Clindamycin-MIP 600mg film tableta

Klindamicin je indikovan u terapiji akutnih i hroničnih bakterijskih infekcija koje su izazvane mikroorganizmima osetljivim na klindamicin, kao što su:

• infekcije kostiju i zglobova;

• infekcije uha, grla i nosa;

• infekcije zuba i vilice;

• infekcije donjih respiratornih puteva;

• pelvične i peritonealne infekcije;

• infekcije genitalnog trakta žena;

• infekcije kože i mekog tkiva;

• šarlah.

  U slučaju teške kliničke slike, lečenje treba započeti sporom intravenskom infuzijom leka koji sadrži klindamicin.

  Potrebno je voditi računa o zvaničnim preporukama o pravilnoj upotrebi anibiotika.

Clindamycin-MIP, film tablete, 300 mg:

Zavisno od težine i lokalizacije infekcije, odrasle osobe i deca starija od 14 godina uzimaju dnevno 0,6 do 1,8 g klindamicina, podeljeno u 2, 3 ili 4 pojedinačne doze. Dnevna doza je prema tome 2-6 film tableta (što odgovara 0,6 do 1,8 g klindamicina).

Clindamycin-MIP, film tablete, 600 mg:

Zavisno od težine i lokalizacije infekcije, odrasle osobe i deca starija od 14 godina uzimaju dnevno 1,8 g klindamicina, podeljeno u 3 pojedinačne doze. Dnevna doza je prema tome 3 film tablete (što odgovara 1,8 g klindamicina).

Doziranje u slučaju oštećenja funkcije jetre

Ukoliko postoji umereno do teško oštećenje jetre, poluvreme eliminacije klindamicina je produženo. Obično nije potrebno smanjenje doze ako se klindamicin daje svakih 8 sati. Međutim, ukoliko postoji teško oštećenje funkcije jetre koncentracija leka u plazmi mora da se prati. U skladu sa rezultatima ove analize može biti neophodno smanjiti dozu ili produžiti interval uzimanja leka.

Doziranje u slučaju oštećenja funkcije bubrega

Ukoliko postoji oštećenje funkcije bubrega, poluvreme eliminacije klindamicina je takođe produženo, ali smanjenje doze nije neophodno kod blagog do umerenog oštećenja funkcije. Međutim, ukoliko postoji teška bubrežna insuficijencija ili anurija, koncentracija leka u plazmi mora da se prati. U skladu sa rezultatima ove analize može biti potrebno da se smanji doza ili produži interval davanja leka na 8 ili čak 12 sati.

Doziranje u slučaju hemodijalize

Klindamicin se ne može ukloniti iz krvi putem hemodijalize. Prema tome, dodatna doza pre ili posle dijalize nije neophodna.

Način primene

Tablete se gutaju cele sa dovoljnom količinom tečnosti (sa punom čašom vode) i najmanje 30 minuta pre nego što legnete da bi se izbegla mogućnost iritacije jednjaka.

U slučaju suspektne ili potvrđene infekcije beta-hemolitičkim streptokokom trajanje lečenja treba produžiti najmanje 10 dana.

Klindamicin se ne sme koristiti kod pacijenata koji su ispoljili alergiju na klindamicin ili linkomicin (ukrštena alergijska reakcija) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Klindamicin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa:

• oštećenjem funkcije jetre,

• poremećajima neuromuskularne transmisije (npr. Myasthenia gravis i Parkinsonova bolest),

• gastrointestinalnim bolestima u anamnezi (npr. preležano zapaljenje debelog creva),

• atopijskim sindromom,

• alergijama i bronhijalnom astmom.

  Napomena

  Klindamicin ne treba koristiti za lečenje akutnih infekcija respiratornih puteva ako su uzročnici infekcije virusi.

Kod pacijenata koji su na terapiji klindamicinom prijavljene su teške reakcije preosetljivosti, uključujući teške reakcije kože sa osipom (kao što su reakcije na lek praćene eozinofilijom i sistemskim simptomima – DRESS sindrom, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza - TEN i akutna

generalizovana egzematozna pustuloza – AGEP). Ukoliko dođe do pojave reakcija preosetljivosti ili teških reakcija kože odmah prekinuti dalju primenu klindamicina i primeniti drugu odgovarajuću terapiju (videti odeljak 4.3 i 4.8).

Kod dugotrajne terapije (duže od 10 dana), treba redovno kontrolisati krvnu sliku i parametre praćenja funkcije jetre i bubrega.

Dugotrajna i ponavljana primena antibiotika može dovesti do razvoja superinfekcije kože i sluzokože, bakterijama i gljivicama otpornim na taj antibiotik.

Dijareja povezana sa Clostridioides difficile (engl. Clostridioides-difficile-associated diarrhea, CDAD) prijavljena je pri primeni skoro svih antibiotika, uključujući klindamicin, i može se ispoljiti u rasponu od blage dijareje do kolitisa sa smrtnim ishodom. Lečenje antibioticima uzrokuje promene u fiziološkom sastavu flore kolona, što dovodi do preteranog umnožavanja bakterije C. difficile.

Bakterija C. difficile proizvodi toksine A i B koji doprinose razvoju dijareje povezane sa C. difficile (CDAD) i predstavljaju glavni uzrok „kolitisa izazvanog antibioticima“. Prekomerno stvaranje toksina koje proizvode sojevi C. difficile mogu dovesti do morbiditeta i mortaliteta, a budući da ove infekcije mogu biti neosetljive na terapiju, naročito antibiotsku terapiju, može biti neophodna kolektomija. Na CDAD treba posumnjati kod svakog pacijenta kod koga se javi dijareja nakon primene antibiotika. Neophodno je pažljivo uzeti detaljnu anamnezu, jer su prijavljeni slučajevi CDAD čak 2 i više meseci nakon primene antibiotskih lekova. Iz ovoga sledi da se kolitis, uključujući i pseudomembranozni kolitis, može razviti (videti odeljak 4.8) u rasponu od blagog do smrtnog ishoda.

U slučaju sumnje na dijareju izazvanu antibioticima, ili kolitis izazvan antibioticima, kao i kad se potvrdi dijareja povezana sa antibioticima i antibioticima izazvan kolitis, treba odmah prekinuti upotrebu antribiotika, uključujući i klindamicin, i primeniti odgovarajuću terapiju. Lekovi koji inhibiraju intestinalnu peristaltiku su u ovakvim slučajevima kontraindikovani.

Klindamicin nije pogodan za lečenje meningitisa, s obzirom na to da su koncentracije leka koje prolaze u cerebrospinalnu tečnost male.

Kod dugotrajne terapije, treba redovno kontrolisati parametre praćenja funkcije jetre i bubrega.

Retko su prijavljeni slučajevi akutnog oštećenja funkcije bubrega, uključujući i bubrežnu insuficijenciju. Kod pacijenata sa postojećim oštećenjem funkcije bubrega ili kod kojih se istovremeno primenjuju nefrotoksični lekovi, treba razmotriti praćenje funkcije bubrega (videti odeljak 4.8).

U nekim slučajevima, klindamicin može biti alternativna terapija za pacijente alergične na penicilin. Ukrštena alergijska reakcija između klindamicina i penicilina nije poznata, niti se očekuje zbog razlike u strukturi ovih supstanci. Međutim, postoje podaci o pojedinačnim slučajevima anafilakse (preosetljivosti) čak i na klindamicin kod osoba koje su alergične na penicilin. Ovo treba imati u vidu kada se pacijenti alergični na penicilin leče klindamicinom.

Zbog rizika od nastanka ezofagitisa i ezofagealnog ulkusa, važno je pridržavati se uputstva za upotrebu (videti odeljak 4.2 i 4.8)

Antagonizam (inducibilna rezistentncija) dokazan je in vitro između klindamicina i eritromicina protiv podgrupe bakterijskih sojeva, otpornih na makrolide. Oba leka ne treba da se primenjuju istovremeno zbog mogućeg kliničkog značaja, osim ako nisu izvršene dovoljne provere senzibiliteta.

Postoji ukrštena rezistencija na klindamicin i linkomicin.

Klindamicin poseduje svojstva neuromuskularnih blokatora što može pojačati aktivnost drugih neuromuskularnih blokatora (npr. etra, tubokurarina i pankuronijum halogenida). Ovaj efekat može dovesti do neočekivanih, životno ugrožavajućih incidenata tokom operacije. Zbog toga klindamicin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji se leče ovim lekovima.

Antagonisti vitamina K

Zabeležene su povećane vrednosti testova koagulacije (engl. Prothrombin Time, PT i engl. international normalised ratio, INR) i/ili pojačano krvarenje kod pacijenata koji su istovremeno primali klindamicin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol i flunidion). Zato treba redovno sprovoditi testove koagulacije kod pacijenata koji su na terapiji nekim od antagonista vitamina K.

Klindamicin se prevashodno metaboliše preko izoenzima CYP3A4, a u manjoj meri preko CYP3A5 do glavnog metabolita klindamicin-sulfoksida i sporednog metabolita N-desmetilklindamicina. Iz tog razloga, inhibitori CYP3A4 i CYP3A5 mogu smanjiti klirens klindamicina, dok induktori ovih izoenzima mogu uticati na povećanje klirensa klindamicina. Ukoliko se istovremeno sa klindamicinom primenjuju snažni induktori CYP3A4, kao što je rifampicin, potrebno je pratiti da li je došlo do umanjenja terapijskog efekta klindamicina.

In vitro studije ukazuju da klindamicin ne inhibiše CYP1A2, CYP2C9, CYP2C19, CYP2E1 ili CYP2D6 izoenzim, a samo umereno inhibiše CYP3A4. Iz tog razloga, su malo verovatne klinički značajne interakcije između klindamicina i lekova koji se metabolišu putem ovih izoenzima.

Trudnoća

Velika studija koja je obuhvatila približno 650 novorođenčadi izloženih klindamicinu u prvom trimestru trudnoće, nije pokazala povećan rizik od urođenih malformacija. Ipak, podaci o bezbednosti primene klindamicina u toku trudnoće su ograničeni.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Klindamicin prolazi placentalnu barijeru. Pretpostavlja se da se u tkivima fetusa postižu terapijski dovoljne koncentracije leka. U slučaju primene leka tokom trudnoće, potrebno je pažljivo proceniti odnos koristi i rizika.

Dojenje

Klindamicin se izlučuje u majčino mleko. Postoje izveštaji da klindamicin kod sistemske primene u humanom majčinom mleku dostiže vrednosti od <0,5 do 3,8 mikrograma/mL. To je razlog zbog čega se ne može isključiti negativno dejstvo na gastrointestinalnu floru, mogućnost razvoja dijareje ili pojave krvi u stolici, senzibilizacije, osipa i kolonizacije gljivica na sluzokožu beba hranjenih majčinim mlekom. Zbog rizika od ozbiljnih neželjenih reakcija kod ovih beba, Clindamycin-MIP, film tablete ne smeju da uzimaju majke koje doje.

Plodnost

Studije rađene na životinjama nisu pokazale nikakav štetan uticaj klindamicina na plodnost. Nisu dostupni podaci o uticaju klindamicina na plodnost kod ljudi.

Klindamicin ima mali do umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neka od neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica, pospanost, videti odeljak 4.8) mogu da utiču na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja, pa imajući u vidu ovaj efekat, lek može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.

1. Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

   U tabeli, u nastavku, su navedene neželjene reakcije koje su se javile u kliničkim ispitivanjima i u post- marketinškom periodu u skladu sa klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1000), veoma retko (< 10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

   Klasa sistema organa	Veoma često(≥ 1/10)	Često(≥ 1/100, < 1/10)	Povremen o(≥ 1/1000,< 1/100)	Retko (≥1/10000,< 1/1000)	Veoma retko(< 1/10000)	Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnihpodataka)
   Infekcije i		Pseudomem-				Clostridioides
   infestacije		branozni				difficile kolitis*,
   		kolitis*#				vaginalna
   						infekcija*
   Poremećaji		Agranuloci-
   krvi i		toza*, neu-
   limfnog		tropenija*,
   sistema		trombocito-
   		penija*,
   		leukopenija*,
   		eozinofilija
   Poremećaji				Povišena	Anafilaktič	Anafilaktički
   imunskog				tempera-	-ke	šok*,
   sistema				tura	reakcije*	anafilaktoidna
   				izazvana		reakcija*,
   				lekovima		hipersenzitivnost*
   Poremećaji nervnog sistema			Disgeuzija,efekat neuromus-kularne blokade			Vrtoglavica, pospanost, glavobolja
   Gastro-	Iritacija					Ezofagealni
   intestinalni	jednjaka,					ulkus*
   poremećaji	ezofagitis*
   	≠,,
   	stomatitis,
   	dijareja,
   	bolovi u
   	stomaku,
   	povraća-
   	nje,
   	mučnina

   Hepatobilij arni poremećaji					Prolazni hepatitis sa žuticom zbog zastoja žuči	Žutica*
   Poremećaji		Makulopa-		Toksična	Egzantem i	Reakcija na lek
   kože i		pulozni		epidermal	bulozne	praćena eozino-
   potkožnog		egzantem,		na nekro-	formacije	filijom i sistems-
   tkiva		egzantem		liza*,	(reakcije	kim simptomima
   		nalik malim		Stevens	preosetlji-	(engl.
   		boginjama*,		Johnson-	vosti)	Drug rash with
   		urtikarija		ov		eosinophilia and
   				sindrom*,		systemic
   				Lyell-ov		symptoms,
   				sindrom,		DRESS
   				Quincke-		sindrom)*,
   				ov angio-		akutna
   				edem*,		generalizovana
   				eksfoli-		egzantematozna
   				jativni		pustuloza (engl.
   				dermatitis		acute
   				*, bulozni		generalized
   				dermatitis*,		exanthematouspustulosis,
   				erythemamulti-		AGEP)*
   				forme,
   				pruritus,
   				vaginitis
   Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva					Poliartritis
   Ispitivanja	Odstupanj a urezultatim a testova za ispitivanjefunkcije jetre
   Poremećaji bubrega i urinarnog sistema						Akutna bubrežna insuficijencija#

   * Neželjene reakcije registrovane postmarketinški

   # videti odeljak 4.4

   ≠ Moguća pojava ezofagitisa i ezofagealnog ulkusa, naročito ako se lek uzima u ležećem položaju i/ili sa nedovoljnom količinom vode.

2. Opis odabranih neželjenih dejstava Neželjena dejstva antibiotika (po klasama)

Za vreme lečenja klindamicinom, često se javlja pseudomembranozni kolitis. Odmah po utvrđivanju pseudomembranoznog kolitisa (kada se potvrdi dijagnoza), lekar treba da razmotri prekid lečenja klindamicinom i započne odgovarajuće lečenje (primena nespecifičnih antibiotika/hemoterapeutika, čija je efikasnost klinički dokazana). Lekovi koji usporavaju crevnu peristaltiku su kontraindikovani.

Alergijske reakcije se nekada pojave već posle prve doze leka. Prilično retko se javljaju akutne alergijske reakcije, kao što je, na primer, anafilaktički šok. U tom slučaju, lečenje klindamicinom treba odmah prekinuti i primeniti odgovarajuće terapijske mere (na primer antihistaminike, kortikosteroide, simpatikomimetike i veštačko disanje).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja do sada nisu opisani. Eventualno je potrebno ispiranje želuca. Klindamicin se ne može odstraniti iz krvi hemodijalizom niti peritonealnom dijalizom. Specifičan antidot nije poznat.