FOMICYT® 40mg/mL prašak za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - FOMICYT 40mg/mL
Lek FOMICYT je indikovan kod svih starosnih grupa za lečenje sledećih infekcija kada se smatra da nije prikladna upotreba antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za njihovo početno lečenje (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):
-
komplikovane infekcije urinarnog trakta
-
infektivni endokarditis
-
infekcije kostiju i zglobova
-
intrahospitalna pneumonija, uključujući pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom
-
komplikovane infekcije kože i mekog tkiva
-
bakterijski meningitis
-
komplikovane intraabdominalne infekcije
-
bakteriemija koja se javlja u vezi sa, ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom od gore navedenih infekcija
Treba uzeti u obzir zvanične smernice o odgovarajućoj upotrebi antibakterijskih lekova.
Dnevna doza fosfomicina se određuje na osnovu indikacije, ozbiljnosti i mesta infekcije, osetljivosti patogena na fosfomicin i funkcije bubrega. Kod dece se takođe određuje uzrastom i telesnom masom.
Odrasli i adolescenti (≥ 12 godina) (≥ 40 kg):
U Tabeli 1 date su opšte smernice za doziranje kod odraslih i adolescenata sa procenjenim klirensom kreatinina > 80 mL/min:
Tabela 1 – doziranje kod odraslih i adolescenata sa CrCl > 80 mL/min
| Indikacija | Dnevna doza |
| Komplikovana infekcija urinarnog trakta | 12–24 ga u 2–3 podeljene doze |
| Infektivni endokarditis | 12–24 ga u 2–3 podeljene doze |
| Infekcije kostiju i zglobova | 12–24 ga u 2–3 podeljene doze |
| Intrahospitalna pneumonija, uključujući pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom | 12–24 ga u 2–3 podeljene doze |
| komplikovane infekcije kože i mekog tkiva | 12–24 ga u 2–3 podeljene doze |
| bakterijski meningitis | 16–24 ga u 3–4 podeljene doze |
| komplikovane intraabdominalne infekcije | 12–24 ga u 2–3 podeljene doze |
| bakteriemija koja se javlja u vezi sa, ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom od gore navedenih infekcija | 12–24 ga u 2–3 podeljene doze |
Pojedinačne doze ne smeju biti veće od 8 g.
a Režim velikih doza u 3 podeljene doze treba da se koristi kod teških infekcija za koje se očekuje ili se zna da su uzrokovane manje osetljivim bakterijama.
Podaci o bezbednosti su ograničeni, posebno za doze veće od 16 g na dan. Savetuje se poseban oprez kada se propisuju ove doze.
Trajanje lečenja
Za određivanje trajanja lečenja treba uzeti u obzir vrstu infekcije, ozbiljnost infekcije kao i klinički odgovor pacijenta.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata treba primeniti preporučene doze za odrasle. Savetuje se oprez kada se razmatra upotreba doza na višim granicama preporučenog opsega (videti i preporuke o doziranju za pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega).
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata koji su u okviru procenjenog klirensa kreatinina između 40-80 mL/min nije potrebno prilagoditi dozu. Međutim, u ovim slučajevima treba biti oprezan, posebno ako se razmatraju doze na višoj granici preporučenog opsega.
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega doza fosfomicina se mora prilagoditi stepenu oštećenja bubrega.
Titracija doze treba da se zasniva na vrednosti klirensa kreatinina.
Tabela 2 pokazuje preporučena prilagođavanja doze za pacijente sa CrCL manjim od 40 mL/min:
Tabela 2 – Prilagođavanje doza za pacijente sa CrCL manjim od 40 mL/min
| CLCR pacijent | CLCR pacijent/CLCR normalno | Preporučena dnevna dozaa |
| 40 mL/min | 0,333 | 70% (u 2-3 podeljene doze) |
| 30 mL/min | 0,250 | 60% (u 2-3 podeljene doze) |
| 20 mL/min | 0,167 | 40% (u 2-3 podeljene doze) |
| 10 mL/min | 0,083 | 20% (u 1-2 podeljene doze) |
a Doza je izražena kao proporcija doze koja bi se smatrala odgovarajućom da je bubrežna funkcija pacijenta normalna izračunato prema Cockcroft-Gault formuli.
Prvu dozu (početnu dozu) treba povećati za 100%, ali ne sme preći 8 g.
Pacijenti koji su podvrgnuti bubrežnoj zamenskoj terapiji
Pacijenti koji su podvrgnuti hroničnoj intermitentnoj dijalizi (svakih 48 sati) treba da dobiju 2 g fosfomicina na kraju svake sesije dijalize.
Tokom kontinuirane veno-venske hemofiltracije (engl. continuous veno-venous hemofiltration, CVVHF nakon razblaživanja), fosfomicin se efikasno eliminiše. Pacijentima koji su podvrgnuti CVVHF nakon razblaživanja neće biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Pedijatrijska populacija
Preporučene doze su zasnovane na veoma ograničenim podacima.
Novorođenčad, odojčad i deca < 12 godina (< 40 kg)
Doziranje fosfomicina kod dece treba da bude zasnovano na starosti i telesnoj masi (TM):
Tabela 3 – Doziranje kod dece i novorođenčadi
| Starost/telesna masa | Dnevna doza |
| Prevremeno rođene bebe (starosta < 40 sedmica) | 100 mg/kg TM u 2 podeljene doze |
| Novorođenčad (starosta 40-44 sedmica) | 200 mg/kg TM u 3 podeljene doze |
| Odojčad od 1-12 meseci (do 10 kg TM) | 200-300b mg/kg TM u 3 podeljene doze |
| Odojčad i deca starosti 1 ≤ 12 godina (10 ≤ 40 kg TM) | 200-400b mg/kg TM u 3-4 podeljene doze |
a Zbir gestacijske i postnatalne starosti
b Režim visokih doza može se uzeti u obzir kod teških infekcija i/ili ozbiljnih infekcija (kao što je meningitis), posebno kada je poznato, ili se sumnja, da su uzrokovane organizmima sa umerenom osetljivošću.
Ne mogu se dati preporuke o dozi za decu sa oštećenjem funkcije bubrega. Način primene
Lek FOMICYT je namenjen za intravensku upotrebu.
Trajanje infuzije treba da bude najmanje 15 minuta za pakovanje od 2 g, najmanje 30 minuta za pakovanje od 4 g i najmanje 60 minuta za pakovanje od 8 g.
Pošto može doći do štetnih dejstava usled nenamerne intraarterijske primene lekova koji nisu posebno preporučeni za intraarterijalnu terapiju, neophodno je postarati se da se fosfomicin primenjuje samo u venu.
Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Rizik pri odabiru naspram rezistencije i potreba za kombinovanom terapijom
Utvrđeno je da fosfomicin in vitro brzo selektuje rezistentne mutante. Takođe, upotreba samo intravenskog fosfomicina bila je povezana sa selekcijom rezistencije u kliničkim studijama. Kad god je moguće, preporučuje se da se fosfomicin primenjuje kao deo kombinovanog režima antibakterijskih lekova kako bi se smanjio rizik od selekcije rezistencije.
Ograničenja kliničkih podataka
Klinički podaci koji podržavaju upotrebu intravenskog fosfomicina za lečenje nekih od navedenih indikacija ograničeni su nedostatkom adekvatnih randomizovanih kontrolisanih studija. Štaviše, primenjivani su različiti režimi doziranja i nijedan režim pojedinačne intravenske doze nije izrazito podržan podacima kliničkih ispitivanja. Preporučuje se da se fosfomicin odabere za lečenje navedenih indikacija samo kada se smatra neprikladnom upotreba antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za njihovo početno lečenje.
Reakcije preosetljivosti
Ozbiljne i povremeno smrtonosne reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaksu i anafilaktički šok, mogu se javiti tokom lečenja fosfomicinom (videti odeljke 4.3 i 4.8). Ukoliko dođe do takvih reakcija, lečenje fosfomicinom se mora odmah obustaviti i moraju se preduzeti adekvatne mere hitne terapije.
Dijareja povezana sa bakterijom Clostridioides difficile
Prijavljeni su kolitis povezan sa bakterijom Clostridioides difficile i pseudomembranozni kolitis prilikom primene fosfomicina i mogu biti u rasponu ozbiljnosti od blagog do opasnog po život (videti odeljak 4.8). Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata koji imaju dijareju tokom ili nakon primene fosfomicina. Treba razmotriti prekid terapije fosfomicinom i primenu specifičnog lečenja bakterije Clostridioides difficile. Ne treba davati lekove koji inhibiraju peristaltiku.
Koncentracije natrijuma i kalijuma i rizik od preopterećenja natrijumom
Koncentracije natrijuma i kalijuma treba redovno pratiti kod pacijenata koji primaju fosfomicin, posebno tokom produžene terapije. S obzirom na visok sadržaj natrijuma (0,32 grama) po gramu fosfomicina, rizik od hipernatremije i preopterećenja tečnošću treba proceniti pre početka lečenja, posebno kod pacijenata sa istorijom kongestivne srčane insuficijencije ili pratećih komorbiditeta kao što su nefrotski sindrom, ciroza jetre, hipertenzija, hiperaldosteronizam, plućni edem ili hipoalbuminemija, kao i kod novorođenčadi pod restrikcijom natrijuma. Tokom lečenja preporučuje se dijeta sa niskim sadržajem soli. Može se razmotriti i povećanje dužine infuzije i/ili smanjenje pojedinačne doze (uz češću primenu). Fosfomicin može smanjiti koncentracije kalijuma u serumu ili plazmi, stoga uvek treba razmotriti suplementaciju kalijuma.
Hematološke reakcije (uključujući agranulocitozu)
Kod pacijenata koji su primali fosfomicin intravenozno, pojavile su se hematološke reakcije uključujući neutropeniju ili agranulocitozu (videti odeljak 4.8). Zbog toga je potrebno pratiti broj leukocita u redovnim intervalima, i ako se pojave takve reakcije, treba započeti adekvatno lečenje.
Oštećenje funkcije bubrega
Dozu je potrebno prilagoditi kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega prema stepenu bubrežne insuficijencije (videti odeljak 4.2).
Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom
Ovaj lek sadrži 14 mmol (320 mg) natrijuma na 1 g fosfomicina (odnosno 1,32 g fosfomicin-natrijuma), što odgovara 16% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma, prema preporukama SZO za odraslu osobu. Jedna bočica od 2 g fosfomicina sadrži 28 mmol (640 mg) natrijuma, jedna bočica od 4 g fosfomicina sadrži 56 mmol (1280 mg) natrijuma, a jedna bočica od 8 g fosfomicina sadrži 111 mmol (2560 mg) natrijuma.
Specifični problemi koji se odnose na promenu INR-a:
Kod pacijenata koji su primali antibiotsku terapiju prijavljeni su brojni slučajevi povećane aktivnosti oralnih antikoagulanasa. Faktori rizika uključuju težinu infekcije ili zapaljenja, starost pacijenta i loše opšte zdravstveno stanje. U ovim okolnostima, teško je odrediti u kojoj meri sama infekcija ili njeno lečenje igraju ulogu u neravnoteži INR-a. Međutim, određene grupe antibiotika imaju veći uticaj, posebno: fluorohinolini, makrolidi, ciklini, kotrimoksazol i određeni cefalosporini.
Trudnoća:
Nema podataka o upotrebi intravenski primenjenog fosfomicina kod trudnica. Fosfomicin prolazi kroz placentu. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Fosfomicin se stoga ne sme propisivati trudnicama, osim ako je korist veća od rizika.
Dojenje:
Nakon primene fosfomicina, male količine su nađene u majčinom mleku. Dostupni su samo ograničeni podaci o upotrebi fosfomicina tokom dojenja, stoga se primena ovog leka ne preporučuje kao prvi izbor za žene koje doje, posebno ako doje prevremeno rođenu bebu ili novorođenče. Nije dokazan nikakav specifičan rizik za dete koje doji, međutim, kao i kod drugih antibiotika, treba uzeti u obzir potencijalni rizik od promena crevne flore odojčadi.
Plodnost:
Nema dostupnih podataka za ljude. Kod mužjaka i ženki pacova, oralna primena fosfomicina do 1000 mg/kg po danu nije uticala na plodnost (videti odeljak 5.3).
Nisu sprovedene posebne studije, ali pacijente treba obavestiti da se mogu javiti konfuzija i astenija. Ovo može uticati na sposobnost nekih pacijenata da upravljaju vozilima i rukuju mašinama (videti odeljak 4.8).
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešća prijavljena neželjena dejstva tokom lečenja su eritematozna erupcija kože, poremećaj ravnoteže jona (videti odeljak 4.4), reakcije na mestu primene, disgeustija i gastrointestinalni poremećaji. Druga važna neželjena dejstva uključuju anafilaktički šok, kolitis povezan sa upotrebom antibiotika i smanjenje broja belih krvnih zrnaca (videti odeljak 4.4).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjena dejstva su navedena prema sistemima organa i učestalosti u skladu sa sledećom klasifikacijom: Veoma često: ≥ 1/10
Često : ≥ 1/100 do < 1/10 Povremeno: ≥ 1/1000 do < 1/100 Retko: ≥ 1/10000 do < 1/1000 Veoma retko: < 1/10000
Nepoznato: ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka
U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućoj ozbiljnosti.
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjena dejstva | ||||
| Poremećaji sistema | krvi | i | limfnog | Nepoznato | Agranulocitoza leukopenija, neutropenija | (prolazna), trombocitopenija, |
| Poremećaji imunskog sistema | Veoma retko | Anafilaktičke reakcije uključujući anafilaktički šok i preosetljivost (videti odeljak 4.4) | ||||
| Poremećaji nervnog sistema | Često | Disgeustija | ||||
| Povremeno | Glavobolja | |||||
| Ispitivanja | Često | Hipernatremija, hipokalemija* (videti odeljak 4.4) | ||||
| Gastrointestinalni poremećaji | Povremeno | Mučnina, povraćanje, dijareja | ||||
| Nepoznato | Kolitis povezan sa antibioticima (videti odeljak 4.4) | |||||
| Hepatobilijarni poremećaji | Povremeno | Povećana vrednost alkalne fosfataze u krvi (prolazno), povećane vrenosti transaminaze (ALT, AST), povećana vrednost GGT | ||||
| Nepoznato | Hepatitis | |||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često | Eritematozna erupcija | ||||
| Povremeno | Osip | |||||
| Nepoznato | Angioedem, pruritus, urtikarija | |||||
| Opšti poremećaji i promene na mestu primene | Često | Flebitis na mestu primene injekcije | ||||
| Povremeno | Astenija | |||||
* videti odeljak u nastavku „Opis odabranih neželjenih reakcija“ Opis odabranih neželjenih reakcija:
Hipokalemija može dovesti do difuznih simptoma kao što su slabost, umor ili edem i/ili trzaji mišića. Teški oblici mogu izazvati hiporefleksiju i srčanu aritmiju. Hipernatremija može izazvati žeđ, hipertenziju i znakove preopterećenja tečnošću kao što je edem (videti odeljak 4.4). Teški oblici mogu izazvati konfuziju, hiperrefleksiju, epileptične napade i komu.
Pedijatrijska populacija
Za pedijatrijsku populaciju dostupne su ograničene informacije o bezbednosti. Može se očekivati da će učestalost, vrsta i težina neželjenih dejstava biti slični kao u odrasloj populaciji.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Iskustvo u vezi sa predoziranjem fosfomicinom je ograničeno. Pri parenteralnoj primeni fosfomicina prijavljeni su slučajevi hipotonije, somnolencije, poremećaja elektrolita, trombocitopenije i hipoprotrombinemije. U slučaju predoziranja, potrebno je pratiti pacijenta (naročito koncentracije elektrolita u plazmi/serumu), a lečenje treba da bude simptomatsko i potporno. Preporučuje se rehidratacija kako bi se podstakla eliminacija aktivne supstance putem urina. Fosfomicin se efikasno eliminiše iz tela hemodijalizom sa srednjim poluvremenom eliminacije od približno 4 sata.
Farmakološki podaci - FOMICYT 40mg/mL
Farmakoterapeutska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; ostali antibakterijski lekovi
ATC šifra: J01XX01
Mehanizam dejstva
Fosfomicin ima baktericidno dejstvo na proliferiraciju patogena sprečavanjem enzimske sinteze ćelijskog zida bakterije. Fosfomicin inhibira prvu fazu intracelularne sinteze bakterijskog ćelijskog zida blokiranjem sinteze peptidoglikana.
Fosfomicin se aktivno transportuje u bakterijsku ćeliju preko dva različita transportna sistema (sn-glicerol-3- fosfat i heksoza-6 transportni sistemi).
Farmakokinetički/farmakodinamski odnos
Ograničeni podaci ukazuju da fosfomicin najverovatnije deluje na način koji zavisi od vremena. Mehanizam rezistencije
Glavni mehanizam rezistencije je hromozomska mutacija koja izaziva promenu bakterijskih transportnih sistema fosfomicina. Dalji mehanizmi rezistencije, koji se prenose putem plazmida ili transpozona, uzrokuju enzimsku inaktivaciju fosfomicina vezivanjem molekula za glutation, odnosno cepanjem veze ugljenik- fosfor u molekulu fosfomicina.
Unakrsna rezistencija
Unakrsna rezistencija između fosfomicina i drugih klasa antibiotika nije poznata. Granična vrednost ispitivanja osetljivosti
Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) koje je utvrdila Evropska komisija za ispitivanje osetljivosti na antimikrobne lekove su sledeće (engl. The European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST tabela graničnih vrednosti, verzija 10):
| Bakterija | Osetljivo | Rezistentno |
| Enterobacterales | ≤ 32 mg/L | > 32 mg/L |
| Staphylococcus spp. | ≤ 32 mg/L | > 32 mg/L |
Osetljivost
Prevalenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može varirati geografski i tokom vremena. Lokalne informacije o rezistenciji su stoga neophodne, posebno kako bi se obezbedilo odgovarajuće lečenje teških infekcija.
Informacije u nastavku daju samo približne smernice o verovatnoći da li će mikroorganizam biti osetljiv na fosfomicin ili ne.
Često osetljive vrste
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi
Staphylococcus aureus
Aerobni gram-negativni mikroorganizmi
Citrobacter freundii Citrobacter koseri Escherichia coli Haemophilus influenzae Neisseria meningitidis Salmonella enterica Anaerobni mikroorganizmi Fusobacterium spp.
Peptococcus spp. Peptostreptococcus spp.
Vrste kod kojih stečena rezistencija može biti problem
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi Staphylococcus epidermidis Streptococcus pneumoniae
Enterococcus spp.
Aerobni gram-negativni mikroorganizmi
Enterobacter cloacae Klebsiella aerogenes Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumonia
Proteus mirabilis Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens
Anaerobni gram-pozitivni mikroorganizmi
Clostridium spp.
Inherentno rezistentne vrste
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi Staphylococcus saprophyticus Streptococcus pyogenes
Aerobni gram-negativni mikroorganizmi
Legionella pneumophila Morganella morganii Stenotrophomonas maltophilia
Anaerobni gram-negativni mikroorganizmi
Bacteroides spp.
Ostali mikroorganizmi
Chlamydia spp. Chlamydophila spp. Mycoplasma spp.
Farmakokinetika
Jedna intravenska infuzija od 4 g i 8 g fosfomicina kod mladih zdravih muškaraca dovela je do maksimalnih koncentracija u serumu (Cmax) od približno 200, odnosno 400 mikrograma/mL. Poluvreme eliminacije u serumu bilo je približno 2 sata. Kod starijih i/ili kritično bolesnih muških i ženskih ispitanika, pojedinačne intravenske doze od 8 g fosfomicina su dovele do srednjeg Cmax i poluvremena u plazmi od približno 350– 380 mikrograma/mL i 3,6–3,8 sati.
Distribucija
Prividni volumen distribucije fosfomicina je približno 0,30 L/kg telesne mase. Fosfomicin se dobro distribuira u tkivima. Visoke koncentracije se postižu u očima, kostima, sekretu iz rane, mišićima, koži, potkožju, plućima i žuči. Kod pacijenata sa zapaljenjem moždanih opni, koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti dostižu približno 20-50% odgovarajućih koncentracija u serumu. Fosfomicin prolazi placentnu barijeru. Male količine su nađene u majčinom mleku (oko 8% koncentracije u serumu). Vezivanje za proteine plazme je zanemarljivo.
Biotransformacija
Fosfomicin se ne metaboliše u jetri i ne prolazi kroz enterohepatičnu cirkulaciju. Stoga se ne očekuje akumulacija kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.
Eliminacija
80–90% količine fosfomicina primenjenog kod zdravih odraslih osoba eliminiše se putem bubrega u roku od 12 sati nakon jedne intravenske primene. Mala količina antibiotika se nalazi u fecesu (0,075%). Fosfomicin se ne metaboliše, odnosno eliminiše se biološki aktivno jedinjenje. Kod pacijenata sa normalnom ili blago do umereno oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≥ 40 mL/min), približno 50-60% ukupne doze se izlučuje u prva 3-4 sata.
Linearnost
Fosfomicin pokazuje linearno farmakokinetičko ponašanje nakon intravenske infuzije terapeutski korišćenih doza.
Posebne populacije
Za posebne populacije dostupni su veoma ograničeni podaci
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze samo na osnovu starosti. Međutim, treba proceniti funkciju bubrega i smanjiti dozu ako postoji dokaz o oštećenju funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).
Pedijatrijska populacija
Farmakokinetika fosfomicina kod dece i adolescenata uzrasta od 3 do 15 godina, kao i kod novorođenčadi sa normalnom funkcijom bubrega, generalno je slična farmakokinetici kod zdravih odraslih osoba. Međutim, kod novorođenčadi zdravih bubrega i odojčadi do 12 meseci, stopa glomerularne filtracije je fiziološki smanjena u poređenju sa starijom decom i odraslima. Ovo je povezano sa produženjem poluvremena eliminacije fosfomicina u zavisnosti od faze sazrevanja bubrega.
Insuficijencija bubrega
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, poluvreme eliminacije se povećava proporcionalno stepenu bubrežne insuficijencije. Za pacijente sa vrednostima klirensa kreatinina od 40 mL/min ili manje potrebno je prilagoditi dozu (videti odeljak 4.2. „Oštećenje funkcije bubrega“ za više detalja).
U studiji u kojoj je ispitivano 12 pacijenata pod CVVHF korišćeni su uobičajeni polietilen sulfon hemofilteri sa površinom membrane od 1,2 m2 i srednjom brzinom ultrafiltracije od 25 mL/min. U ovom kliničkom okruženju, srednje vrednosti klirensa iz plazme i poluvremena eliminacije u plazmi bile su 100 mL/min, odnosno 12 časova.
Insuficijencija jetre
Ne postoji potreba za prilagođavanjem doze kod pacijenata sa insuficijencijom jetre jer farmakokinetika fosfomicina ostaje nepromenjena u ovoj grupi pacijenata.
Farmaceutski podaci - FOMICYT 40mg/mL
Iako nisu pronađene hemijske/farmaceutske inkompatibilnosti, rastvor leka FOMICYT ne treba mešati zajedno sa drugim parenteralnim preparatima, osim onih navedenih u odeljku 6.6.
4 godine.
Hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije/razblaživanja u aseptičnim uslovima pokazana je tokom 24 sata na 25°C ako je zaštićen od svetlosti.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i obično ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako se priprema nije odvijala u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
leka
Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica, 30 mL (2 g i 4 g) odnosno 50 mL (8 g), kvaliteta Ph.Eur tip I. Staklene bočice su zatvorene čepom od bromobutil gume, kvaliteta Ph.Eur. Gumeni čepovi mogu biti crvene ili sive boje. Preko gumenih čepova se nalazi aluminijumska kapica sa pull off sistemom.
Sadržaj pakovanja:
-
2 g fosfomicina (u bočici od 30 mL) u složivoj kartonskoj kutiji sa 10 bočica ili
-
4 g fosfomicina (u bočici od 30 mL) u složivoj kartonskoj kutiji sa 10 bočica ili
-
8 g fosfomicina(u bočici od 50 mL) u složivoj kartonskoj kutiji sa 10 bočica i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Samo za jednokratnu upotrebu.
Priprema rastvora za infuziju
Lek FOMICYT mora biti rekonstituisan i razblažen pre primene.
Voda za injekcije i infuzija glukoze od 50 mg/mL (5%) ili infuzija glukoze od 100 mg/mL (10%) mogu se koristiti kao rastvarač za rekonstituciju i razblaživanje. Ne smeju se koristiti rastvarači koji sadrže natrijum- hlorid (videti odeljak 4.4).
Rekonstitucija
Protresite bočicu pre rekonstitucije kako biste oslobodili prah. Rekonstituišite bočice od 2 g ili 4 g sa 20 mL, a bočicu od 8 g sa 40 mL rastvarača. Dobro protresite kako bi se prašak rastvorio. Kada se prah rastvori, javlja se blago zagrevanje.
Oprez: Ovaj intermedijarni rastvor ne služi za direktnu infuziju. Potpuno izvucite rastvor iz originalne bočice. Prebacite izvučeni rastvor u kesu za infuziju ili drugu odgovarajuću posudu za infuziju radi daljeg razblaživanja na sledeći način.
Razblaživanje
Prebacite rekonstituisani sadržaj bočice od 2 g u sud za infuziju sa još 30 mL rastvarača.
Prebacite rekonstituisani sadržaj bočice od 4 g u sud za infuziju sa još 80 mL rastvarača. Prebacite rekonstituisani sadržaj bočice od 8 g u sud za infuziju sa još 160 mL rastvarača.
Dobijeni rastvor za infuziju je bistar i bezbojan do blago žućkast. Vrednosti istisnutog volumena
Vrednosti istisnutog volumena za rastvore su 1 mL za pakovanje od 2 g, 2 mL za pakovanje od 4 g i 4 mL za pakovanje od 8 g.
Ovi volumeni odgovaraju povećanju zapremine od 2%. Ovo se mora uzeti u obzir kada se ne koristi cela zapremina konačnog razblaženog rastvora.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
