Pojava neželjenih dejstava može se smanjiti primenom najniže efikasne doze leka tokom što kraćeg vremenskog perioda potrebnog za kontrolu simptoma (videti poglavlje 4.2 i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike navedene u daljem tekstu).

Kao i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, i ibuprofen može maskirati znake infekcije.

Treba izbegavati istovremenu primenu ibuprofena sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2, zbog povećanog rizika od ulceracija ili krvarenja (videti poglavlje 4.5).

Stariji pacijenti:

Kod starijih pacijenata se češće javljaju neželjene reakcije na nesteroidne antiinflamatorne lekove, naročito gastrointestinalno krvarenje i perforacije, koji mogu imati smrtan ishod (videti poglavlje 4.2).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije, koji mogu imati smrtan ishod, mogu se javiti prilikom primene bilo kog NSAIL u bilo kom trenutku tokom terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili dokumentovanih ozbiljnih gastrointestinalnih poremećaja.

Rizik od nastanka gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je povećan kod primene viših doza NSAIL, kod pacijenata sa dokumentovanim ulcerom, naročito ukoliko je praćen krvarenjem ili perforacijama (videti poglavlje 4.3), i kod starijih pacijenata. Ovi pacijenti trebalo bi da počnu terapiju sa najnižom mogućom dozom leka.

Kod ovih pacijenata treba razmotriti upotrebu kombinovane terapije sa protektivnim preparatima (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe). Ovu terapiju treba razmotriti i kod pacijenata kod kojih je neophodna istovremena primena niskih doza acetilsalicilne kiseline, ili drugih lekova koji mogu povećati rizik od nastanka gastrointestinalnih poremećaja (videti dole navedeni tekst i poglavlje 4.5).

Pacijenti sa dokumentovanim gastrointestinalnim oboljenjem, naročito stariji pacijenti, treba da prijave svaki neuobičajen abdominalni simptom (naročito gastrointestinalno krvarenje), posebno u početnoj fazi terapije.

Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno upotrebljavaju lekove koji mogu povećati rizik od pojave ulceracija ili krvarenja, poput oralno primenjenih kortikosteroida, antikoagulanasa, kao što je varfarin, selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina, ili antiagregacijskih lekova, kao što je acetilsalicilna kiselina (videti poglavlje 4.5).

Ukoliko se kod pacijenata koji primaju ibuprofen javi gastrointestinalno krvarenje ili ulceracije, treba prekinuti terapiju.

NSAIL treba pažljivo davati kod pacijenata sa anamnezom ulceroznog kolitisa ili Crohn-ove bolesti, jer može doći do pogoršanja stanja (videti poglavlje 4.8).

Respiratorni poremećaji

Neophodan je oprez ukoliko se ibuprofen daje pacijentima koji su oboleli od, ili imaju anamnezu bronhijalne astme, jer je zabeleženo da NSAIL dovode do bronhospazma kod ovih pacijenata.

Poremećaj funkcije kardiovaskularnog sistema, bubrega i jetre

Primena NSAIL može dovesti do dozno-zavisnog smanjenja sinteze prostaglandina i posledične insuficijencije bubrega. Pacijenti sa visokim rizikom od nastanka ovih reakcija su pacijenti sa oslabljenom funkcijom srca, bubrega i jetre, pacijenti koji uzimaju diuretike, kao i stariji pacijenti. Kod ovih pacijenata treba pratiti renalnu funkciju (videti poglavlje 4.3).

Ibuprofen treba davati sa oprezom pacijentima sa anamnezom srčane insuficijencije ili hipertenzije, jer je zabeležena pojava edema povezana sa primenom ibuprofena.

Dejstvo na kardiovaskularni i cerebrovaskularni sistem

Neophodno je odgovarajuće praćenje i savetovanje pacijenata sa anamnezom hipertenzije i/ili blage do umerene kongestivne srčane insuficijencije, jer je zabeleženo zadržavanje tečnosti i pojava edema u toku terapije NSAIL.

Epidemiološki podaci ukazuju da primena ibuprofena, naročito dugoročna primena visokih doza (2400 mg dnevno), može biti povezana sa malim povećanjem rizika od nastanka arterijske tromboze, poput infarkta miokarda ili moždanog udara. Epidemiološke studije ne ukazuju da je primena niskih doza ibuprofena (npr. ≤ 1200 mg dnevno) povezana sa povećanim rizikom od nastanka arterijske tromboze, naročito od infarkta miokarda.

Pacijente sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom, ustanovljenim ishemijskim oboljenjem srca, oboljenjem perifernih arterija, i/ili cerebrovaskularnim oboljenjem treba lečiti ibuprofenom tek nakon pažljivog razmatranja. Treba pažljivo razmotriti i uvođenje dugoročne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje).

Renalni efekti

Potreban je oprez prilikom započinjanja terapije ibuprofenom kod pacijenata sa značajnom dehidratacijom.

Kao i kod ostalih NSAIL, dugoročna primena ibuprofena dovodi do renalne papilarne nekroze i drugih patoloških promena na bubrezima. Renalna toksičnost je uočena i kod pacijenata kod kojih renalni prostaglandini imaju kompenzacionu ulogu u održavanju perfuzije bubrega. Primena NSAIL kod ovih pacijenata može dovesti do dozno-zavisnog smanjenja u stvaranju prostaglandina i, posledično, do sniženog protoka krvi kroz bubrege, što može izazvati renalnu dekompenzaciju. Pacijenti kod kojih je najveći rizik od pojave ovakve reakcije su oni sa oslabljenom renalnom funkcijom, srčanom insuficijencijom, oslabljenom funkcijom jetre i oni pacijenti koji uzimaju diuretike i ACE inhibitore, kao i stariji pacijenti. Prekid terapije NSAIL obično je praćen oporavkom na stanje pre terapije.

Sistemski eritematozni lupus i mešoviti poremećaji vezivnog tkiva

Kod pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom (systemic lupus erythematosus) i mešovitim poremećajima vezivnog tkiva može biti povećan rizik od aseptičnog meningitisa (videti dole navedeni tekst i poglavlje 4.8).

Dermatološki efekti

Ozbiljne kožne reakcije, neke i fatalne, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom, i toksičnu epidermalnu nekrolizu, veoma retko su zabeležene prilikom upotrebe NSAIL (videti poglavlje 4.8). Najveći rizik za pojavu ovih reakcija je kod pacijenata u ranoj fazi terapije, u većini slučajeva do reakcije dolazi u toku prvog meseca terapije. Terapiju ibuprofenom treba prekinuti pri prvoj pojavi osipa na koži, mukoznih lezija, ili bilo kog drugog znaka preosetljivosti.

Hematološki efekti

Ibuprofen, kao i drugi NSAIL, može da remeti agregaciju trombocita, i dokazano je da produžava vreme krvarenja kod zdravih ispitanika.

Aseptični meningitis

U retkim slučajevima kod pacijenata koji su bili na terapiji ibuprofenom zabeležen je aseptični meningitis. Iako je veća verovatnoća da se javi kod pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom i pratećim poremećajima vezivnog tkiva, aseptični meningitis je zabeležen kod pacijenata koji nemaju hronično oboljenje.

Uticaj na fertilitet kod žena

Primena ibuprofena može smanjiti plodnost kod žena i ne preporučuje se njegova primena kod žena koje žele da zatrudne. Kod žena koje ne mogu da zatrudne ili kod kojih se ispituje uzrok neplodnosti, treba razmotriti prekid primene ibuprofena.

Lek Rapidol S sadrži pomoćnu supstancu sorbitol, tečni, delimično dehidratisani. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu ne smeju koristiti ovaj lek.