Симптоматска терапија прехладе и грипа (главобоља, болови у мишићима, болови у грлу, назална конгестија, грозница и суви кашаљ).

Одрасли и деца старија од 12 година:

Препоручена доза лека Caffetin cold код одраслих и деце старије од 12 година је једна таблета, до четири пута дневно. Могу се узети и две таблете одједном. Интервал између узимања не треба да буде мањи од четири сата.

Одрасли: максимална појединачна доза је 2 таблете, а максимална дневна доза је 8 таблета (узимају се по 2 таблете највише четири пута у току 24 сата).

Деца узраста од 12 до 18 годинa: максимална појединачна доза је 2 таблете, а максимална дневна доза је 6 таблета (узимају се по 2 таблете највише три пута у току 24 сата).

Лек се не сме узимати дуже од 5 дана, без консултације са лекаром.

Деца млађа од 12 година:

Лек Caffetin cold се не препоручује за употребу код деце млађе од 12 година.

Поремећаји функције јетре:

Неопходан је опрез код пацијената са оштећењем функције јетре (видети одељак 4.4). Koд пацијената са озбиљним оштећењем функције јетре, лек је контраиндикован (видети одељак 4.3).

Поремећаји функције бубрега:

Kод пацијената са умереним и тешким оштећењем функције бубрега неопходан је опрез, нарочито уколико је праћено кардиоваскуларним обољењем.

Лек је контраиндикован код пацијената са озбиљним оштећењем функције бубрега (видети одељак 4.3).

• преосетљивост на активне супстанце: парацетамол, псеудоефедрин, декстрометорфан, аскорбинскa киселина или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1;

• трудноћа и дојење;

• коронарна артеријска болест;

• тешка хипертензија;

• озбиљно оштећење функције јетре или бубрега;

• дијабетес мелитус;

• феохромоцитом;

• хипертиреоидизам;

• глауком затвореног угла;

• увећање простате;

• хронични или упорни кашаљ као што је случај код пацијената који болују од астме или где је кашаљ праћен прекомерном секрецијом;

• декстрометорфан је контраиндикован код пацијената са респираторном инсуфицијенцијом или код пацијената код којих постоји ризик од развоја респираторне инсуфицијенције;

• истовремена примена инхибитора моноаминооксидазе (MAO инхибитори) или у периоду од

  15 дана након завршетка њихове примене; примена псеудоефедрина заједно са МАО инхибиторима може да изазове повишење артеријског крвног притиска (видети одељак 4.5);

• примена код пацијената који су на терапији селективним инхибиторима преузимања серотонина (SSRI);

• примена код пацијената који су на терапији бета блокаторима;

• истовремена примена других симпатомиметичких деконгестива.

Потребан је опрез код пацијената са благом и умереном хипертензијом, срчаним обољењем, болестима јетре и бубрега, као и код старијих и исцрпљених особа.

Због садржаја псеудоефедрина, лек Caffetin cold може деловати стимулативно на CNS, услед чега може доћи до појаве несанице, нервозе, хиперпирексије, тремора, повећаног крвног притиска, тахикардије и епилептиформних конвулзија. Опрез је потребан код пацијената који болују од епилепсије.

Тешке кожне реакције

Тешке кожне реакције, као што је акутна генерализована егзантематозна пустулоза (АГЕП), могу да се јаве код примене лекова који садрже псеудоефедрин. Ово акутно избијање пустула може да се јави прва 2 дана од почетка лечења, праћено температуром и бројним малим, углавном нефоликуларним пустулама које се јављају на широко распрострањеном едематозном еритему, а углавном су локализоване на кожним наборима, трупу и горњим екстремитетима. Пацијенте треба пажљиво пратити. Уколико се примете знаци и симптоми као што су пирексија, еритем или многoбројне мале пустуле, примену лека Caffetin cold треба прекинути и уколико је потребно предузети одговарајуће мере.

Исхемијски колитис

Приликом примене псеудоефедрина пријављено је неколико случајева исхемијског колитиса. У случају појаве изненадног бола у абдомену, ректалног крварења или других симптома исхемијског колитиса, примену псеудоефедрина треба прекинути и потражити савет лекара.

Пријављени су случајеви злоупотребе декстрометорфана. Опрез се посебно препоручује код адолесцената и младих одраслих особа, као и код пацијенaта са злоупотребом лека или психоактивних супстанци у анамнези.

Декстрометорфан се метаболише путем цитохром P450 2D6 изоензима. Активност овог ензима је генетски одређена. Око 10% опште популације су спори метаболизери CYP2D6. Код спорих метаболизера и пацијената који су на истовременој терапији инхибиторима CYP2D6 могу да се јаве појачани и/или продужени ефекти декстрометорфана. Зато је потребан опрез код пацијената који су спори метаболизери CYP2D6 или користе CYP2D6 инхибиторе (такође видети одељак 4.5).

Серотонински синдром

Серотонергични ефекти, укључујући развој потенцијално животно-угрожавајућег серотонинског синдрома, су пријављени при истовременој примени декстрометорфана и серотонергичних лекова, попут селективних инхибитора поновног преузимања серотонина (SSRI), лекова који нарушавају метаболизам серотонина (укључујући инхибиторе моноамино оксидазе, MAOI) и CYP2D6 инхибитора.

Серотонински синдром може да укључује промене менталног статуса, аутономну нестабилност, неуромускуларне поремећаје и/или гастроинтестиналне симптоме.

Ако се сумња да постоји серотонински синдром, примену лека Caffetin cold треба прекинути.

Истовремена примена са лековима који садрже парацетамол може довести до предозирања, тако да за време терапије леком Caffetin cold не треба користити друге лекове који садрже парацетамол.

Лек Caffetin cold, због садржаја декстрометорфана не треба узимати заједно са другим лековима за лечење кашља. Употреба декстрометорфана са алкохолом или другим CNS депресорима може повећати ефекте на CNS и узроковати токсичност у релативно малим дозама.

Конзумирање алкохола и кофеина треба избегавати.

Постоји ризик од формирања калцијум оксалатних калкулуса након примене великих доза аскорбинске киселине код пацијената са предиспозицијом за формирање бубрежних калкулуса. Потребан је медицински надзор ако се симптоми не повлаче или се погоршавају у току 5 дана терапије леком Caffetin cold.

Исхемијска оптичка неуропатија

Пријављени су случајеви исхемијске оптичке неуропатије при примени псеудоефедрина. Треба прекинути примену псеудоефедрина ако дође до изненадног губитка вида или смањене оштрине вида као што је скотом („црна мрља“ у видном пољу).

Лек Caffetin cold није намењен деци млађој од 12 година (видети одељак 4.2).

Брзина ресорпције парацетамола може бити повећана метоклопрамидом или домперидоном, а смањена применом холестирамина.

Парацетамол може повећати полуживот елиминације хлорамфеникола.

Антикоагулантни ефекат варфарина и других кумарина може бити повећан продуженом употребом парацетамола, што повећава ризик од крварења.

Примена лекова који индукују микрозомалне ензиме јетре (антиконвулзиви, орални контрацептиви, рифампицин) може убрзати метаболизам парацетамола, што доводи до смањене концентрације лека у плазми и бржем степену елиминације. Ризик од токсичности парацетамола може бити повећан код пацијената који истовремено са терапијом овим лековима користе и друге потенцијално хепатотоксичне лекове и алкохол (они могу изазвати конверзију лека до хепатотоксичних метаболита посебно код пацијената који примају већу дозу од препоручене дозе парацетамола).

При истовременој примени парацетамола са зидовудином повећана је вероватноћа развоја неутропеније. Ова примена је могућа само под лекарском контролом.

Салициламиди могу продужити полувреме елиминације парацетамола. Алкохол може појачати хепатотоксичност парацетамола.

Псеудоефедрин може делимично антагонизовати хипотензивно дејство лекова који утичу на активност симпатикуса (метилдопа, алфа- и бета- адренергички блокатори).

Истовремена примена псеудоефедрина са трицикличним антидепресивима, симпатомиметицима и МАО инхибиторима може изазвати хипертензивну кризу, хиперпирексију и тешку срчану аритмију.

Истовремена примена псеудоефедрина са срчаним гликозидима повећава ризик од дисритмије, са ергот алкалоидима (ерготамин, метисергид) повећава ризик од ерготизма, са инхибиторима апетита и психостимулансима, сличним амфетамину, као и са окситоцином, повећава ризик од хипертензије.

Примена псеудоефедрина појачава ефекте антихолинергичких лекова (трициклични антидепресиви).

Употреба декстрометорфана и МАО инхибитора може резултирати серотонинским синдромом (мучнина, хипертензија, тремор ногу, мишићни спазам, хиперпирексија, аритмије, чак и срчани застој).

Инхибитори CYP2D6

Декстрометорфан се метаболише путем CYP2D6 изоензима и подлеже интензивном метаболизму првог пролаза. Истовремена примена снажних инхибитора ензима CYP2D6 може повећати концентрације декстрометорфана у организму до вредности вишеструко већих од нормалних. Ово код пацијенaта повећава ризик од токсичних ефеката декстрометорфана (агитација, конфузија, тремор, несаница, дијареја и респираторна депресија) и развоја серотонинског синдрома. Снажни инхибитори ензима CYP2D6 укључују: флуоксетин, пароксетин, хинидин и тербинафин. При истовременој примени са хинидином, концентрације декстрометорфана у плазми се повећавају до 20 пута, што повећава нежељена дејства лека на CNS. Амјодарон, флекаинид и пропафенон, сертралин, бупропион, метадон, цинакалцет, халоперидол, перфеназин и тиоридазин такође имају сличне ефекте на метаболизам декстрометорфана. Ако је неопходна истовремена примена инхибитора CYP2D6 и декстрометорфана, пацијента треба пратити и дозу овог лека је можда потребно смањити.

Комбинована примена флуоксетина и декстрометорфана може довести до серотонинског синдрома или појаве токсичности декстрометорфана (мучнина, повраћање, замагљен вид, халуцинације).

Декстрометорфан се примарно метаболише путем цитохром P450 изоензима CYP2D6; треба имати у виду могућност интеракције са инхибиторима ових ензима, укључујући амjодарон, халоперидол, пропафенон, хинидин, SSRI и тиоридазин.

Декстрометорфан примењен заједно са алкохолом, антихистаминицима, психотропним лековима и другим депресорима CNS-a може довести до адитивних депресорних ефеката

CNS-a.

Не постоје одговарајуће и добро контролисане студије које се односе на примену током трудноће и дојења. С обзиром на то да се ризик не може искључити, примена лека Caffetin cold је контраиндикованa током трудноће и дојења.

При примени лека Caffetin cold постоји ризик од појаве поспаности и вртоглавице, што може имати утицај код особа које управљају возилима или рукују машинама, нарочито на почетку терапије. Појава поспаности се може интензивирати уносом алкохолних напитака, лекова који садрже алкохол или лекова са седативним дејством.

Терапијске дозе лека Caffetin cold се добро подносе, јер су активне компоненте садржане у малим дозама.

Декстрометорфан

Следећа нежељена дејства могу бити повезана са употребом декстрометорфана: Гастроинтестинални поремећаји: повраћање, гастроинтестиналне сметње (мучнина и дијареја).

Поремећаји нервног система: поспаност (повремено), вртоглавица, конвулзије.

Психијатријски поремећаји: ексцитација, ментална конфузија.

Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји: респираторна депресија.

Поремећаји коже и поткожног ткива: кожне реакције, укључујући осип.

Псеудоефедрин

Кардиолошки поремећаји: тахикардија, палпитација, друге дисритмије срца.

Гастроинтестинални поремећаји: мучнина и/или повраћање, исхемијски колитис са непознатом учесталошћу испољавања.

Општи поремећаји и реакције на месту примене: раздражљивост.

Поремећаји имунског система: хиперсензитивност, укључујући и укрштену реакцију преосетљивости са другим симпатомиметицима.

Поремећаји нервног система: главобоља, тремор, анксиозност, немир, раздражљивост, несаница, халуцинације (нарочито код деце) и параноидне делузије.

Психијатријски поремећаји: поремећај спавања.

Поремећаји бубрега и уринарног система: потешкоће у мокрењу, укључујући ретенцију урина.

Поремећаји коже и поткожног ткива: тешке кожне реакције, укључујући акутну генерализовану егзантематозну пустулозу (АГЕП), непознате учесталости испољавања; остале

кожне реакције, укључујући осип.

Васкуларни поремећаји: хипертензија.

Поремећаји ока: исхемијска оптичка неуропатија непознатe учесталости.

Парацетамол

Нежељена дејства која су у вези са применом парацетамола, класификована су према учесталости јављања и органским системима:

Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу Војводе Степе 458, 11221 Београд

Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Декстрометорфан

Сматра се да је ниске токсичности, али ефекти код предозирања су потенцирани истовременим уношењем алкохола и психотропних лекова.

Симптоми и знаци:

Предозирање декстрометорфаном може бити повезано са појавом мучнине, повраћања, CNS- депресије, дистоније, агитације, вртоглавице, дизартрије (нејасан говор), нистагмуса, сомноленце, ступора, менталне конфузије, атаксије, токсичне психозе са визуелним халуцинацијама, хиперексцитабилности, кардиотоксичности (тахикардија, абнормалан ЕКГ укључујући продужење QTc).

У случају великог предозирања могу се уочити следећи симптоми: кома, респираторна депресија, конвулзије.

Терапија: симптоматскa и супортивнa. Испирање желуца може бити од користи. Активни угаљ се може давати пацијентима без симптома који су у претходном сату узели дозе декстрометорфана које доводе до предозирања. За пацијенте који су узели декстрометорфан и

који су седирани или у коми, може се узети у обзир употреба налоксона који се користи за лечење код предозирања опиоидима, у уобичајеним дозама.

Конвулзије треба контролисати применом бензодиазепина, а код серотонинског синдрома, за појаву хипертермије, се могу користити бензодиазепини и спољње мере хлађења.

Информација за децу

Налоксон се успешно користи да анулира централне или периферне опиоидне ефекте декстрометорфана код деце (0,01 mg/kg телесне масе).

Псеудоефедрин

Симптоми и знаци: абдоминална нелагодност, ексцитације, конфузија, халуцинације, атаксија, раздражљивост, узнемиреност, палпитације, хипертензија, отежано мокрење и жеђ.

Терапија: У тешким случајевима предозирања треба урадити испирање и аспирацију желуца. Потребно је предузети симптоматске и супортивне мере, нарочито у погледу кардиоваскуларног и респираторног система. Хлорпромазин може да се користи за контролу изразите ексцитације и халуцинација. Изразита хипертензија може захтевати третман блокатором алфа-адренорецептора, као што је фентоламин. Бета блокатори се користе за контролу срчане аритмије.

Парацетамол

Симптоми и знаци

У случају предозирања парацетамолом, неопходно је моментално медицинско збрињавање (интрахоспитално по могућству), чак и уколико се не јаве рани симптоми. Рани симптоми се чак и не морају јавити код предозирања које угрожава живот. Код ингестије више од 12 g парацетамола или више од 150 mg/kg (9 g/60 kg), чак и мања доза може изазвати тешко оштећење јетре. Оштећење јетре (које се манифестује као пораст трансаминаза) се јавља 8-36 сати након предозирања. Симптоми предозирања у првих 24 сата обухватају бледило, мучнину, повраћање, анорексију и абдоминални бол. Могу се јавити поремећај метаболизма глукозе и метаболичка ацидоза.

Код тешких тровања, хепатична инсуфицијенција може довести до енцефалопатије, коме и смрти. До оштећења јетре долази услед иреверзибилног везивања токсичних метаболита парацетамола за ткиво јетре. Акутна бубрежна инсуфицијенција са акутном тубуларном некрозом се може јавити без тешког оштећења јетре. Пријављени су и случајеви срчаних аритмија и панкреатитиса. Биохемијски параметри који указују на оштећење не морају бити позитивни 72 до 96 сати након предозирања.

Терапија

Интравенозни N-ацетилцистеин (NAC) је ефикасан до 8 сати након предозирања. Дејство NAC-a се мења временом, али може бити корисно у периоду до 24 сата. Орално примењен метионин је такође користан у случају ако се узима у периоду 10 до 12 сати након предозирања. Уколико је дошло до ингестије 12 g или 150 mg/kg треба применити активни угаљ највише до 1 сат након предозирања. Постоји мало доказа да ће испирање желуца бити од користи пацијентима за које се зна да су се предозирали само парацетамолом.

Аскорбинска киселина

Велике дозе аскорбинске киселине (> 3000 mg) могу изазвати пролазну осмотску дијареју, наузеју и абдоминалну нелагодност.