Toujeo® 300j./mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Toujeo 300j
Terapija dijabetes melitusa kod odraslih, adolescenata i dece starije od 6 godina.
Doziranje
Lek Toujeo je bazalni insulin namenjen za primenu jednom dnevno u bilo koje doba dana, poželjno svaki dan u isto vreme.
Režim doziranja (doza i vreme primene) treba da se prilagode prema uočenom individualnom terapijskom odgovoru.
Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1, lek Toujeo mora da se primenjuje sa kratko-/ brzo-delujućim insulinima kako bi se zadovoljile potrebe za insulinom u vreme obroka.
Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2, lek Toujeo takođe može da se primenjuje sa drugim antihiperglikemijskim lekovima.
Jačina ovoga leka izražena je u jedinicama. Ove jedinice odnose se isključivo na lek Toujeo i nisu iste kao internacionalne jedinice (i.j.) ili jedinice koje se koriste za izražavanje jačine drugih analoga insulina (videti odeljak 5.1).
Fleksibilno vreme doziranja
Pacijenti po potrebi mogu primeniti lek Toujeo do 3 sata pre ili nakon uobičajenog vremena primene (videti odeljak 5.1).
Pacijentima koji zaborave da primene dozu treba savetovati da provere vrednost šećera u krvi, a zatim nastave sa primenom jedanput na dan prema uobičajenom rasporedu. Pacijente treba upozoriti da ne smeju injicirati dvostruku dozu kako bi nadoknadili zaboravljenu dozu.
Početak terapije
Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 1
Lek Toujeo je namenjen za primenu jedanput na dan sa insulinom koji se primenjuje u vreme obroka, a zahteva prilagođavanje doze kod pojedinih pacijenata.
Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 2
Preporučena početna dnevna doza iznosi 0,2 jedinice/kg, a zatim dozu treba individualno prilagođavati pojedinom pacijentu.
Prevođenje sa insulina glargina jačine 100 jedinica/mL na lek Toujeo
Insulin glargin jačine 100 jedinica/mL i lek Toujeo nisu bioekvivalentni i nisu direktno međusobno zamenljivi.
-
Prevođenje sa insulina glargina 100 jedinica/mL na lek Toujeo može se obaviti po pravilu jedinica za jedinicu, ali možda će biti potrebna veća doza leka Toujeo (približno 10-18%) da bi se postigle ciljne koncentracije glukoze u plazmi.
-
Pri prevođenje sa leka Toujeo na insulin glargin 100 jedinica/mL potrebno je smanjti dozu (približno 20%) da bi se smanjio rizik od hipoglikemije.
Tokom prelaska i u prvim nedeljama nakon toga preporučuje se strogo praćenje metabolizma.
Prevođenje sa drugih bazalnih insulina na lek Toujeo
Kad se vrši prevođenje sa terapije insulinom srednje dugog ili dugog delovanja na terapiju lekom Toujeo, možda će biti potrebe za promenom doze bazalnog insulina i prilagođavanja istovremene terapije antihiperglikemicima (dozu i vreme primene dodatnih običnih insulina ili brzodelujućih insulinskih analoga odnosno dozu neinsulinskih antihiperglikemika).
-
Prevođenje sa bazalnih insulina koji se primenjuju jedanput na dan na terapiju lekom Toujeo jedanput na dan može se izvršiti u odnosu jedinica jedan prema jedan, na osnovu dotadašnje doze bazalnog insulina.
-
Pri prevođenju sa bazalnih insulina koji se primenjuju dvaput na dan na terapiju lekom Toujeo jedanput na dan, preporučena početna doza leka Toujeo je 80% ukupne dnevne doze bazalnog insulina sa čijom primenom se prestaje.
Pacijenti koji uzimaju velike doze insulina zbog prisustva antitela na ljudski insulin mogu imati bolji terapijski odgovor na lek Toujeo.
Tokom prevođenja i u prvim nedeljama nakon toga preporučuje se strogo praćenje metabolizma.
Zbog poboljšane metaboličke regulacije i posledične povećane osetljivosti na insulin, možda će biti potrebno dodatno prilagođavanje režima doziranja. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze i ako, na primer, dođe do promene telesne mase ili životnih navika pacijenta, ako se promeni vreme primene doze insulina ili nastupe druge okolnosti zbog kojih se povećava sklonost ka nastanku hipoglikemije odnosno hiperglikemije (videti odeljak 4.4).
Prevođenje sa leka Toujeo na druge bazalne insuline
Tokom prevođenja i u prvim nedeljama nakon toga preporučuju se nadzor lekara i strogo praćenje metabolizma. Pročitajte informacije o leku na koji se pacijent prevodi.
Posebne populacije
Lek Toujeo mogu primenjivati stariji pacijenti kao i pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre, adolescenti i deca starija od 6 godina.
Stariji pacijenti (≥ 65 godina)
Kod starijih pacijenata, progresivno pogoršanje funkcije bubrega može dovesti do postupnog i ravnomernog smanjenja potrebe za insulinom (videti odeljke 4.8 i 5.1).
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog usporenog metabolizma insulina (videti odeljak 4.8).
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog smanjenog kapaciteta glukoneogeneze te usporenog metabolizma insulina.
Pedijatrijska populacija
Lek Toujeo se može primenjivati kod adolescenata i dece uzrasta od 6 godina i starije, na osnovu istih principa kao za odrasle pacijente (videti odeljke 5.1 i 5.2). Pri prevođenju sa bazalnog insulina na lek Toujeo, smanjenje doze bazalnog i bolusnog insulina treba razmotriti pojedinačno, kako bi se umanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4).
Bezbednost i efikasnost leka Toujeo kod dece mlađe od 6 godina nisu ustanovljene. Nema podataka o primeni leka kod dece.
Način primene
Lek Toujeo je namenjen samo za supkutanu primenu.
Lek Toujeo se primenjuje supkutanom injekcijom u trbušni zid, deltoidni mišić ili butinu.
Mesto injiciranja mora se promeniti kod svake injekcije unutar preporučenog područja primene kako bi se smanjio rizik od pojave lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Lek Toujeo se ne sme primeniti intravenski. Produženo delovanje leka Toujeo zavisi od ubrizgavanja u potkožno tkivo. Intravenska primena uobičajene supkutane doze može izazvati tešku hipoglikemiju.
Lek Toujeo se ne sme primenjivati u insulinskim infuzijskim pumpama.
Lek Toujeo je dostupan u napunjenom injekcionom penu. Prozorčić za prikaz doze pokazuje broj jedinica leka Toujeo koje će se injicirati. Napunjeni injekcioni pen Toujeo SoloStar oblikovan je posebno za lek Toujeo i zato nije potrebno preračunavati dozu.
Pre upotrebe napunjenog injekcionog pena Toujeo SoloStar, mora se pažljivo pročitati uputstvo za upotrebu koje je sastavni deo Uputstva za lek (videti odeljak 6.6).
Pomoću napunjenog injekcionog pena Toujeo SoloStar, u jednoj injekciji se može primeniti doza od 1-80 jedinica, koja se odmerava u koracima od 1 jedinice.
Lek Toujeo se ne sme izvlačiti iz uloška u penu SoloStar u špric jer u suprotnom može doći do teškog predoziranja (videti odeljke 4.4, 4.9 i 6.6).
Pre svake injekcije, na pen se mora pričvrstiti nova sterilna igla. Korišćenje igala više puta povećava rizik od blokiranja igala, što može dovesti do subdoziranja ili predoziranja (videti odeljke 4.4 i 6.6).
Kako bi se sprečio mogući prenos bolesti, isti insulinski pen nikada ne sme da koristiti više osoba, čak ni kada se zameni igla (videti odeljak 6.6).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Praćenje
Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, treba jasno zabeležiti ime i broj serije primenjenog leka.
Lek Toujeo nije insulin izbora za terapiju dijabetičke ketoacidoze. U takvim slučajevima se preporučuje intravenska primena regularnog insulina.
U slučaju nedovoljne kontrole glukoze ili sklonosti ka epozodama hiperglikemije odnosno hipoglikemije, pridržavanje pacijenta propisanom režimu upotrebe, pravilan izbor injekcionih mesta i pravilna tehnika injiciranja, kao i svi drugi faktori, moraju biti razmotreni pre nego što se uzme u obzir prilagođavanje doze leka.
Pacijenti moraju biti upućeni da neprekidno menjaju mesto ubrizgavanja kako bi se smanjili rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Na područjima na kojima su se javile te reakcije moguć je potencijalni rizik od odložene resorpcije insulina i pogoršanja kontrola glikemije nakon primene injekcija insulina. Zabeleženo je da iznenadna promena mesta ubrizgavanja i primena na nezahvaćenom području dovode do hipoglikemije.
Nakon promene mesta ubrizgavanja preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi, a može se razmotriti prilagođavanja doze antidijabetičkih lekova.
Hipoglikemija
Vreme pojave hipoglikemije zavisi od profila dejstva primenjenog insulina i zbog toga se može promeniti sa promenom režima lečenja.
Neophodan je naročit oprez i češća kontrola koncentracije glukoze u krvi kod pacijenata kod kojih epizode hipoglikemije mogu biti od posebnog kliničkog značaja, kao što su pacijenti sa značajnom stenozom koronarnih arterija ili krvnih sudova koji snabdevaju mozak (rizik od srčanih ili cerebralnih komplikacija hipoglikemije) kao i pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, naročito ako nije lečena fotokoagulacijom (rizik od prolazne amauroze usled hipoglikemije).
Pacijenti treba da budu svesni okolnosti u kojima su upozoravajući simptomi hipoglikemije manje izraženi. Upozoravajući simptomi hipoglikemije u određenim rizičnim grupama se mogu promeniti, biti manje izraženi ili izostati. Te grupe obuhvataju pacijente:
-
kod kojih je kontrola glikemije značajno poboljšana,
-
kod kojih se hipoglikemija razvija postupno,
-
koji su starijeg životnog doba,
-
koji su prešli sa životinjskog insulina na humani insulin,
-
kod kojih je prisutna autonomna neuropatija,
-
koji su sa dugotrajnim dijabetesom u anamnezi,
-
koji pate od nekog psihijatrijskog oboljenja,
-
koji su istovremeno na terapiji nekim drugim lekovima (videti odeljak 4.5)
Takva stanja mogu dovesti do teške hipoglikemije (i mogućeg gubitka svesti) pre nego što pacijent postane svestan nastanka hipoglikemije.
Produženo delovanje insulina glargina može odložiti oporavak od hipoglikemije.
Ako su nađene normalne ili smanjene koncentracije glikoziliranog hemoglobina, mora se uzeti u obzir mogućnost pojave rekurentnih, neprepoznatljivih (posebno noćnih) epizoda hipoglikemije.
Za smanjenje rizika od hipoglikemije neophodno je da se pacijent pridržava režima doziranja i ishrane, da pravilno primenjuje insulin i da prepoznaje simptome hipoglikemije. U slučaju postojanja faktora koji povećavaju sklonost ka hipoglikemiji potreban je posebno pažljiv nadzor, takođe prema potrebi može biti potrebno i prilagođavanje doze. Ti faktori obuhvataju:
-
promenu mesta injiciranja,
-
povećanu osetljivost na insulin (npr. uklanjanjem faktora stresa),
-
neuobičajenu, povećanu ili dugotrajnu fizičku aktivnost,
-
interkurentna oboljenja (npr. povraćanje, dijareja),
-
neodgovarajući unos hrane,
-
propuštanje obroka,
-
konzumaciju alkohola,
-
neke nekompenzovane endokrine poremećaje (npr. kod hipotireoze i insuficijencije adenohipofize ili kore nadbubrežne žlezde)
-
istovremena terapija nekim drugim lekovima (videti odeljak 4.5)
Prevođenje sa insulina glargina jačine 100 jedinica/mL na lek Toujeo
S obzirom na to da insulin glargin 100 jedinica/mL i lek Toujeo nisu bioekvivalentni i nisu međusobno zamenljivi, prevođenje može rezultirati potrebom za promenom doze i mora biti sproveden pod pažljivim lekarskim nadzorom (videti odeljak 4.2).
Prevođenje sa drugih insulina na lek Toujeo
Prevođenje pacijenta sa druge vrste insulina ili sa insulina od drugog proizvođača na lek Toujeo treba sprovesti pod pažljivim lekarskim nadzorom. Promene jačine, naziva (proizvođač), vrste (obični, NPH, lente, dugodelujući itd.), porekla (životinjski, humani, analog humanog insulina) i/ili načina proizvodnje mogu dovesti do potrebe za promenom doze (videti odeljak 4.2)
Interkurentna oboljenja
Kod interkurentnih oboljenja potreban je pojačan metabolički monitoring. U mnogim slučajevima indikovano je određivanje ketonskih tela u urinu, a često je potrebno prilagoditi dozu insulina. Potreba za insulinom često je povećana. Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 1 moraju nastaviti sa redovnim uzimanjem barem male količine ugljenih hidrata, čak i kad nisu u stanju da jedu ili mogu da unesu samo malo hrane, ili kada povraćaju i slično, i nikada ne smeju sasvim da izostave upotrebe insulina.
Antitela na insulin
Primena insulina može dovesti do stvaranja antitela na insulin. U retkim slučajevima, pojava antitela na insulin može zahtevati prilagođavanje doze insulina u cilju korigovanja sklonosti ka hiperglikemiji odnosno hipoglikemiji.
Kombinacija leka Toujeo i pioglitazona
Prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije kod primene pioglitazona u kombinaciji s insulinom, naročito kod pacijenata sa već postojećim faktorima rizika za razvoj srčane insuficijencije. Ovo treba imati u vidu ako se razmatra terapija koja podrazumeva kombinaciju pioglitazona i leka Toujeo. U slučaju primene ove kombinacije, kod pacijenata treba pratiti pojavu znakova i simptoma srčane insuficijencije poput porasta telesne mase i pojave edema. Terapija pioglitazonom se mora prekinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja kardioloških simptoma.
Sprečavanje medicinskih grešaka
Prijavljene su medicinske grešake kod kojih su drugi insulini, naročito brzodelujući, greškom primenjeni umesto dugodelujućih insulina. Pre svake injekcije mora se uvek proveriti nalepnica na insulinu kako ne bi došlo do medicinskih grešaka zbog zamene leka Toujeo i drugih insulina (videti odeljak 6.6).
Kako bi se izbegle greške u doziranju i potencijalno predoziranje, pacijentima treba naglasiti da se špric nikad ne sme koristiti za izvlačenje leka Toujeo (insulin glargin 300 jedinica/mL) iz uloška koji se nalazi u napunjenom injekcionom penu SoloStar (videti odeljke 4.9 i 6.6).
Pre svake injekcije mora se pričvrstiti nova sterilna igla. Pacijentima treba posebno naglasiti da već upotrebljenu iglu ne koriste ponovo. Ponovljena upotreba igala povećava rizik od začepljenja igle, što može dovesti do primene manje ili veće doze leka. U slučaju začepljenja igle, pacijenti se moraju pridržavati uputstva opisanih u 3. koraku uputstva za upotrebu, koje se nalazi u Uputstvu za lek (videti odeljak 6.6).
Pacijenti moraju vizuelno da provere broj odabranih jedinica na prozorčiću za prikaz doze na penu. Pacijentima koji su slepi ili slabovidi treba savetovati da zatraže pomoć druge osobe koja dobro vidi i obučena je za upotrebu pomagala za primenu insulina.
Videti i odeljak „Način primene“ u odeljku 4.2.
Pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.
Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu da zahtevaju prilagođavanje režima doziranja insulina glargina.
Supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i povećaju sklonost ka hipoglikemiji obuhvataju antihiperglikemike, inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore), dizopiramid, fibrate, fluoksetin, inhibitore monoaminooksidaze (MAO inhibitore), pentoksifilin, propoksifen, salicilate i sulfonamidske antibiotike.
Supstance koje mogu da smanje dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi obuhvataju kortikosteroide, danazol, diazoksid, diuretike, glukagon, izoniazid, estrogene i progesterone, derivate fenotiazina, somatropin, simpatomimetičke lekove (npr. epinefrin [adrenalin], salbutamol, terbutalin), hormone štitaste žlezde, atipične antipsihotike (npr. klozapin i olanzapin) i inhibitore proteaze.
Beta blokatori, klonidin, soli litijuma i alkohol mogu pojačati ili oslabiti dejstvo insulina na smanjenje koncentracije glukoze u krvi. Pentamidin može dovesti do hipoglikemije, koja ponekad može biti praćena hiperglikemijom.
Osim toga, pod uticajem simpatikolitičkih lekova, kao što su beta blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin, znaci adrenergičke kontraregulacije mogu da budu smanjeni ili da izostanu.
Trudnoća
Nema kliničkog iskustva sa primenom leka Toujeo kod trudnica.
Nema dostupnih podataka o izloženosti insulin glarginu kod trudnica insulin glarginu iz kontrolisanih kliničkih studija. Veliki broj podataka dobijenih ispitivanjem kod trudnica (više od 1000 ishoda trudnoća izloženih leku koji sadrži insulin glargin jačine 100 jedinica/mL) ne ukazuje na postojanje specifičnih neželjenih dejstva na trudnoću niti na specifične malformacije i feto/neonatalnu toksičnost insulin glargina. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na reproduktivnu toksičnost.
Može se razmotriti primena leka Toujeo tokom trudnoće, ako je to klinički neophodno.
Neophodno je da pacijentkinje sa postojećim ili gestacijskim dijabetesom održavaju dobru metaboličku kontrolu tokom trudnoće, kako bi se sprečila pojava neželjenih ishoda povezanih sa hiperglikemijom. Potrebe za insulinom mogu da se smanje tokom prvog trimestra, a obično se povećavaju u drugom i trećem trimestru trudnoće. Neposredno nakon porođaja potreba za insulinom brzo se smanjuju (povećan rizik od hipoglikemije). Veoma je važno pažljivo kontrolisati koncentraciju glukoze.
Dojenje
Nije poznato da li se insulin glargin izlučuje u majčino mleko. S obzirom na to da je insulin glargin peptid i da se u gastrointestinalnom traktu kod ljudi vari do aminokiselina, ne očekuje se da će insulin glargin, nakon gutanja, imati metaboličko dejstvo kod novorođenčadi/odojčadi.
Doiljama će možda biti potrebno prilagođavanje doze insulina i dijeta. Plodnost
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktno štetno dejstvo na plodnost.
Sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje može biti umanjena zbog hipoglikemije ili hiperglikemije ili, na primer, zbog oštećenja vida. To može predstavljati rizik u situacijama u kojima su takve sposobnosti posebno važne (npr. vožnja ili rad sa mašinama).
Pacijentima treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom vožnje. To je naročito važno kod osoba kod kojih su upozoravajući simptomi hipoglikemije slabije izraženi ili izostaju kao i kod osoba sa čestim epizodama hipoglikemije. Treba razmotriti da li je preporučljivo u takvim okolnostima upravljati vozilom ili raditi sa mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom kliničkih ispitivanja leka Toujeo (videti odeljak 5.1) i tokom primene insulina glargina jačine 100 jedinica/mL u kliničkoj praksi.
Hipoglikemija, koja je obično najčešće neželjeno dejstvo insulinske terapije, može nastupiti ako je doza insulina prevelika u odnosu na potrebu za insulinom.
Tabelarni prikaz neželjenih dejstava
Sledeća neželjena dejstva povezane sa primenom leka zabeležena u kliničkim ispitivanjima prikazana su prema klasi sistema organa i u padajućem nizu prema učestalosti (veoma često: ≥ 1/10; često: ≥ 1/100 do < 1/10; povremeno: ≥ 1/1000 do < 1/100; retko: ≥ 1/10000 do < 1/1000; veoma retko: < 1/10000; nepoznato: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstava su navedena prema opadajućem redosledu ozbiljnosti.
| MedDRA klasa sistemaorgana | Veoma često | Često | Povremeno | Retko | Veomaretko | Nepoznato |
| Poremećaji imunskogsistema | alergijskereakcije | |||||
| Poremećaji metabolizmai ishrane | hipoglikemija | |||||
| Poremećaji nervnogsistema | disgeuzija | |||||
| Poremećaji oka | poremećaj vida;retinopatija | |||||
| Poremećaji kože ipotkožnog tkiva | lipohipertrofija | lipoatrofija | kutanaamiloidoza | |||
| Poremećaji mišićno- koštanog sistema i ,vezivnog tkiva | mialgija | |||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene | reakcije na mestu primene | edem |
Opis odabranih neželjenih dejstava
Poremećaji metabolizma i ishrane
Teški napadi hipoglikemije, posebno ako se ponavljaju, mogu dovesti do neuroloških oštećenja. Dugotrajne ili teške epizode hipoglikemije mogu biti životno ugrožavajuće.
Kod mnogih pacijenata znakovima i simptomima neuroglikopenije prethode znaci adrenergičke kontraregulacije. Uopšteno, što je veći i brži pad koncentracije glukoze u krvi, to su izraženiji fenomen kontraregulacije i njegovi simptomi.
Poremećaji imunskog sistema
Neposredne alergijske reakcije na insulin su retke. Ovakve reakcije na insulin (uključujući insulin glargin) ili pomoćne supstance mogu, na primer, biti povezane sa generalizovanim reakcijama kože, angioedemom, bronhospazmom, hipotenzijom i šokom koji mogu biti životno ugrožavajuće. U kliničkim ispitivanjima leka Toujeo sprovedenim kod odraslih pacijenata, incidencija alergijskih reakcija bila je slična kod pacijenata lečenih lekom Toujeo (5,3%) i onih lečenih insulinom glarginom 100 jedinica/mL (4,5%).
Poremećaji oka
Izražena promena u regulaciji glikemije može dovesti do privremenog poremećaja vida zbog privremene promene turgiditeta i refrakcijskog indeksa sočiva.
Dugoročno poboljšanje regulacije glikemije smanjuje rizik od progresije dijabetesne retinopatije. Međutim, intenziviranje insulinske terapije praćeno naglim poboljšanjem regulacije glikemije može biti povezano sa privremenim pogoršanjem daijabetesne retinopatije. Kod pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, naročito ako nije lečena fotokoagulacijom, epizode teške hipoglikemije mogu dovesti do prolazne amauroze.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Na mestu primene injekcije može doći do lipodistrofije i kutane amiloidoze, koja može da odloži lokalnu resorpciju insulina. Neprestana promena mesta primene injekcije unutar preporučenih injekcionih područja može da pomogne u ublažavanju ili sprečavanju takvih reakcija (videti odeljak 4.4).
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Reakcije na mestu primene injekcije uključuju crvenilo, bol, svrab, koprivnjaču, otok ili inflamaciju. Većina blagih reakcija na insulin na mestu injiciranja obično se povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja. U kliničkim ispitivanjima leka Toujeo sprovedenima kod odraslih pacijenata, incidencija reakcija na mestu primene bila je slična kod pacijenata lečenih lekom Toujeo (2,5%) i onih lečenih insulinom glarginom 100 jedinica/mL (2,8%).
U retkim slučajevima insulin može dovesti do edema, pogotovo ako je ranija slaba regulacija metabolizma poboljšana intenziviranom insulinskom terapijom.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Toujeo prikazani su u ispitivanju kod dece uzrasta od 6 do 18 godina. Učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija u pedijatrijskoj populaciji ne ukazuju na razlike u iskustvu sa opštom populacijom dijabetičara (videti odeljak 5.1). Bezbednosni podaci iz kliničkih studija nisu dostupni za decu mlađu od 6 godina.
Druge posebne populacije
Na osnovu rezultata kliničkih studija, bezbednosni profil leka Toujeo kod starijih pacijenta i pacijenta sa oštećenjem funkcije bubrega bio je sličan onome u celokupnoj populaciji (videti odeljak 5.1).
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
Fax: +381 (0)11 3951 131
Website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Predoziranje insulinom može dovesti do teške, a ponekad i dugotrajne i po život opasne hipoglikemije.
Terapija
Blage epizode hipoglikemije obično se mogu lečiti oralnim uzimanjem ugljenih hidrata. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze leka, rasporeda obroka ili fizičke aktivnosti.
Teže epizode sa komom, konvulzijama ili neurološkim oštećenjima mogu se lečiti intramuskularnom/ supkutanom primenom glukagona ili intravenskom primenom koncentrovanog rastvora glukoze. Produžena upotreba ugljenih hidrata i praćenje pacijenta mogu biti neophodni, jer se nakon prividnog kliničkog poboljšanja, epizode hipoglikemije mogu ponovo pojaviti.
Farmakološki podaci - Toujeo 300j
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici); insulini i analozi, parenteralni, dugog dejstva
ATC šifra: A10AE04
Mehanizam dejstva
Primarno delovanje insulina, uključujući insulin glargin, jeste regulacija metabolizma glukoze. Insulin i njegovi analozi smanjuju koncentraciju glukoze u krvi podstičući periferno preuzimanje glukoze, posebno od strane skeletne muskulature i masnog tkiva, kao i inhibirajući stvaranje glukoze u jetri. Insulin inhibira lipolizu u adipocitima, inhibira proteolizu i pojačava sintezu proteina.
Farmakodinamsko dejstvo
Insulin glargin je analog humanog insulina razvijen da ima slabu rastvorljivost pri neutralnom pH. Insulin glargin potpuno je rastvorljiv pri pH 4. Nakon injekcije u potkožno tkivo kiseli rastvor se neutrališe i stvara se precipitat iz kog se kontrinuirano otpuštaju male količine insulina glargina.
Kao što su pokazala ispitivanja uz pomoć euglikemijske spone kod pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 1, nakon supkutane injekcije dejstvo leka Toujeo na smanjenje koncentracije glukoze bilo je stabilnije i dugotrajnije nego dejstvo insulina glargina jačine 100 jedinica/mL. Slika 1 prikazuje rezultate iz cross-over studije sprovedene kod 18 pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 tokom najviše 36 sati nakon injekcije. Dejstvo leka Toujeo trajalo je duže od 24 sata (do 36 sati) pri klinički značajnim dozama.
Dugotrajnije otpuštanje insulina glargina iz precipitata leka Toujeo u odnosu na insulin glargin jačine 100 jedinica/mL može se pripisati smanjenju volumena injekcije za dve trećine, koje za posledicu ima manju površinu precipitata.
Slika 1: Profil delovanja u stanju ravnoteže kod pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 1 u 36-satnom ispitivanju uz pomoć euglikemijske spone
Vreme posle supkutane injekcije (sati)
Terapija: lek Toujeo 0.4 jedinice/kg Insulin glargin (100 jedinica/ mL) 0,4 jedinice/kg
*GIR (engl. glucose infusion rate): brzina infuzije glukoze – određuje se kao količina glukoze primljene infuzijom potrebne za održavanje stalne koncentracije glukoze u plazmi (srednja vrednost/sat). Razdoblje posmatranja se završilo nakon 36 sati.
Insulin glargin metaboliše se u 2 aktivna metabolita – M1 i M2 (videti odeljak 5.2).
Vezivanje za insulinski receptor: ispitivanja in vitro upućuju na to da je afinitet insulina glargina i njegovih metabolita M1 i M2 za humani insulinski receptor sličan afinitetu humanog insulina.
Vezivanje za IGF-1 receptor: Afinitet insulina glargina za humani IGF-1 receptor približno je 5 do 8 puta veći nego afinitet humanog insulina (ali približno 70 do 80 puta manji nego afinitet IGF-1 proteina), dok se metaboliti M1 i M2 vezuju za IGF-1 receptor sa nešto manjim afinitetom nego humani insulin.
Ukupna terapijska koncentracija insulina (insulina glargina i njegovih metabolita) nađena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 bila je značajno manja od koncentracije potrebne za zauzimanje polovine od maksimalno dostupnih vezivnih mesta IGF-1 receptora i za posledičnu aktivaciju mitogeno-proliferativnog puta koji se inicira putem IGF-1 receptora. Fiziološke koncentracije endogenog IGF-1 proteina mogu aktivirati mitogeno-proliferativni put; međutim, terapijske koncentracije koje se postižu pri terapiji insulinom, uključujući terapiju lekom Toujeo, značajno su manje od farmakoloških koncentracija koje su potrebne za aktivaciju IGF-1 metaboličkog puta.
U jednom kliničkom farmakološkom ispitivanju se pokazalo da su intravenski primenjen insulin glargin i humani insulin ekvipotentni kada se daju u istim dozama.
Kao i kod svih insulina, na dužinu delovanja insulina glargina mogu uticati fizička aktivnost i drugi faktori. Klinička efikasnost i bezbednost
Ukupna efikasnost na kontrolu glikemije i bezbednost primene leka Toujeo (insulin glargin 300 jedinica/mL) jednom dnevno upoređivana je sa efikasnošću insulina glargina jačine 100 jedinica/mL jednom dnevno na regulaciju glikemije u otvorenim, randomizovanim, aktivnim lekom kontrolisanim, paralelnim ispitivanjima u trajanju do 26 nedelja, u kojima je učestvovalo 546 pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 1 i 2474 pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 2 (Tabela 1 i Tabela 2).
Rezultati svih kliničkih ispitivanja leka Toujeo pokazali su da su smanjene vrednosti HbA1c od početne vrednosti do kraja ispitivanja bila neinferiorna u odnosu na insulin glargin jačine 100 jedinica/mL. Smanjenje koncentracije glukoze u plazmi na kraju ispitivanja postignuta lekom Toujeo bila su slična onim postignutim uz insulin glargin jačine 100 jedinica/mL, ali je smanjenje tokom razdoblja titracije bilo postupnije za lek Toujeo. Regulacija glikemije bila je slična kada se lek Toujeo primenjivao jedanput na dan ujutru ili uveče.
Na poboljšanje vrednosti HbA1c nisu uticali pol, etnička pripadnost, starost, trajanje dijabetes melitusa (<10 godina i ≥10 godina), vrednost HbA1c na početku ispitivanja (<8% ili ≥8%) ni indeks telesne mase (ITM) na početku ispitivanja.
Na kraju ovih ispitivanja titracijom do ciljnih vrednosti (eng. treat-to target trials), zavisno od populacije pacijenata i istovremene terapiji, zabeleženo je povećanje doze leka u grupi lečenoj lekom Toujeo za 10-18% u odnosu na grupu sa kojom je upoređivano (Tablica 1 i 2).
Rezultati kliničkih ispitivanja pokazali su da je, kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 koji su lečeni kombinacijom sa neinsulinskim antihiperglikemijskim lekovima ili insulinom koji se primenjuje u vreme obroka, incidenca potvrđene hipoglikemije (u bilo koje doba dana i noću) bila manja kod pacijenata lečenih lekom Toujeo nego kod onih koji su primenjivali insulin glargin jačine 100 jedinica/mL.
Superiornost leka Toujeo u odnosu na insulin glargin jačine 100 jedinica/mL u smanjenju rizika od potvrđene noćne hipoglikemije dokazana je kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 lečenih bazalnim insulinom u kombinaciji sa neinsulinskim antihiperglikemikjskim lekovima (smanjenje rizika za 18%) ili insulinom koji se primenjuje u vreme obroka (smanjenje rizika za 21%) tokom razdoblja od 9. nedelje do kraja ispitivanja.
Uopšteno navedeni rizik od pojave hipoglikemije se konzistentno zapažao kod pacijenata koji su lečeni lekom Toujeo, nezavisno od uzrasta, pola, ITM-u i trajanja dijabetes melitusa (<10 godina ili ≥10 godina) u poređenju sa pacijentima lečenima insulinom glarginom jačine 100 jedinica/mL.
Kod pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 1, incidencija hipoglikemije bila je slična kod pacijenata lečenih lekom Toujeo i onih koji su primenjivali insulin glargin jačine 100 jedinica/mL (Tabela 3).
Tabela 1: Rezultati kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 1
| 26 nedelja terapije | ||
| Toujeo | IGlar | |
| Lek u kombinovanoj primeni | Insulinski analog koji se primenjuje u vreme obroka | |
| Broj lečenih ispitanika (mITTa) | 273 | 273 |
| HbA1c | ||
| Srednja početna vrednost | 8,13 | 8,12 |
| Prilagođena srednja promena od početne vrednosti | -0,40 | -0,44 |
| Prilagođena srednja razlikab | 0,04 [-0,098 do 0,185] | |
| Doza bazalnog insulinac (jedinica/kg) | ||
| Srednja početna vrednost | 0,32 | 0,32 |
| Srednja promena od početne vrednosti | 0,15 | 0,09 |
| Telesna masad (kg) | ||
| Srednja početna vrednostSrednja promena od početne vrednosti | 81,890,46 | 81,801,02 |
IGlar: insulin glargin 100 jedinica/mL
a mITT (engl. modified intention-to-treat): modifikovana populacija koja je trebala da bude na terapiji b Razlika između lečenja: lek Toujeo– insulin glargin 100 jedinica/mL; [interval pouzdanosti od 95%] c Promena od početne vrednosti do 6. meseca ([engl. observed case])
d Promena od početne vrednosti do poslednje vrednosti izmerene tokom glavnog 6-mesečnog razdoblja lečenja
Tabela 2: Rezultati kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2
| 26 nedelja terapije | ||||||
| Pacijenti prethodno lečeni bazalnim insulinom | Pacijenti prethodno lečeni bazalnim insulinom | Pacijenti kojiprethodno nisubili lečeniinsulinom | ||||
| Lekovi u kombinovanoj primeni | Insulinski analog koji se primenjuje u vreme obroka +/- metformin | Neinsulinski antihiperglikemici | ||||
| Toujeo | IGlar | Toujeo | IGlar | Toujeo | IGlar | |
| Broj lečenih pacijentaa | 404 | 400 | 403 | 405 | 432 | 430 |
| HbA1c | ||||||
| Srednja početna vrednost | 8,13 | 8,14 | 8,27 | 8,22 | 8,49 | 8,58 |
| Prilagođena srednja promena od početne vrednosti | -0,90 | -0,87 | -0,73 | -0,70 | -1,42 | -1,46 |
| Prilagođena srednja razlikab | -0,03 | -0,03 | 0,04 | |||
| [-0,144 do 0,083] | [-0,168 do 0,099] | [-0,090 do 0,174] | ||||
| Doza bazalnog insulinac (jedinica/kg) | ||||||
| Srednja početna vrednost | 0,67 | 0,67 | 0,64 | 0,66 | 0,19 | 0,19 |
| Srednja promena od početne vrednosti | 0,31 | 0,22 | 0,30 | 0,19 | 0,43 | 0,34 |
| Telesna masad (kg) | ||||||
| Srednja početna vrednost | 106,11 | 106,50 | 98,73 | 98,17 | 95,14 | 95,65 |
| Srednja promena od početne vrednosti | 0,93 | 0,90 | 0,08 | 0,66 | 0,50 | 0,71 |
IGlar: insulin glargin 100 jedinica/mL
-
mITT (engl. modified intention-to-treat): modifikovana populacija koja je trebala da bude na terapiji
-
Razlika između lečenja: lek Toujeo– insulin glargin 100 jedinica/mL; [interval pouzdanosti od 95%]
-
Promena od početne vrednosti do 6. meseca (prema opaženom [engl. observed case])
-
Promena od početne vrednosti do poslednje vrednosti izmerene tokom glavnog 6-mesečnog razdoblja lečenja
Tablica 3 - Sažetak epizoda hipoglikemije u kliničkim ispitivanjima sprovedenima kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 i tipa 2
| Populacija pacijenta sa dijabetes melitusom | Dijabetes melitus tipa 1Pacijenti prethodno lečeni bazalnim insulinom | Dijabetes melitus tipa 2Pacijenti prethodno lečeni bazalnim insulinom | Dijabetes melitus tipa 2Pacijenti koji prethodno nisu bili lečeni insulinom ili koji su prethodno bili lečeni bazalnim insulinom | |||
| Lekovi ukombinovanoj primeni | Insulinski analog koji se primenjuje u vreme obroka | Insulinski analog koji se primenjuje u vreme obroka+/-metformin | Neinsulinski antihiperglikemici | |||
| Toujeo | IGlar | Toujeo | IGlar | Toujeo | IGlar | |
| Incidencija (%) teškea hipoglikemije (n/ukupan N) | ||||||
| Celokupno razdoblje | 6,6 (18/274) | 9,5 (26/275) | 5,0 (20/404) | 5,7 (23/402) | 1,0 (8/838) | 1,2 (10/844) |
| ispitivanjad | ||||||
| RR*: 0,69 [0,39; 1,23] | RR: 0,87 [0,48; 1,55] | RR: 0,82 [0,33; 2,00] | ||||
| Incidencija (%) potvrđeneb hipoglikemije (n/ukupan N) | ||||||
| Celokupno razdoblje | 93,1 (255/274) | 93,5 (257/275) | 81,9 (331/404) | 87,8 (353/402) | 57,6 (483/838) | 64,5 (544/844) |
| ispitivanja | ||||||
| RR: 1,00 [0,95;1,04] | RR: 0,93 [0,88; 0,99] | RR: 0,89 [0,83; 0,96] | ||||
| Incidencija (%) potvrđene noćnec hipoglikemije (n/ukupan N) | ||||||
| Od 9. nedelje do kraja razdoblja | 59,3 (162/273) | 56,0 (153/273) | 36,1 (146/404) | 46,0 (184/400) | 18,4 (154/835) | 22,5 (188/835) |
| ispitivanja | ||||||
| RR: 1,06 [0,92; 1,23] | RR: 0,79 [0,67; 0,93] | RR: 0,82 [0,68; 0,99] | ||||
IGlar: insulin glargin 100 jedinica/mL
a Teška hipoglikemija: epizoda koja zahteva pomoć druge osobe za aktivnu primenu ugljenih hidrata ili glukagona, ili preduzimanje drugih mera oživljavanja.
b Potvrđena hipoglikemija: svaka epizoda teške hipoglikemije i/ili hipoglikemija potvrđena koncentracijom glukoze u plazmi od ≤3,9 mmol/l.
c Noćna hipoglikemija: epizoda koja je nastupila između 00:00 i 05:59 sati
d 6-mesečno razdoblje lečenja
*RR: procenjen stepen rizika; [interval pouzdanosti od 95%]
Fleksibilno vreme doziranja
Bezbednost i efikasnost leka Toujeo sa fiksnim ili fleksibilnim vremenom primene procenjene su i u dva randomizovana, otvorena klinička ispitivanja u trajanju od 3 meseca. Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 2 (n=194) primali su lek Toujeo jedanput na dan (uveče), svaki dan u isto vreme (fiksno vreme primene) ili unutar 3 sata pre ili nakon uobičajenog vremena primene (fleksibilno vreme doziranja). Fleksibilno vreme primene nije uticalo na regulaciju glikemije niti na incidenciju hipoglikemije.
Antitela
Rezultati ispitivanja u kojima se lek Toujeo upoređivao sa insulinom glarginom jačine 100 jedinica/mL nisu ukazali na postojanje bilo kakve razlike u smislu nastanka antitela na insulin, efikasnosti, bezbednosti ili dozi bazalnog insulina.
Telesna masa
Kod pacijenata lečenih lekom Toujeo, srednja promena telesne mase primećena na kraju 6-mesečnog razdoblja bila je manja od 1kg (videti Tabele 1 i 2).
Rezultati ispitivanja progresije dijabetičke retinopatije
Dejstvo insulina glargina jačine 100 jedinica/mL (primenjenog jedanput dnevno) na dijabetičku retinopatiju ocenjen je u 5-godišnjem otvorenom kliničkom ispitivanju kontrolisanom NPH insulinom (NPH primenjen dvaput na dan) kod 1024 pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 2, kod kojih je progresija retinopatije za 3 ili više od 3 stepena na ETDRS skali (engl. Early Treatment Diabetic Retinopathy Study, ETDRS; studije ranog lečenja dijabetičke retinopatije) praćena na osnovu fotografije fundusa. Nije primećena značajna razlika u progresiji dijabetičke retinopatije kada se insulin glargin jačine 100 jedinica/mL uspoređivao sa NPH insulinom.
Ispitivanje dugoročne bezbednosti i efikasnosti
Studija ORIGIN (engl. Outcome Reduction with Initial Glargine Intervention; smanjenje ishoda uz početnu intervenciju insulinom glarginom) bila je multicentrično, randomizovano ispitivanje faktorijalnog dizajna 2x2, sprovedeno u 12537 ispitanika sa velikim kardiovaskularnim rizikom i poremećajem koncentracije glukoze natašte ili narušenom tolerancijom glukoze (12% ispitanika) ili dijabetes melitusom tipa 2 (lečenom
≤ 1 oralnim antidijabetikom) (88% ispitanika). Ispitanici su bili randomizovani (1:1) da primaju insulin glargin jačine 100 jedinica/mL (n=6264), titriran kako bi se postigla koncentracija glukoze u plazmi natašte od ≤ 95 mg/dL (5,3 mmol/L), ili standardno lečenje (n=6273).
Prvi od dva primarna ishoda efikasnosti bilo je vreme do prve pojave smrti zbog kardiovaskularnog uzroka, nesmrtonosnog infarkta miokarda ili nesmrtonosnog moždanog udara, a drugi od dvaju primarnih ishoda efikasnosti bilo je vreme do prve pojave bilo kojeg događaja povezanog sa prvim primarnim ishodom ili do postupka revaskularizacije (koronarnih, karotidnih ili perifernih krvnih sudova) ili hospitalizacije zbog insuficijencije srca.
Sekundarni ishod uključivao je smrtnost zbog bilo kog uzroka i kompozitni mikrovaskularni ishod.
Insulin glargin jačine 100 jedinica/mL nije promenio relativan rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti i kardiovaskularne smrtnosti u poređenju sa standardnim lečenjem. Nisu primećene razlike između insulina glargina i standardnog lečenja za dva primarna ishoda, za bilo koju meru koja je bila sastavni deo navedenih ishoda, smrtnost zbog bilo kojeg uzroka niti kompozitni mikrovaskularni ishod.
Srednja doza insulina glargina jačine 100 jedinica/mL na kraju ispitivanja bila je 0,42 jedinice/kg. Ispitanici su na početku ispitivanja imali medijanu vrednosti HbA1c od 6,4%, dok se medijana vrednosti HbA1c tokom lečenja kretala u rasponu od 5,9-6,4% u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL i od
6,2-6,6% u grupi koja je primala standardno lečenje tokom čitavoga razdoblja praćenja.
Stopa teške hipoglikemije (broj pogođenih ispitanika na 100 ispitanik-godina izloženosti) iznosila je 1,05 u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL i 0,30 u grupi koja je primala standardno lečenje, dok je stopa potvrđene hipoglikemije koja se nije smatrala teškom iznosila 7,71 u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL i 2,44 u grupi koja je primala standardno lečenje. Tokom ovog
6-godišnjeg ispitivanja, u 42% ispitanika u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL nije zabeležen nijedan događaj hipoglikemije.
Pri poslednjoj kontroli tokom lečenja zabeleženo je srednje povećanje telesne mase od 1,4 kg u odnosu na početnu vrednost u grupi koja je primala insulin glargin jačine 100 jedinica/mL kao i srednje smanjenje od 0,8 kg u odnosu na početnu vrednost u grupi koja je primala standardnu terapiju.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost leka Toujeo kod dece i adolescenata sa dijabetes melitusom tipa 1 ispitivani su u 1:1 randomizovanom kontrolisanom kliničkom ispitivanju otvorenog tipa u razdoblju od 26 nedelja (n=463).
Grupa pacijenata koja je primala lek Toujeo uključivala je 73 dece mlađe od 12 godina kao i 160 dece uzrasta od 12 godina ili starije. Lek Toujeo u dozi jedanom dnevno je pokazao slično smanjenje koncentracije HbA1c i glukoze natašte od početnih koncentracija do 26-e nedelje u poređenju sa insulinom glarginom 100 jedinica/mL.
Analiza odnosa doze i uticaja pokazala je da su, nakon početnog perioda titracije, doze prilagođene prema telesnoj masi veće kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih pacijenata u stanju ravnoteže.
Sveukupno, incidencija hipoglikemije bila je slična kod pacijenata iz bilo koje kategorije u obe lečene grupe, pri čemu je 97,9% pacijenta u grupi koja je primala lek Toujeo i 98,2% pacijenta u grupi koja je primala insulin glargin 100 jedinica/mL prijavilo barem jedan događaj. Slično tome, noćna hipoglikemija u grupi koja je primala lek Toujeo bila je uporediva sa grupom koja je primala insulin glargin 100 jedinica/mL. Procenat pacijenata koji su prijavili tešku hipoglikemiju bio je manji u grupi koja je primala lek Toujeo u poređenju sa grupom koja je primala insulin glargin 100 jedinica/mL i to 6% naspram 8,8%. Procenat pacijenata sa epizodama hiperglikemije sa ketozom bio je manji za lek Toujeo nasuprot insulina glargina 100 jedinica/mL i to 6,4% nasuprot 11,8%. Nisu utvrđeni bezbednosni problemi sa lekom Toujeo s obzirom na štetne događaje i standardne bezbednosne parametre. Stvaranje antitela bilo je retko i nije imalo klinički uticaj. Podaci o efikasnosti i bezbednosti za pedijatrijske pacijente sa dijabetes melitusom tipa 2 ekstrapolirani su iz podataka za adolescentne i odrasle pacijente sa dijabetes melitusom tipa 1 i odrasle pacijente sa dijabetes melitusom tipa 2. Rezultati podržavaju primenu leka Toujeo kod pedijatrijskih pacijenta sa dijabetes melitusom tipa 2.
Resorpcija i distribucija
Nakon supkutane injekcije leka Toujeo kod zdravih osoba i pacijenta sa dijabetesom, koncentracije insulina u serumu ukazivale su na sporiju i dužu resorpciju, koja je za posledicu imala profil koncentracije kroz vreme sa manjim i postojanijim vrednostima (engl. flatter time-contretation profile), u poređenju sa insulinom glarginom jačine 100 jedinica/mL.
Farmakokinetički profili bili su u skladu sa farmakodinamičkom aktivnošću leka Toujeo.
Stanje ravnoteže unutar terapijskog raspona postiže se nakon 3-4 dana svakodnevne primene leka Toujeo.
Nakon supkutane primene leka Toujeo, intraindividualna varijabilnost, koja se definiše kao koeficijent varijacije za izloženost insulinu tokom 24 sata, bila je mala u stanju ravnoteže (17,4%).
Biotransformacija
Insulin glargin se nakon supkutane primene brzo metaboliše na karboksilnim krajevima beta lanca, pri čemu nastaju dva aktivna metabolita: M1 (21A-Gly-insulin) i M2 (21A-Gly-des-30B-Thr-insulin). Glavni cirkulišući metabolit u plazmi je M1. Izloženost metabolitu M1 raste sa porastom primenjene doze insulina glargina. Farmakokinetički i farmakodinamički nalazi pokazuju da je dejstvo supkutane injekcije insulina glargina primarno zasnovano na izloženosti metabolitu M1. Kod najvećeg broja ispitanika, prisustvo insulin glargina i metabolita M2 nije detektovano, a i u slučaju detekcije, zabeležene koncentracije bile su nezavisne od primenjene doze insulina glargina.
Eliminacija
Poluvreme eliminacije insulina glargina i humanog insulina nakon intravenske primene bio je uporediv.
Poluvreme eliminacije leka Toujeo nakon supkutane primene određuje brzina resorpcije iz potkožnog tkiva. Poluvreme eliminacije leka Toujeo nakon supkutane injekcije iznosi 18-19 sati, nezavisno od doze.
Pedijatrijska populacija
Populaciona farmakokinetička analiza za lek Toujeo sprovedena je na osnovi podataka o koncentraciji njegovog glavnog metabolita M1 koristeći podatke dobijene od 75 pedijatrijskih ispitanika (uzrasta od 6 do 18 godina) sa dijabetes melitusom tipa 1. Telesna masa utiče na klirens leka Toujeo na nelinearan način. Kao posledica, izloženost (PIK) kod pedijatrijskih pacijenata je malo manja u poređenju sa odraslim pacijentima kod primene jednake doze prilagođene prema telesnoj masi.
Farmaceutski podaci - Toujeo 300j
Cink-hlorid; Metakrezol; Glicerol;
Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH); Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); Voda za injekcije.
Lek Toujeo se ne sme mešati ni razblaživati ni sa jednim drugim insulinom niti drugim lekovima. Mešanje ili razblaživanje leka Toujeo menja njegov profil delovanja, a mešanje dovodi i do precipitacije.
30 meseci.
Rok upotrebe nakon prve upotrebe pena:
Lek se može čuvati najduže 6 nedelja na temperaturi do 30°C, zaštićen od direktnog izvora toplote i direktne svetlosti. Napunjeni injekcioni pen u upotrebi ne sme se čuvati u frižideru. Nakon svake injekcije, zatvarač pena se mora vratiti na pen radi zaštite od svetlosti.
Pre prve upotrebe
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).
Ne zamrzavati i ne stavljati neposredno uz pregradu za zamrzavanje ili rashladni uložak. Napunjeni injekcioni pen čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Nakon prve upotrebe ili rezervni penovi sa uloškom
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je uložak (bezbojno staklo tip I) sa sivim klipom (bromobutil guma) i aluminijumskom kapicom sa insertovanim čepom (čep je od sintetske izopren gume sa spoljašnje strane i bromobutil gume u kontaktu sa proizvodom).
Uložak je ugrađen u injekcioni pen SoloStar, za jednokratnu upotrebu. Jedan uložak sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 napunjena injekciona pena SoloStar i Uputstvo za lek.
Igle nisu uključene u pakovanje.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Pre prve upotrebe, napunjeni injekcioni pen se mora držati na sobnoj temperaturi najmanje 1 sat.
Pre upotrebe napunjenog injekcionog pena Toujeo SoloStar, mora se pažljivo pročitati uputstvo za upotrebu koje je sastavni deo Uputstva za lek. Napunjeni injekcioni pen Toujeo se mora koristiti u skladu sa preporukama navedenim u tom uputstvu za upotrebu (videti odeljak 4.2).
Uputiti pacijenta kako da napravi test bezbednosti, kao što je opisano u koraku 3 uputstva za upotrebu. Ako ne napravi test bezbednosti, možda se neće isporučiti celokupna doza. Ako se ovo dogodi, pacijent treba da poveća učestalost proveravanja koncentracije glukoze u krvi i možda će morati da primeni dodatni insulin.
Uložak treba pregledati pre upotrebe. Uložak se sme upotrebiti samo ako je rastvor bistar, bezbojan, vodenast i ako nema vidljivih čvrstih čestica. S obzirom na to da je lek Toujeo bistar rastvor, nije ga potrebno resuspendovati pre upotrebe.
Pre svake injekcije mora se uvek proveriti nalepnica na insulinu kako ne bi došlo do medicinskih grešaka zbog zamene leka Toujeo i drugih insulina. Jačina „300“ istaknuta je na nalepnici bojom meda (videti odeljak 4.4).
Pacijente treba uputiti da prozorčić za prikaz doze na napunjenom injekcionom penu Toujeo SoloStar pokazuje broj jedinica leka Toujeo koje će se injicirati. Nije potrebno preračunavati dozu.
-
Toujeo SoloStar napunjeni injekcioni pen sadrži 450 jedinica leka Toujeo. Isporučuje doze od 1-80 jedinica po injekciji, u koracima od 1 jedinice.
-
Ukoliko nisu napravljeni testovi bezbednosti pre prve primene novog pena, može se isporučiti manja doza insulina.
Špric se nikad ne sme koristiti za izvlačenje leka Toujeo iz uloška koji se nalazi u napunjenom injekcionom penu SoloStar, jer u suprotnom može doći do teškog predoziranja (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.9).
Pre svake injekcije mora se pričvrstiti nova sterilna igla. Igle se moraju baciti odmah nakon upotrebe. Ponovljena upotreba igala povećava rizik od začepljenja igle, što može dovesti do primene manje ili veće doze leka. Upotreba nove sterilne igle ujedno smanjuje rizik od kontaminacije i infekcije. U slučaju začepljenja igle, pacijenti se moraju pridržavati uputstva opisanih u 3. koraku uputstva za upotrebu, koje se nalazi u Uputstvu za lek (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Upotrebljene igle se moraju odložiti u neprobojan kontejner ili uništiti u skladu sa lokalnim propisima. Prazni penovi se nikada ne smeju ponovo upotrebiti i moraju se propisno zbrinuti.
Da bi se sprečio mogući prenos bolesti, isti insulinski pen nikada ne sme koristiti više osoba, čak ni kada se zameni igla (videti odeljak 4.2).