Losmorid® 100mg film tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Losmorid 100mg
Лек Losmorid је индикован као монотерапија у терапији парцијалних епилептичних напада са или без секундарне генерализације, код одраслих, адолесцената и деце узраста од 4 године са епилепсијом.
Лек Losmorid је индикован као додатна терапија:
-
у терапији парцијалних епилептичних напада са или без секундарне генерализације код одраслих, адолесцената и деце узраста од 4 године са епилепсијом.
-
у терапији примарно генерализованих тонично-клоничних епилептичних напада код одраслих, адолесцената и деце узраста од 4 године са идиопатском генерализованом епилепсијом.
Дозирање
Лек Losmorid се мора узимати два пута на дан (обично једном ујутро и једном увече). Лек Losmorid се може узети са храном или без ње.
Ако пропусти да узме дозу, пацијента треба упутити да одмах узме пропуштену дозу лека и да узме следећу дозу лека у уобичајено време узимања. Ако пацијент примети да је пропустио дозу, а до следеће дозе је остало мање од 6 сати, треба га упутити да сачека и да узме следећу дозу лакозамида према уобичајеном распореду. Пацијенти не смеју узети дуплу дозу.
Адолесценти и деца телесне масе 50 kg или више, и одрасли
У следећој табели сажето је приказано препоручено дозирање за адолесценте и децу телесне масе од 50 kg или више, и за одрасле. Више детаља наведено је у табели испод.
| Монотерапија | Додатна терапија | |
| Почетна дозаЈеднократна ударна доза (ако је примењиво) | 100 mg/дан или 200 mg/дан | 100 mg/дан |
| 200 mg | 200 mg | |
| Титрација (кораци повећања дозе) | 50 mg два пута на дан (100 mg/дан) у недељниминтервалима | 50 mg два пута на дан (100 mg/дан) у недељниминтервалима |
| Максимална препоручена доза | до 600 mg/дан | до 400 mg/дан |
Монотерапија (у терапији парцијалних епилептичних напада)
Препоручена почетна доза је 50 mg два пута на дан, коју после једне недеље треба повећати на почетну терапијску дозу од 100 mg два пута на дан.
Терапија лакозамидом такође се може почети дозом од 100 mg два пута на дан на основу процене лекара за потребним смањењем епилептичних напада у односу на потенцијална нежељена дејства.
У зависности од терапијског одговора и подношљивости, доза одржавања се сваких недељу дана може повећавати за 50 mg два пута на дан (100 mg/дан) до максималне препоручене дневне дозе од 300 mg два пута на дан (600 mg/дан).
Код пацијената који су достигли дозу већу од 400 mg/дан и којима је потребан додатни антиепилептични лек, треба следити препоручено дозирање за додатну терапију.
Додатна терапија (у терапији парцијалних епилептичnих напада или у терапији примарно генерализованих тонично-клоничних епилептичnих напада)
Препоручена почетна доза је 50 mg два пута на дан, коју након недељу дана треба повећати на почетну терапијску дозу од 100 mg два пута на дан.
У зависности од терапијског одговора и подношљивости, доза одржавања се сваких недељу дана може повећавати за 50 mg два пута на дан (100 mg/дан) до максималне препоручене дневне дозе од 400 mg (200 mg два пута на дан).
Започињање терапије ударном дозом лакозамида (иницијална монотерапија или конверзија на монотерапију у терапији парцијалних епилептичних напада или додатна терапија у терапији парцијалних епилептичних напада или додатна терапија у терапији примарно генерализованих тонично-клоничних епилептичних напада).
Терапија лакозамидом може се такође започети једнократном ударном дозом од 200 mg, а после приближно 12 сати следи доза одржавања у режиму од 100 mg два пута на дан (200 mg/дан). Накнадна прилагођавања дозе треба извршити према индивидуалном терапијском одговору и подношљивости, како је претходно описано. Са ударном дозом може се започети код пацијената у ситуацијама када лекар процени да је оправдано брзо постизање концентрације лакозамида у плазми у стању динамичке равнотеже и терапијског дејства. Дозу треба примењивати под надзором лекара и узети у обзир могућност повећане инциденце озбиљних срчаних аритмија и нежељених дејстава централног нервног система (видети одељак 4.8). Примена ударне дозе није проучавана у акутним стањима као што је status epilepticus.
Прекид терапије
У складу са тренутном клиничком праксом, уколико је потребно прекинути примену лакозамида, препоручено је постепено укидање лека (нпр. смањивање дневне дозе за 200 mg/недељно).
Код пацијената код којих се јаве озбиљне срчане аритмије, потребно је извршити клиничку процену односа користи и ризика и уколико је потребно, прекинути примену лакозамида.
Посебне популације
Старији пацијенти (узраста изнад 65 година)
Код старијих пацијената није потребно смањивање дозе. Код старијих пацијената треба узети у обзир смањење вредности бубрежног клиренса повезаног са узрастом и повећање вредности ПИК-а (видети следећи пасус „Оштећење функције бубрега” и одељак 5.2).
Искуство са применом лакозамида код старијих пацијената са епилепсијом је ограничено, нарочито код доза већих од 400 mg/дан (видети одељке 4.4, 4.8. и 5.1).
Оштећење функције бубрега
Код одраслих и педијатријских пацијената са благим и умереним оштећењем функције бубрега није потребно прилагођавање дозе (CLCR > 30 mL/min). Код педијатријских пацијената телесне масе 50 kg или више и код одраслих пацијената са благим или умереним оштећењем функције бубрега може се размотрити могућност примене ударне дозе од 200 mg, али даљу титрацију дозе (> 200 mg дневно) треба спроводити са опрезом. Код педијатријских пацијената телесне масе 50 kg или више и код одраслих пацијената са тешким оштећењем функције бубрега (CLCR
≤ 30 mL/min) или код пацијената са терминалним стадијумом бубрежне болести, препоручује се максимална доза одржавања од 250 mg/дан, и код ових пацијената се титрација дозе треба спровести са опрезом. Ако је индикована ударна доза, треба користити почетну дозу од 100 mg након које следи режим дозирања од 50 mg два пута дневно током прве недеље. Код педијатријских пацијената телесне масе мање од 50 kg сa тешким оштећењем функције бубрега (CLCR ≤ 30 mL/min) и код пацијената са терминалним стадијумом бубрежне болести препоручује се смањење максималне дозе за 25%. Код пацијената на хемодијализи препоручује се додатна доза од максимално 50% подељене дневне дозе лека непосредно након хемодијализе. Лечење пацијената са терминалним стадијумом бубрежне болести захтева опрез због недовољног клиничког искуства и због накупљања метаболита (без познате фармаколошке активности).
Оштећење функције јетре
Код педијатријских пацијената телесне масе 50 kg или више и код одраслих пацијената са благим до умереним оштећењем функције јетре препоручује се максимална доза од 300 mg/дан.
Титрирање дозе код тих пацијената треба да се обави са опрезом узимајући у обзир могуће истовремено оштећење функције бубрега. Код адолесцената и код одраслих телесне масе 50 kg или више може се размотрити ударна доза од 200 mg, али даљу титрацију дозе (>200 mg дневно) треба спроводити са опрезом. На основу података о одраслим пацијентима, код педијатријских пацијената телесне масе мање од 50 kg са благим до умереним оштећењем функције јетре максималну дозу треба смањити за 25%. Фармакокинетика лакозамида није испитана код пацијената са тешким оштећењем функције јетре (видети одељак 5.2). Код одраслих и педијатријских пацијената сa тешким оштећењем функције јетре лакозамид треба примењивати само када се очекује да корист од терапије превазилази могуће ризике. Можда ће бити потребно прилагођавање дозе уз пажљиво праћење активности болести и могућих нежељених дејстава код пацијената.
Педијатријска популација
Лекар треба да пропише најприкладнију формулацију и јачину у складу са телесном масом и дозом.
Адолесценти и деца телесне масе 50 kg или више
Дозирање код адолесцената и деце телесне масе од 50 kg или више исто је као код одраслих (видети претходно).
Деца (узраста од 4 године) и адолесценти телесне масе мање од 50 kg
Доза се утврђује на основу телесне масе. Због тога се препоручује почетак терапије сирупом и по жељи прећи на таблете.
Монотерапија (у терапији парцијалних епилептичних напада)
Препоручена почетна доза је 2 mg/kg/дан, коју након недељу дана треба повећати на почетну терапијску дозу од 4 mg/kg/дан.
У зависности од терапијског одговора и подношљивости, доза одржавања се може сваких недељу дана додатно повећавати за 2 mg/kg/дан. Дозу треба постепено повећавати док се не добије оптималан терапијски одговор. Код деце телесне масе мање од 40 kg препоручена је максимална доза од 12 mg/kg/дан. Код деце телесне масе од 40 kg до мање од 50 kg препоручена је максимална доза од 10 mg/kg/дан.
У следећој табели је сажето приказано препоручено дозирање у монотерапији за децу и адолесценте телесне масе мање од 50 kg.
| Почетна дозаЈеднократна ударна доза | 2 mg/kg/дан | ||
| Не препоручује се | |||
| Титрација (кораци повећања дозе) | 2 mg/kg/дан сваких недељу дана | ||
| Максимална препорученапацијената < 40 kg | доза | код | до 12 mg/kg/дан |
| Максимална препорученапацијената ≥ 40 kg до < 50 kg | доза | код | до 10 mg/kg/дан |
Додатна терапија (у терапији парцијалних епилептичних напада или у терапији примарно генерализованих тонично-клоничних епилептичних напада)
Препоручена почетна доза је 2 mg/kg/дан, коју након недељу дана треба повећати на почетну терапијску дозу од 4 mg/kg/дан.
У зависности од терапијског одговора и подношљивости, доза одржавања сваких недељу дана може се додатно повећавати за 2 mg/kg/дан. Дозу треба постепено прилагођавати док се не добије оптималан терапијски одговор. Код деце телесне масе мање од 20 kg, због повећаног клиренса у односу на одрасле, препоручена је максимална доза од највише 12 mg/kg/дан. Код
деце телесне масе од 20 до мање од 30 kg препоручена је максимална доза од 10 mg/kg/дан, а код деце телесне масе од 30 до мање од 50 kg препоручена је максимална доза од 8 mg/kg/дан, иако је у отвореним испитивањима (видети одељке 4.8 и 5.2) доза до 12 mg/kg/дан примењена на малом броју те деце.
У следећој табели је сажето приказано препоручено дозирање у додатној терапији за децу и адолесценте телесне масе мање од 50 kg.
| Почетна дозаЈеднократна ударна доза | 2 mg/kg/дан |
| Не препоручује се | |
| Титрација (кораци повећања дозе) | 2 mg/kg/дан сваких недељу дана |
| Максимална препоручена доза код пацијената< 20 kg | до 12 mg/kg/дан |
| Максимална препоручена доза код пацијената≥ 20 kg до < 30 kg | до 10 mg/kg/дан |
| Максимална препоручена доза код пацијената≥ 30 kg до < 50 kg | до 8 mg/kg/дан |
Ударна доза
Примена ударне дозе код деце није испитана. Ударна доза се не препоручује код адолесцената и деце телесне масе мање од 50 kg.
Деца млађа од 4 године
Безбедност и ефикасност лакозамида код деце млађе од 4 године нису још установљене. Нема доступних података.
Начин примене
Лек Losmorid, филм таблете намењене су за оралну примену. Лек Losmorid се може узимати са храном или без ње.
Преосетљивост на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1.
Познат атриовентрикуларни (АV) блок другог или трећег степена.
Суицидне идеје и понашање
Суицидне идеје и понашање пријављени су код пацијената на терапији антиепилептицима у неколико индикација. Мета-анализа рандомизованих, плацебо контролисаних испитивања антиепилептика такође је показала благо повећан ризик од суицидних идеја и понашања. Механизам овог ризика није познат, а доступни подаци не искључују могућност постојања повећаног ризика за лакозамид.
Због тога, треба пратити пацијенте како би се уочили знаци суицидних идеја и понашања и треба размотрити одговарајуће лечење. Пацијенте (и њихове старатеље) треба упозорити да потраже савет лекара уколико се појаве знаци суицидних идеја или понашања (видети одељак 4.8).
Срчани ритам и проводљивост
У клиничким испитивањима током терапије лакозамидом уочено је продужење PR интервала, зависно од дозе.
Лакозамид треба опрезно примењивати код пацијената са постојећим проаритмијским стањима као што су пацијенти са познатим сметњама спровођења или тешком срчаном болешћу (нпр. исхемија/инфаркт миокарда, срчана инсуфицијенција, структурна оштећења срца или
поремећај функције натријумових канала у срцу) или код пацијената који су на терапији лековима који делују на срчану проводљивост, укључујући антиаритмике и антиепилептике који блокирају натријумове канале (видети одељак 4.5), као и код старијих пацијената.
Код ових пацијената треба размотрити снимање ЕКГ-а пре него што се доза лакозамида повећа на више од 400 mg/дан, и након што је доза лакозамида титрирана до стања равнотеже.
У плацебо контролисаним испитивањима лакозамида код пацијената са епилепсијом, нису пријављени атријална фибрилација или флатер, међутим, оба су пријављена у отвореним испитивањима епилепсије и у постмаркетиншком праћењу након стављања лека у промет.
У постмаркетиншком праћењу након стављања лека у промет примећена је појава АV блока (укључујући и АV блок другог или већег степена). Код пацијената са проаритмијским стањима, пријављена је појава вентрикуларне тахиаритмије. У ретким случајевима, ови догађаји су довели до асистолије, срчаног застоја и смртхог исхода код пацијената са основним проаритмијским стањима.
Пацијенте треба упозорити на симптоме срчане аритмије (нпр. успорен, убрзан или неправилан пулс, палпитације, кратак дах, осећај ошамућености, несвестица). Пацијенте треба упозорити да одмах потраже савет лекара ако се јави неки од наведених симптома.
Вртоглавица
Терапија лакозамидомом повезана је са појавом вртоглавице, што може повећати учесталост појаве случајног повређивања или падова. Зато треба саветовати пацијенте да буду опрезни док се не упознају са могућим ефектима овог лека (видети одељак 4.8).
Могућност настанка нових или погоршања постојећих миоклоничних епилептичних напада Настанак нових или погоршање постојећих миоклоничних епилептичних напада пријављени су како код одраслих, тако и код педијатријских пацијената са примарно генерализованим тонично-клоничним епилептичним нападима, посебно током периода титрације дозе. Код пацијената са више типова епилептичких напада, потребно је проценити корист од контроле једног типа епилептичних напада у односу на могуће погоршање епилептичних напада другог типа.
Могућност настанка електроклиничког погоршања у појединим педијатријским епилептичким синдромима
Безбедност и ефикасност лакозамида код педијатријских пацијената са епилептичким синдромима у којима могу заједно постојати фокални и генерализовани епилептични напади нису утврђене.
Лакозамид треба примењивати са опрезом код пацијената на терапији лековима за које је познато да су повезани са продужењем PR интервала (укључујући антиепилептике који блокирају натријумове канале) и код пацијената на терапији антиаритмицима. Међутим, анализа подгрупа у клиничким испитивањима није показала повећану учесталост продужења PR интервала код пацијената који су истовремено примењивали карбамазепин или ламотригин.
Подаци in vitro
Подаци генерално показују да лакозамид има мали потенцијал за интеракције. Испитивања in vitro указују да не долази до индукције ензима CYP1А2, CYP2B6 и CYP2C9, нити инхибиције ензима CYP1А1, CYP1А2, CYP2А6, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9, CYP2D6 и CYP2Е1
лакозамидом, при концентрацијама у плазми достигнутим током клиничких испитивања. Испитивање in vitro показало је да се лакозамид не преноси P-гликопротеином у цревима. Подаци in vitro показују да су CYP2C9, CYP2C19 и CYP3А4 способни да катализирају стварање О-дезметил метаболита.
Подаци in vivo
Лакозамид не инхибира, нити индукује CYP2C19 и CYP3А4 у мери која би била клинички значајна. Лакозамид није утицао на ПИК мидазолама (метаболише се преко CYP3А4, лакозамид примењен у дози од 200 mg два пута на дан), али Cmax мидазолама био је благо повећан (30%). Лакозамид није утицао на фармакокинетику омепразола (метаболише се преко CYP2C19 и CYP3А4, лакозамид примењен у дози од 300 mg два пута на дан).
Омепразол (у дози од 40 mg једном на дан), који је инхибитор CYP2C19, није проузроковао клинички значајну промену изложености лакозамиду. Због тога, мало је вероватно да ће примена умереног инхибитора CYP2C19 утицати на системску изложеност лакозамиду у мери која би била клинички значајна.
Препоручује се опрез при истовременој примени снажних инхибитора CYP2C9 (нпр. флуконазол) и CYP3А4 (нпр. итраконазол, кетоконазол, ритонавир, кларитромицин), која може изазвати повећану системску изложеност лакозамиду. Такве интеракције нису утврђене in vivo, али су могуће на основу података добијених in vitro.
Снажни индуктори ензима попут рифампицина или кантариона (Hypericum perforatum) могу умерено смањити системску изложеност лакозамиду. Дакле, треба бити опрезан код започињања или престанка терапије овим индукторима ензима.
Антиепилептици
У испитивањима интеракција лакозамид није значајно утицао на концентрације карбамазепина и валпроинске киселине у плазми. Карбамазепин и валпроинска киселина нису утицали на концентрације лакозамида у плазми.
Популационом фармакокинетичком анализом у различитим узрасним групама процењено је да је истовременом применом са другим антиепилептицима који индукују ензиме (карбамазепин, фенитоин, фенобарбитал, у различитим дозама) смањена укупна системска изложеност лакозамиду за 25% код одраслих и 17% код педијатријских пацијената.
Орални контрацептиви
У испитивањима интеракција није било клинички значајне интеракције између лакозамида и оралних контрацептива етинилестрадиола и левоноргестрела. Истовремена примена лекова није утицала на концентрације прогестерона.
Друго
Испитивања интеракција показала су да лакозамид није имао утицаја на фармакокинетику дигоксина. Није било клинички значајне интеракције између лакозамида и метформина.
Истовремена примена варфарина и лакозамида не резултира клинички значајном променом у фармакокинетици и фармакодинамици варфарина.
Иако нема доступних фармакокинетичких података о интеракцијама лакозамида и алкохола, не може се искључити фармакодинамски ефекат.
Мање од 15% лакозамида се везује за протеине. Због тога је мало вероватно да дође до клинички значајне интеракције са другим лековима због компетитивног везивања за протеине.
Трудноћа
Општи ризик повезан са епилепсијом и антиепилептицима
Код свих антиепилептика показано је да се код потомства мајки лечених због епилепсије ризик од настанка малформација двоструко или троструко повећава у поређењу са очекиваном инциденцом у општој популацији од приближно 3%. У леченој популацији примећено је повећање малформација при политерапији, међутим није познато у којој су мери одговорни терапија и/или болест.
Штавише, ефикасна антиепилептичка терапија се не сме прекидати, јер погоршање болести штети и мајци и плоду.
Ризик повезан са лакозамидом
Нема одговарајућих података о примени лакозамида код трудница. Испитивања на животињама нису показала никакве тератогене ефекте код пацова или кунића, али је примећена ембриотоксичност код пацова и кунића при примени доза токсичних за мајку (видети одељак 5.3). Потенцијални ризик за људе није познат.
Лакозамид не треба користити током трудноће, осим ако је неопходно (ако корист за мајку значајно превазилази потенцијални ризик за плод). Ако жена одлучи да затрудни, примену овог лека треба пажљиво проценити.
Дојење
Није познато да ли се лакозамид излучује у мајчино млеко код људи. Не може се искључити ризик за новорођенчад/одојчад. Испитивања на животињама показала су да се лакозамид излучује у млеко женки. Због мера опреза током терапије лакозамидом, дојење треба прекинути.
Плодност
Код женки и мужјака пацова нису примећене нежељене реакције повезане са плодношћу или репродукцијом при дозама које узрокују изложеност (ПИК) у плазми до приближно 2 пута већу од ПИК-а у плазми при највећој препорученој дози код људи.
Лакозамид има мали до умерени утицај на способност управљања возилима и руковања машинама. Лечење лакозамидом повезано је са вртоглавицом или замућеним видом.
У складу са тим, пацијенте треба саветовати да не управљају возилима или да рукују другим потенцијално опасним машинама док се не упознају са дејством лакозамида на њихову способност обављања таквих активности.
Сажетак безбедносног профила
На основу анализе обједињених плацебо контролисаних клиничких испитивања у додатној терапији код 1308 пацијената са парцијалним епилептичним нападима, укупно 61,9% пацијената који су рандомизовани да примају лакозамид и 35,2% пацијената који су рандомизовани да примају плацебо пријавило је најмање једну нежељену реакцију. Најчешће пријављиване нежељене реакције (≥ 10%) током терапије лакозамидом биле су вртоглавица, главобоља, мучнина и диплопија. Њихов интензитет обично је био благ до умерен. Неке су зависиле од дозе и могле су бити ублажене смањењем дозе. Инциденца и тежина нежељених дејстава централног нервног система (ЦНС) и гастроинтестиналног система обично су се смањивале током времена.
У свим наведеним контролисаним клиничким испитивањима, стопа прекида терапије због нежељених дејстава била је 12,2% код пацијената рандомизованих да примају лакозамид и 1,6% код пацијената рандомизованих да примају плацебо. Вртоглавица је била најчешће нежељено дејство због којег су пацијенти прекидали терапију лакозамидом.
Инциденца нежељених дејстава ЦНС-а као што је вртоглавица може бити већа након примене ударне дозе.
На основу анализе података из клиничког испитивања неинфериорности монотерапије у којем се лакозамид упоређивао са карбамазепином са контролисаним ослобађањем (engl. controlled release, CR), најчешће пријављена нежељена дејства (≥ 10%) за лакозамид биле су главобоља и вртоглавица. За пацијенте на терапији лакозамидом стопа прекида терапије због нежељених дејстава била је 10,6 %, а за пацијенте на терапији карбамазепином CR 15,6 %.
Безбедносни профил лакозамида пријављен у испитивању спроведеном код пацијената узраста од 4 године и старијих који имају идиопатску генерализовану епилепсију са примарно
генерализованим тонично-клоничним епилептичним нападима подударао се са безбедносним профилом пријављеним из обједињених плацебо контролисаних клиничких студија код парцијалних епилептичних напада. Додатне нежељене реакције пријављене код пацијената са примарно генерализованим тонично-клоничним епилептичним нападима биле су миоклонична епилепсија (2,5 % у групи која је примала лакозамид и 0 % у групи која је примала плацебо) и атаксија (3,3 % у групи која је примала лакозамид и 0 % у групи која је примала плацебо). Најчешће пријављене нежељене реакције биле су вртоглавица и сомноленција. Најчешће нежељене реакције које су довеле до прекида терапије лакозамидом биле су вртоглавица и суицидне идеје. Стопа прекида терапије због нежељених реакција била је 9,1 % у групи која је примала лакозамид и 4,1 % у групи која је примала плацебо.
Табеларни приказ нежељених реакција
У следећој табели приказана је учесталост нежељених реакција пријављених у клиничким испитивањима и у периоду након стављања лека у промет. Учесталост нежељених реакција дефинисана је као: веома често (≥ 1/10), често (≥ 1/100 до < 1/10), повремено (≥ 1/1000 до < 1/100) и непозната учесталост (не може се проценити на основу доступних података). Унутар сваке групе учесталости, нежељене реакције су приказане у опадајућем низу према озбиљности.
| Класа системаоргана | Веома често | Често | Повремено | Непознатеучесталости |
| Поремећаји крви и лимфног система | Агранулоцитоза(1) | |||
| Поремећаји | Преосетљивост | Реакција на лек са | ||
| имунског система | на лек(1) | еозинофилијом и | ||
| системским | ||||
| симптомима | ||||
| (DRESS) (1,2) | ||||
| Психијатријски | Депресија | Агресивност | ||
| поремећаји | Стање конфузије | Агитација(1) | ||
| Несаница(1) | Еуфорично | |||
| расположење(1) | ||||
| Психотични | ||||
| поремећај(1) | ||||
| Покушај | ||||
| самоубиства(1) | ||||
| Суицидне идеје | ||||
| Халуцинације(1) |
| Поремећаји нервног система | Вртоглавица Главобоља | Миоклонични епилептични напади(3) АтаксијаПоремећаји равнотеже Оштећење памћења Когнитивни поремећај СомноленцијаТремор Нистагмус Хипоестезија Дизартрија Поремећај пажње Парестезија | Синкопа(2) Поремећај координације Дискинезија | Конвулзија |
| Поремећаји ока | Диплопија | Замућен вид | ||
| Поремећаји уха илабиринта | ВертигоТинитус | |||
| Кардиолошки поремећаји | Атриовентрику- ларни блок(1,2) Брадикардија(1,2) Атријална фибрилација(1,2) Атријални флатер(1,2) | Вентрикуларна тахиаритмија(1) | ||
| Гастроинтестинални поремећаји | Мучнина | Повраћање Констипација Надутост Диспепсија Сува уста Дијареја | ||
| Хепатобилијарни поремећаји | Поремећаји вредности у тестовима функције јетре(2) Повећане вредности ензима јетре(> 2x ULN)(1) | |||
| Поремећаји коже и поткожног ткива | Пруритус Осип(1) | Ангиоедем(1) Уртикарија(1) | Stevens-Johnson-ов синдром(1) Токсична епидермална некролиза(1) |
| Поремећаји мишићно-коштаног система и везивног ткива | Грчеви мишића | |||
| Општи поремећаји и реакције на месту примене | Поремећаји ходања АстенијаЗамор Раздражљивост Осећај опијености | |||
| Повреде, тровања и процедуралне компликације | ПадЛацерације коже Контузија |
(1) нежељене реакције пријављене у постмаркетиншком периоду.
(2) Видети опис одабраних нежељених реакција
(3) Пријављено у испитивањима примарно генерализованих тонично-клоничних епилептичних напада
Опис одабраних нежељених реакција
Примена лакозамида повезана је са појавом продужења PR интервала које је дозно-зависно. Могу се јавити нежељене реакције повезане са продужењем PR интервала (нпр. атриовентрикуларни блок, синкопа, брадикардија). У додатним клиничким испитивањима код пацијената са епилепсијом стопа инциденце пријављених случајева АВ-блока првог степена је повремена и износи 0,7%, 0%, 0,5% који су примали лакозамид у дози од 200 mg, 400 mg, 600 mg односно 0% за плацебо. У тим испитивањима није примећена појава АV блока другог или већег степена. Међутим, случајеви појаве АV блока другог или трећег степена повезани са терапијом лакозамидом пријављени су у периоду након стављања лека у промет. У клиничком испитивању монотерапије у којем је лакозамид поређен са карбамазепином CR, степен продужења PR интервалa био је упоредив између лакозамида и карбамазепина.
Стопа инциденце синкопе пријављене у клиничким испитивањима додатне терапије је повремена и није се разликовала између пацијената са епилепсијом (н=944) који су на терапији лакозамидом (0,1%) и пацијената са епилепсијом (н=364) који су примали плацебо (0,3%). У клиничком испитивању монотерапије у којем је лакозамид поређен са карбамазепином CR, синкопа је пријављена код 7/444 (1,6%) пацијената на терапији лакозамидом и код 1/442 (0,2%) пацијената на терапији карбамазепином CR.
Атријална фибрилација или флатер нису пријављени у краткорочним клиничким испитивањима; међутим, оба су пријављена у отвореним испитивањима епилепсије и у периоду након стављања лека у промет.
Лабораторијска одступања
Поремећаји вредности у тестовима функције јетре уочени су током плацебо контролисаних испитивања са лакозамидом код одраслих пацијената са парцијалним епилептичним нападима који су истовремено узимали 1 до 3 антиепилептика. Повећане вредности АЛТ-а до ≥ 3 пута од горње границе нормалних вредности примећене су код 0,7% (7/935) пацијената који су примали лакозамид и код 0% (0/356) пацијената који су примали плацебо.
Мултиорганске реакције преосетљивости
Мултиорганске реакције преосетљивости (такође познате као реакција на лек са еозинофилијом и системским симптомима, DRESS) примећене су код пацијената који су на терапији неким антиепилептиком. Ове реакције имају различите клиничке слике, али се по правилу манифестују повишеном телесном температуром и осипом и могу бити повезане са захваћеношћу различитих система органа. Ако се сумња на мултиорганску реакцију преосетљивости, примену лакозамида треба прекинути.
Педијатријска популација
Безбедносни профил лакозамида у плацебо контролисаним (видети детаље студије у одељку 5.1) и у отвореним испитивањима (н=408) у додатној терапији код деце узраста од 4 године са парцијалним епилептичним нападом подударао се са сигурносним профилом уоченим код одраслих, иако се учесталост неких нежељених реакција (сомноленција, повраћање и конвулзије) повећала и додатне нежељене реакције (назофарингитис, пирексија, фарингитис, смањен апетит, летаргија и поремећај понашања) су пријављене код педијатријских пацијената: назофарингитис (15,7%), повраћање (14,7%), сомноленција (14,0%), вртоглавица
(13,5%), пирексија (13,0%), конвулзије (7,8%), смањен апетит (5,9%), фарингитис (4,7%),
летаргија (2,7%) и поремећај понашања (1,7%).
Код укупно 67,8% пацијената рандомизованих да приме лакозамид, односно 58,1% пацијената рандомизованих да приме плацебо, пријављена је најмање једна нежељена реакција.
Бихевиорално, когнитивно и емоционално функционисање процењивано је применом Achenbach CBCL и BRIEF упитника, на почетку терапије и даље током студија и углавном су били стабилни током трајања студије.
Старија популација
У испитивању монотерапије у којем је лакозамид поређен са карбамазепином CR, чини се да су врсте нежељених реакција повезане са лакозамидом код старијих пацијената (узраста ≥ 65 година) биле сличне онима примећеним код пацијената млађих од 65 година. Међутим, примећена је већа инциденца (≥ 5% разлике) падова, дијареје и тремора код старијих пацијената у односу на млађе одрасле пацијенте. Најчешћа нежељена реакција кардиоваскуларног система пријављена код старијих пацијената у односу на млађу одраслу популацију била је АV блок првог степена. Код примене лакозамида он је пријављен код 4,8 % (3/62) старијих пацијената према 1,6 % (6/382) код млађих одраслих пацијената. Стопа прекида терапије због нежељених реакција пријављених са лакозамидом била је 21,0 % (13/62) код старијих пацијената према 9,2 % (35/382) код млађих одраслих пацијената. Ове разлике између старијих и млађих одраслих пацијената биле су сличне онима у групи са активним компаратором.
Пријављивање нежељених реакција
Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):
Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу Војводе Степе 458, 11221 Београд
Република Србија
факс: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Симптоми
Симптоми уочени након случајног или намерног предозирања лакозамидом првенствено су повезани са ЦНС-ом и гастроинтестиналним системом.
-
Врсте нежељених реакција које су се јавиле код пацијената изложених дозама изнад 400 mg па све до 800 mg нису биле клинички различите од оних код пацијената који су примењивали препоручене дозе лакозамида.
-
Реакције пријављене након узимања доза већих од 800 mg су вртоглавица, мучнина, повраћање, епилептични напади (генерализовани тонично-клонични епилептични напади, status epilepticus). Такође су пријављени поремећаји срчане проводљивости, шок и кома. Пријављени су смртни исходи код пацијената након акутног једнократног предозирања узимањем неколико грама лакозамида.
Терапија
За предозирање лакозамидом нема специфичног антидота. У терапији предозирања лакозамидом треба применити опште супортивне мере и у случају потребе може се укључити хемодијализа (видети одељак 5.2).
Farmakološki podaci - Losmorid 100mg
Фармакотерапијска група: Антиепилептици; остали антиепилептици
АТЦ шифра: N03AX18 Механизам дејства
Активна супстанца, лакозамид (R-2-ацетамидо-N-бензил-3-метоксипропионамид) је функционална аминокиселина.
Тачан механизам којим лакозамид испољава свој антиепилептични ефекат код људи још увек није потпуно разјашњен. Електрофизиолошка испитивања in vitro показала су да лакозамид селективно побољшава спору инактивацију волтажно зависних натријумових канала, резултујући стабилизацијом хиперексцитабилних мембрана неурона.
Фармакодинамско дејство
Лакозамид је показао заштитни ефекат против епилептичних напада у широком распону анималних модела парцијалних и примарно генерализованих епилептичних напада и одложеног избијања из епилептичког жаришта.
Претклинички експерименти су показали да лакозамид у комбинацији са леветирацетамом, карбамазепином, фенитоином, валпроатом, ламотригином, топираматом или габапентином има синергистичке или адитивне антиконвулзивне ефекте.
Клиничка ефикасност и безбедност (парцијални епилептични напади) Одрасла популација
Монотерапија
Ефикасност лакозамида као монотерапије установљена је у двоструко слепом испитивању неинфериорности на паралелним групама у поређењу са карбамазепином CR код 886 пацијената узраста од 16 година или старијих са новом или недавно дијагностикованом епилепсијом. Пацијенти су морали да имају спонтане парцијалне епилептичне нападе са секундарном генерализацијом или без ње. Пацијенти су рандомизивовани да примају карбамазепин CR или лакозамид, у облику таблета, у односу 1:1. Дозирање је било одређено на основу терапијског одговора на дозу и било је у распону од 400 до 1200 mg/дан за карбамазепин CR и од 200 до 600 mg/дан за лакозамид. Лечење је трајало до 121 недељу, у зависности од одговора.
Процењене стопе пацијената са 6-месечним периодом без епилептичних напада биле су 89,8% за пацијенте на терапији лакозамидом и 91,1% за пацијенте на терапији карбамазепином CR користећи анализу по Kaplan-Meier-овој методи. Прилагођена апсолутна разлика између терапија била је –1,3 % (95% ЦИ (енгл. confidence interval, CI): – 5,5, 2,8). Процене стопе пацијената сa 12-месечним периодом без епилептичних напада по Каplan-Мeier-овој методи
биле су 77,8 % за пацијенте на терапији лакозамидом и 82,7% за пацијенте на терапији карбамазепином CR.
Стопа пацијената са 6-месечним периодом без епилептичних напада код старијих пацијената узраста од 65 година и старијих (62 пацијента на терапији лакозамидом, 57 пацијента на терапији карбамазепином CR) била је слична између обе лечене групе. Стопе су такође биле сличне онима утврђеним у целокупној популацији.
У старијој популацији, доза одржавања лакозамида била је 200 mg/дан код 55 пацијента (88,7%), 400 mg/дан код 6 пацијената (9,7 %) и доза је код једног пацијента (1,6 %) била повећана на више од 400 mg/дан.
Прелаз на монотерапију
Ефикасност и безбедност лакозамида код прелаза на монотерапију процењиване су у хронолошки контролисаном, мултицентричном, двоструко слепом, рандомизованом испитивању. У овом испитивању je 425 пацијената узраста од 16 до 70 година сa неконтролисаним парцијалним епилептичним нападима, који су узимали стабилне дозе од 1 или 2 антиепилептика доступна на тржишту су рандомизовани на прелаз на монотерапију лакозамидом (или 400 mg/дан или 300 mg/дан у односу 3:1). Код лечених пацијената који су завршили са титрацијом и започели са укидањем других антиепилептика (284, односно 99), монотерапија је одржана код 71,5% односно 70,7% пацијената током 57- 105 дана (медијана 71 дан), током периода циљаног посматрања од 70 дана.
Додатна терапија
Ефикасност лакозамида као додатне терапије у препорученим дозама (200 mg/дан, 400 mg/дан) доказана је у 3 мултицентрична, рандомизована, плацебо контролисана клиничка испитивања у периоду од 12 недеља. Лакозамид се у дози од 600 mg/дан такође показао ефикасним у контролисаним клиничким испитивањима додатне терапије, иако је ефикасност била слична оној при дози од 400 mg/дан и пацијенти су теже подносили ту дозу због нежељених дејстава ЦНС-а и гастроинтестиналног тракта. Због тога се доза од 600 mg/дан не препоручује. Максимална препоручена доза је 400 mg/дан. Ова испитивања, која су укључивала 1308 пацијената који у анамнези имају просечно 23 године парцијалне епилептичне нападе, дизајнирана су да процене ефикасност и безбедност лакозамида када се примењује истовремено са 1-3 антиепилептика код пацијената са неконтролисаним парцијалним епилептичним нападима са или без секундарне генерализације. Укупни удео испитаника са 50% смањеном фреквенцом парцијалних епилептичних напада био је 23% у групи са плацебом, 34% у групи са лакозамидом у дози од 200 mg/дан и 40% у групи са лакозамидом у дози од 400 mg/дан.
Фармакокинетика и безбедност једнократне интравенске примене ударне дозе лакозамида утврђена је у мултицентричном отвореном испитивању дизајнираном са циљем процене безбедности и подношљивости брзог увођења лакозамида применом једнократне интравенске ударне дозе (која укључује 200 mg) након које следи орално дозирање два пута дневно (еквивалентно интравенској дози) као додатна терапија код одраслих испитаника узраста од 16 до 60 година са парцијалним епилептичним нападима.
Педијатријска популација
Парцијални епилептични напади имају сличну клиничку слику код деце узраста од 4 године и код одраслих.
Ефикасност лакозамида код деце узраста од 4 године и старије екстраполирана је из података о адолесцентима и одраслима са парцијалним епилептичним нападима за које се очекивао сличан одговор уз услов да се користе прилагођене педијатријске дозе (видети одељак 4.2) и да је доказана безбедност (видети одељак 4.8).
Ефикасност заснована на претходно наведеним принципом екстраполације, потврђена је двоструко слепом, рандомизованом, плацебо контролисаном студијом. Студија се састојала из уводног осмонедељног периода, након којег је следио шестонедељни период титрације дозе. Пацијенти који испуњавају услове, који су примали стабилне дозе од 1 до ≤ 3 антиепилептика,
али су упркос томе имали најмање 2 парцијална епилептична напада током 4 недеље пре провере, при чему такође нису имали период без епилептичног напада дужи од 21 дан у периоду од 8 недеља пре уласка у стабилан период, рандомизовани су да приме или плацебо (н
= 172) или лакозамид (н = 171).
Дозирање је започето применом дозе од 2 mg/kg/дан код пацијената телесне масе мање од 50 kg односно применом 100 mg/дан код пацијената телесне масе 50 kg или већом, у две подељене дозе. Током периода титрације, дозе лакозамида су повећаване у недељним интервалима од 1 до 2 mg/kg/дан (код пацијената телесне масе мање од 50 kg), односно 50 до 100 mg/дан (код пацијената телесне масе од 50 kg или већом) у циљу постизања жељеног распона дозе у периоду одржавања.
Пацијенти који су у периоду титрације дозе у последња три дана достигли минималну циљану дозу укључени су у десетонедељни период одржавања. Пацијенти су током периода одржавања примали стабилну дозу лакозамида или су искључени из испитивања и започето је слепо раздобље постепеног смањивања дозе.
У студији је забележена статистички (п=0,0003) и клинички значајна разлика у смислу смањења учесталости парцијалних епилептичких напада током 28 дана од уводног периода до периода одржавања између група које су примале лакозамид, односно плацебо. Смањење учесталости епилептичних напада било је за 31,72% израженије у групи која је примала лакозамид у односу на плацебо (95% CI: 16362; 44277).
Укупно, удео пацијената код којих је дошло до смањења учесталости парцијалних епилептичких напада за више од 50% током 28 дана од уводног периода до периода одржавања био је 52,9% у групи која је примала лакозамид у односу на 33,3% у групи која је примала плацебо.
Квалитет живота процењен применом упитника о квалитету живота (енгл. Pediatric Quality of life Inventory) показао је да је квалитет живота везан за здравствено стање сличан и стабилан у обе групе током целог испитиваног периода.
Клиничка ефикасност и безбедност (примарно генерализовани тонично-клонични епилептични напади)
Ефикасност лакозамида као додатне терапије код пацијената узраста од 4 године и старијих који имају идиопатску генерализовану епилепсију и код којих се јављују примарно генерализовани тонично-клонични епилептични напади утврђена је у двоструко слепом, рандомизованом, плацебом контролисаном мултицентричном испитивању на паралелним групама у трајању од 24 недеље. Испитивање се састојало од почетног ретроспективног периода од 12 недеља, почетног проспективног периода од 4 недеље и периода лечења од 24 недеље (које је обухватало период титрације од 6 недеља и период одржавања од 18 недеља). Одговарајући пацијенти који су примали стабилне дозе од 1 до 3 антиепилептичка лека који су имали најмање 3 документована примарно генерализована тонично-клонична епилептична напада током 16-недељног комбинованог почетног периода рандомизовани су у односу 1 напрема 1 за примање лакозамида или плацеба (пацијенти у групи за потпуну анализу: лакозамид n=118, плацебо n=121; од тога је 8 пацијената у узрасној групи ≥ 4 до < 12 година, а 16 пацијената у узрасној групи ≥ 12 до < 18 година лечено лакозамидом, а 9 односно 16 пацијената плацебом).
Пацијенти су титрирани до циљне дозе периода одржавања од 12 mg/kg/дан код пацијената телесне масе мање од 30 kg, 8 mg/kg/дан код пацијената телесне масе од 30 до мање од 50 kg или 400 mg/дан код пацијената телесне масе 50 kg или веће.
| Варијабле ефикасностиПараметар | Плацебо N=121 | Лакозамид N=118 |
| Време до другог примарно генерализираног тонично-клоничног епилептичног напада | ||
| Медијана (дани) | 77,0 | - |
| 95 % CI | 49,0; 128,0 | - |
| Лакозамид-Плацебо | ||
| Oднос ризика (енгл. HazardRatio) | 0,540 | |
| 95 % CI | 0,377; 0,774 | |
| p-вредност | < 0,001 | |
| Период без епилептичнихнапада | ||
| Статификована Kaplan-Meier процена (%) | 17,2 | 31,3 |
| 95 % CI | 10,4; 24.0 | 22,8; 39,9 |
| Лакозамид-Плацебо | 14,1 | |
| 95 % CI | 3,2; 25,1 | |
| p-вредност | 0,011 | |
Напомена: За групу која је примала лакозамид медијана времена до другог примарно генерализованог тонично-клоничног епилептичног напада не може се проценити Kaplan-Meier методама јер > 50 % пацијената није имало други примарно генерализовани тонично-клонични епилептични напад до 166. дана.
Налази у педијатријској подгрупи били су у складу са резултатима укупне популације за примарни, секундарни и друге параметре праћења ефикасности.
Ресорпција
Лакозамид се брзо и потпуно ресорбује након оралне примене. Биорасположивост лакозамида након оралне примене је отприлике 100%. Концентрација непромењеног лакозамида у плазми након оралне примене брзо расте и достиже Cmax око 0,5 до 4 сата након дозирања. Храна не утиче на брзину и обим ресорпције.
Дистрибуција
Волумен дистрибуције је приближно 0,6 L/kg. Лакозамид се везује за протеине плазме мање од 15%.
Биотрансформација
95% дозе се излучује путем урина у облику лакозамида и метаболита. Метаболизам лакозамида није у потпуности разјашњен.
Главне супстанце које се излучују путем урина су непромењени лакозамид (приближно 40% дозе) и његов О-дезметилни метаболит (мање од 30%).
Поларна фракција за коју се претпоставља да припада дериватима серина била је заступљена са приближно 20% у урину, али је у плазми појединих испитаника нађена само у веома малим количинама (0–2%). У урину су нађене мале количине (0,5-2%) додатних метаболита.
Подаци in vitro показују да су CYP2C9, CYP2C19 и CYP3А4 способни да катализују стварање О-дезметил метаболита, али главни изоензим који у томе учествује није потврђен in vivo. Није уочена клинички значајна разлика у изложености лакозамиду поредећи његову фармакокинетику код испитаника који су брзи метаболизери (ЕМ (енгл. extensive metabolisers) са функционалним CYP2C19) и код испитаника који су спори метаболизери (ПМ (енгл. poor metabolisers) којима недостаје функционални CYP2C19). Осим тога, испитивање интеракције са омепразолом (инхибитор CYP2C19) није показало клинички значајне промене у концентрацији лакозамида у плазми, што указује на мали значај овог пута. Концентрација О- дезметил лакозамида у плазми износи приближно 15% концентрације лакозамида у плазми. Овај главни метаболит нема познату фармаколошку активност.
Елиминација
Лакозамид се примарно елиминише из системске циркулације путем бубрега и биотрансформацијом. Након оралне и интравенске примене радиоактивно обележеног
лакозамида у урину je нађено приближно 95% примењене радиоактивности, а у фецесу мање од 0,5%. Полувреме елиминације лакозамида је приближно 13 сати. Фармакокинетика је пропорционална дози и константна током времена, са малим варијацијама код сваког испитаника и међу њима. Након дозирања два пута дневно, стабилне концентрације у плазми постижу се након три дана. Концентрација у плазми се повећава са фактором акумулације од приближно 2.
Постизање концентрација у стању динамичке равнотеже применом једнократне ударне дозе од 200 mg упоредиво је са концентрацијама након оралне примене 100 mg два пута дневно.
Фармакокинетика код посебних група пацијената
Пол
Клиничка испитивања показују да пол нема клинички значајан утицај на концентрације лакозамида у плазми.
Оштећење функције бубрега
ПИК лакозамида био је, у поређењу са здравим испитаницима, повећан за приближно 30% код пацијената са благим и умереним оштећењем функције бубрега и за 60% код пацијената са тешким оштећењем функције бубрега и код пацијената у терминалном стадијуму бубрежне болести који захтевају хемодијализу, док је вредност Cmax била непромењена.
Лакозамид се ефикасно уклања из плазме хемодијализом. Након 4-сатне хемодијализе вредност ПИК-а лакозамида се смањила за приближно 50%. Због тога се након хемодијализе препоручује додатна доза (видети одељак 4.2). Изложеност О-дезметил метаболиту је неколико пута повећана код пацијената са умереним и тешким оштећењем функције бубрега. Код нехемодијализираних пацијената са терминалним стадијумом бубрежне болести нивои су били повећани и континуирано су се повећавали током 24-сатног узорковања. Није познато може ли повећана изложеност метаболиту код пацијената у терминалном стадијуму бубрежне болести узроковати појаву нежељених дејстава, али фармаколошка активност метаболита није утврђена.
Оштећење функције јетре
Пацијенти са умереним оштећењем јетре (Child-Pugh B) имали су веће концентрације лакозамида у плазми (приближно 50% већи ПИКнорм). Већа изложеност код пацијената била је делимично резултат смањене бубрежне функције. Процењено је да смањење небубрежног клиренса код пацијената у испитивању повећава ПИК лакозамида за 20%. Фармакокинетика лакозамида код пацијената са тешким оштећењем функције јетре није испитана (видети одељак 4.2).
Старији пацијенти (узраста изнад 65 година)
У испитивању код старијих мушкараца и жена, укључујући 4 пацијента узраста изнад 75 година, ПИК је био за приближно 30%, односно 50% већи него код младих мушкараца. Ово је делом повезано са мањом телесном масом. Након усклађивања према телесној маси разлика је била 26%, односно 23%. Повећање варијабилности у изложености је такође уочено. Бубрежни клиренс лакозамида био је незнатно смањен код старијих испитаника у овом испитивању.
Опште смањење дозе сматра се непотребним осим ако није индиковано због смањене бубрежне функције (видети одељак 4.2).
Педијатријска популација
Фармакокинетика лакозамида у педијатријској популацији утврђена је популационом фармакокинетичком анализом на основу оскудних података о концентрацији у плазми прикупљених у једној плацебо контролисаној рандомизованој студији и три отворене студије код 414 деце са епилепсијом узраста од 6 месеци до 17 година. Дозе лакозамида примењиване су у распону од 2 до 17,8 mg/kg/дан два пута на дан, са максималном дозом од 600 mg/дан за децу телесне масе 50 kg или веће.
Уобичајени клиренс из плазме био је 1,04 L/h, 1,32 L/h и 1,86 L/h код деце телесне масе 20 kg, 30 kg, односно 50 kg, респективно. У поређeњу са тим, клиренс из плазме код одраслих пацијената (телесне масе 70 kg) процењен је на 1,92 L/h.
Популациона фармакокинетичка анализа, употребом оскудних фармакокинетичких података из испитивања примарно генерализованих тонично-клоничних епилептичних напада, показала је сличну изложеност код пацијената са примарно генерализованим тонично-клоничним епилептичним нападима и код пацијената са парцијалним епилептичним нападима.
Farmaceutski podaci - Losmorid 100mg
Losmorid, 50 mg, филм таблете
Језгро таблете:
-
Целулоза, микрокристална
-
Хидроксипропилцелулоза, нискосупституисана
-
Кросповидон
-
Хидроксипропилцелулоза
-
Силицијум-диоксид, колоидни, безводни
-
Магнезијум-стеарат
Филм облога таблете:
-
Поливинил алкохол
-
Макрогол
-
Титан-диоксид (Е171)
-
Талк
-
Гвожђе (III)-оксид, црвени (Е172)
-
Гвожђе (III)-оксид, црни (Е172)
-
Боја FD&C Blue #2/Indigo carmine aluminium lake (E132)
Losmorid, 100 mg, филм таблете
Језгро таблете:
-
Целулоза, микрокристална
-
Хидроксипропилцелулоза, нискосупституисана
-
Кросповидон
-
Хидроксипропилцелулоза
-
Силицијум-диоксид, колоидни, безводни
-
Магнезијум-стеарат Филм облога таблете:
-
Поливинил алкохол
-
Макрогол
-
Титан-диоксид (Е171)
-
Талк
-
Гвожђе (III)-оксид, жути (Е172)
-
Гвожђе (III)-оксид, црни (Е172)
Losmorid, 150 mg, филм таблете
Језгро таблете:
-
Целулоза, микрокристална
-
Хидроксипропилцелулоза, нискосупституисана
-
Кросповидон
-
Хидроксипропилцелулоза
-
Силицијум-диоксид, колоидни, безводни
-
Магнезијум-стеарат Филм облога таблете:
-
Поливинил алкохол
-
Макрогол
-
Титан-диоксид (Е171)
-
Талк
-
Гвожђе (III)-оксид, црвени (Е172)
-
Гвожђе (III)-оксид, жути (Е172)
-
Гвожђе (III)-оксид, црни (Е172)
-
Боја FD&C Blue #2/Indigo carmine aluminium lake (E132)
Losmorid, 200 mg, филм таблете
Језгро таблете:
-
Целулоза, микрокристална
-
Хидроксипропилцелулоза, нискосупституисана
-
Кросповидон
-
Хидроксипропилцелулоза
-
Силицијум-диоксид, колоидни, безводни
-
Магнезијум-стеарат Филм облога таблете:
-
Поливинил алкохол
-
Макрогол
-
Титан-диоксид (Е171)
-
Талк
-
Боја FD&C Blue #2/Indigo carmine aluminium lake (E132)
Унутрашње паковање је транспарентни PVC/PVDC-Al блистер који садржи 14 филм таблета. Спољашње паковање је сложива картонска кутија у којој се налазе 4 блистера са по 14 филм таблета (укупно 56 филм таблета) и Упутство за лек.