Ovitrelle® 250mcg/0.5mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Lek Ovitrelle je indikovan u terapiji:

• Odraslih žena kod kojih se izvodi superovulacija pre postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja (BMPO), kao što je in vitro fertilizacija (IVF): lek Ovitrelle se primenjuje da pokrene finalno sazrevanje folikula i luteinizaciju nakon stimulacije rasta folikula;

• Anovulatornih ili oligoovulatornih odraslih žena: lek Ovitrelle se primenjuje da pokrene ovulaciju i luteinizaciju kod anovulatornih ili oligoovulatornih pacijentkinja nakon stimulacije rasta folikula.

Terapija lekom Ovitrelle treba da se sprovodi pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju problema fertiliteta.

Doziranje:

Maksimalna doza iznosi 250 mikrograma. Potrebno je primenjivati sledeći režim doziranja:

• Žene kod kojih se izvodi superovulacija pre postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja (BMPO), kao što je in vitro fertilizacija (IVF):

  Jedan napunjeni injekcioni pen leka Ovitrelle (250 mikrograma) se daje 24 do 48 sati nakon poslednjeg davanja preparata folikulostimulirajućeg hormona (FSH) ili preparata humanog menopauzalnog gonadotropina (hMG), tj. kada se postigne optimalna stimulacija rasta folikula.

• Anovulatorne ili oligoovulatorne žene:

Jedan napunjeni injekcioni pen leka Ovitrelle (250 mikrograma) se daje 24 do 48 sati nakon što se postigne optimalna stimulacija rasta folikula. Pacijentkinji se preporučuje da ima seksualni odnos na dan i dan nakon primene injekcije leka Ovitrelle.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Bezbednost, efikasnost i farmakokinetika leka Ovitrelle kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre nisu utvrđene.

Pedijatrijska populacija

Nema relevantne primene leka Ovitrelle u pedijatrijskoj populaciji. Način primene

Za supkutanu primenu. Samo pacijentkinje koje su adekvatno obučene i kojima je dostupan savet stručnjaka mogu samostalno da primenjuju lek Ovitrelle.

Lek Ovitrelle je namenjen samo za jednokratnu primenu.

Za uputstvo o primeni leka u napunjenom injekcionom penu, videti odeljak 6.6 i „Uputstvo za upotrebu“ koje je priloženo u kutiji leka.

• preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• tumori hipotalamusa i hipofize

• uvećanje jajnika ili cista koji nisu povezani sa sindromom policističnih jajnika

• ginekološka krvarenja nepoznate etiologije

• karcinom jajnika, materice ili dojke

• aktivni tromboembolijski poremećaji.

  Lek Ovitrelle se ne sme koristiti kod stanja kada se efikasan odgovor ne može dobiti, kao npr.:

• primarna insuficijencija jajnika

• malformacije polnih organa inkompatibilne sa trudnoćom

• fibroidni tumori uterusa inkompatibilni sa trudnoćom

• žene u postmenopauzi.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost biološkog leka, naziv i broj serije primenjenog proizvoda treba da budu jasno zabeleženi.

Opšte preporuke

Pre početka terapije, infertilitet para treba da bude ocenjen kao ogovarajući, a navodne kontraindikacije za trudnoću procenjene. Pre svega, pacijente treba ispitati na postojanje hipotiroidizma, adrenokortikalne deficijencije, hiperprolaktinemije i tumora hipofize ili hipotalamusa kao i dati specifičnu odgovarajuću terapiju.

Nema kliničkog iskustva sa lekom Ovitrelle u lečenju drugih stanja (insuficijencija žutog tela ili poremećaji kod muškaraca), stoga, primena leka Ovitrelle nije indikovana u ovim stanjima.

Sindrom hiperstimulacije jajnika (engl. Ovarian hyperstimulation syndrome, OHSS)

Određeni stepen uvećanja jajnika je očekivani efekat kontrolisane stimulacije jajnika. Češći je kod žena sa sindromom policističnih jajnika i obično prolazi bez lečenja.

Za razliku od nekomplikovanog povećanja jajnika, OHSS je stanje koje se može manifestovati povećanim stepenom ozbiljnosti. Uključuje izraženo povećanje jajnika, velike vrednosti polnih steroidnih hormona u serumu i povećanje vaskularne propustljivosti, što može rezultirati nakupljanjem tečnosti u peritonealnoj, pleuralnoj i retko, u perikardijalnim šupljinama.

Simptomi blagog OHSS mogu uključivati bol u abdomenu, nelagodnost i distenziju abdomena i uvećane jajnike. Simptomi umerenog OHSS mogu biti i mučnina, povraćanje, ultrazvučna potvrda dijagnoze ascitesa ili izrazitog uvečanja jajnika.

Teški OHSS uključuje i simptome poput ozbiljnog uvećanja jajnika, povećanja telesne mase, dispneje ili oligurije. Klinička procena može otkriti znake kao što su hipovolemija, hemokoncentracija, poremećena ravnoteža elektrolita, ascites, pleuralni izliv ili akutni plućni distres. Veoma retko, teški OHSS može biti praćen komplikacijama kao što su torzija jajnika ili trombembolijski događaji, kao što su plućna embolija, ishemijski moždani udar ili infarkt miokarda.

Nezavisni faktori rizika za nastanak OHSS uključuju mlađu životnu dob, mršavost, sindrom policističnih jajnika, veće doze egzogenih gonadotropina, velike apsolutne ili brzorastuće vrednosti estradiola u serumu i prethodne epizode OHSS, veliki broj folikula jajnika u razvoju i veliki broj oocita dobijenih u ciklusima BMPO.

Pridržavanje preporučenih doza leka Ovitrelle i režima primene može smanjiti rizik od hiperstimulacije jajnika. Da bi se faktori rizika rano identifikovali, preporučuje se praćenje ciklusa stimulacije ultrazvučnim pregledima, kao i merenjima estradiola.

Postoje dokazi koji ukazuju na to da hCG ima ključnu ulogu u pokretanju OHSS i da taj sindrom može postati ozbiljniji i dugotrajniji ako dođe do trudnoće. Prema tome, ako se pojave znaci hiperstimulacije jajnika, preporučuje se obustava terapije hCG-om, a pacijentkinje treba posavetovati da se uzdrže od polnog odnosa ili da koriste barijerne kontraceptivne metode tokom najmanje 4 dana.

Kako OHSS može brzo napredovati (u roku od 24 sata) ili tokom nekoliko dana i postati ozbiljan medicinski događaj, pacijentkinje treba pratiti tokom najmanje dve nedelje nakon primene hCG.

Blagi ili umereni OHSS obično se spontano povlači. Ako dođe do razvoja teškog oblika OHSS, preporučuje se da se lečenje gonadotropinima obustavi, a pacijentkinju treba hospitalizovati i započeti odgovarajuću terapiju.

Višestruke trudnoće

Kod pacijentkinja koje se podvrgavaju indukcijama ovulacije, incidenca višestrukih trudnoća i porođaja je povećana u poređenju sa prirodnim začećem. Većina višestrukih začeća su blizanci.Višeplodne trudnoće, pogotovo one sa većim brojem plodova, nose povećan rizik od neželjenih materinskih i perinatalnih ishoda.

Da bi se smanjio rizik od višeplodnih trudnoća sa većim brojem plodova, preporučuje se pažljivo praćenje odgovora jajnika. Kod pacijentkinja koje se podvrgavaju BMPO postupcima, rizik od višeplodne trudnoće uglavnom je povezan sa brojem zamenjenih embriona, njihovim kvalitetom i starosnom dobi pacijentkinje.

Gubitak trudnoće

Incidenca gubitka trudnoće spontanim pobačajem ili abortusom je veća kod pacijentkinja koje su podvrgnute stimulaciji rasta folikula kako bi se podstakla ovulacija ili BMPO nego nakon prirodnog začeća.

Ektopična trudnoća

Žene koje u anamnezi imaju bolesti jajovoda u povećanom su riziku od ektopične trudnoće, bilo da se trudnoća postiže spontanim začećem ili lečenjem plodnosti. U ovoj populaciji je prijavljena veća prevalenca ektopičnih trudnoća posle BMPO u odnosu na opštu populaciju.

Kongenitalne malformacije

Prevalenca kongenitalnih malformacija posle BMPO može da bude neznatno viša nego nakon spontanog začeća. Smatra se da je ovo posledica razlike u roditeljskim karakteristikama (npr. starost majke, karakteristike sperme) i veće incidence višestrukih trudnoća.

Tromboembolijski događaji

Kod žena sa nedavnom tromboembolijskom bolešću ili kod žena sa opšte prepoznatim faktorima rizika za tromboembolijske događaje, kao što su lična ili porodična anamneza, terapija gonadotropinima može još više povećati rizik od pogoršanja ili pojave takvih događaja. Kod ovih žena, koristi od primene gonadotropina treba uporediti sa rizicima. Takođe treba imati u vidu i da trudnoća sama po sebi, baš kao i OHSS, takođe nosi povećani rizik od tromboembolijskih događaja.

Neoplazme reproduktivnog sistema

Postoje izveštaji o pojavi neoplazmi jajnika i drugih delova reproduktivnog sistema, benignih i malignih, kod žena koje su bile podvrgnute višestrukim režimima lečenja neplodnosti. Još uvek nije utvrđeno da li lečenje gonadotropinima povećava rizik od razvoja ovih tumora kod neplodnih žena.

Interferencije sa analizama seruma ili urina

Nakon primene, lek Ovitrelle može u periodu do 10 dana interferirati sa imunskim određivanjem hCG-a u serumu ili urinu, što može dovesti do lažno pozitivnog testa na trudnoću. Pacijentkinje je potrebno o ovome informisati.

Sadržaj natrijuma

Lek Ovitrelle sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcija leka Ovitrelle i drugih lekova, a tokom terapije hCG-om nisu zabeležene klinički značajne interakcije sa lekovima.

Trudnoća

Ne postoji indikacija za primenu leka Ovitrelle tokom trudnoće. Podaci o ograničenom broju izloženih trudnoća ne ukazuju na povećani rizik od malformacija ili feto/neonatalne toksičnosti. Nisu sprovedene reproduktivne studije sa horiogonadotropinom alfa na životinjama (videti odeljak 5.3). Nije poznat mogući rizik kod ljudi.

Dojenje

Lek Ovitrelle nije indikovan za primenu tokom dojenja. Nema podataka o izlučivanju horiogonadotropina alfa u mleko.

Plodnost

Lek Ovitrelle je indikovan za lečenje neplodnosti (videti odeljak 4.1)

Lek Ovitrelle nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

U komparativnim studijama sa različitim dozama leka Ovitrelle, otkriveno je da sindrom hiperstimulacije jajnika, povezan sa primenom leka Ovitrelle, zavisi od doze. Sindrom hiperstimulacije jajnika primećen je kod približno 4% pacijentkinja lečenih lekom Ovitrelle. Težak oblik sindroma hiperstimulacije jajnika prijavljen je kod manje od 0,5% pacijentkinja (videti odeljak 4.4).

Spisak neželjenih reakcija

Učestalost pojavljivanja neželjenih reakcija definisana je na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10 000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retko: blage do teške reakcije preosetljivosti uključujući osip, anafilaktičke reakcije i šok.

Poremećaji nervnog sistema

Često: glavobolja

Vaskularni poremećaji

Veoma retko: tromboembolija (povezana ili nepovezana sa OHSS)

Gastrointestinalni poremećaji

Često: bol u abdomenu, distenzija abdomena, mučnina, povraćanje Povremeno: nelagodnost u abdomenu, dijareja

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Često: OHSS blagog ili umerenog oblika Povremeno: OHSS teškog oblika

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: reakcije na mestu primene injekcije

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija fax: +381 (0)11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Efekti predoziranja lekom Ovitrelle nisu poznati. Bez obzira na to, postoji mogućnost da se kao rezultat prekomernog doziranja javi sindrom ovarijalne hiperstimulacije (OHSS) (videti odeljak 4.4).