Berlithion® 600 ED 600mg/24mL koncentrat za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Berlithion 600mg/24mL
Parestezije kod dijabetesne polineuropatije.
Lek Berlithion 600 ED je indikovan kod odraslih.
Doziranje
Pri izraženim parestezijama kod dijabetesne polineuropatije, kod odraslih se preporučuje intravenska aplikacija u dozi od 24 mL (1 ampula leka Berlithion 600 ED) koncentrata za rastvor za infuziju dnevno (što odgovara 600 mg tioktinske kiseline/dan).
Način primene
Posle razblaživanja, koncentrat za rastvor za infuziju se primenjuje intravenski u inicijalnoj fazi terapije, tokom 2-4 nedelje.
Intravenska primena leka trebalo bi da bude u obliku kratkotrajne infuzije u trajanju od najmanje 30 minuta, rastvorom dobijenim posle rastvaranja sadržaja 1 ampule leka Berlithion 600 ED u 250 mL 0,9%-tnog (fiziološkog) rastvora natrijum- hlorida. Zbog osetljivosti aktivne supstance na svetlost, rastvor za infuziju treba pripremati neposredno pre primene. Pripremljeni rastvor za infuziju se mora zaštititi od svetla aluminijumskom folijom. Rastvor za infuziju, koji je zaštićen od svetlosti, stabilan je 6 sati. Potrebno je osigurati da je vreme trajanja infuzije najmanje 30 minuta.
Za nastavak terapije koristi se tioktinska kiselina oralno u dozi od 300-600 mg/dan. Pedijatrijska populacija
Deca i adolescenti ne treba da koriste lek Berlithion 600 ED (videti odeljak 4.4). Optimalna terapija dijabetesa predstavlja osnovnu terapiju dijabetesne polineuropatije.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Uz parenteralnu primenu tioktinske kiseline primećene su reakcije preosetljivosti, sve do razvoja anafilaktičkog šoka (videti odeljak 4.8). U skladu sa tim, pacijenti moraju biti pod nadzorom. U slučaju pojave ranih simptoma (svrab, mučnina, malaksalost, itd.) terapija se mora odmah prekinuti i mogu biti potrebne dalje terapijske mere.
Slučajevi autoimunog insulinskog sindroma (engl. Insulin Autoimmune Syndrome, IAS) zabeleženi su tokom terapije tioktinskom kiselinom. Kod pacijenata sa genotipom humanog leukocitarnog antigena kao što su HLA-DRB1*04:06 i HLA-DRB1*04:03 aleli, postoji veća mogućnost pojave IAS u slučaju primene tioktinske kiseline. HLA-DRB1*04:03 alel (verovatnoća pojave IAS, unakrsni odnos 1,6) posebno se javlja kod pripadnika bele rase, sa većom učestalošću u južnoj u odnosu na severnu Evropu. Alel HLA- DRB1*04:06 (verovatnoća pojave IAS, unakrsni odnos 56,6) javlja se sa većom učestalošću kod pacijenata u Japanu i Koreji.
IAS je potrebno uzeti u obzir u diferencijalnoj dijagnostici spontane hipoglikemije kod pacijenata koji koriste tioktinsku kiselinu (videti odeljak 4.8).
Pedijatrijska populacija:
Lek Berlithion 600 ED ne treba primenjivati kod dece i adolescenata, s obzirom na to da ne postoje klinička iskustva.
Istovremena primena leka Berlithion 600 ED i cisplatina može dovesti do izostanka efekta cisplatina.
Tioktinska kiselina može intenzivirati hipoglikemijski efekat insulina ili oralnih antidijabetika. Zato je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku terapije tioktinskom kiselinom. U nekim slučajevima, može biti potrebno da se smanji doza insulina ili oralnog antidijabetika u cilju izbegavanja razvoja simptoma hipoglikemije.
Napomena:
Redovno konzumiranje alkohola predstavlja značajan faktor rizika za razvoj i napredovanje kliničke slike neuropatije, te se time može umanjiti uspeh terapije lekom Berlithion 600 ED. Zbog toga uvek preporučuje da pacijenti sa dijabetesnom polineuropatijom što je moguće više izbegavaju konzumiranje alkohola. To se odnosi i na periode u kojima se ovaj lek ne koristi.
Plodnost
Ispitivanja reproduktivne toksičnosti nisu pokazala bilo kakav uticaj na plodnost.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama nisu pokazala direktnu ili indirektnu reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek Berlithion 600 ED se može koristiti u trudnoći samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.
Dojenje
Nema podataka o tome da li se tioktinska kiselina/metaboliti izlučuju u majčino mleko.
Potrebno je odlučiti da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju lekom Berlithion 600, uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije za ženu.
Berlithion 600 ED nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.
Neželjena dejstva su navedena prema sledećoj konvenciji o učestalosti:
| Veoma često | ≥1/10 |
| Često | ≥1/100 do <1/10 |
| Povremeno | ≥1/1000 do <1/100 |
| Retko | ≥1/10000 do <1/1000 |
| Veoma retko | <1/10000 |
| Nepoznato | Ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka |
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Veoma retko: purpura i trombopatije nakon intravenske primene tioktinske kiseline.
Poremećaji imunskog sistema
Nepoznato: autoimuni insulinski sindrom (videti odeljak 4.4.).
Mogu nastati i alergijske reakcije na koži sa urtikarijom, svrabom, ekcemom i osipom, kao i sistemske reakcije sve do šoka.
Poremećaji nervnog sistema
Veoma retko: promenjeno ili poremećeno čulo ukusa.
Konvulzije ili diplopija nakon intravenske primene tioktinske kiseline.
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Često: pritisak u glavi i otežano disanje, koji se spontano povlače, mogu se javiti nakon brze intravenske injekcije.
Veoma retko: reakcije na mestu primene.
Veoma retko: hipoglikemija usled poboljšanog iskorišćavanja glukoze. Prijavljeni su simptomi slični hipoglikemiji, koji uključuju vrtoglavicu, znojenje, glavobolju i poremećaje vida.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
Faks: +381 (0)11 39 51 131
Website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Usled predoziranja se mogu javiti mučnina, povraćanje i glavobolja.
Ozbiljne intoksikacije, u pojedinim slučajevima sa smrtnim ishodom, mogu se javiti usled slučajne ili suicidalne ingestije doza između 10 i 40 g tioktinske kiseline u kombinaciji sa alkoholom. Klinička slika intoksikacije se u početku može ispoljiti kao psihomotorna agitacija ili pomračenje svesti, što tipično progredira do generalizovanih konvulzija i laktatne acidoze. Hipoglikemija, šok, rabdomioliza, hemoliza, diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK), depresija koštane srži i i višestruko otkazivanje organa, opisani su kao posledice intoksikacije visokim dozama tioktinske kiseline.
Terapijske mere u slučaju intoksikacije:
Čak i ako se samo sumnja na značajnu intoksikaciju tioktinskom kiselinom (npr. > 80 mg/kg telesne mase kod odraslih i > 50 mg/kg telesne mase kod dece), pacijenta treba odmah hospitalizovati i primeniti opšte mere terapije akcidentalnih intoksikacija (npr. izazivanje povraćanja, gastrična lavaža, davanje aktivnog uglja). Terapija generalizovanih konvulzija, laktatne acidoze i drugih životno ugrožavajućih posledica trovanja, mora biti po principima savremene intenzivne terapije i mora biti simptomatska. Do sada nije potvrđena korist od hemodijalize, hemoperfuzije ili tehnike filtracije u cilju uklanjanja tioktinske kiseline iz krvi.
Farmakološki podaci - Berlithion 600mg/24mL
Farmakoterapijska grupa: Ostali proizvodi koji deluju na bolesti digestivnog sistema i metabolizma
ATC šifra: A16AX01
Tioktinska kiselina je vitaminu slična ali endogeno stvorena supstanca sa koenzimskom funkcijom u procesu oksidativne dekarboksilacije alfa-keto kiselina.
Usled hiperglikemije izazvane dijabetes melitusom, dolazi do vezivanja glukoze za matriks proteina u krvnim sudovima i do formiranja tzv. „krajnjih proizvoda uznapredovale glikozilacije”.
Ovaj proces dovodi do smanjenja endoneuralnog protoka krvi i do endoneuralne hipoksije/ishemije, koja je povezana sa povećanim stvaranjem slobodnih radikala koji oštećuju periferne nerve. Takođe je uočeno i smanjenje koncentracije antioksidanasa, kao što je glutation u perifernim nervima.
U ispitivanjima na pacovima tioktinska kiselina je stupala u interakciju sa tim biohemijskim procesima ubrzanim u slučaju streptozocinom izazvanog dijabetesa, smanjujući stvaranje krajnjih proizvoda glikozilacije, poboljšavajući endoneuralni protok krvi i povećavajući fiziološke antioksidativne nivoe glutationa. Ona takođe deluje i kao antioksidans za slobodne kiseonične radikale u nervima pacijenata sa dijabetesom.
Ovi efekti uočeni u eksperimentalnim uslovima navode na zaključak da tioktinska kiselina može poboljšati funkcionalnost perifernih nerava. To se odnosi na senzorne poremećaje kod diabetesne polineuropatije, koji se mogu ispoljiti kao dizestezije i parestezije kao što su npr: peckanje, bol, osećaj utrnulosti i mravinjanja.
Kao dopuna dosadašnjih kliničkih iskustava u simptomatskom lečenju dijabetesne polineuropatije tioktinskom kiselinom, u multicentričnom, placebo kontrolisanom ispitivanju sprovedenom 1995. godine utvrđeni su povoljni efekti tioktinske kiseline na ispitivane simptome: peckanje, parestezije, osećaj utrnulosti i bol.
Tioktinska kiselina izrazito je podložna efektu prvog prolaska kroz jetru. Postoje značajne interindividualne fluktuacije sistemske raspoloživosti tioktinske kiseline. Tioktinska kiselina se biotransformiše oksidacijom bočnog lanca i konjugacijom, i uglavnom se izlučuje renalnim putem.
Poluvreme eliminacije tioktinske kiseline u plazmi kod ljudi je približno 25 minuta, a ukupni klirens iz plazme je 10-15 mL/min/kg. Nakon 30-minutne infuzije doze od 600 mg tioktinske kiseline postiže se
koncentracija u plazmi od 20 mikrograma/mL. U ispitivanjima sprovedenim na životinjama (pacovi, psi), pomoću radioaktivnog obeleževanja, dokazano je da se 80 do 90 % ukupne doze izlučuje renalnim putem i to uglavnom u obliku metabolita. Takođe i kod ljudi, samo male količine izlučene nepromenjene supstance se nalaze u urinu. Biotransformacija se najvećem delom odvija putem oksidativnog skraćenjivanja bočnog lanaca (beta-oksidacija) i/ili S-metilacijom odgovarajućih tiolskih grupa.
Tioktinska kiselina reaguje in vitro sa kompleksima jona metala (npr. sa cisplatinom). Tioktinska kiselina formira slabo rastvorljive komplekse sa molekulima šećera.
Farmaceutski podaci - Berlithion 600mg/24mL
Tioktinska kiselina in vitro reaguje sa kompleksima jona metala (npr. sa cisplatinom).
Tioktinska kiselina formira slabo rastvorljive komplekse sa molekulima šećera (npr. rastvor fruktoze).
Lek Berlithion 600 ED, inkompatibilan je sa rastvorom glukoze, Ringerovim rastvorom i rastvorima za koje se zna da reaguju sa SH grupama ili disulfidnim mostovima.
Za pripremu rastvora za intravensku upotrebu leka Berlithion 600 ED sme se koristiti isključivo fiziološki rastvor natrijum-hlorida.
3 godine.
Nakon prvog otvaranja, odnosno razblaživanja fiziološkim rastvorom (0,9% rastvor natrijum-hlorida) rastvor je potrebno odmah upotrebiti. Rastvor za infuziju mora biti zaštićen od svetlosti.
Unutrašnje pakovanje je ampula od tamnog stakla (hidrolitička otpornost tip I – Ph.Eur.), koja sadrži 24 mL koncentrata za rastvor za infuziju.
Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 plastični uložak sa 5 ampula (5 x 24 mL) i Uputstvo za lek.
