Diaclide® MR 60mg tableta sa modifikovanim oslobađanjem

Lek Diaclide MR je indikovan za insulin nezavisni dijabetes (tip 2) kod odraslih, kada režim ishrane, fizička aktivnost i smanjenje telesne mase nisu dovoljni za postizanje zadovoljavajuće kontrole koncentracije glukoze u krvi.

Doziranje

Dnevna doza leka Diaclide MR može varirati od pola tablete do 2 tablete dnevno, tj. od 30 do 120 mg, uzetih oralno u jednoj dozi, uz doručak.

Preporučeno je progutati dozu bez usitnjavanja ili žvakanja.

Ukoliko se propusti doza, ne sme se povećavati doza koja se uzima sledećeg dana.

Kao i za sve ostale hipoglikemijske lekove, dozu treba prilagoditi individualnom metaboličkom odgovoru pacijenta (glikemija, HbA1c).

Početna doza

Preporučena početna doza je 30 mg dnevno (polovina tablete Diaclide MR). Ukoliko je koncentracija glukoze dobro kontrolisana, ova doza se može koristiti kao doza održavanja.

Ako koncentracija glukoze u krvi nije zadovoljavajuće kontrolisana, doza se može postepeno povećati na 60, 90 ili 120 mg dnevno. Treba se strogo držati intervala, od najmanje mesec dana između dva povećanja doze, izuzev kod pacijenata kod kojih se koncentracija glukoze u krvi ne smanjuje posle dve nedelje lečenja. U tom slučaju, doza se može povećati na kraju druge nedelje lečenja.

Maksimalna preporučena dnevna doza je 120 mg.

Jedna tableta sa modifikovanim oslobađanjem od 60 mg gliklazida jednaka je dvema tabletama sa modifikovanim oslobađanjem od 30 mg gliklazida. Mogućnost podele tablete sa modifikovanim oslobađanjem Diaclide MR omogućava fleksibilno doziranje.

Prevođenje sa tablete gliklazida sa trenutnim oslobađanjem od 80 mg na tablete gliklazida sa modifikovanim oslobađanjem od 60 mg:

Jedna tableta gliklazida sa trenutnim oslobađanjem od 80 mg odgovara tableti sa modifikovanim oslobađanjem od 30 mg (odnosno polovini tablete Diaclide MR). Prema tome, moguće je izvršiti prevođenje pod uslovom da se prate koncentracije glukoze u krvi.

Zamena drugog oralnog antidijabetika tabletama sa modifikovanim oslobađanjem od 60 mg gliklazida: Lek Diaclide MR se može koristiti kao zamena za drugi oralni antidijabetik.

U tom slučaju, mora se voditi računa o dozama i poluvremenu eliminacije do tada primenjivanog oralnog antidijabetika.

Prelazni period uglavnom nije neophodan. Treba koristiti početnu dozu od 30 mg, a doziranje se mora prilagoditi odgovoru koncentracije glukoze u krvi svakog pacijenta, kao što je prethodno opisano.

Kada se pacijent prevodi sa terapije hipoglikemijskim lekom iz grupe derivata sulfoniluree sa produženim poluvremenom eliminacije, može biti potrebna pauza u terapiji od nekoliko dana da bi se izbegao aditivni efekat dva leka, koji može dovesti do hipoglikemije. Tokom ove promene, preporučuje se ista procedura kao i pri započinjanju terapije lekom Diaclide MR tj. početnom dozom od 30 mg dnevno, uz postepeno povećanje doze, u zavisnosti od metaboličkog odgovora.

Kombinacija sa drugim oralnim antidijabeticima:

Lek Diaclide MR se može dati u kombinaciji sa bigvanidinima, inhibitorima alfaglukozidaze ili sa insulinom.

Kod pacijenata kod kojih koncentracija glukoze nije adekvatno kontrolisana lekom Diaclide MR može se uvesti istovremena terapija insulinom pod strogim lekarskim nadzorom.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti

Lek Diaclide MR treba propisivati koristeći isti režim doziranja koji se preporučuje kod pacijenata mlađih od 65 godina.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega, može se koristiti isti terapijski režim kao kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega, ali uz pažljivo praćenje stanja pacijenta. Ovi podaci su potvrđeni kliničkim studijama.

Pacijenti sa rizikom od pojave hipoglikemije

• stanja pothranjenosti i malnutricije,

• teška ili slabo kompenzovana endokrina oboljenja (hipopituitarizam, hipotireoidizam, adrenokortikalna insuficijencija),

• prekid dugotrajne terapije kortikosteroidima i/ili terapije velikim dozama kortikosteroida,

• teško oboljenje krvnih sudova (teško koronarno oboljenje srca, teška karotidna insuficijencija, difuzno vaskularno oboljenje).

Preporučuje se da se koristi minimalna početna doza od 30 mg dnevno.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost upotrebe leka Diaclide MR kod dece i adolescenata nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Za oralnu primenu.

• Preosetljivost na gliklazid, druge derivate sulfoniluree i sulfonamide, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• Dijabetes tip 1

• Dijabetesna prekoma i koma, dijabetesna ketoacidoza

• Teška insuficijencija jetre ili bubrega: u tim slučajevima se preporučuje upotreba insulina

• Terapija mikonazolom (videti odeljak 4.5)

• Dojenje (videti odeljak 4.6).

Hipoglikemija:

Terapiju ovim lekom treba propisati samo ukoliko pacijent ima redovne obroke (uključujući doručak). Važno je da se redovno unose ugljeni hidrati jer je rizik od hipoglikemije povećan ako se zakasni sa obrokom, ukoliko nije uneta dovoljna količina hrane ili ukoliko je hrana siromašna ugljenim hidratima. Hipoglikemija češće nastaje u toku dijeta sa smanjenim unosom kalorija, praćenim produženiom i napornom fizičkom aktivnošću, unosom alkohola ili ako se koristi u kombinaciji sa drugim hipoglikemicima.

Hipoglikemija se može javiti nakon primene derivata sulfoniluree (videti odeljak 4.8). U nekim slučajevima, može biti ozbiljna i produžena. U ovoj situaciji može biti neophodna hospitalizacija i nastaviti sa primenom glukoze nekoliko dana.

Pažljiv odabir pacijenata, adekvatno doziranje i jasna uputstva pacijentu su neophodna da bi se smanjio rizik od hipoglikemijskih epizoda.

Faktori koji povećavaju rizik od hipoglikemije:

• pacijent odbija ili je nesposoban da sarađuje (posebno kod starijih osoba);

• malnutricija, neredovno uzimanje obroka, izostavljanje obroka, periodi gladovanja ili promene režima ishrane;

• disbalans između fizičke aktivnosti i unosa ugljenih hidrata,

• insuficijencija bubrega;

• ozbiljna insuficijencija jetre;

• predoziranje lekom Diaclide MR;

• pojedini endokrini poremećaji: tireoidni poremećaji, hipopituitirizam i insuficijencija nadbubrežne žlezde,

• istovremena upotreba nekih drugih lekova (videti odeljak 4.5).

  Insuficijencija jetre i bubrega:

  Farmakokinetika i/ili farmakodinamika gliklazida mogu biti izmenjene kod pacijenata sa insuficijencijom jetre ili teškom insuficijencijom bubrega. Epizode hipoglikemije koje se javljaju kod ovih pacijenata mogu biti produžene, tako da treba sprovoditi odgovarajuće mere.

  Informisanost pacijenta:

  Rizik od hipoglikemije, zajedno sa njenim simptomima (pogledati odeljak 4.8), lečenje i uslovi pod kojima je veća verovatnoća nastanka hipoglikemije, moraju biti pažljivo objašnjeni pacijentu i članovima njegove porodice.

  Pacijent treba da bude informisan o značaju poštovanja režima ishrane, o značaju redovne fizičke aktivnosti i redovnog praćenja koncentracije glukoze u krvi.

  Loša kontrola glikemije:

  Na koncentraciju glukoze u krvi kod pacijenata na terapiji oralnim antidijabeticima mogu uticati: preparatima koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) (videti odeljak 4.5), groznica (povišena telesna temperatura), trauma, infekcija ili hirurška intervencija. U nekim slučajevima je potrebno primeniti insulin.

  Hipoglikemijska efikasnost bilo kog oralnog antidijabetika, uključujući gliklazid, kod mnogih pacijenata tokom vremena slabi, što može biti zbog uznapredovanja dijabetesa, ili smanjenog odgovora na terapiju. Ovaj fenomen je poznat kao sekundarno smanjenje terapijske efikasnosti, i treba ga razlikovati od primarnog lošeg odgovora na terapiju, kada je aktivna supstanca neefikasna kao lek prvog izbora. Pre nego što klasifikujemo pacijenta u grupu koja ima sekundarno smanjenje terapijske efikasnosti, treba razmotriti podešavanje doze i režim ishrane.

  Disglikemija:

  Kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno primali terapiju fluorohinolona, naročito kod starijih pacijenata, prijavljeni su poremećaji u koncentraciji glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju. Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi kod svih pacijenata koji istovremeno primaju tablete sa modifikovanim oslobađanjem gliklazida i fluorohinolon.

  Laboratorijske analize:

  Za procenu kontrolisanosti glikemije, preporučuje se merenje koncentracije glikoliziranog hemoglobina (ili glukoze u venskoj plazmi natašte). Praćenje koncentracije glukoze u kućnim uslovima (samokontrola) takođe može biti od koristi.

  Terapija derivatima sulfoniluree kod pacijenata sa deficijencijom glukoza-6-fosfodehidrogenaze (G6PD) može dovesti do pojave hemolitičke anemije. Kako gliklazid pripada grupi derivata sulfoniluree, treba biti na oprezu kod pacijenata sa G6PD-deficijencijom i razmotriti terapiju nekom drugom grupom lekova, bez sulfonilureje.

  Pacijenti sa porfirijom:

  Kod pacijenata sa porfirijom opisani su slučajevi akutne porfirije sa pojedinim lekovima sulfoniluree.

Istovremena upotreba sa sledećim lekovima može da dovede do povećanog rizika od nastanka hipoglikemije

Kontraindikovane kombinacije

• Mikonazol (primenjen sistemski ili u obliku gela za oromukozalnu upotrebu): povećava hipoglikemijski efekat sa mogućim nastankom simptoma hipoglikemije, pa čak i kome.

  Kombinacije koje se ne preporučuju

• Fenilbutazon (primenjen sistemski): potencira hipoglikemijski efekat derivata sulfoniluree (smanjuje njihovo vezivanje za proteine plazme i/ili smanjuje njihovu eliminaciju).

  Preporučuje se primena drugih antiinflamatornih lekova, ili pacijenta upozoriti na ovu mogućnost i naglasiti mu važnost samokontrole glikemije. Kada je neophodno, dozu antidijabetika treba prilagoditi dok traje lečenje antiinflamatornim lekovima i po završetku lečenja.

• Alkohol: povećava hipoglikemijske reakcije (inhibicijom kompenzatornih mehanizama) što može dovesti do nastanka hipoglikemijske kome.

  Pacijenti treba da izbegavaju uzimanje alkoholnih pića ili lekova koji sadrže alkohol.

  Kombinacije koje zahtevaju predostrožnost

  Potenciranje smanjenja koncentracije glukoze u krvi i u skladu s tim, u nekim slučajevima, hipoglikemija, može se dogoditi ukoliko se istovermeno primenjuje neki od sledećih lekova:

• drugi antidijabetici (insulin, akarboza, metformin, tiazolidindioni, inhibitori dipeptidil-peptidaze 4, agonisti receptora GLP-1), beta blokatori, flukonazol, ACE inhibitori (kaptopril, enalapril), antagonisti H2 receptora, MAO inhibitori, sulfonamidi, klaritromicin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

  Lekovi koji mogu izazvati povećanje koncentracije glukoze u krvi

  Kombinacije koje se ne preporučuju

• Danazol: ima dijabetogeni efekat.

  Ako se upotreba ove aktivne supstance ne može izbeći, treba upozoriti pacijenta i naglasiti značaj redovnog praćenja koncentracije glukoze u urinu i krvi. Tokom i posle upotrebe danazola, može biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika.

  Kombinacije koje zahtevaju oprez tokom upotrebe

• Hlorpromazin (neuroleptik): velike doze (>100 mg hlorpromazina dnevno) povećavaju koncentraciju glukoze u krvi (smanjuju oslobađanje insulina).

  Upozoriti pacijenta i naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi. Za vreme i posle lečenja neuroleptikom, može biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika.

• Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena, preparati za intraartikularnu, kutanu i rektalnu primenu) i tetrakozaktrin: povećava koncentraciju glukoze u krvi sa mogućom pojavom ketoze (smanjena tolerancija na ugljene hidrate izazvana glukokortikoidima).

  Potrebno je upozoriti pacijenta i naglasiti mu značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku lečenja. Za vreme i posle primene glukokortikoida, može biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika.

• Ritodrin, salbutamol, terbutalin (intravenska primena): povećanje koncentracije glukoze u krvi usled primene beta 2 agonista..

  Naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi. Ukoliko je potrebno, preći na terapiju insulinom.

• Preparati kantariona (Hypericum perforatum): koncentracija gliklazida je smanjena usled primene preparata sa kantarionom – Hypericum perforatum. Neophodno je naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi.

  Istovremena upotreba sa sledećim lekovima može da dovede do disglikemije

  Kombinacije koje zahtevaju oprez tokom upotrebe

• Fluorohinoloni: u slučaju istovremene upotrebe tableta sa modifikovanim oslobađanjem gliklazida i fluorohinolona, pacijenta treba upozoriti na rizik od disglikemije i treba naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi.

  Kombinacije koje treba razmotriti

• Antikoagulantni lekovi (npr. varfarin): tokom istovremene terapije, derivati sulfoniluree mogu pojačati antikoagulantni efekat ovih lekova.

  Može biti neophodno prilagođavanje doze antikoagulanasa.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni gliklazida kod trudnica ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoće), iako ima malo podataka vezanih za upotrebu drugih derivata sulfoniluree.

Studije na životinjama ne ukazuju na teratogenost gliklazida (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena gliklazida tokom trudnoće.

Dijabetes treba kontrolisati pre trudnoće zbog smanjenja rizika od kongenitalnih anomalija prouzrokovanih nekontrolisanim dijabetesom.

Tokom trudnoće oralni hipoglikemici nisu pogodni za lečenje dijabetesa, insulin je lek prvog izbora u lečenju dijabetesa u trudnoći. Preporuka je da se oralni hipoglikemici zamene insulinom pre začeća, ili čim se trudnoća potvrdi.

Dojenje

Nije poznato da li se gliklazid ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Zbog rizika od neonatalne hipoglikemije, lek je kontraindikovan tokom dojenja. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče.

Plodnost

Nije zabeležen uticaj na plodnost reproduktivne performanse mužjaka i ženki pacova (videti odeljak 5.3).

Tablete sa modifikovanim oslobađanjem gliklazida nemaju ili imaju zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, pacijente treba upozoriti na simptome hipoglikemije i potrebno je da budu oprezni tokom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, naročito na početku lečenja.

Na osnovu iskustva sa gliklazidom, prijavljena su sledeća neželjena dejstva:

Najčešća neželjena reakcija povezana sa upotrebom gliklazida je hipoglikemija.

Kao i kod drugih derivata sulfoniluree, lečenje lekom Diaclide MR može dovesti do hipoglikemije, naročito ako se obroci uzimaju u nepravilnim razmacima ili u slučaju izostavljanja obroka. Mogući simptomi hipoglikemije su: glavobolja, jaka glad, mučnina, povraćanje, umor, poremećaj spavanja, uznemirenost, agresivnost, poremećaji koncentracije, smanjen nivo svesti i usporene reakcije, depresija, konfuzija, poremećaji vida i govora, afazija, tremor, pareze, senzorni poremećaji, vrtoglavica, osećaj bespomoćnosti, gubitak samokontrole, delirijum, konvulzije, plitko disanje, bradikardija, pospanost i gubitak svesti koji može dovesti do kome i smrtnog ishoda.

Dodatno, mogu se javiti simptomi adrenergičkog odgovora: znojenje, vlažna, hladna koža, uznemirenost, tahikardija, hipertenzija, palpitacije, angina pektoris i aritmije.

Obično, simptomi nestanu posle unosa ugljenih hidrata (šećera). Veštački zaslađivači u ovom slučaju nemaju efekta. Iskustva sa drugim derivatima sulfoniluree pokazuju da se hipoglikemija može ponovo javiti čak i kada primenjene mere dovedu do inicijalnog efekta.

Ukoliko je epizoda hipoglikemije teška ili produžena, čak i ukoliko je privremeno kontrolisana unosom šećera, neophodno je hitno lečenje ili čak hospitalizacija.

Druga neželjena dejstva:

Gastrointestinalni poremećaji: prijavljeni su bol u stomaku, mučnina, povraćanje, dispepsija, dijareja i konstipaciju. Ukoliko se pojave, ova neželjena dejstva se mogu otkloniti ili umanjiti ukoliko se gliklazid uzima uz doručak.

Sledeća neželjena dejstva su ređe prijavljivana:

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: osip, pruritus, urtikarija, angioedem, eritem, makulopapularni osip, bulozne reakcije (kao što su Stivens-Johnson sindrom i toksična epidermalna nekroliza i autoimuni bulozni poremećaji) i izuzetno, osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom).

Poremećaji krvi i limfnog sistema: hematološke promene su retke. Mogu uključiti: anemiju, leukopeniju, trombocitopeniju, granulocitopeniju. Uglavnom se povlače nakon prekida terapije.

Hepatobilijarni poremećaji: povećane vrednosti enzima jetre (AST, ALT, alkalna fosfataza), hepatitis (retki slučajevi). Ukoliko se pojavi holestatska žutica, treba prekinuti lečenje.

Ovi simptomi se obično povlače po prekidu terapije.

Poremećaji oka: mogu se javiti prolazni poremećaji vida naročito na početku lečenja, usled promena koncentracije glukoze u krvi.

Dodatna neželjena dejstva u ovoj grupi lekova: kao i za druge derivate sulfoniluree uočene su sledeće neželjene reakcije: slučajevi eritrocitopenije, agranulocitoze, hemolitičke anemije, pancitopenije, alergijski vaskulitisi, hiponatremija, povećane vrednosti enzima jetre čak i oštećenje funkcije jetre (npr. sa holestazom i žuticom) i hepatitis, koji se poboljšava nakon prekida terapije derivatima sulfoniluree ili u pojedinim slučajevima dovodi do insuficijencije jetre po život ugrožavajuće.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje derivatima sulfoniluree može prouzrokovati hipoglikemiju.

Umereni simptomi hipoglikemije, bez gubitka svesti ili neuroloških znakova, moraju se korigovati unosom ugljenih hidrata, prilagođavanjem doze i/ili promenom režima ishrane. Pacijenta treba pažljivo pratiti sve dok lekar ne bude siguran da je pacijent van opasnosti.

Moguće su ozbiljne hipoglikemijske reakcije, uključujući komu, konvulzije ili druge neurološke poremećaje i ovo stanje se smatra urgentnim i zahteva momentalnu hospitalizaciju.

Ako se sumnja ili se dijagnostikuje hipoglikemijska koma, pacijentu treba dati primeniti brzu intravensku injekciju 50 mL koncentrovanog rastvora glukoze (20-30%), a zatim nastaviti sa infuzijom manje koncentrovanih rastvora glukoze (10%) brzinom koja je potrebna da se održi koncentracija glukoze u krvi iznad 1 g/L. Pacijente treba pažljivo pratiti, i u zavisnosti od stanja pacijenta nakon ovog perioda, lekar će odlučiti da je dalje praćenje neophodno.

Dijaliza nije efikasna kod ovih pacijenata zbog jakog vezivanja gliklazida za proteine plazme.