Lek Omeprol za intravensku primenu se koristi kao alternativa oralnoj terapiji u sledećim indikacijama: Odrasli

• Terapija ulkusa duodenuma

• Prevencija relapsa duodenalnih ulkusa

• Terapija ulkusa želuca

• Prevencija relapsa gastričnih ulkusa

• U kombinaciji sa odgovarajućom antibiotskom terapijom, za eradikaciju Helicobacter pylori

  infekcije kod ulkusa želuca

• Terapija gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL

• Prevencija nastanka gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL kod pacijenata kod kojih postoji rizik

• Terapija refluksnog ezofagitisa

• Dugotrajna terapija kod pacijenata sa zalečenim refluksnim ezofagitisom

• Terapija simptomatske gastro-ezofagusne refluksne bolesti

• Terapija Zollinger-Ellison-ovog sindroma

Doziranje

Odrasli

Alternativa oralnoj terapiji

Kod pacijenata koji nisu u stanju da prime oralnu terapiju, preporučuje se intravenska primena leka Omeprol, 40 mg jednom dnevno. Kod pacijenata sa Zollinger-Ellison-ovim sindromom preporučena intravenska doza leka Omeprol iznosi 60 mg i primenjuje se jednom dnevno. U slučaju potrebe za primenom većih dnevnih doza, dozu leka treba prilagoditi individualno svakom pacijentu. Ako je ukupna dnevna doza veća od 60 mg, treba je podeliti i primeniti u vidu dve pojedinačne doze.

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doziranja (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, dnevna doza leka od 10-20 mg može biti dovoljna (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod starijih osoba (videti odeljak 5.2).

Deca

Ograničena su iskustva o primeni ovog leka kod dece.

Način primene

Lek Omeprol se primenjuje u intravenskoj infuziji u trajanju od 20-30 minuta. Za instrukcije za rastvaranje leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Omeprazol kao i druge inhibitore protonske pumpe (PPI) ne treba primenjivati istovremeno sa nelfinavirom (videti odeljak 4.5).

U slučaju prisustva bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajan nenameran gubitak telesne mase, povraćanje koje se ponavlja, disfagija, hematemeza ili melena) i kada se sumnja ili je dokazano prisustvo ulkusa želuca, treba isključiti postojanje maligniteta, zbog toga što terapija može ublažiti simptome i odložiti postavljanje dijagnoze.

Ne preporučuje se istovremena primena atazanavira sa lekovima iz grupe inhibitora protonske pumpe (videti odeljak 4.5). Ako se istovremena primena atazanavira i inhibitora protonske pumpe proceni kao neizbežna, preporučuje se pažljivo praćenje kliničkog statusa (npr. količina virusa u organizmu – engl. viral load) u kombinaciji sa povećanjem doze atazanavira na 400 mg u kombinaciji sa 100 mg ritonavira; omeprazol ne treba davati u dozi većoj od 20 mg.

Omeprazol, kao svi lekovi koji smanjuju kiselost želudačnog sadržaja, mogu smanjiti resorpciju vitamina B¹² (cijanokobalamin) zbog nastanka hipo- ili ahlorhidrije. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa smanjenim telesnim zalihama vitamina B¹² i kod pacijenata kod kojih postoje faktori rizika za smanjenje resorpcije vitamina B¹² tokom dugotrajne terapije.

Omeprazol je inhibitor CYP2C19. Na početku ili na kraju terapije omeprazolom, treba uzeti u obzir mogućnost stupanja u interakcije sa drugim lekovima čiji se metabolizam odvija posredstvom CYP2C19.

Primećena je interakcija klopidogrela i omeprazola (videti odeljak 4.5). Klinički značaj ove interakcije nije poznat. Kao meru opreza, treba izbegavati istovremenu primenu omeprazola i klopidogrela.

Primena inhibitora protonske pumpe može dovesti do blagog povećanja rizika za nastanak gastrointestinalnih infekcija poput onih izazvanih Salmonella i Campylobacter baketrijskim sojevima, a kod hospitalizovanih pacijenata, moguće takođe i sa Clostridium difficile (videti odeljak 5.1).

Kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima protonske pumpe (PPI) kao što je omeprazol najmanje 3 meseca, a kod većine pacijenata koji su primali omeprazol godinu dana prijavljena je teška hipomagnezemija.

Mogu se pojaviti ozbiljni simptomi hipomagnezemije kao što su umor, tetanija, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularna aritmija, ali mogu početi podmuklo i mogu se prevideti. Kod većine pacijenata kod kojih se javila hipomagnezemija, nakon dodavanja magnezijuma i prekida terapije lekovima iz grupe inhibitora protonske pumpe (PPI) simptomi su se povukli.

Kod pacijenata kod kojih se očekuje da će biti duže na terapiji ili koji primaju inhibitore protonske pumpe zajedno sa digoksinom ili lekovima koji mogu izazvati hipomagnezemiju (npr. diuretici), trebalo bi odrediti vrednost magnezijuma pre početka terapije sa PPI i periodično tokom terapije.

Ozbiljne kožne neželjene reakcije (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, prijavljene su veoma retko, odnosno retko, u vezi sa terapijom omeprazolom.

Inhibitori protonske pumpe, posebno ukoliko se primenjuju u visokim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (preko 1 godine), mogu blago povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba ili kičme, posebno kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih definisanih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da se inhibicijom protonske pumpe može povećati ukupni rizik od nastanka fraktura za 10-40%. Drugi faktori rizika takođe mogu doprineti ovom povećanju. Pacijenti koji imaju visok rizik od nastanka osteoporoze treba da se pridržavaju preventivnih mera iz važećih kliničkih vodiča, a takođe i da koriste adekvatnu suplementaciju kalcijuma i vitamina D.

Subakutni kutani lupus eritematozus (SCLE)

Inhibitori protonske pumpe su povezani sa veoma retkom pojavom SCLE. Ukoliko dođe do nastanka lezija, naročito na delovima kože izloženim suncu, i ukoliko je artralgija prateći simptom, pacijenti odmah treba da se obrate lekaru, pri čemu se razmatra obustava primene omeprazola.

Pojava SCLE nakon prethodne terapije inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od SCLE kod primene drugog IPP.

Oštećenje funkcije bubrega

Akutni tubulointersticijalni nefritis (eng. acute tubulointerstitial nephritis (TIN)) registrovan je kod pacijenata koji koriste omeprazol i može se javiti bilo kada u toku terapije omeprazolom (videti odeljak 4.8). Akutni tubulointersticijalni nefritis može napredovati do bubrežne insuficijencije.

U slučaju sumnje na TIN, potrebno je obustaviti terapiju omeprazolom i odmah započeti odgovarajuću terapiju.

Uticaj na laboratorijske testove

Povećana koncentracija CgA (hromogranin A) može ometati nalaz u laboratorijskim testovima za neuroendokrine tumore.

Da bi se izbegla ova interferencija, terapiju omeprazolom treba obustaviti na najmanje pet dana pre CgA merenja (videti odeljak 5.1). Ukoliko se koncentracije gastrina i CgA ne vrate na referentne vrednosti posle inicijalnog merenja, merenje treba ponoviti 14 dana nakon obustavljanja terapije IPP.

Kao i kod svih dugotrajnih terapija, naročito kada je period lečenja duži od jedne godine, pacijenti bi trebalo da budu pod redovnim nadzorom lekara.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Efekti omeprazola na farmakokinetiku drugih aktivnih supstanci

Aktivne supstance čija resorpcija zavisi od pH

Smanjenje intragastrične kiselosti tokom terapije omeprazolom može povećati ili smanjiti resorpciju aktivnih supstanci koja zavisi od vrednosti pH želuca.

Nelfinavir, atazanavir

Prilikom istovremene primene sa omeprazolom, dolazi do smanjenja koncentracija nelfinavira i atazanavira u plazmi.

Kontraindikovana je istovremena primena omeprazola i nelfinavira (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena sa omeprazolom (40 mg jednom dnevno) dovodi do smanjenja prosečnog izlaganja nelfinaviru za oko 40% i farmakološki aktivnom metabolitu M8 za oko 75-90%. Interakcija takođe može biti posledica inhibicije CYP2C19.

Istovremena primena omeprazola i atazanavira se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) i atazanavira u dozi od 300 mg/ ritonavira u dozi od 100 mg, kod zdravih ispitanika, za posledicu je imala smanjenje izloženosti atazanoviru za 75%. Povećanjem doze atazanavira na 400 mg nije se mogao kompenzovati uticaj omeprazola na izloženost atazanaviru. Istovremena primena omeprazola (20 mg jednom dnevno) sa atazanavirom u dozi od 400 mg/ ritonavirom u dozi od 100 mg, kod zdravih ispitanika, dovela je do smanjenja izloženosti atazanaviru za približno 30% u poređenju sa primenom atazanavira 300 mg/ritonavira 100 mg jednom dnevno.

Digoksin

Istovremena primena omeprazola (20 mg dnevno) i digoksina kod zdravih osoba, dovodi do porasta bioraspoloživosti digoksina za 10%. Retko su zabeleženi znaci toksičnosti digoksina. Međutim, potrebno je biti naročito pažljiv kada se omeprazol u većim dozama primenjuje kod starijih pacijenata. Tada treba intenzivnije pratiti koncentracije digoksina u plazmi.

Klopidogrel

Rezultati studija kod zdravih osoba su pokazali da farmakokinetičke/farmakodinamske interakcije klopidogrela (300 mg udarna doza praćena dozom održavanja od 75 mg dnevno) i omeprazola (80 mg dnevno per os) dovode do smanjene izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela u proseku za 46% i smanjene maksimalne inhibicije agregacije trombocita (indukovane ADP) za prosečno 16%.

Tokom opservacionih i kliničkih ispitivanja dobijeni su nekonzistentni podaci o kliničkom značaju ovih farmakokinetičkih/farmakodinamskih interakcija omeprazola u pogledu nastanka ozbiljnih neželjenih kardiovaskularnih događaja. Istovremenu primenu omeprazola i klopidogrela treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Ostale aktivne supstance

Resorpcija posakonazola, erlotiniba, ketokonazola i itrakonazola je značajno smanjena, što može dovesti do slabljenja njihove kliničke efikasnosti. Treba izbegavati istovremenu primenu sa posakonazolom i erlotinibom.

Aktivne supstance koje se metabolišu posredstvom CYP2C19

Omeprazol je umereni inhibitor CYP2C19, glavnog enzima odgovornog za njegov metabolizam. Zato se može smanjiti metabolizam istovremeno primenjenih aktivnih supstanci koji se takođe odvija posredstvom

CYP2C19, i na taj način povećati njihova sistemska izloženost. Primeri za ove lekove su R-varfarin i drugi antagonisti vitamina K, cilostazol, diazepam i fenitoin.

Cilostazol

U kliničkom ispitivanju sa ukrštenim (engl. crosover) dizajnom, omeprazol primenjen kod zdravih ispitanika u dozi od 40 mg, povećavao je C^max cilostazola za 18% i PIK za 26%. Takođe, povećani su bili i C^max (29%) i PIK (69%) jednog od njegovih aktivnih metabolita.

Fenitoin

Tokom prve dve nedelje od početka primene omeprazola, preporučuje se praćenje koncentracije fenitoina u plazmi. U slučaju da dođe do promene u doziranju fenitoina, praćenje koncentracija i novo prilagođavanje doziranja treba sprovesti na kraju primene omeprazola.

Nepoznat mehanizam

Sakvinavir

Istovremena primena omeprazola sa sakvinavirom/ritonavirom, dovodi do povećanja koncentracije sakvinavira u plazmi za približno 70%, što je praćeno dobrom podnošljivošću od strane pacijenata sa HIV infekcijom.

Takrolimus

Prilikom istovremene primene sa omeprazolom, zabeleženo je povećanje koncentracije takrolimusa u serumu. Treba intenzivno pratiti koncentraciju takrolimusa u plazmi, kao i funkciju bubrega (klirens kreatinina) i, ako je potrebno, prilagoditi dozu takrolimusa.

Metotreksat

Kod nekih pacijenata prijavljeno je povećanje koncentracije metotreksata kada je primenjivan zajedno sa PPI. Kod primene velikih doza metotreksata treba razmotriti privremeni prekid terapije omeprazolom.

Efekti drugih aktivnih supstanci na farmakokinetiku omeprazola

Inhibitori CYP2C19 i/ili CYP3A4

Kako se omeprazol metaboliše posredstvom CYP2C19 i CYP3A4, primena aktivnih supstanci za koje se zna da inhibiraju aktivnost ovih izoenzima (npr. klaritromicin i vorikonazol) može za rezultat imati povećanje koncentracije omeprazola u serumu, kao posledicu njegovog usporenog metabolizma. Istovremena primena vorikonazola dovodi do više nego dvostrukog izlaganja omeprazolu. Kako se velike doze omeprazola dobro podnose, po pravilu prilagođavanje doziranja omeprazola nije potrebno. Međutim, treba razmotriti prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa težim oštećenjem funkcije jetre i kada je indikovana dugotrajna primena leka.

Induktori CYP2C19 i/ili CYP3A4

Poznati induktori CYP2C19 i/ili CYP3A4 ili obe izoforme (kao što su rifampicin i kantarion) mogu, usled potenciranja njegovog metabolisanja, dovesti do smanjenja koncentracije omeprazola u serumu.

Trudnoća

Rezultati tri prospektivne epidemiološke studije (više od 1000 izloženih) ukazuju da omeprazol nema štetan uticaj na trudnoću kao ni na zdravlje ploda/novorođenčeta. Omeprazol se može koristiti tokom trudnoće.

Dojenje

Omeprazol se izlučuje u majčino mleko, ali je malo verovatno da ima uticaj na dete ako se primeni u terapijskim dozama.

Plodnost

Studije na životinjama sa primenom racemske smeše omeprazola ne ukazuju na posledice u pogledu plodnosti.

Lek Omeprol nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neželjene reakcije kao što su vrtoglavica i poremećaji vida mogu se javiti (videti odeljak 4.8). Ako se jave, pacijent ne treba da upravlja vozilom niti da rukuje mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešća neželjena dejstva (kod 1-10% pacijenata) su glavobolja, bol u stomaku, konstipacija, dijareja, nadutost i mučnina/povraćanje.

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs) uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP) registovane su u vezi sa terapijom omeprazolom (videti odeljak 4.4).

Tabelarni pregled neželjenih reakcija

Sledeća neželjena dejstva su registrovana ili se na njih posumnjalo tokom primene omeprazola u kliničkim ispitivanjima i u postmarketinškom periodu. Nijedno neželjeno dejstvo nije bilo dozno-zavisno.

Neželjena dejstva su klasifikovana na osnovu učestalosti i prema klasama sistema organa. Učestalost se definiše prema sledećoj konvenciji: Veoma često (≥ 1/10), Često (≥ 1/100 do < 1/10), Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), Retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), Veoma retko (< 1/10000), Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U izolovanim slučajevima zabeleženo je ireverzibilno oštećenje vida kod teško obolelih pacijenata koji su primili omeprazol u obliku intravenske injekcije, posebno u većim dozama, ali uzročna povezanost sa omeprazolom nije utvrđena.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Raspoložive informacije o predoziranju omeprazolom kod ljudi su ograničene. Prema podacima iz literature, opisana je primena leka u dozama do 560 mg, a povremeno su zabeleženi i slučajevi kada su pojedinačne oralne doze bile i do 2400 mg (120 puta veća od preporučene kliničke doze). Zabeleženi su: mučnina, povraćanje, vrtoglavica, bol u stomaku, dijareja i glavobolja. Takođe, u pojedinim slučajevima opisana je i pojava apatije, depresije i konfuzije.

Pomenuti simptomi su bili prolaznog karaktera i nisu zabeleženi ozbiljni ishodi. Sa povećanjem doze nije se menjao stepen eliminacije (kinetika prvog reda). Ako je potrebno, terapija predoziranja je simptomatska.

U kliničkim ispitivanjima primenjivane su intravenske doze do 270 mg u jednom danu i do 650 mg tokom trodnevnog perioda, i nisu zabeležena dozno-zavisna neželjena dejstva.