Aldara™ 50mg/g krem
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Aldara 50mg/g
Krem sa imikvimodom je indikovan za lokalnu terapiju:
-
spoljašnjih genitalnih i perianalnih bradavica (condylomata acuminata) kod odraslih pacijenata,
-
malih površinskih karcinoma bazalnih ćelija kože (engl. superficial basal cell carcinomas, sBCCs) kod odraslih pacijenata,
-
klinički tipičnih, nehiperkeratotičnih, nehipertrofičnih aktiničnih keratoza (AK) na licu ili temenu kod odraslih imunokompetentnih pacijenata, kada veličina i broj lezija ograničavaju efikasnost i/ili primenljivost krioterapije, a druge lokalne metode lečenja su kontraindikovane ili manje pogodne.
Doziranje
Učestalost primene i trajanje lečenja imikvimod kremom zavisi od indikacija. Spoljašnje genitalne bradavice kod odraslih pacijenata:
Imikvimod krem se nanosi 3 puta nedeljno (npr: ponedeljkom, sredom i petkom; ili utorkom, četvrtkom i subotom) pred spavanje. Na koži mora ostati 6-10 sati. Lečenje imikvimod kremom treba nastaviti dok ne nestanu vidljive genitalne i perianalne bradavice ili maksimalno 16 nedelja po epizodi pojavljivanja bradavica.
Za količinu krema koja se nanosi pogledajte odeljak 4.2. „Način primene“. Površinski karcinom bazalnih ćelija kod odraslih pacijenata:
Imikvimod krem se nanosi 6 nedelja, 5 puta nedeljno (npr. od ponedeljka do petka) pred odlazak na spavanje i ostavi se da deluje na koži oko 8 sati.
Za količinu koja se nanosi, pogledajte odeljak 4.2 „Način primene“. Aktinične keratoze kod odraslih pacijenata
Početak i praćenje lečenja treba da bude pod nadzorom lekara. Imikvimod krem se nanosi 3 puta nedeljno (npr.: ponedeljak, sreda i petak) tokom 4 nedelje pre odlaska na spavanje i ostavi se da deluje na koži oko 8 sati. Potrebno je naneti dovoljno krema da prekrije područje koje se leči. Nakon perioda bez terapije od četiri nedelje potrebno je pregledati tretirano područje da se ustanovi da li su AK nestale. Ukoliko AK na lečenom području nisu nestale, potrebno je ponoviti lečenje za naredne 4 nedelje.
Maksimalna preporučena doza je jedna kesica.
Potrebno je prekinuti lečenje ukoliko dođe do pojave prekomerne lokalne zapaljenske reakcije na koži (videti odeljak 4.4) ili se uoči infekcija na području primene krema. Ukoliko se razvije infekcija na mestu primene krema, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere lečenja. Svaki period lečenja ne sme biti duži od 4 nedelje, čak ni u slučaju da se propusti ili privremeno prekine primena krema.
Ukoliko se na kontrolnom pregledu 8 nedelja nakon poslednjeg 4-nedeljnog lečenja utvrdi da na lečenim lezijama nije postignut kompletan terapijski odgovor, može se razmotriti produžetak terapije lekom Aldara za dodatne 4 nedelje.
Preporučuje se primena druge terapije ukoliko se na lečenim lezijama ne postiže odgovarajući odgovor na terapiju lekom Aldara.
Lezije aktinične keratoze koje su nestale nakon jednog ili dva ciklusa lečenja i koje su se naknadno ponovo pojavile, mogu biti ponovo lečene lekom Aldara tokom jednog ili dva dodatna ciklusa, nakon pauze u lečenju od najmanje 12 nedelja (videti odeljak 5.1).
Podaci koji se odnose na sve indikacije:
Ukoliko se propusti primena krema, pacijent treba da nanese krem čim se seti, a zatim da nastavi primenu po uobičajenom rasporedu. Međutim, krem ne sme da se nanosi više od jednom dnevno.
Pedijatrijska populacija
Upotreba kod dece se ne preporučuje. Nema podataka o primeni imikvimoda kod dece i adolescenata u odobrenim indikacijama.
Lek Aldara ne sme da se koristi kod dece sa molluscum contagiosum zbog izostanka efikasnosti u ovoj indikaciji. (videti odeljak 5.1).
Način primene
Spoljašnje genitalne bradavice:
Imikvimod krem treba da se nanese u tankom sloju na čisto područje sa bradavicama i treba da se utrlja dok koža ne upije krem. Krem naneti samo na zahvaćeno područje i treba izbegavati nanošenje na unutrašnje površine. Imikvimod krem treba nanositi pred spavanje. Tokom 6-10 sati koliko traje delovanje leka, potrebno je izbegavati tuširanje i kupanje. Nakon ovog perioda, važno je odstraniti imikvimod krem blagim sapunom i vodom. Prekomerno nanošenje krema ili produžen kontakt sa kožom, može da dovede do teških reakcija na mestu primene (videti odeljke 4.4, 4.8 i 4.9). Kesica za jednokratnu upotrebu je dovoljna da pokrije područje od 20 cm2. Kesice koje su jednom otvorene, ne treba ponovo upotrebljavati. Ruke je potrebno temeljno oprati pre i nakon nanošenja krema.
Neobrezani muškarci pri lečenju bradavica na koži penisa, moraju svakog dana povući kožicu unazad i dobro oprati to područje (videti odeljak 4.4).
Površinski karcinom bazalnih ćelija:
Pre nanošenja imikvimod krema, pacijenti treba da operu područje koje se leči sa blagim sapunom i vodom i dobro osuše. Naneti dovoljno krema da se prekrije područje koje se leči, uključujući i 1 cm kože oko tumora. Krem se utrljava u područje koje se leči sve dok ga koža ne upije. Krem se nanosi pred spavanje i potrebno je da deluje na koži približno 8 sati. Tokom ovog perioda delovanja potrebno je izbegavati tuširanje i kupanje. Nakon ovog perioda, važno je da se imikvimod krem odstrani blagim sapunom i vodom.
Kesice koje se jednom otvore, ne smeju se ponovo upotrebljavati. Ruke treba temeljno oprati pre i nakon nanošenja krema.
Odgovor lečenog tumora na imikvimod krem treba oceniti 12 nedelja nakon završetka lečenja. Ukoliko se na lečenom tumoru ne postigne kompletan odgovor, potrebno je koristiti drugu terapiju (videti odeljak 4.4).
Terapiju treba prekinuti na nekoliko dana (videti odeljak 4.4.) ukoliko lokalna kožna reakcija na imikvimod krem izazove prekomernu nelagodnost kod pacijenta ili ukoliko dođe do pojave infekcije na području primene leka. Ukoliko dođe do pojave infekcije na mestu primene krema, potrebno je preduzeti adekvatne mere lečenja.
Aktinična keratoza:
Pre nanošenja imikvimod krema, pacijenti treba da operu područje koje se leči blagim sapunom i vodom i da ga dobro osuše. Potrebno je naneti dovoljno krema da se prekrije područje koje se leči. Krem treba utrljati u područje koje se leči, dok ga koža ne upije. Krem naneti pre odlaska na spavanje i ostaviti da deluje na koži približno 8 sati. Za vreme ovog perioda dejstva leka izbegavati tuširanje i kupanje. Nakon ovog perioda dejstva leka važno je da se imikvimod krem odstrani blagim sapunom i vodom. Kesice koje se jednom otvore, ne smeju se ponovo upotrebljavati. Ruke je potrebno temeljno oprati pre i nakon nanošenja krema.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Spoljašnje genitalne bradavice, površinski karcinom bazalnih ćelija i aktinična keratoza:
Izbegavajte kontakt sa očima, usnama i nozdrvama.
Imikvimod krem može pogoršati postojeće inflamatorne promene na koži.
Imikvimod krem treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa autoimunskim bolestima (videti odeljak 4.5). Kod tih pacijenata potrebno je razmotriti korist od lečenja imikvimod kremom u odnosu na rizik od mogućeg pogoršanja autoimunske bolesti.
Potreban je oprez pri primeni imikvimod krema kod pacijenata sa transplantiranim organom (videti odeljak 4.5). Kod tih pacijenata potrebno je razmotriti korist lečenja imikvimod kremom u odnosu na rizik od mogućeg odbacivanja organa ili pojave bolesti koja je izazvana reakcijom transplantata protiv tkiva domaćina (engl. graft-versus-host disease).
Upotreba imikvimod krema se ne preporučuje dok koža ne zaraste nakon prethodnog lečenja ili hirurške intervencije. Primena na oštećenu kožu može dovesti do povećane sistemske resorpcije imikvimoda što može da dovede do većeg rizika od neželjenih dejstava (videti odeljke 4.8 i 4.9).
Primena okluzivnih zavoja se ne preporučuje tokom terapije imikvimod kremom.
Pomoćne supstance metilhidroksibenzoat (E218) i propilhidroksibenzoat (E216) mogu uzrokovati alergijske reakcije (moguće i odložene).
Aldara krem takođe sadrži pomoćne supstance cetilalkohol i stearilalkohol koji mogu uzrokovati lokalne reakcije na koži (npr. kontaktni dermatitis). Benzilalkohol može izazvati alergijske reakcije i blagu lokalnu iritaciju.
Nakon samo nekoliko nanošenja imikvimod krema, retko može doći do burnih lokalnih zapaljenskih reakcija uključujući vlaženje kože ili pojavu erozije na koži. Lokalne zapaljenske reakcije mogu biti praćene sistemskim znacima i simptomima nalik gripu kao što su slabost, povišena telesna temperatura, mučnina, mialgija i rigor. Ovi simptomi mogu i da prethode lokalnim zapaljenskim reakcijama. U tom slučaju potrebno je razmotriti prekid terapije.
Potreban je oprez pri primeni imikvimoda kod pacijenata sa smanjenom hematološkom rezervom (videti odeljak 4.8).
Spoljašnje genitalne bradavice:
Iskustvo u upotrebi imikvimod krema u lečenju bradavica na kožici penisa je ograničeno. Baza podataka o bezbednosti upotrebe imikvimod krema kod neobrezanih muškaraca pri primeni krema tri puta nedeljno uz svakodnevnu higijenu kožice, je manja od 100 pacijenata. U drugim studijama, u kojima pacijenti nisu sprovodili svakodnevnu higijenu kožice penisa, zabeležena su dva slučaja teške fimoze i jedan slučaj strikture koji je zahtevao obrezivanje. Lečenje ove populacije pacijenata preporučljivo je samo onim muškarcima koji su voljni da se pridržavaju i ispoštuju svakodnevnu higijenu kožice penisa. Rani znaci strikture mogu uključiti lokalne kožne reakcije (npr. erozija, ulceracija, otok, otvrdnuće) ili otežano povlačenje kožice penisa. Ako se jave ovi simptomi, lečenje hitno treba prekinuti. Na osnovu dosadašnjih saznanja, lečenje uretralnih, intravaginalnih, cervikalnih, rektalnih ili intraanalnih bradavice nije preporučljivo. Imikvimod kremom se ne smeju lečiti tkiva sa otvorenim ranama, sve dok se ona ne zaleče.
Lokalne reakcije na koži kao što su crvenilo, erozija, eskorijacije, perutanje kože i edemi su uobičajeni. Ostale lokalne reakcije kao što su otvrdnuće kože, ulceracije, pojava krusti i vezikula su takođe prijavljene. Ukoliko se razvije nepodnošljiva kožna reakcija, krem treba odstraniti pranjem područja sa blagim sapunom i vodom. Lečenje sa imikvimod kremom se može nastaviti nakon što se reakcija na koži umiri. Rizik od teških kožnih reakcija je veći, ukoliko se imikvimod krem primenjuje u dozama većim od preporučenih (videti odeljak 4.2). Međutim, u retkim slučajevima zapažene su teške lokalne reakcije koje su zahtevale lečenje i/ili prouzrokovale privremenu onesposobljenost kod pacijenata koji su se pridržavali uputstava za korišćenje imikvimod krema. Kada su se takve reakcije pojavile na otvoru uretre, neke žene su imale teškoće pri uriniranju, koje su ponekad zahtevale hitno uvođenje katetera i lečenje zahvaćenog područja.
Nema kliničkih iskustava u primeni imikvimod krema neposredno nakon lečenja spoljašnjih genitalnih i perianalnih bradavica drugim lekovima koji se upotrebljavaju lokalno. Imikvimod krem je potrebno isprati sa kože pre seksualnog odnosa. Imikvimod krem može da oslabi zid kondoma i dijafragme i zato se ne preporučuje njihova istovremena upotreba sa imikvimod kremom. Potrebno je razmotriti druge metode kontracepcije.
Kod imunokompromitovanih pacijenata, ponavljanje lečenja sa imikvimod kremom se ne preporučuje.
Iako su ograničeni podaci pokazali da u većoj meri dolazi do smanjenja broja bradavica kod HIV pozitivnih pacijenata, imikvimod krema se nije pokazala tako efikasnom u pogledu uklanjanja bradavica u ovoj grupi pacijenata.
Površinski karcinom bazalnih ćelija:
Imikvimod nije procenjivan za lečenje karcinoma bazalnih ćelija smeštenog unutar 1cm od kapaka, nosa, usana ili vlasišta.
Za vreme lečenja i do izlečenja, zahvaćena koža će verovatno primetno drugačije izgledati od normalne kože. Lokalne reakcije na koži su uobičajene, ali intenzitet ovih reakcija se generalno smanjuje tokom
terapije ili reakcija nestaje nakon prekida lečenja imikvimod kremom. Postoji veza između potpunog izlečenja i intenziteta lokalnih reakcija na koži (npr. crvenilo). Ove lokalne reakcije na koži se mogu povezati sa stimulacijom lokalnog imunskog odgovora. Lečenje se može prekinuti na nekoliko dana na zahtev pacijenta zbog nelagodnosti ili ozbiljnosti lokalne reakcije na koži. Lečenje se može nastaviti sa imikvimod kremom kada se reakcije na koži ublaže.
Klinički ishod lečenja se može proceniti posle regeneracije lečene kože, približno 12 nedelja nakon završetka lečenja.
Nema kliničkih iskustava u upotrebi imikvimod krema kod imunokompromitovanih pacijenata.
Nema kliničkih iskustava kod pacijenata sa rekurentnim i ranije lečenim BCC, stoga nije preporučljiva upotreba kod tumora koji su ranije lečeni.
Podaci iz otvorene kliničke studije pokazuju da će veliki tumori (>7,25 cm2) verovatno slabije reagovati na terapiju imikvimodom.
Površinu kože koja se tretira potrebno je zaštiti od izlaganja suncu. Aktinična keratoza
Za lezije koje su atipične za AK ili gde postoji sumnja na malignitet, potrebno je uraditi biopsiju da bi se odredilo adekvatno lečenje.
Upotreba imikvimod krema nije procenjivana za lečenje aktiničnih keratoza na očnim kapcima, na sluzokoži nosa, uha, ili usne duplje, kao i u predelu usana unutar granica vermiliona.
Postoje veoma ograničeni podaci o upotrebi imikvimoda za lečenje aktiničnih keratoza na drugim mestima osim na licu ili vlasištu. Dostupni podaci o aktiničnim keratozama na podlaktici i šakama ne podržavaju efikasnost za ovu indikaciju i stoga se primena u ovoj indikaciji ne preporučuje.
Imikvimod krem se ne preporučuje za lečenje lezija AK sa izrazitim hiperkeratozama ili hipertrofijom kao kod npr. kožnih rogova.
Za vreme lečenja i do izlečenja, zahvaćena koža će verovatno izgledati značajno drugačije od normalne kože. Lokalne reakcije na koži su uobičajene, ali se intenzitet ovih reakcija generalno smanjuje za vreme lečenja ili nestaju nakon prekida lečenja imikvimod kremom. Postoji veza između potpunog izlečenja i intenziteta lokalnih reakcija na koži (npr. crvenilo). Ove lokalne reakcije na koži mogu biti povezane sa stimulacijom lokalnog imunskog odgovora. Lečenje se nekad može prekinuti nekoliko dana na zahtev pacijenta zbog nelagodnosti ili ozbiljnosti lokalne reakcije na koži. Lečenje se može nastaviti sa imikvimod kremom kada se reakcije na koži ublaže.
Period lečenja ne sme biti duži od 4 nedelje čak ni usled propuštene doze ili privremenog prekida terapije.
Klinički ishod lečenja se može proceniti nakon regeneracije lečene kože, približno 4-8 nedelja nakon završetka lečenja.
Nema kliničkih iskustava sa upotrebom imikvimod krema kod imunokompromitovanih pacijenata.
Podaci o ponovnom lečenju aktiničnih keratoza, koje su nestale posle jedne ili dve serije lečenja i nakon toga se pojavile, su dati u odeljcima 4.2 i 5.1.
Podaci iz otvorene kliničke studije pokazuju da je stopa potpunog odstranjivanja lezija manja kod pacijenata sa više od 8 lezija AK, nego kod onih pacijenata sa manje od 8 lezija.
Površinu kože koja se leči potrebno je zaštiti od izlaganja suncu.
Nisu sprovedene studije interakcije sa drugim lekovima. Ovo uključuje i studije sa imunosupresivnim lekovima. Interakcije sa sistemskim lekovima su ograničena minimalnom resorpcijom imikvimod krema putem kože.
Zbog svojih imunostimulativnih karakteristika, imikvimod krem treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju imunosupresivne lekove (videti odeljak 4.4).
Trudnoća
Nema kliničkih podataka o izloženosti imikvimodu tokom trudnoće. Ispitivanja sprovedena na životinjama pokazuju da ne postoje direktna ili indirektna štetna dejstva na trudnoću, embrio/fetalni razvoj, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Pri propisivanju leka trudnicama potreban je poseban oprez.
Dojenje
S obzirom na to da nakon jednokratne ili višekratne lokalne primene nije detektovana merljiva koncentracija (>5 nanograma/mL) imikvimoda u serumu, ne može se doneti konkretan savet o upotrebi leka tokom dojenja.
Lek Aldara krem nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.
-
Opšti opis:
Spoljašnje genitalne bradavice:
U kliničkim studijama sa primenom 3 puta nedeljno, najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek,verovatno ili moguće povezane sa lečenjem imikvimod kremom, su bile reakcije na mestu primene (33,7% pacijenata, lečenih sa imikvimodom). Takođe su prijavljene i neke sistemske neželjene reakcije, kao što su glavobolja (3,7%), simptomi slični gripu (1,1%), i mialgija (1,5%).
U nastavku su prikazani podaci o neželjenim reakcijama koje je prijavilo 2292 pacijenata lečenih imikvimod kremom u placebo kontrolisanim i otvorenim kliničkim studijama. Ovi neželjeni događaji se smatraju da su u najmanju ruku moguće uzročno povezani sa lečenjem imikvimodom.
Površinski karcinom bazalnih ćelija:
U studijama sa primenom 5 puta nedeljno, 58% pacijenata je prijavilo najmanje jedan neželjeni događaj. Najčešće prijavljeni neželjeni događaji na osnovu sudija, verovatno ili moguće povezani sa lečenjem imikvimod kremom, su poremećaji na mestu primene sa učestalošću od 28,1%. Pacijenti koji su koristili imikvimod krem su prijavili i neke sistemske neželjene reakcije, uključujući bol u leđima (1,1%) i simptome slične gripu (0,5%).
U nastavku su prikazani podaci o neželjenim reakcijama koje je prijavilo 185 pacijenata koji su lečeni imikvimod kremom u placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji faze III za površinski karcinom bazalnih ćelija. Smatra se da su ovi neželjeni događaji u najmanju ruku moguće uzročno povezani sa lečenjem imikvimodom.
Aktinična keratoza
U kliničkoj studiji sa primenom 3 puta nedeljno tokom dva ciklusa lečenja u pojedinačnom trajanju od 4 nedelje, 56% pacijenata lečenih imikvimodom je prijavilo najmanje jedan neželjeni događaj. Najčešće prijavljen neželjeni događaj na osnovu studija verovatno ili moguće povezan sa lečenjem imikvimod kremom, bio je reakcije na mestu primene (22% pacijenata lečenih imikvimod kremom). Pacijenti koji su koristili imikvimod krem su prijavili i pojedine sistemske neželjene reakcije, uključujući mialgiju (2%).
U nastavku su prikazani podaci o neželjenim reakcijama koje je prijavilo 252 pacijenta koji su lečeni od aktinične keratoze imikvimod kremom u podlogom kontrolisanim kliničkim studijama faze III. Smatra se da su ovi neželjeni događaji u najmanju ruku moguće uzročno povezani sa lečenjem imikvimodom.
-
Tabelarni prikaz neželjenih događaja:
Učestalost je definisana kao: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10) i povremena (≥1/1000 do
<1/100). Niža učestalost iz kliničkih studija ovde nije navedena.
Spoljašnje genitalne bradavice(3 puta nedeljno,16 nedelja)N = 2292 Površinski karcinom bazalnih ćelija(5 puta nedeljno,6 nedelja)N = 185 Aktinična keratoza(3 puta nedeljno,4 ili 8 nedelja)N = 252 Infekcije i infestacije: Infekcija Često Često Povremeno Pustule Često Povremeno Herpes simpleks Povremeno Genitalna kandidijaza Povremeno Vaginitis Povremeno Bakterijska infekcija Povremeno Gljivična infekcija Povremeno Infekcija gornjeg respiratornogtrakta Povremeno Vulvitis Povremeno Rinitis Povremeno Grip Povremeno Poremećaji krvi i limfnog sistema: Limfadenopatija Povremeno Često Povremeno Poremećaji metabolizma i ishrane: Anoreksija Povremeno Često Psihijatrijski poremećaji: Nesanica Povremeno Depresija Povremeno Povremeno Razdražljivost Povremeno Poremećaji nervnog sistema: Glavobolja Često Često Parestezije Povremeno Vrtoglavica Povremeno Migrena Povremeno Pospanost Povremeno Poremećaji oka Konjunktivalna iritacija Povremeno Edem očnog kapka Povremeno Poremećaji uha i labirinta: Tinitus Povremeno Vaskularni poremećaji: Crvenilo Povremeno Respiratorni, torokalni i mediastinalniporemećaji: Faringitis Povremeno Rinitis Povremeno Nazalna kongestija Povremeno Faringo-laringealni bol Povremeno Gastrointestinalni poremećaji: Mučnina Često Povremeno Često Bol u stomaku Povremeno Dijareja Povremeno Povremeno Povraćanje Povremeno Rektalni poremećaj Povremeno Rektalni napon Povremeno Suva usta Povremeno Poremećaji kože i potkožnog tkiva: Pruritus Povremeno Dermatitis Povremeno Povremeno Folikulitis Povremeno Eritematozni osip Povremeno Ekcem Povremeno Osip Povremeno Pojačano znojenje Povremeno Urtikarija Povremeno Aktinična keratoza Povremeno Eritem Povremeno Edem lica Povremeno Ulceracija na koži Povremeno Poremećaji mišićno-koštanog sistema ivezivnog tkiva: Mialgija Često Često Artralgija Povremeno Često Bol u leđima Povremeno Često Bol u ekstremitetima Povremeno Poremećaji bubrega i urinarnogsistema: Dizurija Povremeno Poremećaji reproduktivnog sistema idojki: Bol u genitalijama - muškarci Povremeno Poremećaj funkcije penisa Povremeno Bol pri polnom odnosu Povremeno Erektilna disfunkcija Povremeno Uterovaginalni prolaps Povremeno Bol u vagini Povremeno Atrofični vaginitis Povremeno Promećaj na nivou vulve Povremeno Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: Svrab na mestu primene Veoma često Veoma često Veoma često Bol na mestu primene Veoma često Često Često Peckanje na mestu primene Često Često Često Iritacija na mestu primene Često Često Često Crvenilo kože na mestu primene Često Često Reakcija na mestu primene Često Krvarenje na mestu primene Često Povremeno Papule na mestu primene Često Povremeno Parestezija na mestu primene Često Povremeno Osip na mestu primene Često Zamor Često Često Povišena telesna temperatura Povremeno Povremeno Bolest slična gripu Povremeno Povremeno Bol Povremeno Astenija Povremeno Povremeno Slabost Povremeno Ukočenost Povremeno Povremeno Dermatitis na mestu primene Povremeno Iscedak na mestu primene Povremeno Povremeno Hiperestezija na mestu primene Povremeno Zapaljenje na mestu primene Povremeno Edem na mestu primene Povremeno Povremeno Kruste na mestu primene Povremeno Povremeno Ožiljak na mestu primene Povremeno Kožne ragade na mestu primene Povremeno Oticanje na mestu primene Povremeno Povremeno Ulceracije na mestu primene Povremeno Vezikule na mestu primene Povremeno Povremeno Osećaj toplote na mestu primene Povremeno Letargija Povremeno Nelagodnost Povremeno Zapaljenje Povremeno -
Najčešći neželjeni događaji:
Spoljašnje genitalne bradavice:
Od istraživača placebo kontrolisane studije je zahtevano da procene protokolom obavezne kliničke znakove (kožne reakcije). Procena obaveznih kliničkih znakova je pokazala da su reakcije na koži, uključujući crvenilo (61%), eroziju (30%), ekskorijaciju/ perutanje / ljuštenje (23%) i otok (14%) bile česte u ovoj placebo kontrolisanoj studiji, gde se imikvimod krem primenjivao tri puta nedeljno (videti odeljak 4.4).
Lokalne reakcije na koži kao što su crvenilo kože su verovatno posledica farmakološkog dejstva imikvimod krema.
Reakcije na koži, uglavnom crvenilo kože (44%), su takođe zabeležene na udaljenim mestima u placebo kontrolisanoj studiji. Ove reakcije su se razvile na mestima bez bradavica koja su mogla biti u kontaktu sa imikvimod kremom. Većina kožnih reakcija su bile blage do umereno teške i nestale su u roku od 2 nedelje po prestanku lečenja. Međutim u nekim slučajevima ove reakcije su bile teške i zahtevale su lečenje i/ili prouzrokovale su onesposobljenost. U vrlo retkim slučajevima teške reakcije na otvoru uretre su dovele do dizurije kod žena (videti odeljak 4.4).
Površinski karcinom bazalnih ćelija:
Od istraživača placebo kontrolisane studije je zahtevano da procene protokolom obavezne kliničke znakove (kožne reakcije). Procena obaveznih kliničkih znakova je pokazala da su teško crvenilo kože (31%), jače erozije (13%), i izrazito stvaranje krusti i ljuštenje (19%) bili veoma česti u ovoj studiji, gde se imikvimod
krem primenjivao pet puta nedeljno. Lokalne reakcije na koži kao što su crvenilo kože su verovatno posledica farmakološkog dejstva imikvimod krema.
Uočene su infekcije na koži za vreme lečenja sa imikvimod kremom. Iako nije došlo do ozbiljnih zdravstvenih posledica, uvek je potrebno razmotriti mogućnost pojave infekcije kod oštećene kože.
Aktinična keratoza
U kliničkim studijama sa primenom imikvimod krema 3 puta nedeljno tokom 4 nedelje ili 8 nedelja najčešće zapažene reakcije koje su se ispoljile na mestu aplikacije bile su svrab (14%) i peckanje (5%). Ozbiljno crvenilo kože (24%) i izrazito stvaranje krusti i ljuštenje (20%) je bilo veoma često. Lokalne reakcije na koži, kao što su crvenilo kože su verovatno posledica farmakološkog efekta imikvimod krema. Videti odeljke 4.2 i 4.4 za podatke o privremenom prekidu terapije.
Uočene su infekcije na koži za vreme lečenja sa imikvimod kremom. Iako nije došlo do ozbiljnih zdravstvenih posledica, uvek je potrebno razmotriti mogućnost pojave infekcije kod oštećene kože.
-
Neželjeni događaji koji se odnose na sve indikacije:
Dobijeni su izveštaji o lokalnoj hipopigmentaciji i hiperpigmentaciji nakon upotrebe imikvimod krema. Podaci dobijeni daljim praćenjem pokazuju da promena boje kože kod nekih pacijenata može biti trajna. Praćenjem 162 pacijenata pet godina nakon lečenja sBCC, primećena je blaga hipopigmentacija kod 37% pacijenata i umerena hipopigmentacija kod 6% pacijenata, dok kod 56% pacijenata nije zapažena hipopigmentacija; hiperpigmentacija nije zabeležena.
U kliničkim ispitivanjima primene imikvimoda u lečenju aktinične keratoze uočena je učestalost alopecije na lečenom ili okolnom području od 0,4% (5/1214). Postojali su postmarketinški izveštaji sumnje na alopeciju koja se javlja za vreme lečenja sBCC i spoljašnjih genitalnih bradavica.
U kliničkim studijama je zabeleženo smanjenje hemoglobina, broja belih krvnih zrnaca, apsolutnog broja neutrofila i trombocita. Ova smanjenja se ne smatraju klinički značajnim kod pacijenata sa normalnom hematološkom rezervom. Pacijenti sa smanjenom hematološkom rezervom nisu uključivani u kliničke studije. Nakon stavljanja leka u promet prijavljeni su slučajevi smanjenja hematoloških parametara koji su zahtevali kliničku intervenciju. Bilo je postmarketinških izveštaja o povećanim vrednostima enzima jetre.
Dobijeni su retki izveštaji o pogoršanju autoimunskih oboljenja.
U kliničkim studijama su prijavljeni retki slučajevi dermatoloških reakcija, uključujući multiformni eriterm, na lek na mestima udaljenim od mesta primene. Ozbiljne kožne reakcije zabeležene nakon stavljanja leka u promet uključuju multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom i kožni oblik eritemskog lupusa.
-
Pedijatrijska populacija:
Imikvimod je ispitivan u kontrolisanim kliničkim studijama sa pedijatrijskim pacijentima (videti odeljke 4.2 i 5.1). Nema dokaza o sistemskim reakcijama. Lokalne reakcije na mestu primene su se pojavljivale češće u grupi lečenoj sa imikvimodom nego u grupi gde je primenjivana podloga (nosilac). Međutim učestalost i intenzitet ovih reakcija se nije razlikovao od onih koje su zabeležene kod primene u odobrenim indikacijama kod odraslih pacijenata. Nema dokaza o ozbiljnim neželjenim reakcijama pri primeni imikvimoda u pedijatrijskoj populaciji.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Kada se imikvimod krem primenjuje lokalno, sistemsko predoziranje je malo verovatno zbog minimalne resorpcije kroz kožu. Ispitivanja na kunićima su pokazala da je dermalna letalna doza veća od 5 g/kg.
Perzistentno dermalno predoziranje imikvimod kremom može da dovede do teških lokalnih reakcija na koži. Nakon slučajnog gutanja pojedinačne doze od 200 mg imikvimoda, što je približno sadržaju 16 kesica, mogu se javiti mučnina, povraćanje, glavobolja, mialgija i groznica. Najozbiljnija klinička neželjena dejstva zabeležena nakon višekratnih oralnih doza od ≥ 200 mg, su bila hipotenzija koja je otklonjena primenom tečnosti, oralno ili intravenski.
Farmakološki podaci - Aldara 50mg/g
Farmakoterapijska grupa: Antibiotici i hemioterapeutici za dermatološku primenu; antivirusni lekovi
ATC šifra: D06BB10
Imikvimod je modulator imunog odgovora. Studije u kojima je ispitivano saturabilno vezivanje pokazuju da na odgovarajućim imunskim ćelijama postaji membranski receptor za imikvimod. Imikvimod nema direktno anti-virusno delovanje. Na životinjskim modelima imikvimod je efikasan protiv virusnih infekcija i deluje kao anti-tumorski agens uglavnom indukcijom alfa-interferona i drugih citokina. Indukcija alfa-interferona i drugih citokina nakon primene imikvimod krema na tkivo genitalnih bradavica je takođe dokazana u kliničkim studijama.
Povećanje sistemske koncentracije alfa-interferona i drugih citokina nakon lokalne primene imikvimoda je pokazano u farmakokinetičkoj studiji.
Spoljašnje genitalne bradavice:
Klinička efikasnost:
Rezultati tri pivotalne studije efikasnosti III faze su pokazale, na osnovu potpunog nestanka lečenih bradavica, da je lečenje imikvimod kremom tokom 16 nedelja znatno efikasnije nego lečenja podlogom (nosiocem).
Kod 119 pacijentkinja lečenih imikvimodom, stopa potpunog nestanka bradavica je bila 60% u poređenju sa 20% kod 105 pacijentkinja lečenih podlogom (95% interval pouzdanosti razlike u stopi izlečenja: 20% do 61%, p<0,001). Kod ovih pacijenata kod kojih je zabeležen potpun nestanak bradavica, medijana vremena do izlečenja je iznosila 8 nedelja.
Kod 157 lečenih muškaraca, stopa potpunog nestanka bradavica je bila 23 % u poređenju sa 5% kod 161 pacijenata lečenih podlogom (95% interval pouzdanosti razlike u stopi izlečenja: 3% do 36%, p<0,001). Kod ovih pacijenata kod kojih je zabeležen potpun nestanak bradavica, medijana vremena do izlečenja je iznosila 12 nedelja.
Površinski karcinom bazalnih ćelija kože:
Klinička efikasnost:
Efikasnost imikvimoda pri primeni 5 puta nedeljno tokom 6 nedelja ispitivana je u dve dvostruko slepe, podlogom kontrolisane kliničke studije. Ciljni tumori bili su histološki potvrđeni primarni, površinski karcinomi bazalnih ćelija, minimalne veličine od 0,5 cm2 i maksimalnog prečnika od 2 cm. Tumori koji su se nalazili na manje od 1 cm od očiju, nosa, usana, ušiju ili ivice vlasišta nisu bili uključeni. U objedinjenoj analizi ove dve studije, histološko izlečenje je uočeno kod 82% (152/185) pacijenata. Kada je bila uključena i klinička procena, izlečenje procenjeno na osnovu ovog zbirnog parametra praćenja je zabeleženo kod 75% (139/185) pacijenata. Ovi rezultati su bili statistički značajni (p<0,001) 3% (6/179) u poređenju sa grupom koja je primenjivala podlogu 2% (3/179). Postojala je značajna veza između intenziteta lokalnih reakcija na koži (npr. eriterm) koje su se pojavile za vreme lečenja i potpunog izlečenja bazalnih ćelija karcinoma.
Petogodišnji podaci drugotrajne, otvorene, nekontrolisane studije pokazali su da je 77,9% [95% CI (71,9%, 83,8%)] svih pacijenata koji su inicijalno lečeni, klinički izlečeno i nije došlo do povratka bolesti tokom 60 meseci.
Aktinična keratoza:
Klinička efikasnost:
Efikasnost imikvimoda primenjenog 3 puta nedeljno, tokom jednog ili dva ciklusa lečenja, sa pojedinačnim trajanjem od 4 nedelje, uz pauzu od 4 nedelje između ciklusa, ispitivana je u dve, dvostruko slepe podlogom kontrolisane kliničke studije. Pacijenti su imali klinički tipične, vidljive, diskretne, nehiperkeratotične, nehipertrofične lezije aktinične keratoze na temenu i licu u području lečenja, površine od 25 cm2 na koži.
Lečeno je 4-8 lezija aktiničnih keratoza. Stopa potpunog nestanka (imikvimod minus placebo), kombinovano, za obe studije iznosila je 46,1% (Cl 39,0%, 53,1%).
Jednogodišnji podaci, iz dve kombinovane opservacione studije ukazuju da je stopa rekurencije 27% (35/128 pacijenata) pacijenata koji su bili klinički izlečeni posle jednog ili dva ciklusa lečenja. Stopa rekurencije pojedinačnih lezija bila je 5,6% (41/737). Odgovarajuće stope rekurencije za podlogu bile su 47% (8/17 pacijenata) i 7,5% (6/80 lezija).
Dve otvorene, randomizovane, kontrolisane kliničke studije su poredile dugoročne efekte terapije imikvimodom i lokalne terapije diklofenakom kod pacijenata sa aktiničnim keratozama u odnosu na rizik od progresije u preinvazivni (in-situ) ili invazivni karcinom skvamoznih ćelija (SCC). Terapije su date kao zvanično preporučene. Ukoliko lezije aktiničnih keratoza nisu u potpunosti nestale, dodatni ciklusi lečenja su mogli da se započnu. Svi pacijenti su praćeni do povlačenja ili do 3 godine nakon randomizacije. Rezultati su nastali iz meta analize obe studije.
Ukupno 482 pacijenta su bila uključena u ispitivanja, od toga 481 pacijent je lečen ispitivanom terapijom, a od toga 243 pacijenta su lečena imikvimodom a 238 pacijenata topikalnim diklofenakom. Lečene lezije aktinične keratoze su bile lokalizovane na temenu i licu sa zahvaćenom površinom od oko 40 cm2 kod obe lečene grupe, što predstavlja medijanu broja od 7 lezija klinički tipičnih aktiničnih keratoza na početku ispitivanja.
Postoje klinički podaci od 90 pacijenata koji su primili 3 ili više ciklusa terapije imikvimodom, i 80 pacijenata koji su primili 5 ili više ciklusa terapije imikvimodom, tokom 3-godišnjeg perioda ispitivanja.
Što se tiče primarnog parametra praćenja, histološkog napredovanja, kod ukupno 13 od 242 pacijenta (5,4%) u imikvimod grupi i kod 26 od 237 pacijenta (11%) u diklofenak grupi je utvđeno da imaju histološko napredovanje u preinvazivni (in-situ) ili invazivni SCC u roku od 3 godine, razlika je -5.6% (95% CI:
-10.7% do -0.7%). Od toga kod 4 od 242 pacijenta (1,7%) u imikvimod grupi i kod 7 od 237 pacijenta (3%) u diklofenak grupi je nađeno da imaju histološko napredovanje do invazivnog SCC u razdoblju od 3 godine.
Ukupno 126 od 242 pacijenta lečena imikvimodom (52,1%) i 84 od 237 pacijenata lečenih topikalnim diklofenakom (35,4%) su pokazala potpun klinički nestanak lečenih lezija aktinične keratoze u 20 nedelji (tj. oko 8 nedelja nakon završetka inicijalnog ciklusa lečenja); razlika je 16,6% (95% CI: 7.7% do 25.1%). Kod onih pacijenata sa potpunim kliničkim nestankom lečenih lezija AK, praćeno je ponavno javljanje AK lezija. Pacijent je računat kao ponovno oboleo u ispitivanjima ako je primećena bar jedna lezija aktinične keratoze u potpuno očišćenom polju gde lezija koja se ponovo javila može da bude lezija na istom mestu kao prethodno očišćena lezija ili novo identifikovana lezija bilo gde u lečenom području. Rizik za ponovno javljanje AK lezije u lečenoj oblasti (kao što je prethodno definisano) je bio 39,7% (50 od 126 pacijenata) do 12. meseca za pacijente lečene imikvimodom u poređenju sa 50% (42 od 84 pacijenta) za pacijente lečene diklofenakom lokalno, razlika je -10.3% (95% CI: -23.6% do 3.3%); i 66,7% (84 od 126 pacijenata) za lečenje imikvimodom i 73,8% (62 od 84 pacijenta) za lečenje diklofenakom lokalno do 36. meseca, razlika je -7.1% (95% CI: -19.0% do 5.7%). Pacijenti sa ponovo nastalim AK lezijama (kao što je prethodno definisano) u potpuno očišćenoj oblasti imali su oko 80% šanse da lezije ponovo potpuno nestanu nakon dodatnog ciklusa lečenja imikvimodom u poređenju sa oko 50% šanse za ponovno lečenje diklofenakom lokalno.
Pedijatrijska populacija:
Odobrene indikacije, genitalne bradavice, aktinična keratoza i površinski karcinom bazalnih ćelija generalno se ne javljaju u dečijoj populaciji i nisu ispitivane.
Lek Aldara krem je ispitivan u 4 randomizovane, dvostruko- slepe podlogom kontrolisane studije kod dece od 2 do 15 godina sa molluscum contagiosum (imikvimod n= 576, podloga n= 313).Ova ispitivanja nisu pokazala efikasnost imikvimoda pri bilo kom od ispitivanih režima doziranja (3 x nedeljno tokom ≤
16 nedelja i 7 x nedeljno tokom ≤ 8 nedelja).
Spoljašnje genitalne bradavice, površinski karcinom bazalnih ćelija i aktinična keratoza:
Manje od 0,9% lokalno nanesene jednokratne doze radioaktivno obeleženog imikvimoda se resorbuje kroz kožu kod ljudi. Mala količina leka koja je resorbovana u sistemsku cirkulaciju, bila je brzo izlučena putem urina ili fecesa pri prosečnom odnosu od približno 3 : 1. Nakon jednokratne ili ponovljene lokalno primenjene doze nisu zabeležene merljive koncentracije (>5 nanograma/mL) u serumu.
Sistemska izloženost (nakon perkutane penetracije) je izračunata određivanjem ugljenika-14 iz [14C] obeleženog imikvimoda u urinu i fecesu.
Kod 58 pacijenata sa aktiničnom keratozom je uočena minimalna sistemska resorpcija imikvimoda kroz kožu pri režimu doziranja 3 puta nedeljno tokom 16 nedelja primene krema koncentracije 50mg/g. Stepen perkutane resorpcije nije se značajno menjao od prve do poslednje doze u ovoj studiji. Maksimalne koncentracije leka u serumu na kraju 16. nedelje lečenja uočene su između 9 i 12 sati od primene krema i iznosile su 0,1, 0,2, i 1,6 nanograma/mL pri primeni na lice (12,5 mg, 1 kesica za jednokratnu upotrebu), teme (25 mg, 2 kesice) i dlanove/ruke (75 mg, 6 kesica), redom. Površina primene nije kontrolisana kod grupa u kojima je lečeno teme i dlanovi/ruke. Dozna proporcionalnost nije uočena. Izračunato prividno poluvreme eliminacije je bilo približno 10 puta veće u odnosu na poluvreme eliminacije od 2 sata, uočeno nakon supkutane u prethodnoj studiji, što upućuje na produženo zadržavanje leka u koži. Koncentracija imikvimoda u urinu kod ovih pacijenata iznosila je manje od 0,6% primenjene doze, u 16. nedelji.
Pedijatrijska populacija:
Farmakokinetika imikvimoda nakon pojedinačne ili ponovljene lokalne primene ispitivana je kod dece sa molluscum contagiosum (MC). Podaci o sistemskoj izloženosti pokazuju da je stepen resorpcije imikvimoda nakon lokalne primene na MS lezije dece uzrasta 6-12 godina, bio nizak i sličan kao kod zdravih odraslih osoba i odraslih osoba sa aktiničnom keratozom ili površinskim karcinomom bazalnih ćelija. Kod mlađih pacijenata uzrasta 2-5 godina, resorpcija procenjena na osnovu Cmax bila je veća u odnosu na odrasle.
Farmaceutski podaci - Aldara 50mg/g
izostearinska kiselina benzil alkohol
cetil alkohol stearil alkohol parafin, beli, meki polisorbat 60 sorbitanstearat glicerol
metilhidroksibenzoat (E218) propilhidroksibenzoat (E216) ksantan guma
voda, prečišćena.
Čuvati na temperaturi do 25°C.
Kesica koja se jednom otvori ne može se ponovo upotrebljavati.
Za jednokratnu upotrebu. Svu količinu neiskorišćenog krema u kesici nakon otvaranja treba odbaciti.
Unutrašnje pakovanje je kesica od poliesterske/ aluminijumske folije koja sadrži 250 mg krema. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 12 kesica i Uputstvo za lek.