Fostimon® 75i.j. FSH/mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Sterilitet kod žena:

• Anovulacija (uključujući policistični ovarijalni sindrom, PCOS) kod žena koje nisu reagovale na terapiju klomifen-citratom.

• Kontrolisana ovarijalna hiperstimulacija sa ciljem da se izazove razvoj više folikula radi primene tehnologija asistirane reprodukcije (ART) kao što su in vitro fertilizacija (IVF), intrafalopijalni transfer gameta (GIFT) i intrafalopijalni transfer zigota (ZIFT).

Terapija lekom Fostimon treba da se započne pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju infertiliteta.

Postoje velike inter- i intra-individualne razlike u odgovoru ovarijuma na egzogene gonadotropine. To dovodi do nemogućnosti da se odredi uniformna shema doziranja. Doza mora biti određena individualno u zavisnosti od odgovora ovarijuma. Zbog ovoga su neophodni redovni pregledi ultrazvukom i kontrola koncentracije estradiola.

Doziranje

• Anovulacija (uključujući PCOS)

  Cilj primene terapije lekom Fostimon je da se razvije pojedinačan (jedan) zreo Grafov folikul iz koga će se nakon primene humanog horionskog gonadotropina (hCG) osloboditi oocit.

  Lek Fostimon se može primenjivati dnevno, injekcijama. Kod pacijentkinja u periodu menstruacije, terapiju treba započeti tokom prvih 7 dana menstrualnog ciklusa.

  Uobičajeno korišćeni režim počinje sa 75 i.j. do 150 i.j. FSH dnevno i povećava se, koliko je potrebno, za 37,5 i.j. (do 75 i.j.), u periodu od 7 ili 14 dana, kako bi se postigao odgovarajući ali ne i prekomeran odgovor.

  Terapija treba da bude prilagođena individualnom odgovoru pacijentkinja procenjenog merenjem veličine folikula ultrazvukom i/ili koncentracijom estrogena.

  Dnevna doza se tada održava da bi se postigli preovulatorni uslovi. Uobičajeno je dovoljno 7 do 14 dana da se postigne ovo stanje.

  Primena leka Fostimon se tada prekida i ovulacija može biti indukovana primenom humanog horionskog gonadotropina (hCG).

  Ako je broj folikula koji su reagovali suviše veliki ili ako koncentracija estradiola raste isuviše brzo, to jest, više nego duplo u toku dana, tokom tri ili četiri uzastopna dana, dnevnu dozu treba smanjiti. S obzirom na to da folikuli preko 14 mm mogu dovesti do trudnoće, multipli preovulatorni folikuli koji prevazilaze veličinu od 14 mm mogu dovesti do višestrukih trudnoća. U tom slučaju treba uskratiti primenu hCG i preduprediti eventualnu višestruku trudnoću kako bi se sprečile multiple gestacije. Pacijenktinja treba da koristi barijerne metode kontracepcije ili da se uzdrži od koitusa do sledećeg menstrualnog krvarenja (videti odeljak 4.4). Terapijska doza ovog leka u sledećem ciklusu treba da bude manja od terapijskih doza u prethodnom ciklusu.

  Maksimalne dnevne doze FSH ne treba da prelaze 225 i.j..

  Ako pacijenktinja ne odgovori na terapiju adekvatno nakon 4 nedelje, ciklus treba prekinuti i započeti nov ciklus sa većim inicijalnim dozama nego u prethodnom ciklusu.

  Kada se postigne idealan odgovor, jedna injekcija od 5000 i.j. do 10 000 i.j. hCG treba da se primeni 24 do 48 sati nakon poslednje primene injekcije leka Fostimon.

  Pacijenktinji se preporučuje da ima koitus na dan ili sledećeg dana nakon primene hCG. Alternativno, može da se izvede intrauterina inseminacija (IUI).

  • Kontrolisana ovarijalna hiperstimulacija tokom ART

  Nishodna regulacija hipofize da bi se suprimirala maksimalna koncentracija (pik) endogenog LH i kontrola bazalnog nivoa LH se postiže primenom agonista gonadotropin-oslobađajućeg hormona (GnRH agonista).

  U uobičajeno korišćenom protokolu, lek Fostimon počinje da se primenjuje otprilike 2 nedelje nakon početka terapije agonistima, a zatim se oba leka daju dok se ne postigne odgovarajući folikularni razvoj. Na primer, posle dve nedelje, nishodne regulacije hipofize agonistima, 150 do 225 i.j. FSH se daje u prvih sedam dana. Onda se doza prilagođava prema individualnom odgovoru jajnika svake pacijentkinje pojedinačno.

  Alternativni protokol za superovulaciju uključuje primenu 150 do 225 i.j. FSH dnevno, sa započinjanjem terapije 2-og ili 3-ćeg dana ciklusa. Terapija se nastavlja dok se ne postigne suficijentni razvoj folikula (obavezno praćenje koncentracije estrogena u serumu i/ili ultrazvučni pregledi), sa dozama prilagođenim u zavisnosti od odgovora pacijenktinje na terapiju (uobičajeno ne veće doze od 450 i.j. dnevno). Odgovarajući folikularni razvoj se postiže približno oko desetog dana terapije (5 do 20 dana).

  Kada je postignut optimalni odgovor primenjuje se jedna injekcija 5000 i.j. do 10 000 i.j. hCG 24 do 48 sati posle primene poslednje injekcije leka Fostimon, kako bi se indukovalo završno sazrevanje folikula.

  Vraćanje oocita se sprovodi 34-35 sati kasnije. Način primene

  Lek Fostimon je namenjen za intramuskularnu i supkutanu primenu.

  Prašak za injekcije treba rastvoriti u priloženom rastvaraču neposredno pred upotrebu.

  Da bi se sprečile bolne injekcije i minimizalo curenje sa mesta primene injekcije, lek Fostimon treba primenjivati polagano intramuskularno ili supkutano. Mesto primene supkutranih injekcija treba menjati da bi se izbegla lipoatrofija. Svaki neupotrebljeni pripremljeni rastvor treba baciti.

  Supkutane injekcije pacijenktinja može primenjivati sama sebi, uz prethodne instrukcije i preporuke lekara koje se moraju striktno poštovati.

• Preosetljivost na FSH ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Uvećanje ovarijuma ili ciste koje nisu izazvane policističnim ovarijalnim sindromom.

• Ginekološko krvarenje nepoznatog uzroka.

• Karcinom ovarijuma, uterusa ili dojke.

• Tumor hipotalamusa ili hipofize.

  Lek Fostimon se ne sme koristiti u stanjima kod kojih nije moguće postići adekvatan odgovor, kao što su:

• Primarna insuficijencija ovarijuma.

• Malformacije polnih organa inkompatibilne sa trudnoćom.

• Fibroidni tumori uterusa inkompatibilni sa trudnoćom.

Primenu injekcije leka Fostimon samoj sebi može raditi samo motivisana, uvežbana i dobro informisana pacijentkinja. Veoma je važno da pacijentkinji bude pokazano kako da da sebi supkutanu injekciju, gde se injekcija daje i kako da pripremi rastvor za injekciju. Primena prve supkutane injekcije leka Fostimon samoj sebi, treba da bude izvedeno u prisustvu i pod kontrolom lekara.

Posebno, kod pacijenktinja sa poznatom preosetljivošću na gonadotropine, može doći do anafilaktičke reakcije. Kod takvih pacijentkinja, primena prve injekcije leka Fostimon mora se primeniti u prisustvu lekara sa opremom za kardiopulmonarnu reanimaciju.

Pre početka svake terapije, treba utvrditi razlog neplodnosti para, kao i sve odgovarajuće i navodne kontraindikacije važne za procenu trudnoće.

Važno je znati, da li je pacijenktinja bolovala od hipotireoidizma, adrenokortikalne deficijencije, hiperprolaktinemija i tumora na hipofizi ili hipotalamusu i da li je zbog toga dobijala i specifičnu terapiju.

Višestruka trudnoća

Kod pacijenktinja koje su podvrgnute ART procedurama rizik od višestruke trudnoće je povezan uglavnom sa brojem vraćenih embriona. Kod pacijentkinja koje su podvrgnute indukciji ovulacije, incidenca višestruke trudnoće je povećana u poređenju sa prirodnim začećem. Većina višestrukih trudnoća su blizanačke. Za minimalizaciju rizika od višestrukih trudnoća, preporučuje se pažljivo praćenje odgovora jajnika.

Neželjena ovarijalna hiperstimulacija

Kod pacijentkinja ultrazvučno praćenje razvoja folikula, i određivanje koncentracije estradiola u serumu, treba uraditi pre započinjanja lečenja i u redovnim vremenskim intervalima tokom primene terapije. Osim razvoja velikog broja folikula, koncentracija estradiola može da raste veoma brzo, vrednosti mogu da budu veće od duplih svakog dana u toku dva do tri dana neprekidne primene, mogu da dostignu suviše velike vrednosti. Ovarijalna hiperstimulacija može biti potvrđena ultrazvučnom dijagnostikom. Ukoliko se primeti

neželjena ovarijalna hiperstimulacija (a nije deo kontrolisane ovarijalne hiperstimulacije u asistiranom medicinskom reproduktivnom programu), primenu leka Fostimon treba prekinuti. U tom slučaju trudnoću treba izbeći a hCG mora biti uskraćen, zato što može da prouzrokuje, zajedno sa višestrukom ovulacijom, sindrom ovarijalne hiperstimulacije (SOHS). Klinički simptomi i znaci blagog sindroma ovarijalne hiperstimulacije su bol u abdomenu, mučnina, dijareja i blago ili umereno uvećanje jajnika i ciste na jajniku. U retkim slučajevima može se javiti ozbiljan sindrom ovarijalne hiperstimulacije, koji može da ugrozi život pacijenktinje. Karakteriše se pojavom velikih ovarijalnih cisti (sklonih rupturi), ascitesa, često hidrotoraksom i povećanjem telesne mase. U retkim slučajevima mogu se javiti venska ili arterijska tromboembolija povezana sa SOHS-om (videti odeljak 4.8).

Gubitak trudnoće

Incidenca spontanog pobačaja je veća kod pacijenktinja koje su primale FSH, nego kod opšte populacije, ali se može porediti sa incidencom kod žena sa drugim problemima neplodnosti.

Ektopična trudnoća

Infertilne žene, često imaju tubularne anomalije i u postupku asistirane reprodukcije, naročito IVF, incidenca vanmaterične trudnoće je povećana. Rana ultrazvučna dijagnostika da je trudnoća intrauterina je veoma važna.

Neoplazme reproduktivnih organa

Prijavljene su neoplazme jajnika i drugih reproduktivnih organa, kako benigne tako i maligne, kod žena koje su bile lečene primenom različitih terapijskih protokola u terapiji infertiliteta. Još uvek nije utvrđeno da li terapija gonadotropinima povećava rizik od ovih tumora kod infertilnih žena.

Kongenitalne malformacije

Prevalenca kongenitalnih malformacija nakon ART može da bude neznatno veća nego nakon spontanog začeća. Smatra se da je ovo posledica razlika u karakteristikama roditelja (npr. starost majke, karakteristike sperme) i usled višestrukih trudnoća.

Tromboembolijski događaji

Žene sa opšte poznatim faktorima rizika za tromboembolijske događaje, kao što su lična i porodična anamneza, prekomerna telesna masa (indeks telesne mase >30 kg/m²) ili trombofilija, mogu imati povećan rizik od nastanka venskih ili arterijskih tromboembolijskih događaja, za vreme ili nakon lečenja gonadotropinima. Kod ovih žena neophodno je proceniti odnos koristi od primene gonadotropina u odnosu na rizike koje može prouzrokovati njihova primena.

Infektivne bolesti

Kada se koriste lekovi pripremljeni iz humanog urina, mogućnost prenosa infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

Međutim, ovaj rizik je limitiran procesom ekstrakcije i prečišćavanja, koji uključuje proizvodne korake za inaktivaciju/uklanjanje virusa.

Ovi stepeni su potvrđeni upotrebom modela virusa, naročito HIV, Herpes virusa i Papilloma virusa. Ohrabrujuća su klinička iskustva, koja pokazuju da do sada praktično nema transmisija virusa sa terapijom gonadotropinima ekstrahovanim iz humanog urina.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) natrijuma po dozi, suštinski je „bez natrijuma”.

Nisu sprovedene studije interakcija lekova i leka Fostimon na ljudima. Takođe, nema kliničkih iskustava, ali je očekivano da istovremena upotreba leka Fostimon i klomifen-citrata može da poboljša folikularni odgovor.

Trudnoća

Lek Fostimon nije indikovan za primenu u toku trudnoće i dojenja.

Nisu zabeleženi teratogeni rizici u kliničkoj praksi, urinarnim gonadotropinima kod kontrolisane ovarijalne stimulacije. Do sada drugi relevantni epidemiološki podaci nisu dostupni.

Studije na životinjama ne pokazuju teratogeni efekat.

Dojenje

Lek Fostimon nije indikovan tokom perioda dojenja.

Tokom dojenja izlučivanje prolaktina može izazvati slab odgovor na ovarijalnu stimulaciju.

Nisu sprovodene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Međutim, malo je verovatno da lek Fostimon može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama sa lekom Fostimon prikazane su u sledećoj tabeli, prema klasama sistema organa i kategorijama učestalosti. Najveći broj je blagog do umerenog intenziteta.

U svakoj klasi sistema organa, neželjene reakcije su prikazane prema učestalosti, prvo navodeći najučestalije neželjene reakcije, prema sledećoj konvenciji:

veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do 1≤10); povremeno (≥1/1000 do ≤1/100); retko (≥1/10000 do

≤1/1000); veoma retko (≤1/10000), i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru iste kategorije učestalosti, neželjena reakcije su navedene u opadajućem nizu prema ozbiljnosti. Za ostala neželjena dejstva koji su povezana sa primenom gonadotropina kao što je FSH, videti odeljak 4.4.

Lokalne reakcije na mestu primene injekcije (bol, crvenilo i hematom) su retko primećene.

U retkim slučajevima arterijska i venska tromboembolija je povezana sa terapijom humanim menotrofinima/horionskim gonadotropinima.

Incidenca pobačaja sa terapijom gonadotropinima je porediva sa incidencom u grupi pacijenktinja sa problemima fertiliteta. Primećen je blago povećan rizik od vanmaterične trudnoće i višestruke trudnoće.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti FSH kod ljudi, ali pokazano je da je akutna toksičnost preparata urinarnih gonadotropina u studijama na životinjama veoma mala. Velike doze FSH mogu dovesti do hiperstimulacije ovarijuma (videti odeljak 4.4).