Alvokast® 10mg film tableta
- montelukast
- A+A1
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Alvokast 10mg
Lek Alvokast je indikovan u terapiji astme, kao dodatna terapija kod pacijenata sa blagom do umerenom perzistentnom astmom, koja nije adekvatno kontrolisana inhalacionim kortikosteroidima, i kod koje primena kratkodelujućih ß-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.
Kod ovih astmatičnih pacijenata kod kojih je indikovana primena montelukasta u terapiji astme, lek Alvokast takođe može ublažiti simptome sezonskog alergijskog rinitisa.
Lek Alvokast je indikovan i u profilaksi astme kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem).
Doziranje
Kod odraslih i adolescenata uzrasta 15 i više godina, koji imaju astmu ili astmu udruženu sa sezonskim alergijskim rinitisom, preporučena doza je jedna tableta od 10 mg montelukasta dnevno, koja se uzima uveče.
Opšte preporuke
Terapijsko dejstvo leka Alvokast na parametre koji ukazuju na kontrolu astme pojavljuje se u toku jednog dana.
Potrebno je savetovati pacijente da nastave da uzimaju lek Alvokast čak i kada se postigne kontrola astme, baš kao i tokom perioda pogoršanja astme. Lek Alvokast se ne sme uzimati istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.
Terapija lekom Alvokast u odnosu na druge lekove za terapiju astme
Lek Alvokast se može dodati postojećim lekovima koje pacijent već primenjuje u terapiji astme.
Inhalacioni kortikosteroidi: Terapija lekom Alvokast se može koristiti kao dodatna terapija, kada primena inhalacionih kortikosteroida uz kratkodelujuće beta-agoniste "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme. Inhalacioni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni lekom Alvokast (videti odeljak 4.4).
Posebne populacije pacijenta
Stariji pacijenti
Nije neophodno prilagođavanje doziranja kod starijih pacijenata.
Oštećenje funkcije bubrega ili jetre
Nije neophodno prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2)
Pol
Doziranje leka je isto kod pacijenata muškog i ženskog pola.
Pedijatrijska populacija
Nemojte primenjivati lek Alvokast, 10 mg, film tablete, kod dece mlađe od 15 godina. Bezbednost i efikasnost montelukast film tableta od 10 mg, kod dece mlađe od 15 godina, nisu utvrđene.
Deca uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina)
Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.
Deca uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina)
Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 4 mg ili montelukast granule od 4 mg.
Deca uzrasta od 6 meseci do 1 godine (sve do pune 2 godine)
Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg.
Način primene
Lek je namenjen za oralnu upotrebu.
Lek Alvokast, film tablete, može se uzimati nezavisno od obroka.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koja ulazi u sastav leka (videti odeljak 6.1).
Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast u terapiji akutnog napada astme i da u ovim situacijama uvek imaju dostupan uobičajeni lek za prvu pomoć pri ovakvim stanjima. Ako dođe do akutnog napada, primeniti kratko delujuće inhalacione β-agoniste. U slučaju potrebe za više inhalacija kratko delujućih β-agonista nego obično, pacijenti treba da se obrate lekaru što pre je moguće.
Montelukast se ne sme naglo zameniti inhalacionim ili oralnim kortikosteroidima.
Nema podataka koji pokazuju da se doza oralno primenjenih kortikosteroida može smanjiti kod istovremene primene montelukasta.
U retkim slučajevima, kod pacijenata koji se leče antiasmatičnim lekovima ukjučujući montelukast može se javiti sistemska eozinofilija, koju ponekad prate klinički znaci vaskulitisa u sklopu Churg-Strauss sindroma, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Obično, mada ne uvek, ovakvi slučajevi su povezani sa smanjenjem doze ili prekidom oralne primene kortikosteroida. Mogućnost da antagonisti leukotrienskih receptora mogu biti povezani sa nastankom Churg- Strauss sindroma ne može se ni isključiti ni potvrditi. Lekari bi trebalo da obrate pažnju ukoliko se kod pacijenata javi eozinofilija, osip sa simptomima vaskulitisa, pogoršanje plućnih simptoma, srčane komplikacije i/ili neuropatija. Pacijente kod kojih se jave ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.
Terapija montelukastom ne menja potrebu kod pacijenata sa aspirin-senzitivnom astmom da izbegavaju uzimanje aspirina i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Zabeleženi neuropsihijatrijski događaji kod odraslih, adolescenata i dece na terapiji lekom Alvokast (videti odeljak 4.8). Pacijenti i lekari moraju biti upozoreni na pojavu bilo kog neuropsihijatrijskog ispada. Pacijente i/ili negovatelje bi trebalo uputiti da obaveste svoje lekare ukoliko nastanu ove promene. Prilikom propisivanja ovog leka, lekar bi trebao pažljivo da proceni odnos koristi i rizika u nastavku terapije lekom Alvokast ukoliko dođe do ovakvih događaja.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Lek Alvokast sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju uzimati ovaj lek.
Lek Alvokast sadrži lecitin. U slučaju alergije na kikirikijevo ili sojino ulje ne koristiti ovaj lek.
Montelukast se može primenjivati s ostalim lekovima koji se rutinski uzimaju u profilaksi i lečenju
hronične astme. U studijama interakcija sa drugim lekovima, preporučena klinička doza montelukasta nije imala klinički značajne efekte na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilin, prednizon, prednizolon, oralni kontraceptivi (etinil estradiol/noretindron 35/1), terfenadin, digoksin i varfarin.
Koncentracija plazme (PIK) površina ispod krive za montelukast je bila smanjena za približno 40% kod osoba s istovremeno primenjenim fenobarbitalom. S obzirom na to da se montelukast metaboliše putem CYP 3A4,
2C8 i 2C9 potreban je oprez, posebno kod dece, kada se montelukast primenjuje istovremeno s induktorima CYP 3A4, 2C8 i 2C9, kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.
In vitro studije pokazuju da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci dobijeni iz kliničkih studija o interakcijama između lekova u kojima su bili uključeni montelukast i roziglitazon
(probni supstrat predstavnika lekova koji se primarno metabolišu putem CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP 2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da montelukast značajno utiče na metabolizam lekova koji se metabolišu preko ovog enzima (npr. paklitaksel, rosiglitiazon i repaglinid).
In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, u kojoj su ispitivani montelukast i gemfibrozil (inhibitori CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremenoj primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost potencijalnog povećanja neželjenih reakcija.
Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, jakim inhibitorom CYP 3A4, nije došlo do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na štetan uticaj montelukasta na trudnoću i embriofetalni razvoj.
Dostupni podaci iz objavljenih prospektivnih i retrospektivnih kohortnih studija primene montelukasta kod trudnica u kojima su se ocenjivale značajne urođene mane ne ukazuju na rizik povezan sa upotrebom ovog leka. Dostupna ispitivanja imaju metodološka ograničenja, uključujući malu veličinu uzorka, retrospektivno prikupljanje podataka u nekim slučajevima i nedosledne uporedne grupe.
Lek Alvokast se može uzimati tokom trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.
Dojenje
Ispitivanja na pacovima pokazuju da se montelukast izlučuje u mleko ženki pacova (videti odeljak 5.3). Nije poznato da li se montelukast/metaboliti izlučuje u majčino mleko.
Lek Alvokast se može uzimati tokom trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.
Montelukast nema nikakav ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost pacijenta da upravljaju vozilima ili rukuje mašinama. Ipak, kod nekih osoba je zabeležena pojava pospanosti ili vrtoglavice.
Montelukast je ispitivan u sledećim kliničkim studijama:
-
film tablete od 10 mg, kod približno 4000 odraslih i adolescenata od 15 godina i starijih sa astmom
-
film tablete od 10 mg, kod približno 400 odraslih i adolescenata od 15 godina i starijih sa astmom i sezonskim alergijskim rinitisom
-
tablete za žvakanje od 5 mg, kod približno 1750 pedijatrijskih pacijenata sa astmom starosti od 6 do 14 godina.
U kliničkim studijama kod pacijenata s astmom lečenih montelukastom sledeća neželjena dejstva klasifikovana su kao česta (≥1/100 do <1/10) i sa većom incidencom učestalosti nego kod pacijenata lečenih placebom:
Klasifikacija po sistemima organa Odrasli pacijenti i adolescenti – (15 godina i stariji)(dve studije u trajanju od 12 nedelja, n=795) Pedijatrijski pacijenti starosti od 6 do 14 godina(jedna studija u trajanju od 8 nedelja, n=201)(dve studije u trajanju od 56 nedelja, n=615) Poremećaji nervnog sistema glavobolja glavobolja Gastrointestinalni poremećaji bol u abdomenu U toku dugotrajne terapije, u kliničkim studijama sa ograničenim brojem pacijenata, u trajanju do dve godine kod odraslih pacijenata, i do 12 meseci kod pedijatrijske populacije starosti od 6 do 14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su klasifikovane prema sistemima organa. Kategorije učestalosti su procenjene na osnovu relevantnih kliničkih ispitivanja.
Klasifikacija sistema organa Neželjena reakcija Učestalost Infekcije i infestacije Infekcije gornjeg respiratornog trakta† Veoma često Poremećaji krvi i limfnog sistema Povećana sklonost krvarenju Retko Trombocitopenija Veoma retko Poremećaji imunskog sistema Reakcije preosetljivosti uključujući anafilaksuHepatička eozinofilna infiltracija PovremenoVeoma retko Psihijatrijski poremećaji Poremećaji sna uključujući noćne more, nesanicu, somnambulizam, uznemirenost, agitacija uključujući agresivno i neprijateljsko ponašanje, depresija, psihomotorna hiperaktivnost (uključujući iritabilnost, nemir, tremor§)Poremećaj pažnje, slabljenje memorije, tikoviHalucinacije, dezorijentacija, suicidalne misli i ponašanje (suicidalnost) PovremenoRetko Veoma retko Poremećaji nervog sistema Vrtoglavica, pospanost, parestezija/hipoestezija, konvulzija Povremeno Kardiološki poremećaji Palpitacije Retko Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Epistaksa Povremeno Churg-Strauss Syndrome (CSS) (videti odeljak 4.4) Veoma retko Plućna eozinofilija Veoma retko Gastrointestinalni poremećaji Dijareja‡, mučnina‡, povraćanje‡ Često Suva usta, dispepsija Povremeno Hepatobilijarni poremećaji Povećane vrednosti transaminaza u serumu (ALT, AST), Često Hepatitis (uključujući holestatski, hepatocelularni i mešoviti tip oštećenja jetre) Veoma retko Poremećaji kože i potkožnogtkiva Osip‡ Često Modrice po koži, urtikarija, svrab Povremeno Angioedem Retko Erythema nodosum, Erythema multiforme Veoma retko Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva Artralgija, mialgija uključujući mišićne grčeve Povremeno Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Enureza kod dece Povremeno Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene leka Groznica‡ Često Astenia/umor, opšta slabost, edem Povremeno Kategorije učestalosti su definisane za svaku neželjenu reakciju koja je prijavljena u bazi podataka odgovarajućih kliničkih istraživanja: Veoma česte (≥1/10), Česte (≥1/100 do <1/10), Povremene (≥1/1000 do <1/100), Retke (≥1/10000 do <1/1000), Veoma retke (<1/10000), Nepoznate (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).† Ovo neželjeno dejstvo, prijavljeno kao "veoma često", u kliničkim ispitivanjima kod pscijenata koji su uzimali montelukast je sa istom učestalošću prijavljeno i kod pacijenata koji su uzimali placebo u kliničkim studijama.‡ Ovo neželjeno dejstvo, prijavljeno kao "često" u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata koji su uzimali montelukast je sa istom učestalošću prijavljeno i kod pacijenata koji su uzimali placebo u kliničkim studijama.§ Kategorija učestalosti: Retko Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U studijama kod pacijenata sa hroničnom astmom, montelukast je primenjivan u dozama do 200 mg/dan u trajanju od 22 nedelje, i u kratkotrajnim studijama i do 900 mg/dan u trajanju od oko jedne nedelje bez pojave klinički značajnih neželjenih reakcija.
Postoje izveštaji o akutnom predoziranju iz post-marketinških i kliničkih studija sa montelukastom.
Ovi izveštaji uključuju podatke kod odraslih i dece sa dozom i od 1000 mg (u proseku 61 mg/kg kod deteta starog 42 meseca). Klinički i laboratorijski nalazi bili su u skladu sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.
Simptomi predoziranja
Najučestalije neželjene reakcije bile su u skladu sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su bol u abdomenu, somnolenciju, žeđ, glavobolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.
Terapija predoziranja
Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom. Nije poznato da li je montelukast moguće eliminisati peritonealnom dijalizom ili hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Alvokast 10mg
Farmakoterapijska grupa: Drugi lekovi za sistemsku primenu u opstruktivnim plućnim bolestima Antagonisti leukotrijenskih receptora
ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva
Cisteinil leukotrieni (LTC4, LTD4, LTE4) su snažni inflamatorni eikozanoidi koji se oslobađaju iz različitih ćelija uključujući mastocite i eozinofile. Ovi snažni proasmatični medijatori se vežu za cisteinil leukotrienske (CysLT) receptore. CysLT tip-1 (CysLT1) receptor pronađen je kod ljudi, u disajnim putevima (uključujući ćelije glatke muskulature disajnih puteva i makrofage disajnih puteva) i u drugim proinflamatornim ćelijama (uključujući eozinofile i određene matične ćelije mijeloidne loze). CysLTs su u korelaciji sa patofiziologijom astme i alergijskog rinitisa. Kod astme, leukotrieni uzrokuju bronhokonstrikciju, mukoznu sekreciju, vaskularni permeabilitet i jačanje eozinofilnog odgovora. Kod
alergijskog rinitisa, CysLTs se oslobađaju iz nazalne mukoze nakon izlaganja alergenu za vreme rane i kasne faze reakcije i udruženi su sa simptomima alergijskog rinitisa. Pokazano je da intranazalna izloženost CysLTs-om povećava rezistenciju nazalnih disajnih puteva, kao i simptome nazalne opstrukcije.
Farmakodinamsko dejstvo
Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralnog uzimanja koja se sa velikim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama, montelukast inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4 i to u malim dozama, kao što je doza od 5 mg. Bronhodilatacija nastaje dva sata nakon oralne upotrebe leka. Bronhodilatatorni efekat prouzrokovan β agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U odvojenoj studiji, terapija montelukastom značajno je smanjila broj eozinofila u disajnim putevima (izmereno u sputumu) i u perifernoj krvi, pri čemu je poboljšana klinička kontrola astme.
Klinička efikasnost i bezbednost
U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima, u dozi od 10 mg montelukasta jednom dnevno, u poređenju sa placebom, pokazao je značajno poboljšanje vrednosti u jutarnjem forsiranom ekspirijumskom volumenu tokom prve sekunde FEV1 (10,4% prema 2,7% promene u odnosu na početne vrednosti), vrednosti jutarnje stope vršnog ekspirijumskog protoka (engl. peak expiratory flow rate PEFR) (24,5 L/min prema 3,3 L/min, u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (- 26,1% prema -4,6% u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, prema oceni pacijenta, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.
Studije kod odraslih pacijenenata pokazale su sposobnost montelukasta da pojača klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promena u odnosu na početno stanje za inhalacioni beklometazon uz montelukast u odnosu na sam beklometazon, odnosno za FEV1: 5,43% prema 1,04%; primena β agonista: -8,70% prema 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno raspršivačem), montelukast je pokazao znatno brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala duže od 12 nedelja, beklometazon postigao prosečno veći efekat lečenja (% promena u odnosu na početno stanje za montelukast prema beklometazonu, i to za FEV1: 7,49% prema 13,3%; primena β agonista: - 28,28% prema – 43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, veliki procenat pacijenata lečenih montelukastom postigao je sličan klinički odgovor (npr., 50% pacijenata lečenih sa montelukastom postiglo poboljšanje u FEV1 od otprilike 11% ili više u poređenju sa početnim vrednostima, dok je isti efekat postignut kod 42% pacijenata lečenih montelukastom).
Sprovedeno je kliničko ispitivanje kako bi se procenila primena montelukasta u simptomatskoj terapiji alergijskog sezonskog rinitisa kod odraslih pacijenata i adolescenata uzrasta 15 godina i starijih koji boluju od astme udružene sa sezonskim alergijskim rinitisom. U ovoj studiji, jednom dnevno primenjen montelukast film tablete u dozi od 10 mg, su u poređenju sa placebom, dovele do statistički značajnog poboljšanja u skoru dnevnih simptoma rinitisa. Skor dnevnih simptoma rinitisa je prosečna vrednost skora dnevnih nazalnih simptoma (nazalna kongestija, rinoreja, kijanje, svrab nosa) i noćnih simptoma (nazalna kongestija nakon buđenja, otežano spavanje i učestalost noćnog buđenja). Ukupna procena alergijskog rinitisa od strane samih pacijenata i lekara bila je znatno poboljšana u poređenju sa placebom. Procena efikasnosti u lečenju astme nije bila primarni cilj u ovoj studiji.
U studiji kod pedijatrijskih pacijenata starosti od 6 do 14 godina koja je trajala osam nedelja, montelukast u dozi od 5 mg jednom dnevno u poređenju sa placebom, značajno poboljšava respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% promena u odnosu na početno stanje; AM PEFR 27,9 L/min prema 17,8 L/min promena
u odnosu na početno stanje) i smanjenje primene “po potrebi”β- agonista (- 11,7% prema + 8,2% promena u odnosu na početno stanje).
Značajno smanjenje pojave bronhokonstrikcije koja nastaje zbog fizičkog naprezanja prikazano je u dvanaestonedeljnoj studiji s odraslim pacijentima (maksimalan pad FEV1 22,33% za montelukast prema 32,40% za placebo; vreme za oporavak unutar 5% u odnosu na početno stanje FEV1 44,22 min prema 60,64 min). Ovi efekti su bili dosledni kroz čitav dvanaestonedeljni period trajanja studije. Smanjenje pojave bronhokonstrikcije koja nastaje zbog fizičkog naprezanja takođe je prikazana u kratkotrajnoj studiji kod pedijatrijskih pacijenata (maksimalan pad FEV1 18,27% prema 26,11%; vreme za oporavak unutar 5% u odnosu na početno stanje FEV1 17,76 min prema 27,98 min). U obe studije efikasnost je bila potvrđena na kraju doznog intervala pri doziranju jednom dnevno.
Kod asmatičnih pacijenata koji su preosetljivi na acetilsalicilnu kiselinu, i koji su istovremeno primali inhalacione kortikosteroide i/ili oralne kortikosteroide, lečenje montelukastom, u poređenju sa placebom, dovelo je do značajnog poboljšanja u kontroli astme (FEV1 8,55% prema – 1,74% promena u odnosu na početno stanje i smanjenje ukupne primene β-agonista – 27,78% prema 2,09% promena u odnosu na početne vrednosti).
Resorpcija
Nakon oralne primene montelukast se brzo resorbuje. Srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon primene film tableta od 10 mg kod odraslih u uslovima natašte.
Prosečna oralna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Pri oralnoj primeni leka standardni obrok ne utiče na njegovu bioraspoloživost i Cmax. Bezbednost i efikasnost bile su prikazane u kliničkim studijama u kojima su film tablete od 10 mg primenjivane bez obzira na vreme obroka.
Za tabletu za žvakanje od 5 mg Cmax je dostignuta za 2 sata nakon primene kod odraslih natašte. Prosečna bioraspoloživost je 73% i smanjuje se do 63% nakon uzimanja standardnog obroka.
Distribucija
Montelukast se vezuje za proteine plazme u stepenu većem od 99% . Volumen distribucije u stanju ravnoteže je prosečno 8 – 11 litara. Studije na pacovima sa radioobeleženim montelukastom pokazuju minimalnu distribuciju kroz krvno-moždanu barijeru. Uz to, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata nakon primene doze bile su minimalne u svim drugim tkivima.
Biotransformacija
Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama sa terapijskim dozama montelukasta, koncentracije metabolita u plazmi u stanju ravnoteže kod odraslih i kod dece bile su ispod granica detekcije.
Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih parametara montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta dnevno. Na osnovu rezultata in vitro studija na mikrozomima humane jetre utvrđeno je da terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.
Eliminacija
Plazma klirens montelukasta u proseku iznosi 45 mL/min kod zdravih odraslih osoba. Nakon oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta, 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom pet dana i manje od 0,2% se detektuje u urinu. Ako se uzme u obzir i procenjena bioraspoloživost
montelukasta nakon oralne primene, može se zaključiti da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo eliminišu putem žuči.
Posebne kategorije pacijenata
Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata ili pacijenta sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. S obzirom na to da se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu putem žuči, prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega nije neophodno. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor >9).
Nakon primene velikih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene preporučene doze od 10 mg jednom dnevno.
Farmaceutski podaci - Alvokast 10mg
Jezgro tablete:
Laktoza, monohidrat,
Celuloza, mikrokristalna (Avicel PH-102), Kroskarmeloza-natrijum,
Hidroksipropilceluloza, Magnezijum-stearat
Film (obloga) tablete:
Opadry AMB TAN (80 W27179) koji se sastoji iz sledećih komponenti:
Polivinilalkohol, Titan-dioksid (E171), Talk,
Gvožđe (III)-oksid, crveni (E172) Gvožđe (III)-oksid, žuti (E172), Gvožđe (III)-oksid, crni (E172), Lecitin,
Ksantan guma.
Čuvati van domašaja i vidokruga dece.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Alvokast, 10 mg, film tablete:
Unutrašnje pakovanje je PA/ALL/PVC, aluminijumski blister sa 14 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.
PDF dokumenti
Pakovanje i cena
Lista RFZO
DDD
JKL
Lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja pulmologa ili pneumoftiziologa ili alergologa ili imunologa ili pedijatra u službi pulmologije.
Lista RFZO
DDD
JKL
Lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja pulmologa ili pneumoftiziologa ili alergologa ili imunologa ili interniste u službi pulmologije.