Лек Pancef је цефалоспорински антибиотик који је активан након оралне примене. У in vitro условима показао је бактерицидну активност против широког спектра Грам-позитивних и Грам-негативних микроорганизама.

Лек Pancef је индикован за лечење следећих акутних инфекција узрокованих микроорганизмима осетљивим на цефиксим:

Инфекција горњих дисајних путева укључујући и otitis media и друге инфекције горњег респираторног тракта где је познато или се сумња да је узрочник резистентан на друге антибиотике који се најчешће примењују, као и код инфекција где неуспех у лечењу представља велики ризик за пацијента.

Инфекција доњих дисајних путева (бронхитис, пнеумонија).

Инфекција уринарног тракта као што су циститис, цистоуретритис, некомпликовани пијелонефритис.

Клиничка ефикасност цефиксима је потврђена код инфекција изазваних најчешћим патогеним бактеријама као што су Streptococcus pneumoniae, Streptococcus pyogenes, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella species, Haemophilus influenzae (бета-лактамаза позитивни и негативни сојеви), Branchamella catarrhalis (бета-лактамаза позитивни и негативни сојеви) и Enterobacter species. Лек је отпоран на хидролитичко деловање великог броја бета-лактамаза.

Већина сојева ентерокока (Streptoccocus faecalis, група D стрептокока) и стафилокока (укључујући коагулаза позитивне и негативне сојеве, као и метицилин отпорне сојеве) отпорни су на цефиксим. Такође, већина сојева Pseudomonas, Bacteroides fragilis, Listeria monocytogenes и Clostridia је отпорна на цефиксим.

Уобичајено трајање терапије је 7 дана. По потреби може се продужити до 14 дана.

Дозирање

Одрасли и деца старија од 10 година (телесне масе веће од 50 kg): Препоручена доза за одрасле је 200-400 mg дневно у зависности од тежине инфекције, као појединачна доза или подељена у две једнаке дозе.

Старији пацијенти: Старијим пацијентима могу се применити исте дозе које се препоручују за одрасле. Потребно је проценити функцију бубрега и прилагодити дозу у случају тешког оштећења функције бубрега (видети „Дозирање код пацијената са оштећењем функције бубрега”).

Деца млађа од 10 година: Примена лека Pancef, 400 mg, филм таблета се не препоручује код деце млађе од 10 година. Код ове узрасне групе препоручује се примена одговарајућег фармацеутског облика (орална суспензија) цефиксима.
Безбедност и ефикасност примене цефиксима није утврђена код деце млађе од 6 месеци.

Дозирање код пацијената са оштећењем функције бубрега: цефиксим се може примењивати код пацијената који имају оштећену функцију бубрега. Код пацијената са клиренсом креатинина од 20 mL/min или већим, примењују се уобичајене дозе и режим дозирања. Код пацијената код којих је клиренс креатинина мањи од 20 mL/min, као и код пацијената који су на хроничној амбулантној перитонеалној дијализи или хемодијализи, препоручује се да се не прелази доза од 200 mg једном дневно.

Начин примене:
За оралну употребу.
Присуство хране не утиче значајно на ресорпцију цефиксима.

Преосетљивост на цефиксим, цефалоспоринске антибиотике или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1.

Енцeфалопатија

Бета-лактами, укључујући цефиксим, код пацијената могу да доведу до ризика од развоја енцефалопатије (која укључује појаву конвулзија, збуњености, оштећења свести, поремећаје кретања), посебно у случају предозирања или оштећења функције бубрега.

Тешке нежељене реакције на кожи

Тешке нежељене реакције на кожи као што су токсична епидермална некролиза, Stevens-Johnson-ов синдром и осип изазван леком са еозинофилијом и системским симптомима (енгл. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms - DRESS синдром) пријављени су код неких пацијената који су користили цефиксим. У случају да дође до испољавања нежељених реакција на кожи, примена лека цефиксим се мора прекинути и применити одговарајућа терапија и/или предузети одговарајуће мере.

Лек Pancef треба примењивати опрезно код пацијената са познатом преосетљивошћу на друге лекове.

Преосетљивост на пеницилине

Као и остали цефалоспорини и цефиксим се мора примењивати веома опрезно код пацијената са познатом преосетљивошћу на пеницилине, јер постоје подаци о делимично укрштеној преосетљивости између пеницилина и цефалоспорина.

Забележени су случајеви тешких нежељених реакција (укључујући и анафилаксу) на обе групе лекова. Уколико дође до појаве алергијске реакције при примени цефиксима, потребно је прекинути примену лека и применити одговарајуће терапијске мере.

Хемолитичка анемија

Приликом примене цефалоспорина (као класе антибиотика) пријављена је леком изазвана хемолитичка анемија, која је укључивала и тешке случајеве са смртним исходом. Такође је пријављено понављање хемолитичке анемије приликом поновне примене цефалоспорина код пацијената који у анамнези имају појаву хемолитичке анемије изазване цефалоспоринима (укључујући и цефиксим).

Акутна ренална инсуфицијенција

Као и други цефалоспорини, цефиксим може да доведе до акутне реналне инсуфицијенције, укључујући тубулоинтерстицијални нефритис као основно патолошко стање. Када дође до акутне реналне инсуфицијенције, терапију цефиксимом треба прекинути и предузети одговарајуће мере, а уколико је потребно применити одговарајућу терапију.

Оштећење функције бубрега

Лек Pancef треба примењивати веома опрезно код пацијената са значајно оштећеном функцијом бубрега (видети „Дозирање код пацијената са оштећењем функције бубрега”).

Педијатријска популација

Безбедност примене цефиксима код превремено рођене деце и новорођенчади није утврђена.

Терапија антибиотицима широког спектра дејства мења физиолошку флору у колону и омогућава раст клостридија. Студије су показале да је токсин који производи Clostridium difficile примарни разлог појаве дијареје изазване антибиотицима.

Псеудомембранозни колитис је повезан са употребом антибиотика широког спектра дејства (укључујући макролиде, полусинтетске пеницилине, линкозамиде и цефалоспорине); зато је веома важно узети у обзир ову дијагнозу код пацијената код којих се јави дијареја као последица примене антибиотика. Симптоми псеудомембранозног колитиса се могу јавити током или након терапије антибиотиком.

Терапија псеудомембранозног колитиса обухвата сигмоидоскопију, одговарајућа бактериолошка испитивања, надокнаду течности, електролита и протеина. Уколико се колитис настави и након обустављања примене антибиотика, или ако су симптоми веома тешки, ванкомицин орално примењен је лек избора за псеудомембранозни колитис изазван C. difficile. Други узроци колитиса се морају искључити.

Антикоагуланси

Као и код осталих цефалоспорина, код неколико пацијената који су примењивали цефиксим је забележено продужење протромбинског времена. Зато је потребан опрез код пацијената који примењују антикоагулантну терапију.

Цефиксим треба да се примењује са опрезом код пацијената који примају кумарински тип антикоагуланса, нпр. варфарин, калијум. С обзиром на то да цефиксим може појачати деловање антикоагуланаса, може се јавити продужење протромбинског времена са или без крварења.

Други облици интеракција

Лажно позитивна реакција на глукозу у урину може се јавити ако се користе Benedict-ов или Fehling- ов раствор, таблете бакар сулфата, али не и са тестовима заснованим на ензимским реакцијама глукоза-оксидазе.

Лажно позитивни директни Coombs-ов тест забележен је током лечења цефалоспоринским антибиотицима. Посебно је важно утврдити да ли је позитиван Coombs-ов тест последица узимања лека.

Испитивања утицаја на репродуктивне карактеристике су спроведена кроз студије на мишевима и пацовима са дозама цефиксима до 400 пута већим од доза употребљених код људи. Ова испитивања нису пружила доказе да примена овог лека доводи до поремећаја плодности или негативног утицаја на фетус. Код кунића, са дозама до 4 пута већим од доза употребљених код људи, није било доказа да је цефиксим тератоген; забележена је учестала појава побачаја и смрти мајке што је очекивана последица познате преосетљивости кунића на промене микрофлоре црева изазване антибиотицима.

Не постоје одговарајућа добро контролисана испитивања код трудница. Лек Pancef зато не треба примењивати код трудница и дојиља, осим уколико лекар сматра да је то неопходно.

У случају појаве нежељеног дејства као што је енцефалопатија (која може да укључује конвулзије, конфузију, оштећење свести, поремећаје кретања), пацијент не треба да управља возилима нити да рукује машинама.

Цефиксим се углавном добро подноси. Највећи део нежељених реакција која су пријављена током клиничких студија су блага и пролазна.

Наведене су следеће нежељене реакције (#одговарајући термин):

Претходно наведене нежељене реакције су се јавиле током клиничких студија и/или током постмаркетиншког праћења.

# Одговарајући термин из MedDRA-е (v.14.0)

*Дијареја је обично повезана са применом већих доза. Неки случајеви умерене до тешке дијареје су пријављени, што је понекад оправдавало прекид терапије. Терапију леком Pancef треба прекинути уколико се јави упорна дијареја.

**Не може се проценити на основу доступних података. Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу

Војводе Степе 458, 11221 Београд Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Постоји ризик од енцефалопатије у случајевима примене бета-лактамских антибиотика, укључујући цефиксим, нарочито у случају предозирања или реналне инсуфицијенције.

Нежељена дејства која су се јавила при примени дозе до 2 g цефиксима, код здравих особа нису се разликовала по профилу од оних уочених код пацијената лечених препорученим дозама.

Цефиксим се не може елиминисати у клинички значајном обиму помоћу дијализе. Нема специфичних антидота. Препоручују се опште супортивне мере.