Ovaj lek koristi se isključivo u dijagnostičke svrhe.

Lek Clariscan se sme koristiti samo kada su dijagnostičke informacije neophodne i kada se ne mogu dobiti magnetnom rezonancom (MRI) bez primene kontrasta.

Lek Clariscan je kontrastno sredstvo za pojačanje kontrasta kod snimanja magnetnom rezonancom (MRI) za uspešniju vizualizaciju/ocrtavanje.

Odrasla populacija i pedijatrijska populacija (0-18 godina)

• lezije mozga, kičme i okolnih tkiva

• snimanje magnetnom rezonancom (MRI) celog tela (videti odeljak 4.2) Ne preporučuje se primena za snimanje celog tela kod dece mlađe od 6 meseci.

  Samo kod odraslih:

• lezije ili stenoze nekoronarnih arterija (MR angiografija).

Ovaj lek sme primenjivati samo stručno medicinsko osoblje sa iskustvom u sprovođenju i interpretaciji magnetne rezonance (MRI) pojačane gadolinijumom.

Doziranje

Potrebno je primeniti najnižu dozu leka Clariscan koja obezbeđuje dovoljno pojačanje snimka za dijagnostičke svrhe. Dozu treba izračunati na osnovu telesne mase pacijenta i ona ne treba da prelazi preporučenu dozu po kilogramu telesne mase navedenu u ovom odeljku.

Odrasli

MRI mozga i kičme

Preporučena doza je 0,1 mmol/kg telesne mase, tj. 0,2 mL/kg telesne mase. Kod pacijenata sa tumorom mozga, dodatna doza od 0,2 mmol/kg telesne mase, tj. 0,4 mL/kg telesne mase, može poboljšati karakterizaciju tumora i olakšati donošenje odluke o terapiji.

MRI celog tela (uključujući lezije jetre, bubrega, pankreasa, karlice, pluća, srca, dojki i mišićno- koštanog sistema)

Preporučena doza je 0,1 mmol/kg telesne mase, tj. 0,2 mL/kg telesne mase za postizanje odgovarajuće dijagnostičke količine kontrasta.

Za angiografiju: Preporučena doza za intravensku injekciju je 0,1 mmol/kg telesne mase, tj. 0,2 mL/kg telesne mase za postizanje odgovarajuće dijagnostičke količine kontrasta.

U izuzetnim okolnostima (npr. neuspeh u dobijanju zadovoljavajućih snimaka ekstenzivnog vaskularnog područja) primena druge uzastopne injekcije od 0,1 mmol/kg telesne mase, tj. 0,2 mL/kg telesne mase može biti opravdana. Međutim, ako je primena dve uzastopne doze leka Clariscan predviđena pre početka angiografije, primena 0,05 mmol/kg telesne mase (tj. 0,1 mL/kg telesne mase) za svaku dozu može biti od koristi, zavisno od dostupne opreme za snimanje.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Doza za odrasle se primenjuje kod pacijenta sa blagim do umerenim oštećenjem bubrega (GFR ≥ 30 mL/min/1,73 m²).

Lek Clariscan sme da se primeni kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije (GRF < 30 mL/min/ 1,73m²) i kod pacijenata u periodu pre transplantacije jetre isključivo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i ukoliko su dijagnostički podaci neophodni, a ne mogu da se dobiju putem MRI snimanja bez kontrasta (videti odeljak 4.4). Ako je neophodna primena leka Clariscan, doza ne sme biti veća od 0,1 mmol/kg telesne mase.

Ne sme da se primenjuje više od jedne doze tokom jednog pregleda. Budući da nisu dostupni podaci o ponovljenoj primeni leka Clariscan, vremenski razmak između dve injekcije leka Clariscan mora biti najmanje 7 dana.

Stariji pacijenti (starosti 65 i više godina)

Nije neophodno prilagođavanje doze kod ove populacije pacijenata. Ipak, potreban je oprez kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Kod ovih pacijenata se primenjuje doza za odrasle. Preporučuje se oprez, posebno u periodu pre transplantacije jetre (videti prethodno oštećenje funkcije bubrega).

Pedijatrijska populacija (uzrasta od 0-18 godina)

MRI mozga i kičme / MRI celog tela:

Preporučena i maksimalna doza leka Clariscan iznosi 0,1 mmol/kg telesne mase. Ne sme da se primeni više od jedne doze tokom jednog pregleda.

Zbog nedovoljno razvijene funkcije bubrega kod novorođenčadi uzrasta do 4 nedelje i odojčadi do 1 godine života, lek Clariscan se kod tih pacijenata može primeniti samo nakon pažljive procene, a doza ne sme da pređe 0,1 mmol/kg telesne mase. Ne sme da se primeni više od jedne doze tokom jednog pregleda. Budući da nisu dostupni podaci o ponovljenoj primeni leka Clariscan, vremenski razmak između dve injekcije leka Clariscan mora biti najmanje 7 dana.

Ne preporučuje se primena za MRI celog tela kod dece mlađe od 6 meseci.

Angiografija: Ne preporučuje se primena leka Clariscan za angiografiju kod dece mlađe od 18 godina zbog nedovoljno podataka o efikasnosti i bezbednosti primene u ovoj indikaciji (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek se primenjuje isključivo intravenskom injekcijom.

Brzina infuzije: 3-5 mL/min (veća brzina infuzije do 120 mL/min, tj. 2 mL/sekundi, se može koristiti za angiografske procedure). Za uputstva o pripremi i odlaganju, (videti odeljak 6.6).

Intravaskularnu primenu kontrastnog sredstva treba, ako je moguće, obaviti dok pacijent leži. Nakon primene, pacijenta treba zadržati na posmatranju barem pola sata, s obzirom na to da iskustvo pokazuje da se većina neželjenih reakcija pojavljuje u tom periodu.

Samo za primenu kod jednog pacijenta, sav neiskorišćeni rastvor se mora baciti.

Pedijatrijska populacija (0-18 godina). U zavisnosti od količine leka Clariscan koja treba da se primeni kod deteta, preporučuje se korišćenje Clariscan bočica uz špriceve za jednokratnu upotrebu zapremine prilagođene potrebnoj količini leka, kako bi se preciznije odredio volumen za primenu.

Kod novorođenčadi i odojčadi potrebna doza mora da se primeni ručno.

Dobijanje prikaza

MRI snimanje pojačano kontrastom se može započeti odmah nakon primene sredstva. Optimalno snimanje: u roku od 45 minuta nakon injekcije. Optimalno snimanje sekvence: T1-snimak.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Lek Clariscan se ne sme primenjivati intratekalnim putem. Lek Clariscan se primenjuje isključivo putem intravenske injekcije. U slučaju ekstravazacije na mestu uboda, može doći do lokalnih reakcija intolerancije, što zahteva kratkotrajno lokalno lečenje.

Odgovarajuća odeljenja treba da budu spremna za zbrinjavanje bilo kakvih komplikacija procedure, kao i za hitno lečenje teških reakcija na kontrastno sredstvo (npr. preosetljivost, konvulzivni napadi).

Potrebne su uobičajene mere opreza pri MRI snimanju, kao što je izuzimanje iz proceure pacijenata sa pejs mejkerima, vaskularnim klipsama, infuzionim pumpama, neurostimulatorima, kohlearnim implantima ili ukoliko se sumnja da se u telu nalaze strana metalna tela, posebno u oku.

Preosetljivost

• Mogu se javiti reakcije preosetljivosti, uključujući one životno ugrožavajuće (videti odeljak 4.8).

  Reakcije preosetljivosti mogu biti alergijske (opisane kao anafilaktičke reakcije kada su ozbiljne) ili nealergijske. Ove reakcije mogu biti trenutne (koje se javljaju u roku od 60 minuta nakon primene) ili odložene (u roku od 7 dana od primene). Anafilaktičke reakcije se mogu javiti odmah nakon primene leka i mogu imati smrtni ishod. Reakcije preosetljivosti mogu biti nezavisne od primenjene doze, mogu se pojaviti i nakon prve primenjene doze leka i često su nepredvidive.

• Uvek postoji rizik od preosetljivosti bez obzira na dozu koja se primenjuje.

• Kod pacijenata koji su već imali reakciju na prethodnu primenu MRI kontrastnih sredstava koja sadrže gadolinijum, postoji povećani rizik ponavljanja reakcije nakon primene istog ili nekog drugog kontrastnog sredstva. Smatra se da kod tih pacijenata postoji visok rizik.

• Injekcija gadoterične kiseline može pogoršati simptome već postojeće astme. Kod pacijenata kod kojih astma nije stabilizovana terapijom, odluku o primeni gadoterične kiseline treba doneti nakon pažljive procene odnosa rizika i koristi.

• Kao što je poznato pri primeni jodnih kontrastnih sredstava, reakcije preosetljivosti mogu biti teže kod pacijenata koji uzimaju beta blokatore, pogotovo kod onih koji pate od bronhijalne astme. Kod ovih pacijenata je moguć izostanak odgovora na standardnu terapiju reakcija preosetljivosti beta agonistima.

• Pre primene kontrastnog sredstva potrebno je ispitati pacijente u vezi sa alergijama u anamnezi (npr. alergija na ribu i morske plodove, polenska kijavica, koprivnjača), osetljivosti na kontrastna sredstva i bronhijalnu astmu, s obzirom na to da je prijavljena veća incidenca neželjenih reakcija na kontrastna sredstva kod pacijenata sa tim stanjima, pa je potrebno razmotriti eventualnu premedikaciju antihistaminicima i/ili glukokortikoidima.

• Za vreme pregleda je neophodan nadzor lekara. Ukoliko dođe do reakcije preosetljivosti, primena kontrastnog sredstva mora odmah da se prekine i ukoliko je potrebno, da se uvede odgovarajuća terapija. Venski put primene mora biti dostupan sve vreme tokom pregleda. Kako bi se mogle primeniti hitne mere zbrinjavanja, pri ruci moraju biti odgovarajući lekovi (npr. adrenalin i antihistaminici), endotrahealna tuba i respirator.

Oštećenje funkcije bubrega

Pre primene leka Clariscan, preporučuje se da se kod svih pacijenata ispita funkcija bubrega odgovarajućim laboratorijskim testovima.

Zabeleženi su slučajevi nefrogene sistemske fibroze (NSF) povezane sa primenom nekih kontrastnih sredstava koja sadrže gadolinijum kod pacijenata sa akutnim ili hroničnim teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR<30 mL/min/1,73m²). Kod pacijenata koji treba da budu podvrgnuti transplantaciji jetre postoji posebno visok rizik, jer je incidenca akutne insuficijencije bubrega velika u ovoj grupi pacijenata. Budući da postoji mogućnost razvoja NSF-a pri primeni leka Clariscan, ovaj lek može da se primeni kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata u periodu pre transplantacije jetre tek nakon pažljive procene rizika i koristi, i ako su dijagnostički podaci neophodni, a nisu dostupni putem MRI snimanja bez kontrasta.

Hemodijaliza ubrzo nakon primene leka Clariscan može biti korisna za uklanjanje ovog leka iz organizma. Nema dokaza koji potvrđuju uvođenje hemodijalize za prevenciju ili lečenje NFS-a kod pacijenata koji inače nisu na hemodijalizi.

Stariji pacijenti

S obzirom na to da renalni klirens gadoterične kiseline može biti smanjen kod starijih pacijenata, veoma je važno utvrditi da li postoje poremećaji funkcije bubrega kod pacijenata starijih od 65 godina.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad i odojčad

S obzirom na to da je kod novorođenčadi uzrasta do 4 nedelje i odojčadi do 1 godine života bubrežna funkcija nedovoljno razvijena, Clariscan se kod ovih pacijenata može primeniti samo nakon pažljive procene.

Kod novorođenčadi i odojčadi potrebna doza se mora primeniti ručno.

Poremećaji CNS-a

Kao i u slučaju drugih kontrastnih sredstava koja sadrže gadolinijum, poseban oprez potreban je kod pacijenata sklonih konvulzivnim napadima.

Potrebno je preduzeti uobičajene mere opreza, kao što je strogo praćenje. Sva oprema i lekovi potrebni za sprečavanje konvulzija, koje se mogu pojaviti, moraju biti pripremljeni i dostupni za brzu upotrebu.

Kardiovaskularne bolesti

Kod pacijenata sa teškim kardiovaskularnim bolestima Clariscan se može primeniti samo nakon pažljive procene, budući da su do sada dostupni samo ograničeni podaci.

Priprema pacijenata

Mučnina i povraćanje su poznate moguće neželjene reakcije primene kontrastnih sredstava za MRI snimanje. Zato pacijenti ne treba da uzimaju obroke 2 sata pre pregleda.

Do sada nisu uočene interakcije sa drugim lekovima. Nisu sprovedena formalna ispitivanja interakcija.

Beta blokatori, vazoaktivne supstance, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, antagonisti angiotenzin receptora: ovi lekovi indukuju smanjenu efikasnost mehanizma kardiovaskularne kompenzacije u slučaju promena krvnog pritiska. Primena kontrastnog sredstva može povećati učestalost reakcija preosetljivosti kod pacijenata koju uzimaju beta blokatore (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Nema podataka o primeni gadoterične kiseline kod trudnica. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne uticaje na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3 ). Clariscan se ne sme primenjivati tokom trudnoće osim ako kliničko stanje žene ne zahteva primenu gadoterične kiseline.

Dojenje

Kontrastna sredstva na bazi gadolinijuma izlučuju se u majčino mleko u vrlo malim količinama (videti odeljak 5.3). Pri primeni kliničkih doza, ne očekuju se uticaji na odojče zbog male količine izlučene u mleko i slabe resorpcije iz creva.

Odluku o nastavku ili prekidu dojenja na period od 24 sata nakon primene leka Clariscan donose lekar i majka koja doji dete.

Plodnost

Nema dostupnih kliničkih podataka u vezi sa uticajem ovog leka na plodnost.

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ambulantni pacijenti moraju uzeti u obzir mogućnost pojave mučnine dok upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.

Neželjene reakcije povezane sa primenom gadoterične kiseline obično su blagog do umerenog intenziteta, i prolaznog karaktera. Najčešće primećene reakcije su: reakcije na mestu primene injekcije, mučnina i glavobolja.

Tokom kliničkih ispitivanja, najčešće zabeležene povremene (≥1/1000 do <1/100) neželjene reakcije bile su: mučnina, glavobolja, reakcija na mestu primene injekcije, osećaj hladnoće, hipotenzija, somnolencija, vrtoglavica, osećaj vrućine, osećaj žarenja, osip, astenija, disgeuzija i hipertenzija.

Najčešće neželjene reakcije zabeležene u postmarketinškom periodu nakon primene gadoterične kiseline su mučnina, povraćanje, pruritus i reakcije preosetljivosti.

Kod reakcija preosetljivosti, najčešće zabeležene reakcije su reakcije na koži koje mogu biti lokalizovane, proširene ili generalizovane.

Ove reakcije se najčešće javljaju odmah (tokom injekcije ili u roku od jednog sata nakon početka primene injekcije) ili su ponekad odložene (jedan sat do nekoliko dana nakon injekcije) i tada se javljaju kao kožne reakcije.

Trenutne reakcije uključuju jednu ili više istovremenih ili uzastopnih reakcija koje su najčešće kožne, respiratorne, gastrointestinalne, reakcije na zglobovima i/ili kardiovaskularne. Svaki znak može biti upozoravajući znak početka šoka koji može imati vrlo retko smrtni ishod.

Zabeleženi su izolovani slučajevi nefrogene sistemske fibroze (NSF) nakon primene gadoterične kiseline, uglavnom se radilo o pacijentima koji su istovremeno primili neko drugo kontrastno sredstvo na bazi gadolinijuma (videti odeljak 4.4 ).

U tabeli u nastavku navedene su neželjene reakcije po sistemima organa i prema učestalosti, na sledeći način: veoma često ( ≥ 1/10 ), često ( ≥ 1/100 do 1<1/10 ), povremeno ( ≥1/1000 do 1<100 ), retko ( ≥1/10000 do 1/1000 ), veoma retko ( <1/10000 ), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Prikazani su podaci iz kliničkih studija u kojima je učestvovalo 2822 pacijenta, odnosno iz grupe opservacionih studija u kojoj je učestvovalo 185 500 pacijenata.

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene nakon primene drugih intravenskih kontrastnih sredstava za MRI. Stoga je moguće da se pojave tokom ispitivanja lekom Clariscan.

Neželjene reakcije kod dece

Bezbednost primene kod pedijatrijskih pacijenata razmatrana je u kliničkim ispitivanjima i postmarketinškim studijama. U poređenju sa odraslim, bezbednosni profil gadoterične kiseline kod dece nije pokazao nikakvu specifičnost. Većina reakcija su gastrointestinalni simptomi ili znaci preosetljivosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Clariscan se može ukloniti iz tela hemodijalizom. Međutim nema dokaza da je hemodijaliza prikladna za prevenciju nefrogene sistemske fibroze (NSF).