Ospamox® DT 1000mg disperzibilna tableta

amoksicilin
A

Penicilini širokog spektra dejstva Beta-laktamski antibakterijski lekovi, penicilini

Terapijske indikacije

Doziranje i način primene

Lista interakcija

Ograničenja

Informacije o izdavanju lekova

Lista RFZO

A - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta

Režim izdavanja

R - Lek se može izdavati samo uz lekarski recept

Ostale informacije

Naziv leka

Ospamox® DT 1000mg disperzibilna tableta

Sastav

Nema podataka.

Farmaceutski oblik

disperzibilna tableta

Proizvođač

SANDOZ GMBH - BETRIEBSSTATTE / MANUFACTURING SITE ANTI INFECTIVES & CHEMICAL OPERATIONS FDF KUNDL (AICO FDF KUNDL)

Nosilac odobrenja

PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD

Poslednje ažuriranje SmPC-a

1. 3. 2023.

Koristite aplikaciju Mediately

Dobijte informacije o lekovima brže.

Skenirajte kamerom telefona.

4.9

Više 36k ocene

Koristite aplikaciju Mediately

Dobijte informacije o lekovima brže.

4,9 zvezdica, preko 20 hiljada ocena

SmPC - Ospamox 1000mg

Terapijske indikacije

Amoksicilin je indikovan za terapiju sledećih infekcija kod odraslih i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):

akutni bakterijski sinuzitis,
akutni otitis media,
akutni streptokokni tonzilitis i faringitis,
akutno pogoršanje hroničnog bronhitisa,
vanbolnička pneumonija,
akutni cistitis,
asimptomatska bakteriurija u trudnoći,
akutni pijelonefritis,
tifoidna i paratifoidna groznica,
dentalni apsces sa celulitisom koji se širi,
infekcije veštačkih zglobova,
eradikacija infekcije Helicobacter pylori,
Lajmska bolest.

Lek Ospamox DT je takođe indikovan u profilaksi endokarditisa.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Kod odabira doze leka Ospamox DT za pojedinih infekcija je potrebno uzeti u obzir:

očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4);
težinu i mesto infekcije;
godine starosti, telesnu masu i funkciju bubrega kod pacijenta (videti u nastavku teksa).

Trajanje terapije treba odrediti prema vrsti infekcije i odgovoru pacijenta i generalno treba da bude što je moguće kraće. Neke infekcije zahtevaju duži period lečenja (videti odeljak 4.4 Produžena terapija).

Odrasli i deca ≥ 40 kg

Indikacije*	Doze*
Akutni bakterijski sinuzitis	250 mg do 500 mg svakih 8 sati ili 750 mg do 1gsvakih 12 satiZa teške infekcije: 750 mg do 1 g svakih 8 sati Akutni cistitis može se lečiti dozom od 3 g dva puta dnevno tokom jednog dana
Asimptomatska bakteriurija u trudnoći
Akutni pijelonefritis
Dentalni apces sa celulitisom koji se širi
Akutni cistitis
Akutni otitis media	500 mg svakih 8 sati, 750 mg do 1 g na svakih 12 satiZa teške infekcije: 750 mg do 1 g na svakih 8 sati, tokom 10 dana
Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis
Akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa
Vanbolnička pneumonija	500 mg do 1 g na svakih 8 sati
Tifoidna i paratifoidna groznica	500 mg do 2 g na svakih 8 sati
Infekcija veštačkog zgloba	500 mg do 1 g na svakih 8 sati
Profilaksa endokarditisa	2 g oralno, pojedinačna doza 30 do 60 minuta pre procedure
Eradikacija Helicobacter pylori	750 mg do 1 g dva puta dnevno u kombinaciji sa inhibitorom protonske pumpe (npr. omeprazol,lansoprazol) i drugim antibioticima (npr. klaritromicin, metronidazol) tokom 7 dana
Lajmska bolest (videti odeljak 4.4)	Rani stadijum: 500 mg do 1 g svakih 8 sati do maksimalno 4g dnevno u podeljenim dozama tokom 14 dana (10 do 21 dan)Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 500 mg do 2 g svakih 8 sati do maksimalno 6 g dnevno u podeljenim dozama tokom 10 do 30 dana

* Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za terapiju svake indikacije.

Deca telesne mase <40 kg

Deca mogu biti lečena lekom Ospamox, prašak za oralnu suspenziju i lekom Ospamox DT, disperzibilne tablete.

Kod dece mlađe od 6 meseci života preporučuje se primena leka Ospamox, prašak za oralnu suspenziju. Za decu telesne mase 40 kg ili više propisuju se doze kao kod odraslih.

Preporučene doze:

Indikacije⁺	Doze⁺
Akutni bakterijski sinuzitis	20 do 90 mg/kg/dan, podeljeno na pojedinačne doze*
Akutni otitis media
Vanbolnička pneumonija
Akutni cistitis
Akutni pijelonefritis
Dentalni apsces sa celulitisom koji se širi
Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis	40 do 90 mg/kg/dan podeljeno na pojedinačne doze*
Tifoidna i paratifoidna groznica	100 mg/kg/dan, podeljeno na tri pojedinačne doze
Profilaksa endokarditisa	50 mg/kg peroralno, jednokratna doza 30 do 60minuta pre intervencije
Lajmska bolest (videti odeljak 4.4)	Rani stadijum: 25 do 50 mg/kg/dan podeljeno na tri pojedinačne doze, tokom 10 do 21 danKasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti):100 mg/kg/dan podeljeno na tri pojedinačne doze, tokom 10 do 30 dana
⁺Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za terapiju svake indikacije. *Doziranje od dva puta dnevno je potrebno razmotriti kada se primenjuje visoka doza.

Starije osobe

Nije neophodno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije bubrega:

GFR(mL/min)	Odrasli i deca ≥ 40 kg	Deca <40 kg^#
Veći od 30	Nije neophodno prilagođavanje doze	Nije neophodno prilagođavanje doze
10 - 30	Maksimalna doza 500 mg dva puta dnevno	15 mg/kg dva puta dnevno (maksimalna doza 500 mg dva puta dnevno)
Manji od 10	Maksimalna doza 500 mg/dan	15 mg/kg dato kao jedna doza(maksimalno 500 mg)

^#U većini slučajeva prednost se daje parenteralnoj terapiji.

Kod pacijenata na hemodijalizi

Amoksicilin se iz cirkulacije može ukloniti hemodijalizom.

	Hemodijaliza
Odrasli i deca telesne mase veće od 40 kg	500 mg svakih 24 sata.Pre hemodijalize je potrebno primeniti jednu dodatnu dozu od 500 mg. Kako bi se ponovo uspostavile odgovarajuće koncentracije leka u cirkulaciji, nakon hemodijalize je potrebno primeniti još jednu dozu od 500 mg.
Deca telesne mase manje od 40 kg	15 mg/kg/dan u jednoj dnevnoj dozi (maksimalna doza 500 mg).Pre hemodijalize je potrebno primeniti jednu dodatnu dozu od 15 mg/dan. Kakobi se ponovo uspostavile odgovarajuće koncentracije leka u cirkulaciji, nakon hemodijalize je potrebno primeniti još jednu dozu od 15 mg/kg.

Kod pacijenata koji su na peritonealnoj dijalizi

Maksimalna doza amoksicilina je 500 mg/dan.

Oštećenje funkcije jetre

Lek primeniti uz oprez i pratiti funkciju jetre u redovnim vremenskim intervalima (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Način upotrebe

Lek Ospamox DT je namenjen za oralnu primenu. Hrana ne utiče na resorpciju leka.

Terapija se može započeti parenteralno u skladu sa preporukama za doziranje intravenske formulacije, a zatim se može nastaviti sa oralnom primenom leka.

Disperzibilna tableta se može primenjivati na dva načina. Prvi način je da se tableta rastvori u vodi, a zatim odmah popije. Drugi način je da se direktno proguta sa vodom. Tablete se mogu podeliti radi lakšeg gutanja.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu, bilo koji penicilin ili na neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Teške trenutne hipersenzitivne reakcija u anamnezi (npr. anafilaksa) na druge beta-laktamske antibiotike (npr. cefalosporine, karbapeneme ili monobaktame).

Posebna upozorenja

Reakcije preosetljivosti

Pre započinjanja terapije amoksicilinom, potrebno je prikupiti detaljne podatke o prethodnim reakcijama preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske lekove (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Kod pacijenata na terapiji penicilinom prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti (uključujući anafilaktoidne i teške kutane neželjene reakcije) koje su u nekim slučajevima imale smrtni ishod. Verovatnije je da će se ove reakcije javiti kod osoba sa ranijom preosetljivošću na beta-laktamske antibiotike i kod pacijenata sa atopijom. Ako dođe do alergijske reakcije, primena amoksicilina se mora prekinuti i uvesti druga odgovarajuća terapija.

Rezistentni mikroorganizmi

Amoksicilin nije pogodan za lečenje pojedinih vrsta infekcija osim ako nije već utvrđeno i poznato da je patogen osetljiv ili ako postoji velika verovatnoća da bi patogen mogao biti osetljiv na amoksicilin (videti odeljak 5.1). Ovo se naročito odnosi na razmatranje terapije kod pacijenata sa infekcijom urinarnog trakta i teških infekcija uha, nosa i grla.

Konvulzije

Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega ili kod onih koji dobijaju visoke doze leka ili kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima (npr. anamnestički podaci o epileptičnim napadima, lečena epilepsija ili meningealni poremećaji) (videti odeljak 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije dozu treba prilagoditi u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).

Kožne reakcije

Pojava generalizovanog eritema sa groznicom i pustulama na početku terapije može biti simptom akutne generalizovane eritematozne pustuloze (AEGP, videti odeljak 4.8). Ova reakcija zahteva prekid primene amoksicilina, a kontraindikovana je i kasnija primena ovog leka.

Amoksicilin bi trebalo izbegavati ako se sumnja na infektivnu mononukleozu s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa bila povezana sa stanjem nakon primene amoksicilina.

Jarisch-Herxheimer-ova reakcija

Jarisch-Herxheimer-ova reakcija usledila je nakon lečenja Lajmske bolesti amoksicilinom (videti odeljak 4.8). Ona je direktna posledica baktericidne aktivnosti amoksicilina na bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest, spirohetu Borrelia burgdorferi. Pacijentima treba objasniti da je to česta i obično samoograničavajuća posledica antibiotske terapije Lajmske bolesti.

Preterani rast rezistentnih mikroorganizama

Produžena upotreba amoksicilina može povremeno dovesti do preteranog rasta rezistentnih mikroorganizama.

Kolitis povezan sa primenom antibiotika bio je prijavljen kod primene skoro svih antibiotika i može imati raspon ozbiljnosti od blagog do životno-ugrožavajućeg (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno da se ova dijagnoza razmotri kod pacijenata sa dijarejom tokom ili nakon primene bilo kog antibiotika. Ukoliko se pojavi kolitis povezan sa primenom antibiotika, lečenja amoksicilinom treba odmah prekinuti, posavetovati se sa lekarom i započeti odgovarajuće lečenje. U ovoj situaciji kontraindikovana je primena antiperistaltika.

Produžena terapija

Tokom dugotrajnog lečenja preporučuje se periodično proveravanje funkcije organskih sistema, uključujući bubrežnu, jetrenu i hematopoetsku funkciju. Prijavljen je porast koncentracije enzima jetre i promene u broja krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).

Antikoagulansi

Retko je zabeleženo produženo protrombinsko vreme kod pacijenata koji su dobijali amoksicilin. Potrebno je sprovesti odgovarajuće praćenje kada se istovremeno propisuju antikoagulansi. Ponekad može biti potrebno prilagođavanje doze antikoagulanasa kako bi se održao željeni nivo antikoagulantnog dejstva (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kristalurija

Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem mokraće, veoma retko je primećena kristalurija, pretežno kod parenteralne terapije. Kod primene visokih doza amoksicilina, savetuje se održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti i izlučivanja mokraće da bi se smanjila mogućnost pojave kristalurije uzrokovane amoksicilinom. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom, treba redovno proveravati prohodnost katetera (videti odeljke 4.8 i 4.9).

Interferenca sa dijagnostičkim testovima

Povišene koncentracije amoksicilina u serumu i urinu mogu da utiču na određene laboratorijske analize. Zbog visoke koncentracije amoksicilina u urinu, lažno pozitivni rezultati su česti u analizama u kojim se koriste hemijske metode.

Preporučuje se da se, tokom terapije amoksicilinom, koristi enzimska metoda glukoza oksidaze za ispitivanje prisustva glukoze u urinu.

Prisustvo amoksicilina može izmeniti rezultate analiza za estriol kod trudnica. Važne informacije o pomoćnim supstancama

Ovaj lek sadrži 5,2 mg aspartama u jednoj disperzibilnoj tableti (E951). Aspartam je izvor fenilalanina i

mora se primenjivati sa oprezom kod osoba sa fenilketonurijom.

Nisu dostupni pretklinički ni klinički podaci za procenu primene aspartama kod odojčadi mlađih od 12 nedelja.

Ovaj lek sadrži do 0,60 mg benzilalkohola u jednoj disperzibilnoj tableti. Benzilalkohol može uzrokovati alergijske reakcije.

Velike zapremine treba primeniti sa oprezom i samo ako je neophodno, posebno kod osoba sa poremećajima funkcije jetre i bubrega zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).

Benzilalkohol se povezuje sa rizikom od teških neželjenih efekata uključujući probleme sa disanjem (poznat kao „sindrom dahtanja“) kod dece.

Ovaj lek sadrži do 0,29 mg benzilbenzoata u jednoj disperzibilnoj tableti. Benzilbenzoat može povećati rizik od žutice kod novorođenčadi.

Ovaj lek sadrži male količine etanola, manje od 100 mg u jednoj disperzibilnoj tableti.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma u jednoj disperzibilnoj tableti, tj. zanemarljive količine natrijuma.

Ovaj lek sadrži 0,064 mg sorbitola u jednoj disperzibilnoj tableti.

Ovaj lek sadrži 48 nanograma sumpor-dioksida. Može retko izazvati teške reakcije preosetljivosti i bronhospazam.

Interakcije

Lista interakcija

Dodaj u interakcije

Probenecid

Istovremena primena amoksicilina sa probenecidom se ne preporučuje. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena upotreba probenecida sa amoksicilinom može dovesti do povećanja koncentracije i produženja vremena prisustva amoksicilina u krvi.

Alopurinol

Istovremena primena alopurinola tokom terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću alergijskih kožnih reakcija.

Tetraciklini

Tetraciklini i ostali bakteriostatici mogu stupiti u interakciju sa baktericidnim dejstvima amoksicilina.

Oralni antikoagulansi

Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici su bili u širokoj primeni u praksi bez izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi su opisani slučajevi povećanja INR-a kod pacijenata koji su na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom, a kojima je propisan amoksicilin. Ako je neophodna istovremena primena, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR sa dodavanjem ili prekidanjem primene amoksicilina. Pored toga, takođe može biti potrebno i prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa (videti odeljak 4.4 i 4.8).

Metotreksat

Penicilini mogu smanjiti izlučivanje metotreksata dovodeći do potencijalnog povećanja toksičnosti.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Studije na životinjama nisu ukazale na direktne ili indirektne štetne efekte koji se odnose na reproduktivnu toksičnost. Ograničeni podaci o upotrebi amoksicilina tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na povećani rizik od kongenitalnih malformacija. Amoksicilin se može primenjivati tokom trudnoće u slučaju da potencijalna korist prevazilazi potencijalni rizik povezan sa lečenjem.

Dojenje

Amoksicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama sa mogućim rizikom od senzibilizacije. Posledično, kod dojenčeta može se javiti dijareja i gljivična infekcija mukoznih membrana, pa će možda biti potrebno da se prekine sa dojenjem. Amoksicilin treba primenjivati tokom dojenja samo nakon procene koristi/rizika od strane ordinirajućeg lekara.

Plodnost

Nema podataka o efektima amoksicilina na plodnost kod ljudi. Reproduktivne studije na životinjama nisu pokazale uticaj na plodnost.

Upravljanje vozilom

Nisu sprovedene studije o uticaju amoksicilina na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Međutim, mogu se javiti neželjene reakcije (npr. alergijske reakcije, ošamućenost, konvulzije), koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

Neželjena dejstva

Najčešće prijavljene neželjene reakcije su dijareja, mučnina i osip na koži.

U daljem tekstu se navode neželjene reakcije na lek primećene u kliničkim studijama amoksicilina i tokom praćenja nakon njegovog stavljanja u promet, prikazane prema MedDRA klasifikaciji sistema organa.

Učestalosti su definisane kao: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do

<1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Infekcije i infestacije
Veoma retko	Mukokutana kandidijaza
Poremećaj krvi i limfnog sistema
Veoma retko	Reverzibilna leukopenija (uključujući tešku neutropeniju ili agranulocitozu), reverzibilna trombocitopenija i hemolitička anemija.Produženje vremena krvarenja i protrombinskog vremena (videti odeljak 4.4)
Poremećaji imunskog sistema
Veoma retko	Moguće su teške alergijske reakcije, uključujući angioneurotski edem, anafilaksa, serumska bolest ihipersenzitivni vaskulitis (videti odeljak 4.4)
Nepoznate učestalosti	Jarisch-Herxheimer-ova reakcija (videti odeljak 4.4)
Poremećaji nervnog sistema
Veoma retko	Hiperkinezija, ošamućenost i konvulzije (videtiodeljak 4.4)
Nepoznate učestalosti	Aseptični meningitis
Gastrointestinalni poremećaji
Podaci iz kliničkih studija
*Često	Dijareja i nauzeja
*Povremeno	Povraćanje
Podaci prikupljeni nakon stavljanja leka u promet
Veoma retko	Kolitis udružen sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis, videti odeljak 4.4);Crn dlakav jezik.Površinska diskoloracija zuba^#

Hepatobilojarni poremećaji
Veoma retko	Hepatitis i holestatska žutica.Umereni porst AST i/ili ALT.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Podaci iz kliničkih studija
*Često	Osip
*Povremeno	Urtikarija i pruritus
Podaci prikupljeni nakon stavljanja leka u promet
Veoma retko	Kožne reakcije kao što su multiformni eritem, Stevens- Johnson sindrom, toksična epidermalna nekroliza, bulozni i eksfolijativni dermatitis i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.4) i reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskimsimptomima (DRESS).
Poremećaj bubrega i urinarnog sistema
Veoma retko	Intersticijalni nefritis,kristalurija (videti odeljke 4.4 i 4.9).
*Incidenca ovih neželjenih dejstava izvedena je iz kliničkih studija koje su uključivale ukupno oko 6000 odraslih i pedijatrijskih pacijenata koji su uzimali amoksicilin.#Površinska diskoloracija zuba je prijavljena kod dece. Dobra oralna higijena može pomoći u sprečavanju

diskoloracije zuba jer se obično može ukloniti pranjem zuba.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail:nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi i znaci predoziranja

Mogu se javiti gastrointestinalni simptomi (kao što su, mučnina, povraćanje i dijareja), kao i poremećaj ravnoteže vode i elektrolita. Primećena je kristalurija uzrokovana amoksicilinom, koja u nekim slučajevima vodi do bubrežne insuficijencije. Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili kod onih koji dobijaju visoke doze amoksicilina (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Terapija intoksikacije

Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, sa obraćanjem pažnje na održavanje ravnoteže vode/elektrolita.

Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

Farmakološki podaci - Ospamox 1000mg

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: penicilini širokog spektra

ATC šifra: J01CA04 Mehanizam delovanja

Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicilin-vezujući proteini [penicillin-binding proteins, PBP]) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.

Amokisiclin je podložan degradaciji beta laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i stoga spektar dejstva amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.

Odnos FK/FD

Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) odlučujući činilac efikasnosti amoksicilina.

Mehanizam nastanka rezistencije

Dva osnovna mehanizma za nastanak rezistencije na amoksicilin su:

Inaktivacija bakterijskim beta laktamazama
Oštećenje PBP-a, koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj strukuri

Nepropustljivost bakterija ili mehanizama efluks pumpe može prouzrokovati ili doprineti nastanku bakterijske rezistencije, posebno u slučaju Gram negativnih bakterija.

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK) za amoksicilin prikazane su prema Evropskoj komisiji za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (European Committee on Antimicrobial Suseptibility Testing, EUCAST).

Mikroorganizam	Granična vrednost MIK-a (mikrograma/mL)
	Osetljiv ≤	Rezistentan >
Enterobakterije	81	8
Staphylococcus spp.	Napomena²	Napomena²
Enterococcus spp.³	4	8
Streptococcus grupe A, B, C i G	Napomena⁴	Napomena⁴
Streptococcus pneumoniae	Napomena⁵	Napomena⁵
Streptokoke iz grupe Viridans	0,5	2
Haemophilus influenzae	26	26
Moraxella catarrhalis	Napomena⁷	Napomena⁷
Neisseria meningitidis	0,125	1
Gram-pozitivni anaerobi izuzev Clostridium difficile8	4	8
Gram-negativni anaerobi⁸	0,5	2
Helicobacter pylori	0,125⁹	0,125⁹
Pasteurella multocida	1	1
Granice osetljivosti nezavisne od vrste¹⁰	2	8
¹ Divlji sojevi (wild type) Enterobacteriacea su kategorisani kao osetljive na aminopeniciline. Pojedine zemlje radije kategorišu divlje sojeve E.coli i P.mirabilis kao umereno osetljive. U tom slučaju granična vrednost MIK-a za osetljive bakterije je ≤0,5 mg/L.2 Većina stafilokoka proizvodi penicilaze, koje su rezistentne na amoksicilin. Meticilin-rezistentni izolati su, uz nekoliko izuzetaka, rezistentni na sve beta-laktamske lekove.3 Osetljivost na penicilin se može utvrditi na osnovu osetljivosti na ampicilin.4 Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G na penicilin se može zaključiti na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.5 Granične vrednosti odnose se samo na izolate koji ne izazivaju meningitis. Kod izolata koji su kategorisani kao umereno osetljivi na ampicilin treba izbegavati oralnu primenu amoksicilina. Osetljivost se zaključuje iz MIK granične vrednosti na ampicilin.6 Granične vrednosti su zasnovane na intravenskoj primeni. Beta-laktamaza pozitivne izolate treba prijaviti kao rezistentne.7 Bakterije koje proizvode beta-laktamaze treba prijaviti kao rezistentne.8 Osetljivost na amoksicilin se može utvrditi na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.⁹ Granične vrednosti temelje se na epidemiološkim graničnim vrednostima (eng. epidemiological cut-off values, ECOFF), koje razlikuju izolate divljih sojeva od onih sa smanjenom osetljivošću.10 Granice osetljivosti nezavisne od vrste su bazirane na dozama od najmanje 0,5 g x 3 ili 4 dnevne doze (1,5 do 2 g/dan).

Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Prema potrebi, potrebno je potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji kod nekih tipova infekcija.

In vitro osetljivost mikroorganizama na amoksicilin

Često osetljive vrste

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiEnteroccocus faecalisBeta-hemolitički streptokok (grupe A, B, C i G)Listeria monocytogenes

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiEscherichia coli Haemophilus influenzae Helicobacter pylori Proteus mirabilis Salmonella typhi Salmonella paratyphi Pasteurella multocidaAerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Koagulaza negativni stafilokok Staphylococcus aureus^£Streptococcus pneumoniaeStreptokoke iz grupe ViridansGram-pozitivni anaerobi:Clostridium spp.Gram-negativni anaerobi:Fusobacterium spp.Ostalo:Borrelia burgdorferi

Prirodno rezistentni mikroorganizmi$

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecium^$Gram-negativni aerobi:Acinetobacter spp.Enterobacter spp.Klebsiella spp.Pseudomonas spp.Gram-negativni anaerobi:Bacteroides spp (mnogi sojevi Bacteroides fragilis su rezistentni).Ostalo:Chlamidia spp.Mycoplasma spp.Legionella spp.

$ Prirodna intermedijerna osetljivost u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.^£ Skoro svi sojevi S.aureus su rezistentni na amoksicilin zbog stvaranja peniciliaza. Dodatno, svimeticilin-rezistentni sojevi su rezistentni na amoksicilin.

Farmakokinetika

Resorpcija

Amoksicilin se u potpunosti rastvara u vodenom rastvoru pri fiziološkoj pH. Brzo i dobro se resobuje pri oralnoj primeni. Nakon oralne primene, bioraspoloživost amoksicilina je oko 70%. Vreme do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (T^max) je oko 1 sat.

U daljem tekstu su farmakokinetički rezultati studije, u kojoj je amoksicilin u dozi od 250 mg tri puta dnevno, primenjivan natašte grupi zdravih dobrovoljaca.

Cmax	Tmax*	PIK (0-24)	T1/2
(mikrogram/mL)	(h)	(mikrogram.h/mL)	(h)
3,3±1,12	1,5 (1,0-2,0)	26,7±4,56	1,36±0,56
*Srednja vrednost (opseg)

U opsegu doza od 250 mg do 3000 mg bioraspoloživost je linearna u proporciji sa dozom (izmereno kao C^max i PIK). Istovremeno uzimanje hrane ne remeti resorpciju amoksicilina.

Hemoliza se može koristiti za eliminaciju amoksicilina. Distribucija

Oko 18% ukupne količine amoksicilina u plazmi se vezuje za proteine, a vidljivi volumen distribucije je oko

0,3 do 0,4 L/kg.

Nakon intravenske primene, amoksicilin je pronađen u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom tkivu, mišićnom tkivu, sinovijalnoj i peritonealnoj tečnosti, žuči i gnoju. Amoksicilin se ne distribuira adekvatno u cerebrospinalnu tečnost.

Iz studija na životinjama nije bilo dokaza o značajnom zadržavanju u tkivu iz materijala uzetog za uzorkovanje leka.

Amoksicilin, kao i većina penicilina, se može detektovati u majčinom mleku (videti odeljak 4.6). Pokazano je da amoksicilin prolazi placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6).

Biotransformacija

Amoksicilin se delimično ekskretuje u urin kao inaktivna peniciloinska kiselina u količini koja je ekvivalentna do 10-25% inicijalne doze.

Eliminacija

Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega.

Amoksicilin ima srednje poluvreme eliminacije od oko 1 sata i srednji ukupni klirens je oko 25 L/sat kod zdravih ispitanika. Oko 60-70% amoksicilina se izlučuje u neizmenjenom obliku u urin tokom prvih 6 sati nakon primene jedne doze od 250 mg ili 500 mg doze amoksicilina. Različite studije su pokazale da je urinarna ekskrecija 50-85% za amoksicilin tokom perioda od 24 sata.

Istovremena primena probenecida odlaže eliminaciju amoksicilina (videti odeljak 4.5). Starost

Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece starosti oko 3 meseca do 2 godine i starije dece i

odraslih. Za veoma malu decu (uključujući i prevremeno rođenu novorođenčad) u prvoj nedelji života interval primene ne sme da bude veći od 2 puta dnevno zbog nezrelosti renalnih puteva eliminacije. S obzirom na to da stariji pacijenti imaju veću verovatnoću za smanjenom funkcijom bubrega, potreban je oprez pri odabiru doze i može biti od koristi praćenje funkcije bubrega.

Pol

Nakon oralne primene amoksicilina kod zdravih muških i ženskih ispitanika, pol nije imao značaj uticaj na farmaokinetiku amoksicilina.

Oštećenje funkcije bubrega

Ukupni serumski klirens amoksicilina se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre treba primenjivati doze sa oprezom, a funckiju jetre pratiti u redovnim intervalima.