Grasustek 6mg/0.6mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Grasustek 6mg/0.6mL
Skraćenje trajanja neutropenije i smanjenje incidence febrilne neutropenije kod odraslih pacijenata koji se leče citotoksičnom hemioterapijom zbog maligne bolesti (sa izuzetkom hronične mijeloidne leukemije i mijelodisplastičnog sindroma).
Terapiju lekom Grasustek mora da započne i nadzire lekar sa iskustvom u onkologiji i/ili hematologiji. Doziranje
Jedna doza od 6 mg (jedan napunjeni špric) leka Grasustek se preporučuje uz svaki hemioterapijski ciklus, najmanje 24 sata nakon primene citotoksične hemioterapije.
Posebne populacije
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima kod dece još uvek nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali nije moguće dati preporuku o doziranju.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Ne preporučuje se promena doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, uključujući i one u terminalnoj fazi bolesti bubrega.
Način primene
Lek Grasustek je namenjen za supkutanu primenu. Injekcije je potrebno primeniti u butinu, abdomen ili nadlakticu. Za uputstva o rukovanju lekom pre primene videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Sledljivost
Da bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog proizvoda treba da budu jasno evidentirani.
Ograničeni klinički podaci ukazuju na uporediv efekat na vreme do oporavka od teške neutropenije za pegfilgrastim i filgrastim kod pacijenata sa de novo akutnom mijeloidnom leukemijom (AML) (videti odeljak 5.1). Međutim, dugoročni efekti pegfilgrastima nisu utvrđeni kod AML; stoga ga treba oprezno koristiti kod ove populacije pacijenata.
Faktor stimulacije kolonije granulocita (engl. Granulocyte-colony stimulating factor, G-CSF) može podstaći rast mijeloidnih ćelija in vitro i slični efekti se mogu videti na nekim ne-mijeloidnim ćelijama in vitro.
Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima nisu ispitivane kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromom, hroničnom mijeloidnom leukemijom i kod pacijenata sa sekundarnom AML; stoga ga ne treba koristiti kod takvih pacijenata. Posebnu pažnju treba posvetiti razlikovanju dijagnoze blastne transformacije hronične mijeloidne leukemije od AML.
Bezbednost i efikasnost primene pegfilgrastima kod de novo pacijenata sa AML starosti < 55 godina sa citogenetikom t(15;17) nisu utvrđene.
Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima nisu ispitivane kod pacijenata koji primaju velike doze hemioterapije. Ovaj lek ne treba koristiti za povećanje doze citotoksične hemioterapije iznad utvrđenih režima doziranja.
Neželjeni događaji koji se odnose na pluća
Pulmonalne neželjene reakcije, posebno intersticijalna pneumonija, prijavljene su nakon primene faktora stimulacije kolonije granulocita (G-CSF). Većem riziku mogu biti izloženi pacijenti koji u anamnezi imaju nedavne plućne infiltrate ili upalu pluća (videti odeljak 4.8).
Pojava plućnih simptoma, kao što su kašalj, povišena telesna temperatura i dispneja, povezanih sa radiološkim znacima plućnih infiltrata i pogoršanjem funkcije pluća uz povišen broj neutrofila mogu biti prethodni znaci akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS). U takvim slučajevima prema proceni lekara treba obustaviti primenu pegfilgrastima i primeniti odgovarajuću terapiju (videti odeljak 4.8).
Glomerulonefritis
Prijavljen je glomerulonefritis kod pacijenata koji su primali filgrastim i pegfilgrastim. Generalno su se događaji glomerulonefritisa povlačili nakon smanjenja doze ili prestanka primene filgrastima i pegfilgrastima. Preporučuje se praćenje rezultata analize urina.
Sindrom povećane propustljivosti kapilara
Sindrom povećane propustljivosti kapilara prijavljen je nakon primene faktora stimulacije rasta kolonije granulocita, a karakterišu ga hipotenzija, hipoalbuminemija, edem i hemokoncentracija. Pacijente kod kojih se razviju simptomi sindroma povećane propustljivosti kapilara treba pažljivo pratiti i primeniti uobičajenu simptomatsku terapiju, koja može uključivati i potrebu za intenzivnom negom (videti odeljak 4.8).
Splenomegalija i ruptura slezine
Nakon primene pegfilgrastima prijavljeni su obično asimptomatski slučajevi splenomegalije i slučajevi rupture slezine, uključujući neke slučajeve sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Zbog toga veličinu slezine treba pažljivo pratiti (npr. klinički pregledom, ultrazvukom). Treba razmotriti mogućnost rupture slezine kod pacijenata koji se žale na bol u gornjem levom delu abdomena ili vrhu ramena.
Trombocitopenija i anemija
Lečenje samo pegfilgrastimom ne isključuje razvoj trombocitopenije niti anemije jer se puna doza mijelosupresivne hemioterapije održava prema propisanom rasporedu. Preporučuje se redovno praćenje broja trombocita i hematokrita. Potreban je poseban oprez pri primeni pojedinačnih ili kombinovanih hemioterapeutika za koje se zna da uzrokuju tešku trombocitopeniju.
Mijelodisplastični sindrom i akutna mijeloidna leukemija kod pacijenata sa rakom dojke i pluća
U postmarketinškim opservacionim studijama, pegfilgrastim u kombinaciji sa hemioterapijom i/ili radioterapijom je bio povezan sa razvojem mijelodisplastičnog sindroma (MDS) i akutne mijeloidne leukemije (AML) kod pacijenata sa karcinomom dojke i pluća (videti odeljak 4.8). Treba pratiti pacijente sa karcinomom dojke i pluća u cilju otkrivanja znakova i simptoma MDS/AML
Anemija srpastih ćelija
Krize srpastih ćelija povezane su sa primenom pegfilgrastima kod pacijenata koji imaju nasledno obeležje srpastih ćelija ili bolest srpastih ćelija (srpasta anemija) (videti odeljak 4.8). Stoga lekari treba sa oprezom da propisuju pegfilgrastim kod pacijenata sa naslednim obeležjem srpastih ćelija ili sa bolešću srpastih ćelija, treba pažljivo da prate odgovarajuće kliničke parametre i laboratorijski status i obrate pažnju na moguću povezanost ovog leka sa povećanjem slezine i vazookluzivnom krizom.
Leukocitoza
Broj leukocita od 100 x 109/L ili više primećen je kod manje od 1% pacijenata koji su primali pegfilgrastim. Nisu prijavljena neželjena dejstva koja bi se mogla direktno pripisati ovom stepenu leukocitoze. Ovakvo povećanje broja belih krvnih zrnaca je prolazno, obično se uočava 24 do 48 sati nakon primene leka i u skladu je sa farmakodinamskim efektima ovog leka. U skladu sa kliničkim efektima i mogućnošću razvoja leukocitoze, tokom trajanja terapije treba redovno kontrolisati broj belih krvnih zrnaca. Ako broj leukocita nakon očekivane najmanje vrednosti prelazi 50 x 109/L, terapiju ovim lekom treba odmah prekinuti.
Preosetljivost
Kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom prijavljena je preosetljivost, uključujući anafilaktičke reakcije, koja se može javiti kod prve ili sledeće terapije. Terapija pegfilgrastimom se mora trajno prekinuti kod pacijenata kod kojih se razvije klinički značajna preosetljivost. Pegfilgrastim se ne sme primenjivati kod pacijenata sa preosetljivošću na pegfilgrastim ili filgrastim u anamnezi. Ako dođe do ozbiljne alergijske reakcije, treba primeniti odgovarajuću terapiju i pažljivo pratiti stanje bolesnika tokom nekoliko dana.
Stevens-Johnson-ov sindrom
Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), koji može biti životno ugrožavajući ili sa smrtnim ishodom, retko je prijavljen kod terapije pegfilgrastimom. Ako se kod pacijenta koji je na terapiji pegfilgrastimom razvio SJS, kod tog pacijenta se ni u jednom trenutku ne sme ponovno započeti terapija pegfilgrastimom.
Imunogenost
Kao i kod svih terapijskih proteina, i tokom primene pegfilgrastima postoji mogućnost za razvoj imunogenosti. Stope stvaranja antitela protiv pegfilgrastima su uglavnom male. Vezujuća antitela pojavljuju se kao što se očekuje kod svih bioloških lekova, međutim do sada nisu povezana sa neutralizirajućom aktivnosti.
Aortitis
Kod zdravih ispitanika i pacijenata obolelih od malignog oboljenja nakon primene G-CSF-a zabeležen je aortitis, čiji su simptomi uključivali povišenu telesnu temperaturu, bol u abdomenu, malaksalost, bol u leđima i povišene markere inflamacije (npr. C-reaktivni protein i broj leukocita). U većini slučajeva aortitis je dijagnostikovan CT snimkom i uglavnom se povukao nakon prestanka primene G-CSF-a. Videti takođe odeljak 4.8.
Ostala upozorenja
Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima za mobilizaciju krvnih progenitorskih ćelija kod pacijenata ili zdravih davalaca nisu odgovarajuće procenjene.
Povećana hematopoetska aktivnost kostne srži kao odgovor na terapiju faktorima rasta povezana je sa prolaznim pozitivnim nalazima pri dijagnostičkom snimanju kostne srži. To treba uzeti u obzir prilikom interpretacije dobijenih nalaza snimanja kostne srži.
Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom Sorbitol
Ovaj lek sadrži 30 mg sorbitola u jednom napunjenom injekcionom špricu, što odgovara 50 mg/mL. Treba uzeti u obzir kumulativni efekat istovremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu), kao i unos sorbitola (ili fruktoze) ishranom.
Natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi od 6 mg, tj. suštinski je ,,bez natrijuma”.
Zbog potencijalne osetljivosti mijeloidnih ćelija koje se brzo dele na citotoksičnu hemioterapiju, pegfilgrastim treba primeniti najmanje 24 sata nakon primene citotoksične hemioterapije. U kliničkim ispitivanjima, pegfilgrastim je bezbedan za primenu 14 dana pre hemioterapije.
Istovremena upotreba pegfilgrastima sa bilo kojom hemioterapijom nije procenjena kod pacijenata. Na životinjskim modelima, pokazalo se da istovremena primena pegfilgrastima i 5-fluorouracila (5-FU) ili drugih antimetabolita pojačava mijelosupresiju.
Moguće interakcije sa drugim hematopoetskim faktorima rasta i citokinima nisu posebno ispitivane u kliničkim ispitivanjima.
Potencijal za interakciju sa litijumom, koji takođe promoviše oslobađanje neutrofila, nije posebno istražen. Nema dokaza da bi takva interakcija bila štetna.
Bezbednost i efikasnost leka Grasustek nisu procenjene kod pacijenata koji primaju hemioterapiju povezanu sa odloženom mijelosupresijom, na primer, nitrozoureje.
Nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcije ili metabolizma; međutim, klinička ispitivanja nisu pokazala interakciju pegfilgrastima sa bilo kojim drugim lekovima.
Trudnoća
Nema podataka ili su podaci ograničeni o upotrebi pegfilgrastima kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek Grasustek se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.
Dojenje
Nema dovoljno informacija o izlučivanju pegfilgrastima/metabolita u majčino mleko. Zbog toga se ne može isključiti rizik za novorođenčad/odojčad. Mora se doneti odluka da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odustane od terapije lekom Grasustek uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije za majku.
Plodnost
Pegfilgrastim nije uticao na reproduktivni učinak ili plodnost kod mužjaka ili ženki pacova pri kumulativnim nedeljnim dozama približno 6 do 9 puta većim od preporučene doze za ljude (na osnovu površine tela) (videti odeljak 5.3).
Pegfilgrastim nema ili ima zanemariv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su bol u kostima (veoma često [≥1/10]) i bol u mišićima i kostima (često [≥ 1/100 i < 1/10]). Bol u kostima je uglavnom bio blage do umerene težine, prolazan i kod većine pacijenata se mogao kontrolisati standardnim analgeticima.
Reakcije preosetljivosti, uključujući osip na koži, urtikariju, angioedem, dispneju, eritem, nalete crvenila i hipotenziju, javljale su se tokom prve ili sledeće terapije pegfilgrastimom (povremeno [≥ 1/1000 do < 1/100]). Kod pacijenata koji primaju pegfilgrastim mogu se javiti ozbiljne alergijske reakcije, uključujući anafilaksu (povremeno) (videti odeljak 4.4).
Sindrom povećane propustljivosti kapilara, koji može biti životno ugrožavajući ukoliko se ne počne lečiti na vreme, prijavljen je povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) kod pacijenata sa rakom koji su na hemioterapiji nakon primene faktora stimulacije rasta granulocita; videti odeljak 4.4 i odeljak „Opis odabranih neželjenih reakcija“ u nastavku.
Splenomegalija, obično asimptomatska, se javlja povremeno.
Povremeno su nakon primene pegfilgrastima prijavljeni slučajevi rupture slezine, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.4).
Povremeno su prijavljene pulmonalne neželjene reakcije, uključujući intersticijalnu upalu pluća, plućni edem, plućne infiltrate i plućnu fibrozu. Povremeno su ovi slučajevi rezultirali respiratornom insuficijencijom ili ARDS-om koji mogu imati smrtni ishod (videti odeljak 4.4).
Izolovani slučajevi krize srpastih ćelija su prijavljeni kod pacijenata koji imaju nasledno obeležje srpastih ćelija ili bolest srpastih ćelija (povremeno) (videti odeljak 4.4)
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Podaci u sledećoj tabeli prikazuju neželjene reakcije prijavljene tokom kliničkih ispitivanja i spontanog prijavljivanja. Unutar svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti.
| MedDRA-klasasistema organa | Neželjene reakcije | ||||
| Veoma često (≥ 1/10) | Često(≥ 1/100 do< 1/10) | Povremeno (≥ 1/1000 do< 1/100) | Retko (≥ 1/10 000do < 1/1000) | Veomaretko (< 1/10 000) | |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Trombocitopenija1 Leukocitoza1 | Kriza srpastih ćelija2; Splenomegalija2,Ruptura slezine2 | |||
| Poremećaji imunskog sistema | Reakcije preosetljivosti;Anafilaksa | ||||
| Poremećajimetabolizma i ishrane | Povećanakoncentracija mokraćne kiseline | ||||
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja1 | ||||
| Vaskularni poremećaji | Sindrom povećanepropustljivost kapilara1 | Aortitis | |||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Akutni respiratorni distres sindrom2; Pulmonalne neželjene reakcije (intersticijalno zapaljenje pluća, plućni edem, plućni infiltrati iplućna fibroza) Hemoptiza | Plućna hemoragija | |||
| Gastrointestinalni poremećaji | Mučnina1 | ||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Sweet-ov sindrom (akutna febrilnadermatoza)1,2; Kožni vaskulitis1,2 | Stevens- Johnson-ov sindrom | |||
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Bol u kostima | Bol u mišićima i kostima (mijalgija, artralgija, bol u ekstremitetima, bol u leđima, bol umišićima i kostima, bol u vratu) | |||
| Poremećaji bubrega iurinarnog sistema | Glomerulonefritis2 | ||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Bol na mestu primene injekcije1Ne-kardijalni bol u grudima | Reakcije na mestu primene injekcije2 | |||
| Ispitivanja | Povećane vrednosti laktat- dehidrogenaze i alkalne fosfataze1; Prolazno povećanje vrednosti testova funkcije jetre za ALT ili AST1 |
1. Videti deo „Opis odabranih neželjenih reakcija“ u nastavku.
2. Ova neželjena reakcija je uočena nakon stavljanja leka u promet, ali ne i u randomizovanim, kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod odraslih pacijenata. Kategorija učestalosti je procenjena
statističkim obračunom na osnovu 1576 pacijenata koji su pegfilgrastim primali u devet randomizovanih kliničkih ispitivanja.
Opis odabranih neželjenih reakcija
Povremeno su prijavljeni slučajevi Sweet-ovog sindroma, iako u nekim slučajevima ulogu u tome može imati i osnovna hematološka maligna bolest.
Kod pacijenata koji su na terapiji pegfilgrastimom povremeno su zabeleženi slučajevi kožnog vaskulitisa. Mehanizam nastanka vaskulitisa kod pacijenata koji primaju pegfilgrastim nije poznat.
Reakcije na mestu primene injekcije, uključujući eritem na mestu primene injekcije (povremeno) kao i bol na mestu primene injekcije (često) javljale su se prilikom prve ili sledeće terapije pegfilgrastimom.
Prijavljeni su česti slučajevi leukocitoze (broj leukocita > 100 x 109/L) (videti odeljak 4.4).
Reverzibilna, blaga do umerena povećanja koncentracija mokraćne kiseline i vrednosti alkalne fosfataze, bez povezanih kliničkih efekata, bila su povremena. Kod pacijenata koji su primali pegfilgrastim nakon primene citotoksične hemioterapije, povremeno su se javljala reverzibilna, blaga do umerena povećanja vrednosti laktat dehidrogenaze bez povezanih kliničkih efekata.
Kod pacijenata koji su primali hemioterapiju veoma često su primećeni mučnina i glavobolja.
Povremeno su kod pacijenata, koji su nakon primene citotoksične hemioterapije primili pegfilgrastim, zabeležena povećanja vrednosti testova funkcije jetre za alanin aminotransferaze (ALT) ili aspartat aminotransferaze (AST). Ta povećanja su prolazna i vraćaju se na početne vrednosti.
Prijavljeni su česti slučajevi trombocitopenije.
Slučajevi sindroma povećane propustljivosti kapilara uz primenu faktora stimulacije rasta granulocita prijavljeni su nakon stavljanja leka u promet. Obično su se javili kod pacijenata sa uznapredovalom malignom bolešću, sepsom, kod pacijenata koji su uzimali hemioterapiju sa više lekova ili pacijenata na aferezi (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Iskustvo kod dece je ograničeno. Primećena je veća učestalost ozbiljnih neželjenih reakcija kod mlađe dece, uzrasta 0-5 godina (92%) u odnosu na stariju decu, uzrasta 6-11 godina (80%) i 12-21 godina (67%), odnosno odrasle. Najčešće prijavljena neželjena reakcija bio je bol u kostima (videti odeljke 5.1 i
5.2).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Jednokratna doza od 300 mikrograma/kg primenjena je supkutano ograničenom broju zdravih dobrovoljaca i pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća bez pojave ozbiljnih neželjenih reakcija. Neželjene reakcije bile su slične onima koje se javljaju kod ispitanika koji su primali manje doze pegfilgrastima.
Farmakološki podaci - Grasustek 6mg/0.6mL
Farmakoterapijska grupa: imunostimulatori, faktori stimulisanja kolonije.
ATC šifra: L03AA13
Lek Grasustek je biološki sličan lek. Detaljnije informacije su dostupne na internet stranici Evropske agencije za lekove; http://www.ema.europa.eu
Humani faktor stimulacije rasta granulocita (G-CSF) je glikoprotein, koji reguliše stvaranje i otpuštanje neutrofila iz kostne srži. Pegfilgrastim je kovalentni konjugat rekombinantnog humanog G-CSF-a (r- metHuG-CSF) sa jednim molekulom polietilen-glikola (PEG) od 20 kd. Pegfilgrastim je oblik filgrastima produženog delovanja usled smanjenog bubrežnog klirensa.
Pokazano je da pegfilgrastim i filgrastim imaju identičan mehanizam delovanja i dovode do znatnog povećanja broja neutrofila u perifernoj krvi unutar 24 sata, sa manjim povećanjem broja monocita i/ili limfocita. Slično kao i kod filgrastima, neutrofili nastali kao odgovor na pegfilgrastim imaju uobičajenu ili poboljšanu funkciju, kako je pokazano ispitivanjima hemotaktičke i fagocitne funkcije. Kao i drugi hematopoetski faktori rasta, G-CSF pokazuje in vitro stimulišuća svojstva na humane endotelne ćelije. G- CSF može da podstakne rast mijeloidnih ćelija, uključujući maligne ćelije, in vitro, a slični efekti mogu da se primete i na nekim nemijeloidnim ćelijama in vitro.
U dva randomizovana, dvostruko slepa, pivotalna ispitivanja kod pacijenata sa karcinomom dojke visokog rizika, stadijum II-IV, podvrgnutih mijelosupresivnoj hemioterapiji koja se sastojala od doksorubicina i docetaksela, primena pegfilgrastima, u pojedinačnoj dozi jednom po ciklusu, smanjila je trajanje neutropenije i učestalost pojave febrilne neutropenije slično kao što je primećeno kod dnevne primene filgrastima (medijana od 11 dnevnih primena). U odstustvu podrške faktora rasta primećeno je da takav režim rezultira srednjim trajanjem neutropenije 4. stepena od 5 do 7 dana i incidencom pojave febrilne neutropenije od 30 do 40%. U jednom ispitivanju (n=157), u kojem je primjenjivana fiksna doza pegfilgrastima od 6 mg, srednje vreme trajanja neutropenije 4. stepena u grupi koja je primala pegfilgrastim iznosilo je 1,8 dana, u poređenju sa 1,6 dana u grupi koja je primala filgrastim (razlika od 0,23 dana, 95%
CI-0,15, 0,63). Tokom celog ispitivanja stopa febrilne neutropenije kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom iznosila je 13%, u poređenju sa 20% kod pacijenata lečenih filgrastimom (razlika 7%, 95% CI od -19%, 5%). U drugom ispitivanju (n=310), u kojem je primenjivana doza prilagođena telesnoj masi (100 mikrograma/kg), srednje trajanje neutropenije 4. stepena u grupi lečenoj pegfilgrastimom iznosilo je 1,7 dana, u poređenju sa 1,8 dana u grupi lečenoj filgrastimom (razlika 0,03 dana, 95% CI-0,36, 0,30).
Ukupna stopa febrilne neutropenije kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom iznosila je 9%, a 18% kod pacijenata lečenih filgrastimom (razlika 9%, 95% CI od -16,8%, -1,1%).
U placebo kontrolisanom, dvostruko slepom ispitivanju sprovedenom kod pacijenata sa karcinomom dojke, ispitivan je uticaj pegfilgrastima na incidencu pojave febrilne neutropenije nakon primene hemioterapijskog režima povezanog sa razvojem febrilne neutropenije sa stopom od 10-20% (docetaksel 100 mg/m2 svake 3 sedmice tokom 4 ciklusa). Randomizovano je 928 pacijenata tako da primaju ili pojedinačnu dozu pegfilgrastima ili placebo približno 24 sata (2. dan) nakon svakog hemioterapijskog ciklusa. Incidenca febrilne neutropenije bila je manja kod pacijenata randomizovanih u grupu koja je dobijala pegfilgrastim u poređenju sa pacijentima koji su dobijali placebo (1% prema 17%, p < 0,001). Incidenca bolničkog lečenja i intravenske primene antiinfektivnih lekova, povezanih sa kliničkom dijagnozom febrilne neutropenije, bila je manja u grupi pacijenata lečenih pegfilgrastimom nego u grupi koja je primala placebo (1% prema 14%, p < 0,001 i 2% prema 10%, p < 0,001).
U malom (n=83), randomizovanom, dvostruko slepom ispitivanju faze II, kod pacijenata lečenih hemioterapijom sa de novo akutnom mijeloidnom leukemijom upoređivan je pegfilgrastim (pojedinačna doza od 6 mg) sa filgrastimom, primenjivanima tokom indukcione hemioterapije. Medijana vremena oporavka od teške neutropenije procenjena je na 22 dana u obe terapijske grupe. Dugoročni ishod nije ispitivan (videti odeljak 4.4).
U fazi II (n=37) multicentričnog, randomizovanog, otvorenog ispitivanja pedijatrijskih pacijenata sa sarkomom koji su primali 100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon 1. ciklusa hemioterapije vinkristinom, doksorubicinom i ciklofosfamidom (VAdriaC/IE) uočeno je duže trajanje teške neutropenije (neutrofili < 0,5 x 109) kod mlađe dece uzrasta od 0-5 godina (8,9 dana) u odnosu na stariju decu uzrasta 6-11 godina (6 dana) i 12-21 godine (3,7 dana) kao i odrasle. Dodatno je primećena i veća incidenca pojave febrilne neutropenije kod mlađe dece uzrasta od 0-5 godina (75%) u poređenju sa starijom decom uzrasta od 6-11 godina (70%) i 12-21 godine (33%) odnosno odraslima (videti odeljke 4.8 i 5.2).
Nakon jednokratne supkutane doze pegfilgrastima maksimalna koncentracija pegfilgrastima u serumu se postiže 16 do 120 sati nakon doziranja, a koncentracija pegfilgrastima u serumu održava se tokom perioda neutropenije nakon mijelosupresivne hemioterapije. Eliminacija pegfilgrastima je nelinearna s obzirom na dozu; povećanjem doze smanjuje se klirens pegfilgrastima u serumu. Čini se da se pegfilgrastim uglavnom eliminiše klirensom posredovanim neutrofilima, koji postaje zasićen pri većim dozama. U skladu sa samoregulišućim mehanizmom klirensa, koncentracija pegfilgrastima u serumu brzo opada sa početkom oporavka neutrofila (videti sliku 1).
Slika 1. Profil medijane vrednosti koncentracije pegfilgrastima u serumu i apsolutnog broja neutrofila (ABN) kod pacijenata koji se leče hemioterapijom nakon primene jedne injekcije u dozi od 6 mg
Dan ispitivanja
Konc. Pegfilgrastima
ABN
Medijana koncentracije pegfilgrastima u serumu (ng/mL)
Medijana apsolutnog broja neutrofila ( ćelije x 100 /L)
Zbog mehanizma klirensa kojim posreduju neutrofili ne očekuje se da bi oštećena funkcija jetre ili bubrega uticala na farmakokinetiku pegfilgrastima. U otvorenom ispitivanju pojedinačne doze (n=31), različiti stadijumi oštećenja funkcije bubrega, uključujući terminalni stadijum bolesti, nisu uticali na farmakokinetiku pegfilgrastima.
Stariji pacijenti
Ograničeni podaci ukazuju da je farmakokinetika pegfilgrastima kod starijih ispitanika (> 65 godina) slična kao i kod odraslih.
Pedijatrijska populacija
Farmakokinetika pegfilgrastima ispitivana je kod 37 pedijatrijskih pacijenata sa sarkomom koji su primali
100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon završetka hemioterapije po protokolu VAdriaC/IE. Deca u najmlađoj uzrasnoj grupi (0-5 godina) imala su veću vrednost srednjeg izlaganja pegfilgrastimu (PIK) (± standardno odstupanje) (47,9 ± 22,5 mikrogram·sat/mL) u odnosu na stariju decu uzrasta od 6-11, odnosno 12-21 godine (22,0 ± 13,1 mikrogram·sat/mL i 29,3 ± 23,2 mikrogram·sat/mL) (videti odeljak 5.1). Sa izuzetkom najmlađe uzrasne grupe (0-5 godina), srednja vrednost PIK pedijatrijskih ispitanika bila je slična onoj kod odraslih pacijenata sa visokorizičnim rakom dojke stadijum II-IV, koji su primali 100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon završetka terapije kombinacijom doksorubicin/docetaksel (videti odeljke 4.8 i 5.1).
Farmaceutski podaci - Grasustek 6mg/0.6mL
Natrijum-acetat * Sorbitol (E420) Polisorbat 20 Voda za injekcije
*Natrijum-acetat se formira titracijom sirćetne kiseline, glacijalne sa natrijum-hidroksidom.
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, a posebno ne sa rastvorima natrijum-hlorida.
Lek čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).
Lek Grasustek se može izložiti sobnoj temperaturi (do 30°C) jednokratno, tokom najviše 72 sata. Lek Grasustek ostavljen na sobnoj temperaturi duže od 72 sata treba odbaciti.
Ne zamrzavati. Slučajno jednokratno izlaganje temperaturama zamrzavanja u periodu kraćem od 24 sata ne utiče nepovoljno na stabilnost leka Grasustek.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tipa I), sa (butil)gumenim zatvaračem (čepom) i iglom od nerđajućeg čelika sa automatskim štitnikom za iglu. Igla ima fleksibilan, čvrst štit igle.
Jedan napunjeni injekcioni špric sadrži 0,6 mL rastvora za injekciju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan napunjenim injekcioni špric sa 0,6 mL rastvora za injekciju i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Pre primene, potrebno je vizuelno proveriti da li rastvor leka Grasustek sadrži vidljive čestice. Ubrizgavati samo bistar i bezbojan rastvor.
Prekomerno mućkanje može da prouzrokuje agregaciju pegfilgrastima i da ga na taj način učini biološki neaktivnim.
Pre primene pričekajte 30 minuta da napunjeni injekcioni špric dostigne sobnu temperaturu.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.