Flazak® 6mg tableta

Širok je spektar oboljenja kod kojih može biti potrebno sistemsko lečenje glukokortikoidima. Indikacije uključuju sledeće:

• Anafilaksa, astma, teške reakcije preosetljivosti

• Reumatoidni artritis, juvenilni hronični artritis, reumatična polimialgija

• Sistemski eritematozni lupus, dermatomiozitis, mešovita bolest vezivnog tkiva (osim sistemske skleroze), nodozni poliarteritis, sarkoidoza

• Pemfigus, bulozni pemfigoid, pyoderma gangrenosum

• Nefrotski sindrom sa minimalnim promenama, akutni intersticijalni nefritis

• Reumatski karditis

• Ulcerozni kolitis, Kronova bolest

• Uveitis, optički neuritis

• Autoimunska hemolitička anemija, idiopatska trombocitopenična purpura

• Akutna limfocitna leukemija, maligni limfom, multipli mijelom

• Imunosupresija kod transplantacije

Deflazakort je glukokortikoid, derivat prednizolona i doza od 6 mg deflazakorta ima približno isti antiinflamatorni potencijal kao i doza od 5 mg prednizolona ili prednizona.

Doziranje se u velikoj meri razlikuje kod različitih oboljenja i različitih pacijenata. Kod ozbiljnijih i po život opasnih stanja možda će biti potrebne velike doze deflazakorta. Kada se deflazakort dugotrajno koristi kod relativno benignih hroničnih bolesti, doza održavanja treba da bude što je moguće manja. Može biti potrebno povećanje doze tokom perioda stresa ili pogoršanja bolesti.

Doziranje se pojedinačno kod svakog pacijenta titrira u zavisnosti od dijagnoze, težine oboljenja, odgovora pacijenta na terapiju i podnošljivosti leka. Treba koristiti najmanju dozu koja dovodi do prihvatljivog odgovora (videti odeljak 4.4).

Odrasli

Kod akutnih poremećaja, početne doze mogu biti do 120 mg deflazakorta dnevno. Za većinu stanja, doze održavanja su u rasponu od 3 do 18 mg/dan. Sledeći režimi doziranja navedeni u nastavku teksta dati su samo kao smernice.

Reumatoidni artritis:

Doza održavanja je obično u rasponu od 3 do 18 mg/dan. Treba koristiti najmanju efektivnu dozu i po potrebi je povećati.

Bronhijalna astma:

Za lečenje akutnog napada mogu biti potrebne velike doze u rasponu od 48 do 72 mg/dan, u zavisnosti od težine napada, koje se postepeno smanjuju nakon postignute kontrole napada. Kod hronične astme, doze održavanja treba titrirati do najmanje doze kojom se postiže kontrola simptoma.

Ostala stanja:

Dozu deflazakorta, u zavisnosti od kliničke potrebe, titrirati do najmanje efektivne doze održavanja. Početne doze se mogu proceniti na osnovu odnosa 5 mg prednizona ili prednizolona prema 6 mg deflazakorta.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, koncentracija deflazakorta u krvi može biti povećana. Zbog toga, treba pažljivo pratiti doziranje deflazakorta i primenjivati najmanje efektivne doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega nisu neophodne dodatne mere opreza osim uobičajenih mera neophodnih kod pacijenata koji primenjuju glukokortikoide.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nisu neophodne dodatne mere opreza, osim uobičajenih mera neophodnih kod pacijenata koji su na terapiji glukokortikoidima. Česta neželjena dejstva sistemskih kortikosteroida mogu biti povezana sa ozbiljnijim posledicama kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

U kliničkim ispitivanjima, izloženost dece deflazakortu je bila ograničena.

Indikacije za glukokortikoide su iste kod dece i kod odraslih osoba, ali je bitno da se koristi najmanja efektivna doza. Primena doze svaki drugi dan može biti prikladna (videti odeljak 4.4).

Doze deflazakorta su obično u rasponu od 0,25 do 1,5 mg/kg/dan. Sledeći režimi doziranja dati su kao opšte smernice:

Juvenilni hronični artritis: Uobičajena doza održavanja je od 0,25 do 1,0 mg/kg/dan.

Nefrotski sindrom: uobičajena početna doza od 1,5 mg/kg/dan se titracijom smanjuje u zavisnosti od kliničke potrebe.

Bronhijalna astma: Na osnovu odnosa potentnosti, početna doza treba da bude između 0,25 i 1,0 mg/kg deflazakorta svaki drugi dan.

Za primenu manjih doza od 6 mg treba koristiti druge odgovarajuće tablete dostupne na tržištu.

Obustava primene terapije deflazakortom (engl. withdrawal)

Kod pacijenata koji su primali doze veće od fizioloških doza sistemskih kortikosteroida (približno 9 mg dnevno ili ekvivalentno) duže od 3 nedelje, obustava primene terapije ne sme biti nagla. Način na koji će se smanjivati doza u najvećoj meri zavisi od verovatnoće da će se zbog smanjenja doze sistemskih kortikosteroida bolest ponovo javiti (relaps). Tokom prekida primene može biti potrebna klinička procena aktivnosti bolesti. Ukoliko je relaps bolesti nakon prestanka primene sistemskih kortikosteroida malo verovatan, ali postoji nesigurnost u pogledu supresije funkcije osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda, doza sistemskih kortikosteroida može brzo da se smanji na fiziološke doze. Jednom kada se postigne dnevna doza ekvivalentna 9 mg deflazakorta, smanjenje doze treba da bude sporije kako bi se omogućio oporavak funkcije osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda.

Nagli prekid sistemske terapije kortikosteroidima, koja je trajala do 3 nedelje, moguć je u slučaju procene da je malo verovatno da će doći do relapsa bolesti. Nagli prekid primene doza do 48 mg dnevno deflazakorta ili ekvivalenta za 3 nedelje verovatno neće dovesti do klinički značajne supresije osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda, kod većine pacijenata. Kod sledećih grupa pacijenata treba razmotriti postepen prestanak primene sistemske terapije kortikosteroidima, čak i nakon terapijskih perioda koji traju

3 nedelje ili manje:

• Pacijenti koji su imali ponovljene terapijske periode u kojima su primenjivani sistemski kortikosteroidi, posebno ako su bili duži od 3 nedelje.

• Kada je propisan kratkotrajan terapijski period u toku jedne godine nakon prestanka dugotrajne terapije (meseci ili godine).

• Pacijenti sa rizikom za adrenokortikalnu insuficijenciju, osim rizika koji nosi egzogena terapija kortikosteroidima.

• Pacijenti koji primaju doze sistemskog kortikosteroida koje su veće od 48 mg deflazakorta dnevno (ili ekvivalentno).

• Pacijenti koji više puta uzimaju doze uveče.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Sistemska infekcija, osim u slučaju primene specifične antiinfektivne terapije.

Pacijenti koji primaju žive vakcine (imunizacija živim virusom) (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Budući da komplikacije lečenja glukokortikoidima zavise od primenjene doze i dužine trajanja terapije, mora se dati najmanja moguća doza i doneti odluka o intermitentnoj terapiji na osnovu procenjenog odnosa rizika i koristi.

Neželjena dejstva se mogu umanjiti primenom najmanje efektivne doze tokom najkraćeg mogućeg perioda, kao i primenom dnevne doze kao pojedinačne jutarnje doze ili, kad god je to moguće, kao pojedinačne jutarnje doze svaki drugi dan. Potrebne su česte kontrole pacijenta kako bi se titrirala doza na odgovarajući način u odnosu na aktivnost oboljenja (videti odeljak 4.2).

Supresija nadbubrežne žlezde

Glukokortikoidima indukovana supresija funkcije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda zavisi od primenjene doze i dužine trajanja terapije. Oporavak se odvija postepeno, uz smanjenje doze i obustavu

primene kortikosteroida. Atrofija korteksa nadbubrežne žlezde se razvija tokom produženog lečenja i može da traje godinama nakon prekida primene terapije. Tokom produženog lečenja, svako interkurentno oboljenje, trauma ili hirurška intervencija, zahtevaće privremeno povećanje doze. Međutim, relativna insuficijencija može trajati mesecima nakon prekida primene terapije; zbog toga, u svakoj stresnoj situaciji, možda će biti potrebno ponovno uvođenje privremene terapije glukokortikoidima.

Kada se prekida dugotrajna primena kortikosteroida, to treba učiniti postepeno. Rizici povezani sa naglim prekidom primene terapije uključuju egzacerbaciju ili ponovnu pojavu osnovne bolesti, adrenokortikalnu insuficijenciju (koja može biti sa smrtnim ishodom) ili sindrom obustave steroida (engl. steroid withdrawal syndrome). Sindrom obustave steroida može se manifestovati širokim spektrom znakova i simptoma.

Međutim, tipični simptomi uključuju povišenu telesnu temperaturu, anoreksiju, mučninu, letargiju, malaksalost, mialgiju, artralgiju, rinitis, konjunktivitis, deskvamaciju kože, bolne čvorove na koži koji svrbe, slabost, hipotenziju i gubitak telesne mase. Ovo se može pojaviti čak i kod pacijenata bez potvrđene insuficijencije nadbubrežne žlezde.

Antiinflamatorno / imunosupresivno dejstvo i infekcije

Supresija inflamatornog odgovora i imunske funkcije povećavaju podložnost infekcijama i njihovu težinu. Klinička slika često može biti atipična i ozbiljne infekcije poput septikemije i tuberkuloze mogu biti maskirane i mogu se razviti do napredne faze pre nego što se prepoznaju.

Naročito treba obratiti pažnju kod oboljenja varičela, jer ova uobičajeno bezazlena bolest može biti fatalna kod pacijenata sa imunosupresijom. Pacijentima (ili roditeljima dece) koji nemaju potvrđenu anamnezu varičela, preporučuje se izbegavanje bliskog kontakta sa osobama obolelim od varičela ili herpes zostera, a ako su izloženi, treba da potraže hitnu medicinsku pomoć. Pasivna imunizacija varičela zoster imunoglobulinom (VZIG) potrebna je izloženim ne-imunizovanim pacijentima koji primaju sistemske kortikosteroide ili koji su ih primenjivali tokom prethodna 3 meseca; i to u roku od 10 dana od izlaganja varičelama. Ako se potvrdi dijagnoza infekcije virusom varičele, bolest zahteva negu lekara specijaliste i hitno lečenje. Primenu kortikosteroida ne treba prekidati i moguće je da će biti potrebno povećanje doze. Pacijente treba savetovati da obrate posebnu pažnju i izbegavaju izlaganje morbilima (malim boginjama), kao i da u slučaju da dođe do izloženosti, odmah potraže medicinsku pomoć. Možda će biti potrebna profilaksa intramuskularnim normalnim imunoglobulinom.

Žive vakcine se ne smeju davati pacijentima sa oslabljenom reakcijom imunskog sistema. Odgovor antitela na druge vakcine može biti umanjen.

Primena kod pacijenata sa aktivnom tuberkulozom treba da bude ograničena na slučajeve fulminantne i diseminovane tuberkuloze u kojima se deflazakort primenjuje u terapiji zajedno sa odgovarajućim antituberkuloznim režimom. Ako su glukokortikoidi indikovani kod pacijenata sa latentnom tuberkulozom ili pozitivnim tuberkulinskim testom, potrebno je pažljivo praćenje jer može doći do reaktivacije bolesti. Tokom produženog lečenja glukokortikoidima, ovi pacijenti treba da primaju hemoprofilaksu.

Poremećaji vida

Kod sistemske i lokalne primene kortikosteroida može doći do poremećaja vida. Ako pacijent ima simptome poput zamagljenog vida ili druge poremećaje vida, treba razmotriti upućivanje pacijenta kod oftalmologa radi dalje procene mogućih uzroka tih simptoma, a koji mogu uključivati kataraktu, glaukom ili retke bolesti poput centralne serozne horioretinopatije (engl. central serous chorioretinopathy, CSCR), koji su bili prijavljeni nakon sistemske i topikalne primene kortikosteroida.

Produžena primena glukokortikoida može dovesti do posteriorne subkapsularne katarakte, glaukoma sa mogućim oštećenjem očnog nerva i može pospešiti nastanak sekundarnih gljivičnih ili virusnih infekcija oka.

Tendinitis

Tendinitis i ruptura tetive poznata su klasna dejstva glukokortikoida. Rizik od takvih reakcija može se povećati usled istovremene primene hinolona (videti odeljak 4.8).

Feohromocitom

Nakon primene sistemskih kortikosteroida, prijavljena je feohromocitomska kriza, koja može biti smrtonosna. Kod pacijenata sa suspektnim ili potvrđenim feohromocitomom, kortikosteroide treba primeniti tek nakon odgovarajuće procene odnosa rizika i koristi (videti odeljak 4.8).

Antikoagulansi

Uticaj glukokortikoida na antikoagulanse je promenljiv. Postoje podaci o povećanom, ali i smanjenom dejstvu antikoagulanasa kada se primenjuju istovremeno sa glukokortikoidima. Zbog toga je potrebno pratiti parametre koagulacije kako bi se održalo željeno antikoagulantno dejstvo (videti odeljak 4.5).

Gastrointestinalni ulkusi

Potreban je oprez kada se deflazakort propisuje u kombinaciji sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) zbog povećanog rizika od gastrointestinalnih ulkusa (videti odeljak 4.5).

Teške kožne neželjene reakcije

Deflazakort može izazvati teške neželjene reakcije na koži (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs), kao što su toksična epidermalna nekroliza (engl. toxic epidermal necrolysis, TEN) i Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS) (videti odeljak 4.8). Ako se pojave teške neželjene reakcije na koži, treba obustaviti primenu deflazakorta i primeniti odgovarajuću terapiju i/ili preduzeti odgovarajuće mere.

Posebne mere opreza

U sledećim kliničkim stanjima, potreban je poseban oprez i pažljivo praćenje pacijenta:

• Oboljenje srca ili kongestivna srčana insuficijencija (osim u slučaju prisustva aktivnog reumatskog karditisa), hipertenzija, tromboembolijski poremećaji. Glukokortikoidi mogu da dovedu do retencije soli i vode i povećanog izlučivanja kalijuma. Može biti neophodna dijeta sa smanjenim unosom soli i suplemetacija kalijumom.

• Gastritis ili ezofagitis, divertikulitis, ulcerozni kolitis ukoliko postoji verovatnoća za predstojeću perforaciju, apsces ili piogene infekcije, nedavna intestinalna anastomoza, aktivan ili latentan peptički ulkus.

• Dijabetes melitus ili postojanje dijabetes melitus-a u porodičnoj anamnezi, osteoporoza, mijastenija gravis, bubrežna insuficijencija.

• Emocionalna nestabilnost ili sklonost ka psihozi, epilepsija.

• Prethodna miopatija uzrokovana primenom kortikosteroida.

• Insuficijencija jetre.

• Hipotireoidizam i ciroza, koji mogu da povećaju dejstvo glukokortikoida.

• Okularni herpes simplex zbog moguće perforacije rožnjače.

Poznato je da glukokortikoidi mogu uzrokovati nepravilne menstrualne cikluse i leukocitozu, zbog toga je potreban oprez kod primene deflazakorta.

Teške psihijatrijske neželjene reakcije

Pacijente i/ili njihove negovatelje treba upozoriti na moguće teške psihijatrijske neželjene reakcije koje se mogu pojaviti tokom sistemske primene steroidnih lekova (videti odeljak 4.8). Simptomi se obično pojavljuju nakon nekoliko dana ili nedelja od početka lečenja. Rizik može biti veći pri primeni većih doza/povećane sistemske izloženosti (videti odeljak 4.5), iako se na osnovu doze ne mogu predvideti početak, vrsta, težina ili dužina trajanja reakcija. Većina reakcija prolazi nakon smanjenja doze ili obustave primene leka, iako može biti potrebna specifična terapija. Pacijente/negovatelje treba ohrabriti da potraže medicinsku pomoć u slučaju pojave zabrinjavajućih psiholoških simptoma, posebno u slučaju sumnje na depresivno raspoloženje ili suicidalnih misli. Pacijente/negovatelje takođe treba upozoriti na moguće psihijatrijske poremećaje koji se mogu pojaviti u toku lečenja ili odmah nakon smanjivanja doze/prekida primene sistemskih steroida, iako takve reakcije nisu prijavljivane često.

Poseban oprez je potreban kada se razmatra primena sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa postojećim ili u anamnezi prisutnim teškim afektivnim poremećajima, bilo kod njih samih ili kod prve linije srodnika. To bi uključivalo depresivnu ili manično-depresivnu bolest i prethodnu psihozu uzrokovanu primenom steroida.

Pedijatrijska populacija

Primena kortikosteroida kod odojčadi, dece i adolescenata može dovesti do dozno-zavisnog zaostatka rasta koji može biti ireverzibilan.

Hipertrofična kardiomiopatija je prijavljena nakon sistemske primene glukokortikoida kod prevremeno rođene odojčadi. Kod odojčadi koja primaju sistemske glukokortikoide, treba raditi ehokardiografske preglede srca kako bi se pratila struktura i funkcija miokarda (videti odeljak 4.8).

Starija populacija

Česta neželjena dejstva sistemskih kortikosteroida mogu biti povezana sa ozbiljnijim posledicama kod starijih pacijenata, posebno osteoporoza, hipertenzija, hipokalijemija, dijabetes, podložnost infekcijama i stanjivanje kože. Potreban je pažljiv klinički nadzor kako bi se izbegle životno ugrožavajuće neželjene reakcije.

Sindrom lize tumorskih ćelija

U postmarketinškom periodu praćenja leka zabeležen je sindrom lize tumorskih ćelija (engl. tumour lysis syndrome, TLS) kod pacijenata sa hematološkim malignitetima nakon primene leka Flazak, u monoterapiji ili u kombinaciji sa drugim hemioterapijskim lekovima. Pacijente sa visokim rizikom za pojavu TLS-a, kao što su pacijenti sa visokom stopom proliferacije, velikim opterećenjem tumorom i povećanom osetljivošću na citotoksične lekove, treba pažljivo pratiti i preduzeti odgovarajuće mere predostrožnosti (videti odeljak 4.8).

Pomoćna supstanca sa potvrđenim dejstvom

Lek Flazak sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju uzimati ovaj lek.

Kontraindikovane kombinacije:

- Žive atenuisane vakcine, zbog povećanog rizika od generalizovane, potencijalno smrtonosne, vakcinom izazvane bolesti (videti odeljke 4.3 i 4.4). Glukokortikoidi mogu povećati replikaciju mikroorganizama iz živih atenuisanih vakcina

Treba primenjivati iste mere opreza kao i za ostale glukokortikoide. Deflazakort se metaboliše u jetri. Preporučuje se povećanje doze održavanja deflazakorta u slučaju istovremene primene lekova koji su induktori enzima jetre, kao što su rifampicin, rifabutin, karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin, primidon i aminoglutetimid. Kod istovremene primene lekova koji inhibiraju enzime jetre, npr. ketokonazol, moguće je smanjiti dozu održavanja deflazakorta.

Kod pacijenata koji uzimaju estrogene, potrebe za kortikosteroidima mogu biti smanjene.

Kortikosteroidi antagonizuju željena dejstva hipoglikemijskih lekova (uključujući insulin), antihipertenziva i diuretika, a pojačavaju hipokalijemijska dejstva acetazolamida, diuretika Henleove petlje, tiazidnih diuretika, beta-2 agonista, ksantina i karbenoksolona.

Kortikosteroidi mogu povećati ili smanjiti dejstvo antikoagulanasa (videti odeljak 4.4).

Efikasnost kumarinskih antikoagulansa može biti povećana kod istovremene primene kortikosteroida, zbog toga je potrebno pažljivo praćenje vrednosti INR ili protrombinskog vremena, kako bi se izbeglo spontano krvarenje.

Istovremena primena sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima može povećati rizik od gastrointestinalnih ulkusa (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata lečenih sistemskim kortikosteroidima, primena nedepolarizirajućih mišićnih relaksanasa može da dovede do produžene relaksacije i akutne miopatije. Faktori rizika za to uključuju produženu kortikosteroidnu terapiju velikim dozama i produženo trajanje mišićne paralize. Ova interakcija je verovatnija nakon produžene ventilacije (na primer na intenzivnoj nezi).

Kortikosteroidi povećavaju renalni klirens salicilata, a prekid primene steroida može da dovede do intoksikacije salicilatima.

Kako glukokortikoidi mogu da suprimiraju normalne reakcije organizma na napad mikroorganizama, važno je obezbediti efikasnu antiinfektivnu terapiju i preporučuje se pažljiv monitoring pacijenata. Istovremena primena glukokortikoida i oralnih kontraceptiva treba da se pažljivo prati, jer se koncentracija glukokortikoida u plazmi može povećati. Ovo dejstvo može biti posledica promene metabolizma ili vezivanja za proteine u serumu. Antacidi mogu da smanje bioraspoloživost; razmak između primene deflazakorta i antacida treba da bude najmanje 2 sata.

Očekuje se da će kombinovana terapija sa inhibitorima CYP3A, kao i sa proizvodima koji sadrže kobicistat, da poveća rizik od sistemskih neželjenih rekcija. Ovu kombinaciju treba izbegavati osim u slučaju da korist prevazilazi povećani rizik od sistemskih neželjenih rekcija kortikosteroida, kada treba pratiti pacijente zbog sistemskih neželjenih rekcija kortikosteroida.

Trudnoća

Sposobnost kortikosteroida da prolazi kroz placentu je različita kod različitih lekova, međutim, deflazakort prolazi kroz placentu.

Primena kortikosteroida kod gravidnih ženki životinja može da dovede do poremećaja u razvoju fetusa, uključujući rascep nepca, do intrauterinog usporenog rasta i uticaja na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da kortikosteroidi kod ljudi dovode do povećanja učestalosti kongenitalnih malformacija, kao što je rascep nepca /zečija usna. Međutim, ako se primenjuju tokom dužeg perioda ili ponavljano tokom trudnoće, kortikosteroidi mogu da povećaju rizik od intrauterinog usporenog rasta. Hipoadrenalizam, teorijski, može da se pojavi kod novorođenčadi nakon prenatalne izloženosti kortikosteroidima, ali obično spontano prolazi nakon rođenja i retko je klinički značajan. Kao i kod svih lekova, kortikosteroidi treba sa se propisuju samo kada korist za majku i dete prevazilazi rizike. Kada je primena kortikosteroida neophodna, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom mogu da se leče kao da nisu trudne.

Dojenje

Kortikosteroidi se izlučuju u majčino mleko, iako nema dostupnih podataka za deflazakort. Doze deflazakorta do 50 mg dnevno verovatno neće uzrokovati sistemska dejstva kod odojčadi. Kod odojčadi čije majke uzimaju veće doze od ove može doći do određenog stepena supresije nadbubrežne žlezde, ali koristi od dojenja verovatno prevazilaze bilo koji teorijski rizik.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju deflazakorta na plodnost.

Uticaj kortikosteroida na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama nije sistematski procenjivan. Vertigo je moguće neželjeno dejstvo nakon primene deflazakorta. Ako se pojavi, treba izbegavati upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Učestalost predvidljivih neželjenih dejstava, uključujući supresiju osovine hipotalamus-hipofiza- nadbubrežna žlezda zavisi od relativne potentnosti leka, režima doziranja, vremena primene i dužine terapije (videti odeljak 4.4).

Učestalost neželjenih dejstava je opisana na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Endokrini poremećaji

Povremeno: supresija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, amenoreja, Kušingoidni oblik lica

Nepoznato: usporen rast kod odojčadi, dece i adolescenata, sindrom obustave steroida (videti odeljak 4.4). Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: povećanje telesne mase

Povremeno: poremećaj tolerancije ugljenih hidrata sa povećanom potrebom za antidijabetičkom terapijom, retencija natrijuma i vode sa hipertenzijom, gubitak kalijuma i hipokalemična alkaloza kod istovremene primene beta-2 agonista i ksantina.

Nepoznato: negativan balans proteina i kalcijuma, povećan apetit. Slučajevi sindroma lize tumorskih ćelija zabeleženi su tokom primene deflazakorta kod pacijenata sa hematološkim malignitetima (videti odeljak 4.4).

Infekcije i infestacije

Povremeno: povećana podložnost infekcijama i težina infekcija, praćena supresijom kliničkih simptoma i znakova, oportunističkim infekcijama, reaktivacijom latentne tuberkuloze (videti odeljak 4.4).

Nepoznato: kandidijaza

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Povremeno: osteoporoza, vertebralne i frakture dugih kostiju Retko: gubitak mišićne mase

Nepoznato: avaskularna osteonekroza, tendonitis i ruptura tetive kod istovremene primene hinolona (videti odeljak 4.4), miopatija (akutna miopatija može biti izazvana primenom nedepolarizujućih miorelaksanasa - videti odeljak 4.5), negativan balans azota.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Nepoznato: nepravilan menstrualni ciklus

Kardiološki poremećaji

Nepoznato: srčana insuficijencija, hipertrofična kardiomiopatija kod prevremeno rođene odojčadi

Poremećaji nervnog sistema Povremeno: glavobolja, vertigo

Nepoznato: nemir, povećan intrakranijalni pritisak sa papiloedemom kod dece (pseudotumour cerebri), obično nakon prestanka primene leka, pogoršanje epilepsije

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: depresivno i labilno raspoloženje, poremećaj ponašanja

Nepoznato: iritabilne, euforične i suicidalne misli, psihotične reakcije (uključujući maniju, deluzije, halucinacije, pogoršanje shizofrenije), anksioznost, poremećaj spavanja, poremećaj kognitivne funkcije uključujući konfuziju i amneziju

Reakcije su česte i mogu se pojaviti i kod dece i kod odraslih osoba. Kod odraslih, procenjena učestalost teških neželjenih reakcija je 5-6%. Prijavljena su psihijatrijska neželjena dejstva nakon prekida primene kortikosteroida; učestalost je nepoznata.

Poremećaji oka

Nepoznato: zamagljen vid (videti odeljak 4.4), povišen intraokularni pritisak, glaukom, papiloedem, posteriorna subkapsularna katarakta, naročito kod dece, horioretinopatija (videti odeljak 4.4), stanjivanje rožnjače ili beonjače, egzacerbacija virusnih ili gljivičnih oboljenja oka

Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno: dispepsija, peptičke ulceracije, krvarenje, nauzeja

Nepoznato: perforacija peptičkog ulkusa, akutni pankreatitis (naročito kod dece)

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Povremeno: hirzutizam, strije, akne Retko: modrice

Nepoznato: teške neželjene reakcije na koži, kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN), atrofija kože, teleangiektazija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Povremeno: edem

Nepoznato: poremećaj pri zarastanju rana

Poremećaji imunskog sistema

Povremeno: reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaksu su prijavljivani

Poremećaji krvi i limfnog sistema Nepoznato: leukocitoza

Vaskularni poremećaji

Nepoznato: tromboembolija, naročito kod pacijenata sa osnovnim oboljenjem povezanim sa povećanom sklonošću za trombotičke događaje, retka pojava benigne intrakranijalne hipertenzije

Neželjena dejstva kortikosteroida

Prijavljivana je feohromocitomska kriza kod primene ostalih sistemskih kortikosteroida i to je poznato neželjeno dejstvo kortikosteroida (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju akutnog predoziranja malo je verovatno da je lečenje potrebno. Kod laboratorijskih životinja, vrednost LD⁵⁰ za dozu primenjenu oralnim putem je veća od 4000 mg/kg.