Escital® 20mg film tableta

• Lečenje velikih depresivnih epizoda.

• Lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje.

• Lečenje socijalnog anksioznog poremećaja (socijalna fobija).

• Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja.

• Lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Doziranje

Nije dokazana bezbednost primene dnevnih doza većih od 20 mg.

Velike depresivne epizode

Uobičajena doza je 10 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do najviše 20 mg na dan.

Obično su potrebne 2 do 4 nedelje do pojave odgovora na antidepresivnu terapiju. Nakon povlačenja simptoma, potrebno je nastaviti sa primenom leka još najmanje 6 meseci, da bi došlo do konsolidacije terapijskog odgovora.

Panični poremećaj, sa agorafobijom ili bez nje

Preporučena početna doza je 5 mg jednom dnevno u toku prve nedelje, nakon čega se povećava na 10 mg jednom dnevno. Doza se može dodatno povećati, do najviše 20 mg na dan, zavisno od individualnog odgovora pacijenta.

Maksimalna efikasnost se postiže nakon otprilike 3 meseca. Terapija traje nekoliko meseci.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajena doza je 10 mg, jednom dnevno. Obično je potrebno 2 do 4 nedelje da bi došlo do ublažavanja simptoma. Doza se zatim može, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, smanjiti na 5 mg ili povećati do najviše 20 mg na dan.

Socijalni anksiozni poremećaj je bolest hroničnog toka, pa se preporučuje terapija u trajanju od 12 nedelja, da bi došlo do konsolidovanja odgovora. Dugotrajno lečenje pacijenata sa pozitivnim odgovorom na terapiju, ispitano je tokom 6 meseci, a treba ga razmotriti za svakog pacijenta pojedinačno u cilju sprečavanja relapsa; terapijsku korist treba periodično procenjivati.

Socijalni anksiozni poremećaj je dobro definisan dijagnostički termin za poseban poremećaj i ne treba ga mešati sa preteranom stidljivošću. Farmakoterapija je indikovana samo ukoliko ovaj poremećaj značajno ometa profesionalne i društvene aktivnosti.

Upotreba ove terapije u poređenju sa kognitivno bihejvioralnom terapijom nije upoređivana. Farmakoterapija je deo celokupne terapijske strategije.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Početna doza je 10 mg, jednom dnevno. Zavisno od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do najviše 20 mg na dan.

Dugotrajna terapija kod pacijenata koji su odgovorili na terapiju je ispitana u trajanju od najmanje 6 meseci kod pacijenata koji su primali 20 mg na dan. Korist terapije i dozu treba periodično procenjivati (videti odeljak 5.1).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Početna doza iznosi 10 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do najviše 20 mg na dan.

S obzirom na to da je opsesivno-kompulzivni poremećaj hronična bolest, pacijente je potrebno lečiti dovoljno dugo kako bi se osiguralo povlačenje simptoma.

Korist terapije i dozu treba periodično procenjivati (videti odeljak 5.1).

Stariji pacijenti (> 65 godina)

Početna doza je 5 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10 mg na dan (videti odeljak 5.2).

Efikasnost escitaloprama u lečenju socijalnog anksioznog poremećaja nije ispitana kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Lek Escital ne treba primenjivati za lečenje dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4).

Smanjena funkcija bubrega

Prilagođavanje doze nije neophodno kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Oprez se savetuje kod pacijenata sa teškim stepenom smanjenja funkcije bubrega (CL^CR manji od 30 mL/min) (videti odeljak 5.2).

Smanjena funkcija jetre

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre, preporučuje se početna doza od 5 mg na dan, tokom prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10 mg na dan. Oprez i izuzetno pažljivo titriranje doze, savetuju se kod pacijenata sa teškim stepenom smanjenja funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

CYP2C19 spori metabolizeri

Kod pacijenata za koje se zna da su spori metabolizeri putem CYP2C19 enzima, preporučuje se početna doza od 5 mg na dan, tokom prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10 mg na dan (videti odeljak 5.2).

* Lek Escital, 5 mg, film tableta nije registrovan u Republici Srbiji.

Za primenu doze escitaloprama od 5 mg potrebno je koristiti lekove drugih proizvođača koji su dostupni na tržištu.

Simptomi obustave leka

Treba izbegavati nagli prekid terapije. Pri prekidu terapije escitalopramom, dozu treba postepeno smanjivati tokom perioda od najmanje 1-2 nedelje, da bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ukoliko se prilikom smanjivanja doze ili po prekidu terapije jave teško podnošljivi simptomi, treba razmotriti ponovno uvođenje prethodno propisane doze. Nakon toga, lekar može nastaviti sa smanjivanjem doze, ali na znatno postepeniji način.

Način primene Oralna upotreba.

Lek Escital se primenjuje kao pojedinačna dnevna doza, a može se uzimati sa hranom ili bez nje.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena sa neselektivnim, ireverzibilnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAO inhibitorima) je kontraindikovana, usled rizika od pojave serotoninskog sindroma sa agitacijom, tremorom, hipertermijom itd. (videti odeljak 4.5).

Kombinacija escitaloprama sa reverzibilnim MAO-A inhibitorima (npr. moklobemid) ili reverzibilnim neselektivnim MAO inhibitorom linezolidom je kontraindikovana usled rizika od pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.5).

Primena escitaloprama je kontraindikovana kod pacijenata sa poznatim produženjem QT intervala ili urođenim sindromom dugog QT intervala.

Primena escitaloprama je kontraindikovana istovremeno sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Navedena posebna upozorenja i mere opreza odnose se na lekove koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin re-uptake inhibitors, SSRI).

Pedijatrijska populacija

Lek Escital ne treba primenjivati u terapiji kod pedijatrijske populacije. U kliničkim ispitivanjima u pedijatrijskoj populaciji, u grupi koja je primala antidepresive češće su zapažena ponašanja povezana sa suicidom (pokušaj samoubistva i misli o samoubistvu) i neprijateljsko ponašanje (prvenstveno agresija, stava suprotstavljenosti i bes) u poređenju sa grupom koja je primala placebo. Ako je, na osnovu kliničke slike, ipak neophodna primena antidepresiva, pacijenta treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave suicidalnih simptoma. Osim toga, nedostaju podaci o bezbednosti dugotrajne primene leka kod pedijatrijskih pacijenata, u smislu praćenja rasta, maturacije, kognitivnog i bihejvioralnog razvoja.

Paradoksalna anksioznost

Kod nekih pacijenata sa paničnim poremećajem mogu se javiti simptomi povećane anksioznosti na početku terapije antidepresivima. Ova paradoksalna reakcija se obično povlači u toku dve nedelje kontinuirane terapije. Preporučuje se primena manjih doza na početku terapije, da bi se smanjila verovatnoća anksiogenog dejstva (videti odeljak 4.2).

Epileptični napadi

Primenu escitaloprama treba prekinuti u slučaju pojave epileptičnih napada kod pacijenata koji nemaju epilepsiju ili ako dođe do porasta učestalosti napada (kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovana epilepsija). Primenu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina treba izbegavati kod pacijenta sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba pažljivo pratiti.

Manija

Selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su prethodno imali maniju/hipomaniju. Primenu SSRI lekova treba prekinuti kod svakog pacijenta koji uđe u maničnu fazu.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija sa SSRI lekovima može dovesti do promene u kontroli glikemije (hipoglikemije ili hiperglikemije). Može biti potrebno prilagoditi dozu insulina i/ili oralnog hipoglikemijskog leka.

Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija je povezana sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa suicidom). Ovaj rizik je prisutan sve dok ne dođe do pojave značajne remisije bolesti. S obzirom na to da u toku prvih nekoliko nedelja terapije ili više ne mora doći do poboljšanja, pacijente treba pažljivo pratiti sve dok do poboljšanja ne dođe. Opšte kliničko iskustvo je da rizik od suicida može da se poveća u ranom stadijumu oporavka.

Druga psihijatrijska stanja u kojima se primenjuje escitalopram mogu takođe biti udružena sa povećanim rizikom od nastanka događaja vezanih za suicid. Dodatno, ova stanja mogu biti u komorbiditetu sa velikim depresivnim poremećajem. Istovetne mere opreza pri terapiji pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem treba primeniti i pri terapiji pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima.

Poznato je da su pacijenti koji su ranije imali događaje vezane za suicid, kao i oni koji pokazuju značajan stepen suicidalne ideacije pre početka terapije, u većem riziku od suicidalnih misli ili pokušaja samoubistva i treba da budu pod strogim nadzorom za vreme terapije. Meta analize placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja antidepresivnih lekova kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazale su povećan rizik od suicidalnog ponašanja u grupi na antidepresivima u poređenju sa grupom na placebu kod pacijenata mlađih od 25 godina.

Potreban je pažljiv nadzor, posebno pacijenata sa visokim rizikom, a naročito na početku terapije i pri promeni doze. Pacijente (kao i staratelje pacijenata) treba upozoriti na neophodnost praćenja bilo kakvog pogoršanja kliničke slike, suicidalnog ponašanja ili misli i neobičnih promena u ponašanju i da odmah zatraže medicinski savet, ukoliko se ovi simptomi jave.

Akatizija/psihomotorni nemir

Primena selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina/inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (engl. serotonin and norepinephrine reuptake inhibitors, SNRI) je udružena sa razvojem akatizije, koju karakteriše subjektivno neprijatan ili mučan nemir i potreba za čestim kretanjem, koju obično prati nesposobnost da se sedi ili stoji mirno. Najčešće se ovo javlja u toku prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može biti pogubno.

Hiponatremija

Hiponatremija, uglavnom prouzrokovana neadekvatnom sekrecijom antidiuretskog hormona, retko je prijavljena pri primeni selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i obično se povlači po prekidu terapije. Potreban je oprez kod pacijenata sa rizikom, kao što su stariji pacijenti, pacijenti sa cirozom ili prilikom primene u kombinaciji sa drugim lekovima koji mogu izazvati hiponatremiju.

Hemoragije

Zapaženi su poremećaji krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura, u toku primene selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. SSRI/SNRI mogu povećati rizik od postpartalnog krvarenja (videti odeljke 4.6 i 4.8). Oprez se savetuje kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno u toku istovremene

primene sa oralnim antikoagulansima, lekovima koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici i fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), tiklopidin i dipiridamol), kao i kod pacijenata koji su skloni krvarenju.

Elektrokonvulzivna terapija (EKT)

Postoji ograničeno kliničko iskustvo kod istovremene primene selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i EKT, stoga se savetuje oprez.

Serotoninski sindrom

Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni escitaloprama sa lekovima koji imaju serotonergički efekat, kao što su triptani (uključujući sumatriptan), opioidi (uključujući tramadol) i triptofan.

U retkim slučajevima, prijavljena je pojava serotoninskog sindroma kod pacijenata koji su bili na istovremenoj terapiji selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina i serotonergičkim lekovima. Kombinacija simptoma kao što su agitacija, tremor, mioklonus i hipertermija mogu ukazivati na razvoj ovog stanja. U tom slučaju treba odmah prekinuti terapiju selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina i serotonergičkim lekovima i započeti simptomatsku terapiju.

Kantarion

Istovremena primena SSRI lekova i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum), može dovesti do povećane incidence pojave neželjenih reakcija (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave po prestanku terapije

Pojava simptoma obustave po prestanku terapije je česta, posebno ukoliko je obustava terapije nagla (videti odeljak 4.8). U kliničkim ispitivanjima, neželjeni događaji po prestanku terapije su se javili kod oko 25% pacijenata u grupi koja je lečena escitalopramom i kod oko 15% pacijenata u grupi koja je dobijala placebo.

Rizik od nastanka simptoma obustave leka može zavisiti od nekoliko faktora, uključujući trajanje terapije i dozu koja je primenjena, kao i brzinu smanjenja doze. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju i senzacije slične električnom šoku), poremećaji sna (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida su najčešće prijavljene reakcije. Generalno, ovi simptomi su blagog do umerenog intenziteta, međutim kod nekih pacijenata mogu biti i teški.

Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana po prekidu lečenja, mada su prijavljeni i veoma retki slučajevi pojave ovih simptoma kod pacijenata koji su nenamerno propustili dozu leka.

Ovi simptomi su uglavnom samoograničavajući i povlače se obično u toku 2 nedelje, iako kod nekih pacijenata mogu duže trajati (2-3 meseca ili više). Zbog toga se pri prekidu terapije preporučuje titracija doze escitaloprama u toku nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenta (videti Simptomi obustave leka, odeljak 4.2).

Seksualna disfunkcija

SSRI/SNRI mogu dovesti do simptoma seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Prijavljeni su slučajevi dugotrajne seksualne disfunkcije, gde obustava SSRI/SNRI nije dovela do povlačenja simptoma.

Koronarna bolest

Zbog ograničenog kliničkog iskustva, savetuje se oprez kod pacijenata sa koronarnom bolešću (videti odeljak 5.3).

Produženje QT intervala

Utvrđeno je da escitalopram izaziva dozno-zavisno produženje QT intervala. Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija uključujući torsade de pointes su prijavljeni tokom postmarketinškog perioda, pretežno kod pacijenata ženskog pola, sa prisutnom hipokalemijom ili postojećim produženjem QT intervala ili drugim srčanim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 i 5.1).

Oprez se savetuje kod pacijenata sa značajnom bradikardijom, pacijenata sa nedavnim akutnim infarktom miokarda ili dekompenzovanom srčanom insuficijencijom.

Poremećaji elektrolita, kao što su hipokalemija i hipomagnezemija, povećavaju rizik od nastanka malignih aritmija i treba ih korigovati pre početka terapije escitalopramom.

Ukoliko su pacijenti sa stabilnim srčanim oboljenjem na terapiji escitalopramom, treba razmotriti EKG pregled pre početka terapije.

Ukoliko se pojave znaci srčane aritmije tokom terapije escitalopramom, lečenje treba prekinuti i uraditi EKG pregled.

Glaukom zatvorenog ugla

SSRI lekovi, uključujući escitalopram, mogu imati efekt na veličinu zenice, dovodeći do midrijaze. Ovaj midrijatički efekat može dovesti do suženja očnog ugla, što dovodi do povećanja intraokularnog pritiska i nastanka glaukoma zatvorenog ugla, posebno kod predisponiranih pacijenata. Stoga, escitalopram treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili glaukomom u istoriji bolesti.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmola (23 mg) natrijuma po jednoj tableti, odnosno suštinski je ,,bez natrijuma”.

Farmakodinamske interakcije

Kontraindikovane kombinacije

Ireverzibilni neselektivni MAO inhibitori

Prijavljeni su slučajevi ozbiljnih reakcija kod pacijenata koji su istovremeno bili na terapiji selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina i neselektivnim, ireverzibilnim MAO inhibitorima, kao i kod pacijenata koji su nedavno prekinuli terapiju selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina i započeli terapiju ireverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3). U nekim slučajevima, došlo je do pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.8).

Escitalopram je kontraindikovan u kombinaciji sa neselektivnim, ireverzibilnim MAO inhibitorima. Terapija escitalopramom se može započeti 14 dana po prekidu terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Potrebno je da prođe najmanje 7 dana od prekida terapije escitalopramom pre uvođenja terapije neselektivnim, ireverzibilnim MAO inhibitorima.

Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Kombinacija escitaloprama i MAO-A inhibitora kao što je moklobemid je kontraindikovana, usled rizika od pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.3). Ako se primena ove kombinacije proceni neophodnom, potrebno je terapiju početi sa minimalnim preporučenim dozama i sprovesti kliničko praćenje.

Reverzibilni, neselektivni MAO inhibitor (linezolid)

Antibiotik linezolid je reverzibilni, neselektivni MAO inhibitor i ne treba ga davati pacijentima koji su na terapiji escitalopramom. Ako se primena ove kombinacije proceni neophodnom, potrebno je terapiju početi sa minimalnim dozama i uz pažljivo kliničko praćenje (videti odeljak 4.3).

Ireverzibilni, selektivni MAO-B inhibitor (selegilin)

Potreban je oprez pri primeni kombinacije sa selegilinom (ireverzibilni MAO-B inhibitor), usled rizika od razvoja serotoninskog sindroma. Selegilin u dozama od 10 mg dnevno je bezbedno primenjivan u kombinaciji sa racematom citaloprama.

Produženje QT intervala

Farmakokinetičke i farmakodinamske studije primene escitaloprama u kombinaciji sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval nisu sprovedene. Aditivni efekat pri primeni escitaloprama sa ovim lekovima se ne može isključiti. Prema tome, istovremena primena escitaloprama sa lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, neki antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin, antimalarična terapija, posebno halofantrin), neki antihistaminici (npr. astemizol, hidroksizin, mizolastin) je kontraindikovana.

Kombinacije koje zahtevaju oprez pri upotrebi

Serotonergični lekovi

Istovremena primena sa serotonergičnim lekovima (npr. opioidi (uključujući tramadol) i triptani (uključujući sumatriptan)) može dovesti do pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji snižavaju prag za nastanak epileptičnih napada

SSRI lekovi mogu smanjiti prag za nastanak konvulzija. Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni sa drugim lekovima koji snižavaju prag za nastanak konvulzija (npr. antidepresivi (triciklici, SSRI), neuroleptici (fenotiazini, tioksanteni i butirofenoni), meflohin, bupropion i tramadol).

Litijum, triptofan

Prijavljena je pojava pojačanog dejstva kada se SSRI lekovi daju istovremeno sa litijumom ili triptofanom, stoga, SSRI lekove istovremeno sa ovim lekovima treba primenjivati uz oprez.

Kantarion

Istovremena primena SSRI lekova i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum), može dovesti do povećane incidence neželjenih reakcija (videti odeljak 4.4).

Hemoragije

Izmenjeni antikoagulantni efekti se mogu javiti kada se escitalopram daje u kombinaciji sa oralnim antikoagulansima. Pacijentima koji primaju oralne antikoagulanse treba pažljivo pratiti proces koagulacije kada se započinje ili obustavlja terapija escitalopramom (videti odeljak 4.4). Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) može pojačati sklonost ka krvarenju (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Ne očekuju se pojava farmakodinamskih ili farmakokinetičkih interakcija između escitaloprama i alkohola. Međutim, kao i u slučaju primene drugih psihotropnih lekova, ne preporučuje se kombinovanje sa alkoholom.

Lekovi koji izazivaju hipokalemiju/hipomagnezemiju

Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji mogu indukovati hipokalemiju/hipomagnezemiju, jer ova stanja povećavaju rizik za nastanak malignih aritmija (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije

Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku escitaloprama

Metabolizam escitaloprama se odvija uglavnom putem CYP2C19. CYP3A4 i CYP2D6 takođe mogu da učestvuju, ali u manjoj meri. Smatra se da je metabolizam glavnog metabolita S-DCT (demetilovanog escitaloprama) delimično katalizovan putem CYP2D6.

Istovremena primena escitaloprama sa 30 mg omeprazola jednom dnevno (inhibitor CYP2C19), dovela je do umerenog porasta (oko 50%) koncentracije escitaloprama u plazmi.

Istovremena primena escitaloprama sa 400 mg cimetidina dva puta dnevno (umereno snažan opšti inhibitor enzima) dovela je do umerenog porasta (oko 70%) koncentracije escitaloprama u plazmi. Savetuje se oprez kada se escitalopram primenjuje u kombinaciji sa cimetidinom. Može biti neophodno prilagođavanje doze.

Stoga se savetuje oprez pri istovremenoj primeni sa inhibitorima CYP2C19 (npr. omeprazol, esomeprazol, flukonazol, fluvoksamin, lansoprazole, tiklopidin) ili cimetidinom. Na osnovu praćenja neželjenih dejstava tokom istovremene terapije, može biti neophodno smanjenje doze escitaloprama (videte odeljak 4.4).

Uticaj escitaloprama na farmakokinetiku drugih lekova

Escitalopram je inhibitor enzima CYP2D6. Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni escitaloprama sa lekovima koji se uglavnom metabolišu preko ovog enzima i koji imaju uzak terapijski indeks, npr. flekainid, propafenon i metoprolol (kada se koristi u srčanoj insuficijenciji) ili primeni sa nekim od lekova koji deluju na CNS i koji se uglavnom metabolišu putem CYP2D6, npr. antidepresivi kao što su desipramin,

klomipramin i nortriptilin ili antipsihotici poput risperidona, tioridazina i haloperidola. Može biti neophodno prilagođavanje doze.

Istovremena primena sa desipraminom ili metoprololom dovela je, u oba slučaja, do dvostrukog porasta koncentracije u plazmi ova dva supstrata CYP2D6 enzima.

In vitro studije su pokazale da escitalopram može takođe da prouzrokuje blagu inhibiciju CYP2C19. Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji se metabolišu putem CYP2C19.

Trudnoća

Dostupni su samo ograničeni klinički podaci o primeni escitaloprama u trudnoći.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Escitalopram ne treba primenjivati u trudnoći, osim ako je zaista neophodno i tek nakon pažljivog razmatranja odnosa koristi/rizika.

Ako je primena escitaloprama nastavljena u kasnijim stadijumima trudnoće, posebno u trećem trimestru, potrebno je pratiti novorođenčad. Tokom trudnoće treba izbegavati nagli prekid terapije.

Kod novorođenčadi čije su majke bile na terapiji SSRI/SNRI u kasnim stadijumima trudnoće, mogu se javiti sledeći simptomi: respiratorni distres, cijanoza, apnea, konvulzije, nestabilnost telesne temperature, problemi sa hranjenjem, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, nervoza, iritabilnost, letargija, stalan plač, somnolencija i problemi sa spavanjem. Ovi simptomi se mogu javiti usled serotonergičnih efekata ili obustave leka. U većini slučajeva, komplikacije počinju odmah ili ubrzo (< 24 sata) po rođenju.

Epidemiološki podaci ukazuju da primena SSRI lekova u trudnoći, posebno u kasnijim stadijumima, može povećati rizik od pojave perzistentne pulmonalne hipertenzije kod novorođenčadi (eng. persistent pulmonary hypertension in the newborn, PPHN). Zapažen je rizik od približno 5 slučajeva na 1000 trudnoća. U opštoj populaciji se pojavljuje 1 do 2 slučaja PPHN na 1000 trudnoća.

Podaci dobijeni iz opservacionih studija ukazuju na povećan rizik (manje od 2 puta) od postpartalnog krvarenja nakon izloženosti SSRI/SNRI tokom meseca koji prethodi porođaju (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Dojenje

Očekuje se izlučivanje escitaloprama u majčino mleko kod ljudi. Stoga se ne preporučuje dojenje tokom terapije.

Plodnost

Podaci dobijeni iz ispitivanja sprovedenih na životinjama su pokazali da citalopram može uticati na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3). Pojedinačni slučajevi kod ljudi pri primeni nekih SSRI lekova su pokazali da je uticaj na kvalitet sperme reverzibilan. Uticaj na plodnost kod ljudi nije primećen do sada.

Iako je pokazano da escitalopram ne utiče na intelektualne i psihomotorne funkcije, svaka psihoaktivna supstanca može uticati na sposobnost procenjivanja ili veštinu upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijente treba upozoriti na potencijalni rizik uticaja leka na njihovu sposobnost da upravljaju vozilom ili rukuju mašinama.

Neželjene reakcije su najčešće tokom prve ili druge nedelje terapije, a njihov intenzitet i učestalost se obično smanjuju sa nastavkom lečenja.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U nastavku teksta su navedene neželjene reakcije poznate za SSRI lekove koje su takođe zabeležene pri primeni escitaloprama, bilo u placebo kontrolisanim kliničkim studijama ili u toku spontanog postmarketinškog praćenja, prema klasi sistema organa i učestalosti.

Učestalosti su preuzete iz kliničkih studija; nisu placebo-korigovane. Učestalost se definiše kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) ili nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

1 Ovi događaji su prijavljeni uz terapijsku grupu SSRI lekova.

2 Tokom lečenja sa escitalopramom ili ubrzo nakon prekida terapije, prijavljeni su slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja (videti odeljak 4.4).

3 Ovo neželjeno dejstvo je prijavljeno za lekove iz grupe SSRI/SNRI (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Produženje QT intervala

Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes, su prijavljeni tokom postmarketinškog perioda, uglavnom kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom, ili prethodno postojećim produženjem QT intervala ili drugim oboljenjima srca (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.9 i 5.1).

Karakteristike terapijske grupe lekova

Epidemiološke studije, sprovedene uglavnom na pacijentima starosti 50 godina i više, pokazale su povećani rizik od frakture kostiju kod pacijenata na terapiji SSRI lekovima i tricikličnim antidepresivima. Nije poznat mehanizam koji dovodi do ovog rizika.

Simptomi obustave leka

Prekid terapije SSRI/SNRI lekovima (posebno ako je nagli) često dovodi do pojave simptoma obustave. Najčešće prijavljene reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju i senzacije električnog šoka), poremećaji sna (uključujući nesanicu i neuobičajene snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida. Ovi događaji su uglavnom blagi do umereni i samoograničavajući, međutim, kod nekih pacijenata mogu biti teški i/ili produženi. Stoga se savetuje da se

prekid terapije izvrši postepenim smanjenjem doze, onda kada terapija escitalopramom više nije potrebna (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost

Klinički podaci o predoziranju sa escitalopramom su ograničeni, a u velikom broju slučajeva obuhvataju istovremeno predoziranje sa drugim lekovima. U većini slučajeva prijavljeni su blagi simptomi ili uopšte nije bilo simptoma. Prijavljeni su retki slučajevi predoziranja samo escitalopramom sa smrtnim ishodom; većina ovih slučajeva je uključivala i predoziranje drugim lekovima koje je pacijent istovremeno uzimao. Doze između 400 mg i 800 mg samo escitaloprama su uzimane bez pojave ikakvih teških simptoma.

Simptomi

Simptomi prijavljeni u slučajevima predoziranja escitalopramom uglavnom uključuju simptome koji su u vezi sa centralnim nervnim sistemom (koji se kreću od vrtoglavice, tremora i agitacije do retkih slučajeva serotoninskog sindroma, konvulzije i kome), gastrointestinalnim sistemom (mučnina/povraćanje) i kardiovaskularnim sistemom (hipotenzija, tahikardija, produženje QT intervala i aritmija) i poremećaje ravnoteže elektrolita i tečnosti (hipokalemija, hiponatremija).

Terapija

Nema specifičnog antidota. Obezbediti i održati prohodnost disajnih puteva, adekvatnu oksigenaciju i respiratornu funkciju. Razmotriti gastričnu lavažu i primenu aktivnog uglja. Gastričnu lavažu treba izvršiti u što kraćem vremenskom periodu nakon oralne ingestije. Preporučuje se praćenje kardioloških i vitalnih znakova uz opšte simptomatske suportivne mere.

EKG monitoring se savetuje u slučajevima predoziranja kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom/bradiaritmijama, kod pacijenata koji uzimaju istovremeno lekove koji produžavaju QT interval ili kod pacijenata sa izmenjenim metabolizmom npr. kod oštećene funkcije jetre.