. ATC šifra: N03AE01 Mehanizam delovanja

Klonazepam ispoljava farmakološka delovanja uobičajena za benzodiazepine: antikonvulzivno, sedativno,

miorelaksantno i anksiolitičko delovanje. Centralna dejstva benzodiazepina posredovana su kroz poboljšanje GABA-ergičke neurotransmisije u inhibitornim sinapsama. U prisustvu benzodiazepina afinitet GABA receptora za neurotransmiter je povećan usled pozitivne alosterne modulacije, što rezultira povećanim delovanjem oslobođene GABA na postsinaptički transmembranski fluks hloridnog jona. Podaci dobijeni u ispitivanjima na životinjama i ispitivanja elektroencefalograma (EEG) kod ljudi, pokazuju da klonazepam brzo suprimira različite oblike paroksizmalne aktivnosti, uključujući zubac i talas pražnjenja u apsans napadima (petit mal), spore zubac talase, generalizovane zubac talase, zupce u temporalnoj i drugim lokacijama, kao i nepravilne zupce i talase.

Klonazepam lakše suprimira generalizovane abnormalnosti EEG-a nego fokalne EEG abnormalnosti, kao što su fokalni zupci. Klonazepam ima povoljno dejstvo kod generalizovanih i fokalnih epilepsija.

Farmakokinetika

Resorpcija

Klonazepam se brzo i kompletno resorbuje nakon oralne primene leka Klonazepam Remedica. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu u većini slučajeva u okviru 1-4 sata nakon primene oralne doze. Apsolutna biološka raspoloživost nakon oralne primene iznosi oko 90%, sa velikim razlikama između pojedinaca.

Koncentracije klonazepama u plazmi u stanju dinamičke ravnoteže za režim doziranja jednom dnevno su 3 puta veće od onih nakon primene jedne oralne doze; predviđeni odnos akumulacije iznosi 5 za režim doziranja dva puta dnevno, odnosno 7 za režim doziranja tri puta dnevno. Nakon višestrukih oralnih doza od 2 mg tri puta dnevno, koncentracija klonazepama u plazmi u stanju dinamičke ravnoteže, pre davanja nove doze, u proseku je iznosila 55 nanograma/mL. Odnos koncentracije klonazepama u plazmi prema primenjenoj dozi klonazepama je linearan. Ciljne antikonvulzivne koncentracije klonazepama u plazmi su u opsegu od 20 do 70 nanograma/mL. Teška toksična dejstva, uključujući povećanu učestalost epileptičnih napada, dešavaju se kod većine pacijenata sa koncentracijama u stanju dinamičke ravnoteže u plazmi iznad 100 nanograma/mL.

Značaj rutinskog praćenja koncentracija klonazepama u plazmi nije dokazan, pošto izgleda da nije u korelaciji ni sa terapijskim odgovorom niti sa neželjenim efektima.

Distribucija

Srednja vrednost volumena distribucije klonazepama procenjena na oko 3 L/kg. Mora se pretpostaviti da klonazepam prolazi placentnu barijeru, a detektovan je i u mleku dojilja.

Biotransformacija

Biotransformacija klonazepama obuhvata oksidativnu hidroksilaciju i redukciju 7-nitro grupe u jetri, uz stvaranje 7-amino ili 7-acetamino jedinjenja, i u tragovima 3-hidroksi derivata sva tri jedinjenja, kao i njihovih glukuronida i sulfatnih konjugata. Nitro jedinjenja su farmakološki aktivna, dok amino jedinjenja nisu.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije iznosi između 20 i 60 sati (srednja vrednost 30-40 sati) i ne zavisi od doze.

Tokom 4-10 dana, 50-70% ukupne radioaktivnosti, radioaktivno obeležene doze klonazepama, izlučuje se urinom, a 10-30% fecesom, skoro u potpunosti u obliku slobodnih ili konjugovanih metabolita. Manje od 0,5% klonazepama se pojavljuje u neizmenjenom obliku u urinu.

Farmakokinetika u posebnim kliničkim situacijama

Oštećenje funkcije bubrega

Na osnovu kinetičkih kriterijuma, nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Iako uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku klonazepama nije dodatno istraživan, iskustvo sa nitrazepamom ukazuje na to da klirens nevezanog klonazepama može biti smanjen kod ciroze jetre.

Pedijatrijska populacija

Generalno, kinetika eliminacije kod dece slična je kao kod odraslih.


Paralele