OXYTOCIN SYNTHETIC 10i.j./mL rastvor za injekciju

Lek Oxytocin synthetic je indikovan za započinjanje i pojačavanje kontrakcija uterusa.

Upotrebe pre porođaja:

Indukcija porođaja

Indukcija porođaja iz medicinskih razloga, npr. u slučajevima produžene trudnoće, rupture membrana pre termina, hipertenzije izazvane trudnoćom (pre-eklampsija).

Stimulacija porođaja

Ukoliko se porođaj produži ili dođe do disfunkcionalne inercije uterusa, intravenska infuzija oksitocina može da se primeni tokom prvog i drugog stadijuma porođaja da bi se stimulisale kontrakcije.

Rani stadijuni trudnoće

Kao dodatna terapija kod nepotpunog, neizbežnog ili propuštenog pobačaja.

Upotrebe nakon porođaja:

Prevencija i lečenje postporođajne atonije uterusa i hemoragije kako kod vaginalnog porođaja tako i kod porođaja carskim rezom (nakon rođenja deteta).

Primena u dijagnostici:

Za procenu feto-placentalnih respiratornih sposobnosti kod visoko rizičnih trudnoća (oksitocinski stres test).

Doziranje

Doziranje mora da bude prilagođeno tako da odgovara individualnim potrebama svake pacijentkinje na osnovu odgovora majke i ploda.

Sledeće informacije o doziranju zasnovane su na različitim režimima i indikacijama u opštoj upotrebi.

Indukcija i stimulacija porođaja:

Intravenska infuzija („drip” metoda kap po kap) je jedini prihvatljivi način primene za indukciju ili stimulaciju porođaja. Precizna kontrola brzine toka infuzije je od suštinske važnosti. Da bi se oksitocin bezbedno primenio za indukciju ili stimulaciju porođaja, neophodna je upotreba infuzione pumpe ili drugog takvog uređaja, kao i često kontrolisanje jačine kontrakcija i pulsa ploda. Ukoliko kontrakcije uterusa postanu suviše snažne, infuzija se može naglo prekinuti, i stimulacija muskulature uterusa izazvana oksitocinom će ubrzo oslabiti.

Infuzija oksitocina se ne sme započeti unutar 6 sati nakon primene vaginalnih prostaglandina.

Oksitocin treba primeniti kao intravensku (i.v.) infuziju metodom ukapavanja kap po kap („drip”), najbolje pomoću infuzione pumpe promenjive brzine.

Primeniti infuziju 2,5 i.j. oksitocina u 500 mL rastvora glukoze ili fiziološkog rastvora brzinom od 10 kapi po minutu. Ovo je približno 2,5 m i.j. po minutu. Detaljni podaci o doziranju opisani su u tabeli.

Brzina infuzije oksitocina za indukciju porođaja

Kontrola krvarenja uterusa nakon porođaja

Uobičajena kontrola sa oksitocinom

Dati 10 jedinica oksitocina intramuskularno i početi intravensku infuziju.

Kod atoničnog uterusa

Terapija nepotpunog ili neizbežnog pobačaja

Ako je neophodno, kod trudnoće starije od 16 nedelja - primeniti infuziju 40 jedinica oksitocina u 1 L

i.v. tečnosti (fiziološki rastvor ili Ringerov laktatni rastvor), brzinom od 40 kapi po minutu, kako bi se pomoglo da se postigne ekspulzija ploda.

Dijagnoza uteroplacentalne insuficijencije (oksitocinski stres test)

Intravensku infuziju treba započeti inicijalnom brzinom od 0,5 milijedinica po minutu, koja se na svakih dvadeset minuta udvostručuje, kako bi se postigla efektivna doza (obično 5-6 milijedinica po minutu, a maksimalno 20 milijedinica po minutu). Kada u jednom intervalu od deset minuta dođe do 3 umerene kontrakcije uterusa (u trajanju od četrdeset do šezdeset sekundi), infuzija mora da se prekinuti i mora se pratiti pojava kasnih ili promenljivih smanjenja pulsa ploda.

Posebne populacije Pedijatrijska populacija

Nema dostupnih podataka.

Stariji pacijenti

Nisu sprovedene studije kod starijim pacijenata (65 godina i stariji).

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedene studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedene studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Način primene

Intravenska infuzija (metoda kap po kap („drip”)), ili intramuskularna injekcija.

Oksitocin se sme primenjivati samo jednim putem primene, parenteralno, ili intravenski ili intramuskularno.

Oksitocin se ne sme koristiti za indukciju ili stimulaciju porođaja u onim slučajevima gde je vaginalni porođaj kontraindikovan. Oni uključuju, iako nisu ograničeni samo na njih, sledeće situacije:

• značajna cefalopelvična disproporcija,

• malprezentacija ploda, (npr. položaji u kojima nije moguće izvesti porođaj bez prethodne konverzije, kao što je poprečni položaj),

• placenta praevia, vasa praevia,

• prezentacija ili prolaps pupčane vrpce.

  Injekcija oksitocina je kontraindikovana u sledećim stanjima:

• u slučajevima fetalnog distresa kada termin porođaja nije blizu;

• kod hipertoničnih kontrakcija uterusa;

• kod preosetljivosti na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

  Oksitocin se ne sme primenjivati u produženim periodima kod pacijentkinja sa oksitocin-rezistentnom inercijom uterusa, teškom pre-eklamptičnom toksemijom ili teškim kardiovaskularnim poremećajima kod majke.

  Oksitocin se ne sme primeniti u periodu od 6 sati nakon primene vaginalnih prostaglandina (videti odeljak 4.5).

Oksitocin ne treba primenjivati, osim u neuobičajenim sitacijama, kod sledećih stanja:

• prevremeni porođaj,

• granična cefalopelvična disproporcija,

• prethodni veliki hirurški zahvati na cerviksu ili uterusu, uključujući i carski rez,

• prekomerna distenzija uterusa,

• veliki broj prethodnih porođaja,

• invazivni karcinom cerviksa.

  Oksitocin se ne sme primenjivati za indukciju porođaja pre nego što se glava ili karlica ploda ne spuste u porođajni kanal (engl. engaged pozicija).

  Usled raznolikosti kombinacija faktora, koji mogu biti prisutni u gore navedenim stanjima, definisanje

  „neuobičajenih situacija“ se mora prepustiti proceni lekara. Odluka se može doneti samo nakon pažljivog odmeravanja potencijalne koristi koju oksitocin može doneti u datom slučaju u odnosu na potencijal oksitocina da u retkim slučajevima, ali izvesno, može da uzrokuje hipertoniju uterusa ili tetanični spazam.

  Kada se daje za indukciju ili stimulaciju porođaja, oksitocin se mora primenjivati isključivo intravenskim putem i uz adekvatan medicinski nadzor u bolnici. Svi pacijenti koji primaju oksitocin intravenski moraju biti pod stalnim nadzorom obučenog osoblja sa opsežnim znanjem o leku a koji je kvalifikovan da identifikuje i prepozna komplikacije. Kvalifikovani lekar koji može da tretira bilo koju komplikaciju koja je nastala primenom ovog leka mora da bude odmah dostupan.

  Da bi se izbegle komplikacije tokom primene oksitocina, kontinuirano se moraju pratiti:

• kontrakcije uterusa,

• puls ploda i majke,

• krvni pritisak majke.

  Ukoliko se javi hiperaktivnost uterusa, primena oksitocina se mora odmah prekinuti; stimulacija kontrakcija uterusa izazvanih oksitocinom se obično smanji ubrzo nakon obustave primene leka.

  Ukoliko se pravilno primenjuje, oksitocin bi trebalo da stimuliše kontrakcije uterusa slično kontrakcijama kod normalnog porođaja. Prekomerna stimulacija uterusa izazvana nepravilnom primenom može biti opasna i za majku i za plod. Čak i kod pravilne primene i adekvatnog nadzora mogu se javiti hipertone kontrakcije kod pacijentkinja koje su preosetljive na oksitocin.

  U slučaju fetalne smrti in utero i/ili u slučaju prisustva amnionske tečnosti koja je onečišćena mekonijumom, potrebno je izbeći nagli porođaj, jer on može izazvati emboliju amnionskom tečnošću.

  Kardiovaskularni poremećaji

  Oksitocin treba primenjivati sa velikim oprezom kod pacijentkinja koje imaju predispoziciju za ishemiju miokarda zbog postojećeg kardiovaskularnog oboljenja (kao što je hipertrofična kardiomiopatija, bolest srčanih zalistaka i/ili ishemijska bolest srca, uključujući i vazospazam koronarnih arterija), kako bi se kod tih pacijentkinja izbegle značajne promene u krvnom pritisku i srčanoj frekvenciji.

  Oksitocin treba primenjivati sa oprezom kod pacijentkinja sa poznatim sindromom produženog QT intervala ili povezanim simptomima i kod pacijentkinja koje uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

  Smrtni slučajevi majki usled reakcije preosetljivosti, subarahnoidnog krvarenja, rupture uterusa i smrti ploda nastalih iz različitih razloga prijavljeni su u vezi sa parenteralnom primenom leka za indukciju ili stimulaciju porođaja u prvom i drugom stadijumu.

  Diseminovana intravaskularna koagulacija

  U retkim okolnostima, farmakološka indukcija porođaja primenom uterotonika-za indukciju porođaja i smanjenje kasnijeg krvarenja, uključujući oksitocin, povećava rizik od postporođajne diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK). Sama farmakološka indukcija, a ne konkretni lek, povezana je sa ovim rizikom. Rizik je posebno povećan ako žena ima dodatne faktore rizika za DIK kao što su godine starosti od 35 godina i više, komplikacije tokom trudnoće (npr. gestacioni dijabetes, hipertenzija, hipotiroidizam) i gestacijska starost veća od 40 nedelja. Kod ovih žena, oksitocin ili bilo koji drugi alternativni lek treba primenjivati sa oprezom, a lekar treba da bude na oprezu zbog znakova DIK-a.

  Intoksikacija vodom

  S obzirom na to da oksitocin ima blago antidiuretsko delovanje, njegova produžena i.v. primena pri velikim dozama istovremeno sa velikim zapreminama tečnosti, što može biti slučaj u terapiji neizbežnog i retiniranog pobačaja ili pri zbrinjavanju postporođajnog krvarenja, može izazvati intoksikaciju vodom udruženu sa hiponatremijom. Kombinovani antidiuretski efekat oksitocina i intravenske primene tečnosti može da uzrokuje preopterećenje tečnošću koje vodi ka hemodinamskom obliku akutnog plućnog edema bez hiponatremije. Radi izbegavanja ovih retkih komplikacija, kad god se primenjuju velike doze oksitocina tokom duže vremena mora se pridržavati sledećih mera opreza: mora se koristiti rastvarač koji sadrži elektrolite (fiziološki rastvor (Infusio natrii chlorati) ili laktatni Ringerov rastvor (Infusio natrii lactici salina)) (a ne rastvor glukoze za infuziju (Infusio glucosi)); volumen infundovane tečnosti treba održavati niskim (infuzijom oksitocina u koncentracijama većim od preporučenih za indukciju ili stimulaciju porođaja u terminu); mora se ograničiti uzimanje tečnosti oralnim putem; potrebno je tabelarno beležiti balans tečnosti i meriti elektrolite u serumu kada se sumnja na elektrolitni disbalans.

  Anafilaksa kod žena sa alergijom na lateks

  Prijavljeni su slučajevi anafilakse nakon primene oksitocina kod žena sa poznatom alergijom na lateks. Usled postojanja strukturne homologije između oksitocina i lateksa, alergija/intolerancija na lateks može biti važan predisponirajući faktor rizika za anafilaksu nakon primene oksitocina.

  Profilaktičke/preventivne mere

  Oksitocin se nikad ne sme davati kao intravenska bolus injekcija jer može da izazove akutnu kratkotrajnu epizodu hipotenzije praćenu crvenilom i refleksnom tahikardijom.

  Oksitocin se sme primenjivati samo jednim putem primene, parenteralno, ili intravenski ili intramuskularno.

  Pomoćne supstance

  Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“. Ovaj lek sadrži male količine etanola (alkohola), manje od 100 mg po dozi.

Istovremena primena je kontraindikovana Prostaglandini i njihovi analozi

Oksitocin se ne sme primeniti u roku od 6 sati nakon primene vaginalnih prostaglandina (videti

odeljak 4.3).

Istovremena primena oksitocina sa drugim induktorima porođaja ili abortusa (prostaglandinima) može dovesti do hipertonije (povećanog tonusa) uterusa i rupture uterusa ili povrede cerviksa, npr. prostaglandini mogu pojačati stimulišući efekat oksitocina na muskulaturu uterusa.

U slučajevima uzastopne primene vaginalnih prostaglandina i oksitocina (nakon 6 sati), kod pacijentkinja je potrebno striktno praćenje sledećih parametara:

• acidobazne ravnoteže,

• frekvence, trajanja i snage kontrakcija,

• srčane frekvence ploda,

• srčane frekvence i krvnog pritiska majke,

• tonusa uterusa u mirovanju,

• balansa unete i izlučene tečnosti.

Istovremena primena se ne preporučuje Lekovi koji produžavaju QT interval

Oksitocin se mora smatrati potencijalno aritmogenim, naročito kod pacijentkinja sa drugim faktorima

rizika za torsades de pointes kao što su lekovi koji produžavaju QT interval ili kod pacijentkinja sa sindromom dugog QT intervala u anamnezi (videti odeljak 4.4.).

Kaudalna blok anestezija-vazokonstriktori

Oksitocin može pojačati vazopresorno dejstvo vazokonstriktora i simpatomimetika, čak i onih sadržanih u lokalnim anesteticima. Prijavljena je ozbiljna hipertenzija kada je oksitocin primenjen tri do četiri sata nakon profilaktičke primene vazokonstriktora istvremeno sa kaudalnom blok anestezijom.

Inhalacioni anestetici (npr. ciklopropan, halotan, sevofluran, desfluran, enfluran).

Inhalacioni anestetici imaju relaksirajući efekat na uterus i dovode do značajne inhibicije tonusa uterusa, tako da mogu umanjiti uterotonični efekat oksitocina. Takođe je prijavljeno da njihova istovremena primena sa oksitocinom izaziva poremećaje srčanog ritma.

Anestezija ciklopropanom, enfluranom, halotanom i izofluranom može modifikovati kardiovaskularne efekte oksitocina tako da izazove neočekivane posledice kao što je hipotenzija. Takođe je zabeležena sinusna bradikardija kod majke sa abnormalnim atrioventrikularnim ritmovima, kada je oksitocin primenjen istovremeno sa anestezijom ciklopropanom.

Trudnoća

Nisu sprovedene studije reprodukcije na životinjama primenom oksitocina. Na osnovu obimnog iskustva sa ovim lekom, njegove hemijske strukture i farmakoloških osobina, ne očekuje se da on predstavlja rizik za fetalne anomalije kada se primenjuje u skladu sa indikacijama (za indukciju ili stimulaciju porođaja). U prvom trimestru trudnoće oksitocin je indikovan samo kod spontanog ili indukovanog prekida trudnoće.

Dojenje

Oksitocin u malim količinama može da se nađe u majčinom mleku. Međutim, ne očekuje se da će oksitocin izazvati štetne efekte kod novorođenčeta jer prelazi u digestivni trakt gde podleže brzoj inaktivaciji.

Oksitocin nema uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva u tabeli u nastavku zasnovana su na rezultatima kliničkih ispitivanja, kao i izveštajima nakon stavljanja leka u promet. Neželjene reakcije leka dobijene iz post-marketinškog iskustva sa oksitocinom potiču iz spontanog prijavljivanja slučaja i slučajeva iz literature. S obzirom na to da su te reakcije prijavljene dobrovoljno iz populacije neodređene veličine, nije moguće dati pouzdanu procenu njihove učestalosti.

Tabela 1. Neželjena dejstva kod majke

Tabela 2. Neželjena dejstva kod ploda/novorođenčeta

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Maksimalna doza oksitocina nije utvrđena.

Oksitocin podleže inaktivaciji pod dejstvom proteolitičkih enzima digestivnog trakta. Zbog toga se ne resorbuje iz creva i nije verovatno da će imati toksične efekte nakon ingestije.

Predoziranje oksitocinom u osnovi zavisi od toga koliko je uterus osetljiv na oksitocin, što je nezavisno od preosetljivosti na ovaj lek. Hiperstimulacija sa jakim (hipertoničnim) ili produženim (tetaničnim) kontrakcijama ili bazalnim tonusom od 15 do 20 mm H²O ili više između kontrakcija može dovesti do naglog porođaja, rupture uterusa, cervikalne i vaginalne laceracije, postpartalnog krvarenja, uteroplacentalne hipoperfuzije, usporavanja srčanih tonova fetusa, hipoksije ploda, hiperkapnije ili do smrti.

Kao teška neželjena reakcija, mogu se javiti konvulzije tokom intoksikacije vodom, što je izazvano inherentnim antidiuretskim dejstvom oksitocina koji se može ispoljiti ukoliko se velike doze (40 do 50 mL/min) daju infuzijom u dužim vremenskim periodima. Terapija intoksikacije vodom se sastoji od obustavljanja primene oksitocina, restrikcije unosa tečnosti, diureze, intravenske primene hipertoničnog fiziološkog rastvora, korekcije disbalansa elektrolita, kontrole konvulzija opreznom upotrebom barbiturata i posebne nege komatoznog pacijenta.

Kada se znaci ili simptomi predoziranja jave tokom kontinuirane i.v primene oksitocina, infuzija se mora odmah obustaviti, a majci treba dati kiseonik. U slučajevima intoksikacije vodom, od suštinskog je značaja ograničiti unos tečnosti, podsticati diurezu, korigovati disbalans elektrolita i kontrolisati konvulzije koje se na kraju mogu javiti. U slučaju kome, disajni putevi se moraju održavati prohodnim rutinskim merama koje se uobičajeno primenjuju prilikom zbrinjavanja pacijenta bez svesti.