Katena® 300mg kapsula, tvrda

Epilepsija

Gabapentin se primenjuje kao dodatna terapija u lečenju parcijalnih napada sa ili bez sekundarne generalizacije kod odraslih i dece uzrasta 6 godina i starije (videti odeljak 5.1).

Gabapentin je indikovan kao monoterapija u lečenju parcijalnih napada sa ili bez sekundarne generalizacije kod odraslih i adolescenata uzrasta 12 godina i starijih.

Terapija perifernog neuropatskog bola

Gabapentin se primenjuje za lečenje perifernog neuropatskog bola poput bolne dijabetesne neuropatije i postherpetične neuralgije kod odraslih.

Doziranje

Za sve indikacije, lečenje odraslih i adolescenata uzrasta 12 godina i više započinje se prema šemi navedenoj u Tabeli 1. Preporuke za doziranje kod dece mlađe od 12 godina navedene su dalje u tekstu ovog odeljka pod odgovarajućim podnaslovom.

Tabela 1. Doziranje – početna titracija doze

Obustavljanje primene gabapentina

U skladu sa aktuelnom kliničkom praksom, obustavljanje primene gabapentina treba izvršiti postepenim smanjivanjem doze tokom perioda od najmanje nedelju dana, nezavisno od indikacije.

Epilepsija

Epilepsija obično zahteva dugotrajno lečenje. Dozu gabapentina određuje lekar na osnovu individualne podnošljivosti i efikasnosti.

Odrasli i adolescenti

U kliničkim studijama, efektivni raspon doza se kreće od 900 do 3600 mg/dan. Lečenje može da se započne primenom doze od 300 mg, tri puta na dan prvoga dana, ili titriranjem doze kako je opisano u Tabeli 1. Zatim, na osnovu individualnog odgovora pacijenta i podnošljivosti, doza se može dalje povećavati za po 300 mg na dan na svaka 2-3 dana, sve do maksimalne doze od 3600 mg/dan. Kod pojedinih pacijenata može biti potrebno i sporije (postepenije) povećanje doze. Minimalno vreme tokom koga treba dostići dozu od 1800 mg/dan je nedelju dana, da bi se dostigla doza od 2400 mg/dan potrebno je ukupno 2 nedelje, a da bi se dostigla doza od 3600 mg/dan potrebno je ukupno 3 nedelje. Doze do 4800 mg/dan su bile dobro podnošene u dugotrajnim, otvorenim kliničkim studijama. Ukupnu dnevnu dozu treba podeliti na tri pojedinačne doze, a maksimalni interval između doza ne sme biti duži od 12 sati kako bi se sprečila pojava epileptičnih napada.

Deca uzrasta 6 godina i starija

Početna doza treba da se kreće između 10 i 15 mg/kg/dan, a efektivna doza treba da se postigne titracijom doza tokom perioda od približno tri dana. Efektivna doza gabapentina kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 godina i starijih je 25 do 35 mg/kg/dan. Doze do 50 mg/kg/dan su dobro podnošene u dugotrajnoj kliničkoj studiji. Ukupnu dnevnu dozu treba podeliti u tri pojedinačne doze, a maksimalni interval između doza ne sme biti duži od 12 sati.

Praćenje koncentracije gabapentina u plazmi nije neophodno u svrhu optimizacije terapije gabapentinom. Takođe, gabapentin se može koristiti u kombinaciji sa drugim antiepilepticima, a da pritom ne dolazi do promena koncentracije u plazma kako gabapentina tako i drugih antiepileptika.

Periferni neuropatski bol

Odrasli

Lečenje se može započeti titracijom doze kako je opisano u Tabeli 1. Umesto toga, početna doza može da bude 900 mg/dan, podeljena u tri jednake doze, a može se povećavati po potrebi, zavisno od individualnog odgovora pacijenata i podnošljivosti, za po 300 mg/dan na svaka 2-3 dana do maksimalne doze od 3600 mg/dan. Kod pojedinih pacijenata može biti potrebno i sporije (postepenije) povećanje doze. Minimalno vreme potrebno da se dostigne doza od 1800 mg/dan je nedelju dana, da se dostigne 2400 mg/dan potrebno je ukupno 2 nedelje, a da se dostigne 3600 mg/dan neophodno je ukupno 3 nedelje.

U kliničkim studijama lečenja perifernog neuropatskog bola kao što su bolna dijabetesna neuropatija i postherpetična neuralgija, efikasnost i bezbednost primene nisu ispitivane za period lečenja duži od 5 meseci.

Ako lečenje pacijenata od perifernog neuropatskog bola zahteva period duži od 5 meseci, lekar treba da proceni kliničko stanje pacijenta, i potrebu za dodatnom terapijom.

Uputstvo za sve indikacije

Kod pacijenata sa lošim opštim zdravstvenim stanjem, npr. sa malom telesnom masom, posle transplantacije organa i sl., potrebna je sporija titracija doze korišćenjem manjih doznih jačina ili dužih intervala između povećanja doze.

Upotreba kod starijih pacijenata (iznad 65 godina starosti)

Kod starijih pacijenata može da bude potrebno prilagođavanje doze zbog slabljenja funkcije bubrega u starijoj dobi (videti Tabelu 2). Somnolencija, periferni edem i astenija mogu da budu češći kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Prilagođavanje doze se preporučuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u Tabeli 2 i/ili kod pacijenata koji su na hemodijalizi.

Pacijentima sa insuficijencijom bubrega preporučuje se primena gabapentin kapsula u dozi od 100 mg, kako bi se pratile navedene preporuke za doziranje.

Tabela 2. Doziranje gabapentina kod odraslih pacijenata na osnovu funkcije bubrega

aUkupnu dnevnu dozu treba davati u tri pojedinačne doze. Smanjene doze se primenjuju kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina < 79 mL/min).

bDnevna doza 150 mg primenjuje se kao doza od 300 mg svaki drugi dan.

cKod pacijenata sa klirensom kreatinina <15 mL/min, dnevnu dozu treba smanjiti srazmerno klirensu kreatinina (npr. pacijenti sa klirensom kreatinina od 7,5 mL/min treba da dobijaju polovinu dnevne doze koju dobijaju pacijenti sa klirensom kreatinina od 15 mL/min).

Prilagođavanje doza kod pacijenata na hemodijalizi

Kod pacijenata sa anurijom koji su na hemodijalizi i koji nikada ranije nisu uzimali gabapentin, preporučena početna doza je 300 do 400 mg, a zatim doza gabapentina od 200 do 300 mg nakon svake četvorosatne hemodijalize. U danima kada pacijent ne ide na hemodijalizu, ne bi trebalo da uzima gabapentin.

Kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega koji su na hemodijalizi, doza održavanja gabapentina treba da se bazira na preporukama za doziranje koje su date u Tabeli 2. Osim doze održavanja, preporučuje se primena dodatne doze od 200 do 300 mg posle svake četvorosatne hemodijalize.

Način primene Oralna upotreba.

Gabapentin se može uzimati sa hranom ili bez nje, a kapsulu treba progutati celu, sa dovoljnom količinom vode (npr. čaša vode).

Ukoliko odgovarajuću dozu leka nije moguće postići kapsulama od 300 mg treba koristiti dostupan lek odgovarajuće jačine.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS)

Teške, životno-ugrožavajuće reakcije preosetljivosti na lek kao što su osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS- Drug Rash with Eosinophilia and Systemic Symptoms) zabeležene su kod pacijenata koji su na terapiji antiepilepticima, uključujući i gabapentin (videti odeljak 4.8).

Treba imati u vidu da se rane manifestacije preosetljivosti, kao što su visoka telesna temperatura ili limfadenopatija, mogu javiti i bez pojave osipa. U slučaju pojave navedenih znakova i simptoma pacijenta treba odmah pregledati. Primenu gabapentina treba prekinuti ukoliko se ne može utvrditi etiologija tih znakova i simptoma.

Anafilaksa

Gabapentin može da prouzrokuje anafilaksu. Znaci i simptomi u prijavljenim slučajevima anafilakse uključuju otežano disanje, oticanje usana, grla i jezika, i hipotenziju koja zahteva hitne mere. Pacijente treba savetovati da odmah prekinu uzimanje gabapentina i potraže hitnu medicinsku pomoć ukoliko osete bilo koji znak ili simptom anafilakse (videti odeljak 4.8).

Suicidalne ideje i suicidalno ponašanje

Suicidalne ideje i suicidalno ponašanje zabeleženi su kod pacijenata lečenih antiepilepticima u različitim indikacijama. Meta-analize randomizovanih, placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja antiepileptika takođe upućuju na blago povećani rizik od suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja. Kod pacijenata lečenih gabapentinom primećeni su slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja u postmarketinškom periodu (videti odeljak 4.8)

Pacijente (i osobe koje se o njima brinu) treba upozoriti da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja i ponašanja. Zbog toga, kod pacijenata treba pratiti pojavu znakova suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Treba razmotriti prekid primene gabapentina, ukoliko se pojave suicidalne ideje i ponašanje.

Akutni pankreatitis

Ukoliko kod pacijenta dođe do razvoja akutnog pankreatitisa u toku terapije gabapentinom, treba razmotriti prekid primene gabapentina (videti odeljak 4.8).

Epileptični napadi

Iako nema podataka o tzv. rebound epileptičnim napadima tokom primene gabapentina, nagli prekid primene antikonvulzivnih lekova kod pacijenata sa epilepsijom može da dovede do status epilepticus-a (videti odeljak 4.2).

Kao što je to slučaj i kod drugih antiepileptičnih lekova, kod nekih pacijenata može da dođe do povećanja učestalosti napada epilepsije ili pojave novih vrsta napada tokom primene gabapentina.

Kao i kod drugih antiepileptičnih lekova, pokušaji da se kod pacijenata koji slabo reaguju na istovremenu terapiju sa više antiepileptika ova terapija ukine radi uvođenja monoterapije gabapentinom, pokazali su malu stopu uspeha.

Gabapentin se ne smatra efikasnim kod primarnih generalizovanih napada, kao što je abscence napad i može da pogorša ove napade kod nekih pacijenata. Zbog toga, gabapentin treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa mešovitim napadima, uključujući i abscence napad.

Lečenje gabapentinom može biti povezano sa pojavom vrtoglavice i somnolencije i može povećati pojavu slučajnih povreda (padova). U postmarketinškom praćenju zabeležena je pojava: konfuzije, gubitka svesti i pogoršanja mentalnog stanja. Zbog toga treba savetovati pacijente da budu oprezni, sve dok ne utvrde kako lek utiče na njih, uzimajući u obzir navedena neželjena dejstva.

Istovremena primena sa opioidima i drugim depresorima CNSa

Kod pacijenata koji moraju istovremeno da uzimaju gabapentin i opioide neophodno je pažljivo pratiti znake depresije centralnog nervnog sistema, kao što su somnolencija, sedacija i depresija disanja. Kod pacijenata koji istovremeno uzimaju morfin sa gabapentinom, može doći do povećanja koncentracije gabapentina. Neophodno je smanjiti na odgovarajući način dozu gabapentina ili dozu opioidnog analgetika (videti odeljak 4.5).

Neophodan je oprez kada se gabapentin propisuje istovremeno sa opioidima zbog rizika od pojave depresije CNSa. U opservacionom, ugnežđenom ispitivanju (engl. nested case contro study) slučajeva i kontrola, zasnovanom na populaciji korisnika opioida, istovremeno propisivanje opioida i gabapentina bilo je povezano sa povećanim rizikom od smrtnih ishoda, povezane sa primenom opioida, u poređenju sa propisivanjem primene samih opioida (prilagođen odnos verovatnoće, 1,49 [95% CI, 1,18 do 1,88, p < 0,001]).

Respiratorna depresija

Gabapentin je povezan sa teškom respiratornom depresijom. Pacijenti sa ugroženom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim bolestima, oštećenjem funkcije bubrega, koji istovremeno primenjuju antidepresive i starije pacijenti mogu imati veći rizik od nastanka ovog teškog neželjenog dejstva. Kod ovih pacijenata možda će biti neophodno prilagođavanje doze.

Stariji pacijenti (iznad 65 godina)

Nije bilo sistematski sprovedenih studija sa gabapentinom kod pacijenata starosti 65 godina i više. U jednoj dvostruko slepoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa neuropatskim bolom, somnolencija, periferni edemi i astenija su se javljali nešto češće kod starijih od 65 godina, nego kod mlađih pacijenata. Osim navedenih nalaza, klinička istraživanja u ovoj grupi pacijenata nisu ukazala da se profil neželjenih događaja razlikuje u odnosu na mlađu populaciju.

Pedijatrijska populacija

Dejstva dugotrajne terapije gabapentinom (duže od 36 nedelja) na učenje, inteligenciju i razvoj kod dece i adolescenata nisu proučavana. Zbog toga je neophodno proceniti korist dugotrajne terapije u odnosu na potencijalni rizik.

Zloupotreba i zavisnost

U postmarketinškim podacima zabeleženi su slučajevi zloupotrebe i zavisnosti. Neophodno je pažljivo uzeti anamnezu o prethodnoj zloupotrebi lekova i pratiti moguće znake zloupotrebe gabapentina kao što su: ponašanje povezano sa izraženom potrebom za lekom, povećanje doze i razvoj tolerancije na lek.

Laboratorijske analize

Mogu se pojaviti lažno pozitivni rezultati semikvantitativnog određivanja ukupnih proteina u urinu merenih brzom metodom pomoću štapića (dipstick test). Zbog toga se preporučuje da se svaki takav pozitivan rezultat ovim testom potvrdi korišćenjem neke od drugih laboratorijskih metoda (Biuret metoda, turbidimetrijska metoda ili kolorimetrijska metoda) ili koristiti ove alternativne metode od samog početka.

Lek Katena sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Spontanim prijavljivanjem i iz literaturnih izvora zabeleženi su slučajevi respiratorne depresije i/ili sedacije udružene sa istovremenom primenom gabapentina i lekova koji dovode do depresije CNSa, uključujući i opioide. U pojedinim slučajevima autori su naveli da je kombinovana primena gabapentina i opioida posebno zabrinjavajuća kod neotpornih pacijenata, starijih osoba, pacijenata sa osnovnom respiratornom bolešću, sa polipragmazijom i pacijenata sa bolestima zavisnosti.

U kliničkom ispitivanju u koje je uključeno 12 zdravih ispitanika, pri primeni 60 mg morfina u obliku kapsula sa kontrolisanim oslobađanjem 2 sata pre primene 600 mg gabapentina u obliku kapsula, prosečna vrednost PIK gabapentina povećala se za 44% u poređenju sa gabapentinom primenjenim bez morfina. Zbog toga, pacijente kod kojih je neophodna istovremena primena opioida treba pažljivo pratiti zbog mogućih znakova depresije centralnog nervnog sistema, kao što su somnolencija, sedacija i respiratorna depresija, a dozu gabapentina ili opioida treba smanjiti prema potrebi.

Nisu zabeležene interakcije između gabapentina i fenobarbitala, fenitoina, valproinske kiseline ili karbamazepina.

Farmakokinetika gabapentina u ravnotežnom stanju (steady state) je slična kod zdravih ispitanika i pacijenata koji boluju od epilepsije, a koji uzimaju ove antiepileptike.

Istovremena primena gabapentina i oralnih kontraceptiva koji sadrže noretindron i/ili etinilestradiol ne utiče na farmakokinetiku bilo kog od ovih lekova u ravnotežnom stanju.

Istovremena primena gabapentina i antacida koji sadrže aluminijum ili magnezijum, može prouzrokovati smanjenje bioraspoloživosti gabapentina do 24%. Zbog toga se preporučuje da se gabapentin uzme najmanje 2 sata posle primene antacida.

Probenecid ne utiče na izlučivanje gabapentina putem bubrega.

Pri istovremenoj primeni gabapentina i cimetidina, zabeleženo je blago smanjenje izlučivanja gabapentina putem bubrega, ali se ne očekuje da je od kliničkog značaja.

Trudnoća

Rizik povezan sa epilepsijom i primenom antiepileptika

Rizik od kongenitalnih oštećenja se povećava za faktor 2-3 kod dece majki lečenih antiepilepticima. Najčešće su zabeleženi: rascep nepca, kardiovaskularne malformacije i defekti neuralne cevi. Istovremena primena više antiepileptika može biti povezana sa većim rizikom od nastanka kongenitalnih malformacija

nego kod primene samo jednog antiepileptika. Zbog toga je važno primenjivati samo jedan lek kad god je to moguće. Lekar mora da pruži savet pacijentkinjama koje bi mogle zatrudneti ili koje su u reproduktivnom periodu, a neophodna im je antiepileptična terapija. Takođe, lekar treba da preispita potrebu nastavka primene antiepileptika kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću. Antiepileptična terapija se ne sme naglo prekidati jer to može prouzrokovati pojavu epileptičnih napada koji mogu imati opasne posledice po majku i dete. Retko je zabeležen usporeni razvoj dece kod majki koje boluju od epilepsije. Nije moguće utvrditi da li je usporeni razvoj deteta posledica genetskih, socijalnih faktora, epilepsije majke ili antiepileptične terapije.

Rizik povezan sa primenom gabapentina

Gabapentin prolazi kroz placentu kod ljudi.

Za sada nisu dostupni odgovarajući podaci o primeni gabapentina kod trudnica.

Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat. Gabapentin se ne sme primenjivati u trudnoći osim kada, prema proceni lekara, moguća korist za majku jasno prevazilazi moguće rizike po plod.

Nije moguće dati konačan zaključak o povezanosti primene gabapentina tokom trudnoće sa povećanim rizikom od nastanka kongenitalnih malformacija zbog same epilepsije i istovremene primene drugih antiepileptika tokom svake prijavljene trudnoće.

Dojenje

Gabapentin se izlučuje u majčino mleko. S obzirom na to da nije poznato kako gabapentin utiče na odojče, neophodan je oprez prilikom primene gabapentina kod dojilja. Gabapentin se može primjenjivati kod dojilja samo ako, prema proceni lekara, moguća korist jasno prevazilazi moguće rizike.

Plodnost

U studijama na životinjama gabapentin nije ispoljio uticaj na plodmost (videti odeljak 5.3).

Gabapentin može imati manji ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Gabapentin deluje na cenralni nervni sistem i može izazvati pospanost, vrtoglavicu ili druge slične simptome. Čak i ako su blagog do umerenog stepena, navedena neželjena dejstva mogu biti potencijalno opasna za pacijenate koji voze ili rukuju mašinama. To se posebno odnosi na početak lečenja ili nakon povećanja doze.

Neželjene reakcije zabeležene tokom kliničkih studija sprovedenih kod pacijenata sa epilepsijom (dodatna i monoterapija) i sa neuropatskim bolom navedena su u nastavku prema klasi sistema organa i učestalosti. Učestalost je definisana kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100, <1/10), povremeno (≥1/1000, <1/100), retko (≥1/10000, <1/1000) i veoma retko (<1/10000). Kada je u kliničkim studijama zabeležena različita učestalost neke neželjene reakcije, navedena je najveća zabeležena učestalost.

Dodatne neželjene reakcije, zabeležene tokom postmarketinških studija klasifikovane su pod nepoznatu učestalost (ne može biti procenjena na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Tokom lečenja gabapentinom zabeleženi su slučajevi akutnog pankreatitisa, ali uzročna povezanost sa primenom gabapentina nije razjašnjena (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata na hemodijalizi koji se nalaze u terminalnoj fazi bubrežne insuficijencije, prijavljeni su slučajevi miopatije sa povećanim vrednostima kreatin kinaze.

Infekcije disajnih puteva, otitis media, konvulzije i bronhitis zabeleženi su kod dece samo tokom kliničkih studija. Dodatno, u kliničkim studijama kod dece, često su prijavljeni agresivno ponašanje i hiperkinezije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Akutna, životno ugrožavajuća toksičnost nije zabeležena pri primeni prekomernih doza gabapentina do 49 grama. Simptomi predoziranja uključuju vrtoglavicu, poremećaj vida (dvostruke slike), nerazgovetan govor, pospanost, gubitak svesti, letargiju i blagu dijareju. Svi pacijenti su se potpuno opravili zahvaljujući suportivnoj nezi. Smanjena resorpcija gabapentina pri primeni većih doza može da ograniči resorpciju leka u momentu predoziranja i tako svede na minimum toksičnost usled prekomernih doza.

Prekomerne doze gabapentina, posebno u kombinaciji sa drugim lekovima koji dovode do depresije CNS- a, mogu da dovedu do kome.

Iako se gabapentin može eliminisati hemodijalizom, na osnovu prethodnog iskustva ona obično nije potrebna. Međutim, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, hemodijaliza može da bude indikovana.

Oralna letalna doza gabapentina nije utvrđena kod miševa i pacova koji su dobijali doze od čak 8000 mg/kg. Znaci akutne toksičnosti kod eksperimentalnih životinja uključuju ataksiju, otežano disanje, ptozu, hipoaktivnost ili ekscitaciju.