Rotazar 150mg film tableta

irbesartan

Informacije o izdavanju lekova

Lista RFZO

Leka nije na listi

Režim izdavanja

R - Lek se može izdavati samo uz lekarski recept

Lista interakcija

Dodaj u interakcije

Interakcije sa

Hrana

Biljke

Suplementi

Navike

Ograničenja

Bubrežni

Jetreni

Trudnoća

Dojenje

Ostale informacije

Naziv leka

Rotazar 150mg film tableta

Sastav

Nema podataka.

Farmaceutski oblik

film tableta

Proizvođač

WORLD MEDICINE ILAC SAN. VE TIC. A.S.

Nosilac odobrenja

WORLD ILAC DOO

Poslednje ažuriranje SmPC-a

1. 3. 2025.

Koristite aplikaciju Mediately

Dobijte informacije o lekovima brže.

Skenirajte kamerom telefona.

4.9

Više 36k ocene

Koristite aplikaciju Mediately

Dobijte informacije o lekovima brže.

4,9 zvezdica, preko 20 hiljada ocena

SmPC - Rotazar 150mg

Terapijske indikacije

Lek Rotazar je indikovan za lečenje esencijalne hipertenzije kod odraslih.

Takođe je indikovan za lečenje bolesti bubrega kod odraslih pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusom tip 2 kao deo antihipertenzivne terapije (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Doziranje i način primene

Doziranje

Uobičajena preporučena početna doza i doza održavanja je 150 mg jednom dnevno, sa hranom ili bez nje. Irbesartan u dozi od 150 mg jednom dnevno generalno obezbeđuje bolju kontrolu krvnog pritiska tokom 24 sata nego doza od 75 mg. Ipak, treba razmotriti primenu početne doze od 75 mg, posebno kod pacijenta na hemodijalizi i kod pacijenata starijih od 75 godina.

Kod pacijenta kod kojih se ne postigne odgovarajuće sniženje krvnog pritiska primenom doze od 150 mg jednom dnevno, doza se može povećati na 300 mg ili se može uvesti još neki drugi dodatni antihipertenzivni lek (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1). Zapaženo je da posebno dodatak diuretika kao što je hidrohlortiazid u terapiji ima aditivan efekat u kombinaciji sa irbesartanom (videti odeljak 4.5).

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, terapiju treba započeti sa 150 mg irbesartana jednom dnevno, a zatim dozu titrirati do 300 mg jednom dnevno, što je preporučena doza održavanja za lečenje bolesti bubrega.

Korisno dejstvo irbesartana na bubrežnu funkciju kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 zasnovano je na studijama gde se irbesartan, po potrebi, propisivao kao dodatak drugim antihipertenzivnim lekovima u cilju postizanja adekvatnih vrednosti krvnog pritiska (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Kod pacijenata na hemodijalizi treba razmotriti započinjanje terapije manjom početnom dozom irbesartana d ( 75 mg) (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema kliničkog iskustva u primeni leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Starija populacija

Iako za pacijente starije od 75 godina treba razmotriti započinjanje terapije dozom od 75 mg, prilagođavanje doze uglavnom nije neophodno kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene irbesartana kod dece uzrasta od 0 do 18 godina nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
Istovremena primena leka Rotazar sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije (GFR) < 60 mL/min/1,73 m²) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Posebna upozorenja

Stanja sa smanjenim intravaskularnim volumenom

Simptomatska hipotenzija, posebno nakon prve doze, može se javiti kod pacijenata kod kojih postoji hipovolemija i/ili gubitak natrijuma usled jake terapije diureticima, ograničenog unosa soli, dijareje ili povraćanja. Zbog toga ova stanja treba korigovati pre primene irbesartana.

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećani rizik od teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije kada se pacijenti, koji imaju bilateralnu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije jedinog bubrega koji je u funkciji, leče lekovima koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem. Iako to nije zabeleženo sa irbesartanom, slična dejstva se mogu očekivati sa antagonistima angiotenzin II receptora.

Oštećenje funkcije bubrega i transplantacija bubrega

Pri primeni leka Rotazar kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega preporučuje se periodično praćenje koncentracija kalijuma i vrednosti kreatinina u serumu. Ne postoje iskustva u primeni leka kod pacijenata sa nedavnom transplantacijom bubrega.

Pacijenti sa hipertenzijom i sa dijabetes melitusom tip 2 i bubrežnim oboljenjem

U analizama sprovedenim u studiji na pacijentima koji imaju uznapredovalu bolest bubrega, dejstva irbesartana i na bubrežne i na kardiovaskularne događaje nisu bila ujednačena u svim podgrupama. Njegov koristan efekat posebno je bio manji kod žena i ispitanika koji ne pripadaju populaciji bele rase (videti odeljak 5.1).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i pogoršanja bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Zbog toga se dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kombinovana primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1). Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom RAAS ipak smatra apsolutno neophodnom, nju treba sprovesti samo pod nadzorom specijaliste uz intenzivno praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i vrednosti krvnog pritiska. ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Hiperkalemija

Kao i pri primeni drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem, može doći do hiperkalemije tokom terapije lekom Rotazar, posebno kada postoji oštećenje funkcije bubrega, klinička proteinurija usled dijabetesne nefropatije i/ili srčana insuficijencija. Preporučuje se pažljivo praćenje kalijuma u serumu kod pacijenata sa ovim faktorima rizika (videti odeljak 4.5).

Hipoglikemija:

Irbesartan može izazvati hipoglikemiju, posebno kod pacijenata obolelih od diabetesa. Treba razmotriti odgovarajuću kontrolu glikemije kod pacijenata koji su na terapiji insulinom ili oralnim antidijabeticima, može biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili oralnih antidijabetika kada je to indikovano (videti odeljak 4.5).

Intestinalni angioedem:

Prijavljen je intestinalni angioedem kod pacijenata koji su bili na terapiji antagonistima angiotenzin II receptora, uključujući i lek Rotazar (videti odeljak 4.8). Ovi pacijenti su imali bol u stomaku, mučninu, povraćanje i dijareju. Simptomi su se povukli nakon prestanka uzimanja antagonista angiotenzin II receptora. Ukoliko se dijagnostikuje intestinalni angioedem, primenu leka Rotazar treba prekinuti i započeti odgovarajuće praćenje dok se simptomi potpuno ne povuku.

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena litijuma i leka Rotazar (videti odeljak 4.5). Stenoza aortnog i mitralnog zalistka, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i druge vazodilatatore, lek Rotazar treba primeniti uz poseban oprez kod pacijenata sa aortnom ili mitralnom stenozom ili opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom.

Primarni aldosteronizam

Kod pacijenata sa primarnim aldosteronizmom generalno neće doći do terapijskog odgovora na antihipertenzive čiji je mehanizam dejstva inhibicija renin-angiotenzin sistema. Zbog toga se primena leka Rotazar ne preporučuje.

Opšta upozorenja

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i bubrežna funkcija zavise prvenstveno od aktivnosti renin-angiotenzin- aldosteron sistema (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili pacijenti sa postojećim oboljenjem bubrega, uključujući stenozu bubrežne arterije), terapija ACE-inhibitorima ili antagonistima angiotenzin- II receptora koji deluju na ovaj sistem, povezana je sa akutnom hipotenzijom, azotemijom, oligurijom ili, retko, akutnom bubrežnom insuficijencijom (videti odeljak 4.5). Kao i sa bilo kojim drugim antihipertenzivnim lekom, prekomeran pad povišenog krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom kardiomiopatijom ili ishemijskom kardiovaskularnom bolešću može dovesti do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Kao što je primećeno za inhibitore enzima angiotenzin konvertujućeg enzima, i irbesartan i drugi antagonisti angiotenzina su očigledno manje efikasni u snižavanju krvnog pritiska kod pripadnika populacije crne rase nego kod pripadnika drugih rasa, verovatno zbog veće prevalence stanja sa malim vrednostima renina u populaciji crne rase sa hipertenzijom (videti odeljak 5.1).

Trudnoća

Terapiju antagonistima angiotenzin II receptora ne treba započinjati u trudnoći. Pacijentkinje koji planiraju trudnoću treba preusmeriti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra neophodnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuću terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Pedijatrijska populacija

Primena irbesartana ispitivana je kod dece uzrasta od 6 do 16 godina, ali trenutno dobijeni podaci nisu dovoljni da podrže proširenje primene kod dece ovog uzrasta, sve dok ne budu dostupni dodatni podaci (videti odeljke 4.8, 5.1 i 5.2).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Rotazar sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, laktoznog deficita ili loše glukozno-galaktozne apsorpcije ne smeju koristiti ovaj lek.

Interakcije

Lista interakcija

Dodaj u interakcije

Diuretici i drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena primena sa drugim antihipertenzivnim lekovima može povećati hipotenzivna dejstva irbesartana, ipak, irbesartan je bezbedno primenjivan sa drugim antihipertenzivnim lekovima kao što su beta blokatori, blokatori kalcijumskih kanala dugog dejstva i tiazidni diuretici. Prethodna terapija velikim dozama diuretika može dovesti do hipovolemije i rizika od hipotenzije pri započinjanju terapije irbesartanom (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji sadrže aliskiren ili ACE inhibitori

Podaci iz kliničkih studija pokazuju da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa pojedinačnom primenom lekova koji blokiraju RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4. i 5.1).

Suplementi za nadoknadu kalijuma i diuretici koji štede kalijum

Na osnovu iskustva sa primenom drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin sistem, ne preporučuje se istovremena primena sa diureticima koji štede kalijum, suplementima za nadoknadu kalijuma, solima koje sadrže kalijum ili drugim lekovima koji mogu da povećaju koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin), s obzirom na to da može nastati hiperkalemija (videti odeljak 4.4).

Litijum

Pri istovremenoj primeni litijuma i ACE inhibitora prijavljeno je reverzibilno povećanje koncentracija litijuma u serumu i povećanje njegove toksičnosti. Do sada su veoma retko zabeleženi slični efekti koji se odnose na istovremenu primenu litijuma i irbesartana. Zbog toga se ova kombinacija ne preporučuje (videti odeljak 4.4). Ukoliko se primena ove kombinacije smatra neophodnom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracija litijuma u serumu.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

Pri istovremenoj primeni antagonista angiotenzin II receptora i nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. selektivni COX-2 inhibitorima, acetilsalicilnom kiselinom (>3 g/dnevno) i neselektivni NSAIL), može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva.

Kao i pri primeni ACE inhibitora, istovremena primena antagonista angiotenzin II receptora i NSAIL može da dovede do povećanog rizika od pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući moguću akutnu insuficijenciju bubrega kao i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, naročito kod pacijenata sa već postojećom smanjenom bubrežnom funkcijom. Zbog toga je potreban izuzetan oprez, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i sprovesti praćenje bubrežne funkcije po započinjanju istovremene terapije i periodično nakon toga.

Repaglinid: irbesartan ima potencijal da inhibira prenosnik organskih anjona 1B1 (OATP1B1). U jednom kliničkom ispitivanju je prijavljeno da je irbesartan povećao vrednosti C^max i PIK repaglinida (supstrata OATP1B1) za 1,8 odnosno 1,3 puta kada je primenjen 1 sat pre repaglinida. U drugom ispitivanju

nisu prijavljene relevantne farmakokinetičke interakcije kada su se dva leka primenjivala istovremeno. Zbog toga, možda će biti potrebno prilagodjavanje doze antidijabetesnog leka, kao što je repaglinid (videti odeljak 4.4)

Dodatne informacije o interakcijama irbesartana

Kliničke studije su pokazale da hidrohlortiazid ne utiče na farmakokinetiku irbesartana. Irbesartan se uglavnom metaboliše putem CYP2C9, a u manjem stepenu glukuronidacijom. Nisu zapažene značajne farmakokinetičke ili farmakodinamičke interakcije pri istovremenoj primeni irbesartana i varfarina, koji se takođe metaboliše putem CYP2C9. Efekti induktora CYP2C9, kao što je rifampicin, na farmakokinetiku irbesartana nisu procenjeni. Irbesartan ne utiče na farmakokinetiku digoksina pri istovremenoj primeni.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Primena antagonista angiotenzin II receptora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena antagonista angiotenzin II receptora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Epidemiološki dokazi koji se odnose na rizik od pojave teratogenih efekata nakon primene ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće nisu konačni, međutim, ne može se isključiti malo povećanje rizika. S obzirom da ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku vezanom za antagoniste angiotenzin II receptora, moguće je postojanje sličnog rizika i za ovu grupu lekova. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba preusmeriti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra neophodnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti i uvesti alternativnu terapiju.

Terapija antagonistima angiotenzin II receptora tokom drugog i trećeg trimestra izaziva fetotoksičnost (smanjenu bubrežnu funkciju, oligohidramnion, usporenu osifikaciju kostiju lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežnu insuficijenciju, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko dođe do izlaganja antagonistima angiotenzin II receptora od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrega i lobanje.

Novorođenčad majki koje su bile na terapiji antagonistima angiotezin II receptora treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

S obzirom da nema dostupnih informacija o primeni irbesartana tokom perioda dojenja, ne preporučuje se njegova primena već je potrebno uključiti alternativnu terapiju sa dokazano utvrđenim bezbednosnim profilom tokom dojenja, nariočito pri dojenju novorođenčadi ili prevremeno rođenih bebea.

Nije poznato da li se irbesartan ili njegovi metaboliti izlučuju putem majčinog mleka kod ljudi.

Postojeći farmakodinamski/toksikološki podaci koji se odnose na ženke pacova su pokazali da se irbesartan ili njegovi metaboliti izlučuju putem mleka (za detalje videti odeljak 5.3).

Plodnost

Irbesartan nema uticaja na plodnost ženki pacova i njihovo potomstvo primenom do doznih koncentracija koje indukuju prve znakove toksičnosti roditelja (videti odeljak 5.3).

Upravljanje vozilom

Na osnovu farmakodinamskih karakteristika, mala je verovatnoća da će irbesartan imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pri upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama, tokom primene terapije, treba uzeti u obzir da se mogu javiti vrtoglavica ili malaksalost.

Neželjena dejstva

U placebo kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim na pacijentima sa hipertenzijom, ukupna incidenca neželjenih događaja se nije razlikovala među grupama na irbesartanu (56,2%) i placebom (56,5%). Prekid terapije usled pojave bilo kog kliničkog ili laboratorijskog neželjenog događaja je bili su retki kod pacijenata koji su bili na irbesartanu (3,3%), nego kod pacijenata koji su primali placebo (4,5%). Incidenca neželjenih događaja nije bila povezana sa dozom (u preporučenom opsegu), polom, uzrastom, rasom ili dužinom trajanja terapije.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom i mikroalbuminurijom i sa normalnom bubrežnom funkcijom, zabeležene su ortostatska vrtoglavica i ortostatska hipotenzija kod 0,5% pacijenata (tj. povremeno), ali više nego kod pacijenata izloženih placebu.

U tabeli koja sledi predstavljena su neželjene reakcije koje su prijavljene u placebo-kontrolisanom ispitivanju u kome je 1965 hipertenzivnih pacijenata bilo na terapiji irbesartanom. Neželjene reakcije koje su obeležene zvezdicom (*) su dodatno prijavljena kod >2% hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom i hroničnom bubrežnom insuficijencijom i kliničkom proteinurijom, koji su se češće javljali nego kod pacijenata na placebu.

Neželjena dejstva, rangirana prema sistemu organa i učestalosti javljanja, mogu biti: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Navedena su i neželjena dejstva dodatno prijavljena tokom postmarketinškog perioda. Ova neželjena dejstva su izvedena iz spontanih izveštaja.

Klasa sistema organa	Veoma često	Često	Povremeno	Retko	Veoma retko	Nepoznato
Poremećaji krvi i limfnog sistema						Anemija, trombocitopenija
Poremećaji imunskog sistema						Reakcije preosetljivosti kao što su angioedem, osip, urtikarija, anafilaktičkareakcija, anafilaktički šok
Poremećajimetabolizma i ishrane						Hiperkalemija, hipoglikemija
Poremećaji nervnog sistema		Vrtoglavica, ortostatska vrtoglavica*				Vertigo, Glavobolja
Poremećaji uha i						Tinitus

labirinta
Kardiološkiporemećaji		Tahikardija
Vaskularniporemećaji	Ortostatskahipotenzija*	Naleticrvenila praćeni osećajem vrućine
Respiratorni, torakalni imedijastinalni poremećaji		Kašalj
Gastrointestinalniporemećaji	Mučnina/povraćanje	Dijareja,dispepsija/ gorušica	Intestina lniangioed em	Disgeuzija
Hepatobilijarni poremećaji		Žutica		Hepatits, poremećenafunkcija jetre
Poremećaji kože i potkožnog tkiva				Leukocitoklastični vaskulitis
Poremećajimišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva	Bolovi umišićima i kostima*			Artralgija,mialgija (u nekim slučajevima povezana sa povećanjem koncentracije kreatinkinaze u plazmi), grčevi u mišićima
Poremećajibubrega i urinarnog sistema				Smanjenabubrežna funkcija, uključujući slučajeve bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa faktorima rizika (videti odeljak 4.4)
Poremećajireproduktivnog sistema idojki		Seksualnadisfunkcija
Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene	Zamor	Bolu grudima

Laboratorijska ispitivanja:

Veoma često: hiperkalemija* se češće javila kod pacijenata sa dijabetes melitusom na irbesartanu nego kod pacijenata na placebu. Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih postoji mikroalbuminurija i normalna bubrežna funkcija, hiperkalemija (≥ 5,5 mEq/L) se javila kod 29,4% pacijenata u grupi na 300 mg irbesartana i kod 22% pacijenata u grupi na placebu. Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih postoji hronična bubrežna insuficijencija i manifestna proteinurija, hiperkalemija (≥ 5,5 mEq/L) se javila kod 46,3% u grupi na irbesartanu i 26,3% pacijenata u grupi na placebu.

Često: značajno povećanje koncentracije kreatinin kinaze u plazmi je zapažen kod 1,7% pacijenata na irbesartanu. Nijedan od ovih slučajeva nije povezan sa klinički dijagnostikovanim mišićno koštanim događajima. Pad hemoglobina* koji nije bio klinički značajan je zapažen kod 1,7% hipertenzivnih pacijenata sa uznapredovalom dijabetesnom nefropatijom koji su bili na irbesartanu.

Pedijatrijska populacija

U randomizovanim ispitivanjima sprovedenim na 318 pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom i adolescenata uzrasta od 6 do 16 godina, javila su sledeća neželjena dejstva u tronedeljnoj dvostruko slepoj fazi ispitivanja: glavobolja (7,9%), hipotenzija (2,2%), vrtoglavica (1,9%), kašalj (0,9%). U 26-nedeljnom otvorenom periodu ovog ispitivanja, najčešći laboratorijski poremećaji su bili povećanje koncentracije kreatinina (6,5%) i povećanje koncentracije kreatin kinaze kod 2% dece koja su primala lek.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Iskustvo je pokazalo da nije bilo toksičnog dejstva irbesartana kod odraslih ljudi koji su bili izloženi dozama do 900 mg dnevno tokom 8 nedelja. Najčešći očekivani simptomi predoziranja su bili hipotenzija i tahikardija, mada se može javiti i bradikardija. Nema dostupnih posebnih podataka za lečenje predoziranja lekom Rotazar. Pacijenta treba pažljivo pratiti i sprovesti simptomatsku i suportivnu terapiju. Predložene mere uključuju indukciju povraćanja i/ili gastričnu lavažu. Za lečenje predoziranja može biti koristan i aktivni ugalj. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom.

Farmakološki podaci - Rotazar 150mg

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni

ATC šifra: C09CA04

Mehanizam dejstva

Irbesartan je oralno aktivni, selektivni antagonist angiotenzin II receptora (tip AT¹) snažnog dejstva. Očekuje se da blokira sva dejstva angiotenzina II koja su posredovana AT¹ receptorima, bez obzira na poreklo ili način sinteze angiotenzina II. Selektivni antagonizam angiotenzin II (AT¹) receptora dovodi do povećanja koncentracija renina i angiotenzina II u plazmi, i do smanjenja koncentracije aldosterona u plazmi. Irbesartan u preporučenim dozama ne deluje značajno na koncentracije kalijuma u serumu. Irbesartan ne inhibira ACE

(kininazu II), enzim koji stvara angiotenzina II i takođe razlaže bradikinin do neaktivnih metabolita. Irbesartan ne zahteva metaboličku aktivaciju za svoje dejstvo.

Klinička efikasnost:

Hipertenzija

Irbesartan snižava krvni pritisak uz minimalnu promenu frekvence srca. Sniženje krvnog pritiska, za doziranje jednom dnevno, je dozno- zavisno sa tendencijom ka dostizanju platoa pri primeni doza iznad 300 mg. Doze od 150 do 300 mg jednom dnevno snižavaju krvni pritisak u ležećem ili sedećem položaju, u periodu od 24 sata nakon doziranja za približno 8-13/5-8 mm Hg (sistolni/dijastolni) više od onih vezanih za placebo.

Maksimum smanjenja krvnog pritiska se postiže tokom 3-6 sati nakon primene i efekat sniženog krnog pritiska se održava najmanje 24 sata. Tokom 24 sata, sniženje krvnog pritiska je bilo 60-70% od odgovarajućeg maksimalnog dijastolnog i sistolnog odgovora pri preporučenim dozama. Primena doze od 150 mg jednom dnevno izazvala je sličan najniži i prosečni 24-satni odgovor kao i nakon doziranja dva puta dnevno istom ukupnom dnevnom dozom.

Smanjenje krvnog pritiska se zapaža nakon 1-2 nedelje, od započinjanja terapije irbesartanom, a maksimalni efekat se javlja nakon 4-6 nedelja. Antihipertenzivni efekat se održava tokom dugotrajne terapije. Po prestanku terapije, krvni pritisak se postepeno vraća na vrednosti pre primene leka. Nije zapažen efekat naglog skoka krvnog pritiska (engl. Rebound hypertension).

Efekti irbesartana i diuretika tipa tiazida na smanjenje krvnog pritiska su aditivni. Kod pacijenata kod kojih se primenom irbesartana ne postiže zadovoljavajuća kontrola krvnog pritiska, dodavanje malih doza hidrohlortiazida (12,5 mg), jednom dnevno, dovodi do daljeg placebo-prilagođenog smanjenja krvnog pritiska za oko 7-10/3-6 mm Hg (sistolni/dijastolni).

Efikasnost irbesartana nije uslovljena godinama ili polom. Kao što je slučaj i sa ostalim lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, primena irbesartana kao monoterapije izaziva značajno manji terapijski odgovor kod hipertenzivnih pacijenata crne rase. Kada se irbesartan primeni istovremeno sa malim dozama hidrohlortiazida (npr. 12,5 mg dnevno), antihipertenzivni odgovor kod pacijenata crne rase se približava odgovoru kao kod pripadnika bele rase.

Nije zapaženo klinički značajno dejstvo na mokraćnu kiselinu u serumu niti na izlučivanje mokraćne kiseline putem urina.

Pedijatrijska populacija

Sniženje krvnog pritiska nakon primene doza od 0,5 mg/kg (mala doza), 1,5 mg/kg (srednja doza) i 4,5 mg/kg (velika doza) kao ciljnim dozama titriranja irbesartana, je procenjeno kod 318 dece sa hipertenzijom ili dece sa faktorima rizika uzrasta od 6 do 16 godina (dijabetes, hipertenzija u porodičnoj istoriji bolesti) tokom perioda od tri nedelje. Po završetku perioda od 3 nedelje prosečno smanjenje sistolnog pritiska u odnosu na početno stanje u primarnim varijablama efikasnosti, sistolnog krvnog pritiska u sedećem položaju (engl. seated systolic blood pressure, SeSBP) kod najniže koncentracije u krvi, je bilo 11,7 mmHg (mala doza), 9,3 mmHg (srednja doza) i 13,2 mmHg (velika doza). Među ovim dozama nije zapažena značajna razlika. Prilagođena prosečna promena dijastolnog pritiska u sedećem položaju (engl. seated diastolic blood pressure, SeDBP) u najnižoj tački delovanja je bila 3,8 mmHg (mala doza), 3,2 mmHg (srednja doza), 5,6 mmHg (velika doza). Tokom narednog perioda od dve nedelje u kome su pacijenti ponovo randomizovani na irbesartan ili placebo, pacijenti na placebu su imali porast od 2,4 i 2,0 mmHg za SeSBD i SeDBP, u poređenju sa +0,1 i -0,3 mmHg promena kod pacijenata u svim dozama irbesartana (videti odeljak 4.2).

Hipertenzija i dijabetes tip 2 sa nefropatijom

Ispitivanje „Irbesartan Diabetic Nephropathy Trial” (IDNT) pokazuje da irbesartan smanjuje progresiju bolseti bubrega kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom i manifestnom proteinurijom. IDNT je bila dvostruko slepa, kontrolisana studija morbiditeta i mortaliteta koja je poredila irbesartan,

amlodipin i placebo. Kod 1715 hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, proteinurijom ≥ 900 mg/dnevno i kreatininom u serumu u opsegu od 1,0-3,0 mg/dL, ispitivani su dugotrajni efekti (prosečno 2,6 godina) irbesartana na progresiju bolesti bubrega i mortaliteta svih uzroka. Pacijentima je doza irbesartana titrirana od 75 mg do doze održavanja od 300 mg, amlodipina od 2,5 mg do 10 mg, ili placeba prema toleranciji.

Pacijenti u svim grupama su dobijali između 2 i 4 antihipertenzivna leka (npr. diuretike, beta blokatore, alfa blokatore) da bi se dostigla ciljna vrednost krvnog pritiska od ≤135/85 mmHg ili smanjenje sistolnog pritiska za 10 mmHg, ako je osnovna vrednost bila >160 mg. U placebo grupi, 60% pacijenata je dostiglo ciljnu vrednost krvnog pritiska, za razliku od 76% na irbesartanu, odnosno 78% pacijenata koji su uzimali amlodipin. Irbesartan značajno smanjuje relativni rizik od primarnog kombinovanog krajnjeg ishoda koji podrazumeva udvostručavanje kreatinina u serumu, terminalnu nefropatiju i mortalitet bilo kog uzroka. Približno 33% pacijenata u irbesartan grupi dostiglo je primarni kombinovani renalni krajnji ishod, u poređenju sa 39% i 41% u grupi na placebu, odnosno amlodipinu (20% smanjenja relativnog rizika u odnosu na placebo (p=0,024) i 23% smanjenja relativnog rizika u poređenju sa amlodipinom (p=0,006)). Kada su analizirane individualne komponente primarnog krajnjeg ishoda, nije zapažen nikakav efekat u odnosu na mortalitet bilo kog razloga, dok je postojao pozitivan trend u smanjenju terminalne nefropatije i značajno smanjenje u udvostručavanju kreatinina u serumu.

Takođe su za efekat terapije procenjivane podgrupe formirane na osnovu pola, rase, uzrasta, trajanja dijabetesa, početnih vrednosti krvnog pritiska, koncentracije kreatinina u serumu i ekskrecije albumina. U podgrupama žena i pripadnika crne rase koji su činili 32%, odnosno 26% ukupne populacije u studiji, nije zapaženo korisno dejstvo na bubrežnu funkciju, iako intervali pouzdanosti to ne isključuju. Što se tiče sekundarnog parametra praćenja koga čine događaji sa smrtnim ishodom i oni bez smrtnog ishoda kardiovaskularnih događaja nije bilo razlike između ove tri grupe u ukupnoj populaciji, iako je primećena povećana incidenca infarkta miokarda bez smrtnog ishoda kod žena, a smanjena incidenca bez smrtnog ishoda infarkta miokarda kod muškaraca koji su uzimali irbesartan, u poređenju sa pacijentima koji su bili u placebo grupi. Povećana incidenca bez smrtnog ishoda infarkta miokarda i moždanog udara zapažena je kod žena u grupi na irbesartanu, u odnosu na grupu na amlodipinu, dok je hospitalizacija usled srčane insuficijencije bila manja u ukupnoj populaciji. Međutim nisu pronađena odgovarajuća objašnjenja za ove rezultate kod žena.

Studija „Dejstva irbesartana na mikroalbuminuriju kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2” (engl. .„Effects of Irbesartan on Microalbuminuria in Hypertensive Patients with type 2 Diabetes Mellitus”, (IRMA 2)pokazala je da irbesartan u dozi od 300 mg odlaže progresiju manifestne proteinurije kod pacijenata sa mikroalbuminurijom. IRMA 2 je placebo kontrolisana dvostruko slepa studija morbiditeta, sprovedena na 590 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, mikroalbuminurijom (30-300 mg/dan) i normalnom bubrežnom funkcijom (vrednost kreatinina u serumu ≤1,5 mg/dL kod muškaraca i <1,1 mg/dL kod žena). Studija je ispitivala dugotrajne efekte (2 godine) irbesartana na progresiju kliničke (manifestne) proteinurije (stopa bubrežne ekskrecije albumina, UAER) >300 mg/dnevno, i povećanje vrednosti UAER za najmanje 30% u odnosu na početnu vrednost).

Određena ciljna vrednost krvnog pritiska je bila ≤135/85 mmHg. Dodatni antihipertenzivni lekovi (isključujući ACE inhibitore, antagoniste angiotenzin II receptora i dihidropiridinske blokatore kalcijumskih kanala) su dodati po potrebi, kako bi se postigla ciljna vrednost krvnog pritiska. Iako je slična vrednost krvnog pritiska postignuta u svim grupama, u grupi koja je uzimala 300 mg irbesartana, manje pacijenata (5,2%) je dostiglo krajnji ishod praćenja, koji je predstavljao manifestnu proteinuriju, nego u grupama na placebu (14,9%) ili u grupi koja je uzimala 150 mg irbesartana (9,7%), što pokazuje smanjenje relativnog rizika za 70% u odnosu na placebo (p=0,0004) pri primeni većih doza. Prateće poboljšanje brzine glomerularne funkcije nije zapaženo tokom prva tri meseca terapije. Usporavanje progresije do kliničke proteinurije je zapaženo u toku prva tri meseca terapije i nastavilo se tokom perioda od dve godine. Povratak na stanje normoalbuminurije (<30 mg/dan) je bilo češće u grupi koja je uzimala irbeasartan od 300 mg (34%) nego u grupi na placebu (21%).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Dve velike randomizovane, kontrolisane studije ONTARGET (engl. Ongoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathyin Diabetes) ispitivana je primena kombinacije ACE inhibitora i antagoniste angiotenzin II receptora. ONTARGET je bila studija sprovedena na pacijentima koji su u anamnezi imali kardiovaskularno ili cerebrovaskularno oboljenje ili dijabetes melitus tip 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija na pacijentima sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajan koristan efekat na renalni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Imajući u vidu slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora prema tome, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial In Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana da testira korist dodatne terapije aliskirenom standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, sa ili bez kardiovaskularne bolesti. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od nastanka neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili brojčano mnogo češći u grupi sa aliskirenom nego u placebo grupi, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i poremećaj funkcije bubrega) su bili češće prijavljeni u grupi sa aliskirenom u poređenju sa placebo grupom.

Farmakokinetika

Resorpcija

Irbesartan se dobro resorbuje nakon oralne upotrebe: studije apsolutne bioraspoloživosti dale su vrednosti od približno 60-80%. Istovremeni unos hrane ne utiče značajno na bioraspoloživost irbesartana.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je približno 96% sa neznatnim vezivanjem za celularne komponente krvi. Volumen distribucije je 53-93 litra.

Biotransformacija

Nakon oralne ili intravenske primene ¹⁴C irbesartana, 80-85% cirkulišuće radioaktivnosti u plazmi potiče od nepromenjenog irbesartana. Irbesartan se metaboliše u jetri putem glukuronidne konjugacije i oksidacije.

Glavni cirkulišući metabolit irbesartana u opticaju je glukuronid (približno 6%). S tudije in vitro pokazuju da se irbesartan glukuronid primarno oksidiše putem CYP2C9 enzima citohorma P450; izoenzim CYP3A4 ima neznatnu ulogu.

Linearnost/nelinearnost

Irbesartan pokazuje linearnu i dozno-proporcionalnu farmakokinetiku u rasponu doza od 10 do 600 mg. Pri dozama preko 600 mg (dva puta veće od maksimalne preporučene doze), zapažen je porast manji od proporcionalnog nakon oralne upotrebe; mehanizam je nepoznat. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu nakon 1,5-2 sata od oralne upotrebe. Ukupni telesni i bubrežni klirens je 157-176, odnosno 3-3,5 mL/min. Terminalno poluvreme eliminacije irbesartana je 11-15 sati. Ravnotežne koncentracije u plazmi se postižu nakon 3 dana od početka primene doznog režima jednom dnevno. Zapažena je ograničena akumulacija irbesartana (<20%) u plazmi nakon ponovljene primene jednom dnevno. U studiji su zapažene nešto veće koncentracije irbesartana u plazmi kod žena sa hipertenzijom. Međutim, nije bilo razlike u poluvremenu eliminacije i akumulaciji irbesartana. Nije potrebno prilagođavanje doze kod žena. Vrednosti PIK i C^max za irbesartan su takođe nešto veće kod starijih pacijenata (≥65 godina), nego kod mladih ispitanika (18-40 godina). Ipak, poluvreme eliminacije nije značajno promenjeno. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata starije životne dobi.

Eliminacija

Irbesartan i njegovi metaboliti se eliminišu i bilijarnim i renalnim putem. Nakon oralne ili intravenske primene ¹⁴C irbesartana, oko 20% radioaktivnosti je uočeno u urinu, a ostatak u fecesu. Manje od 2% unete doze se izlučuje u urinu kao nepromenjeni irbesartan.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika irbesartana je ispitivana na 23 pedijatrijska pacijenta sa hipertenzijom nakon primene pojedinačne i ponovljenih dnevnih doza irbesartana (2 mg/kg) do maksimalne dnevne doze od 150 mg u tokom četiri nedelje. Od ukupno 23 ispitanika, farmakokinetika kod 21 pedijatrijskog pacijenta je bila uporediva sa farmakokinetikom odraslih (dvanaestoro dece preko 12 godina, devetoro dece između 6 i 12 godina). Rezultati su pokazali da su vrednosti C^max, PIK i stepen klirensa slični kao kod odraslih pacijenata koji su uzimali 150 mg irbesartana dnevno. Ograničena akumulacija irbesartana (18%) u plazmi zapažena je nakon ponovljene primene jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubregaa

Kod pacijenata sa ošteženjem funkcije bubrega ili kod onih na hemodijalizi, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajno promenjeni. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji su na hemodijalizi, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajno promenjeni. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom.