Neurontin® 300mg kapsula, tvrda
- gabapentin
- A+A1
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Neurontin 300mg
Epilepsija
Lek Neurontin je indikovan kao dodatna terapija u lečenju parcijalnih napada sa ili bez sekundarne generalizacije kod odraslih i dece uzrasta 6 godina i starije (videti odeljak 5.1).
Lek Neurontin je indikovan kao monoterapija za lečenje parcijalnih napada sa ili bez sekundarne generalizacije kod odraslih i adolescenata uzrasta 12 godina i starijih.
Terapija perifernog neuropatskog bola
Lek Neurontin je indikovan za lečenje perifernog neuropatskog bola poput bolne dijabetesne neuropatije i postherpetične neuralgije kod odraslih.
Doziranje
Za sve indikacije, u Tabeli 1 data je shema preporučenog doziranja za započinjanje terapije kod odraslih i adolescenata uzrasta 12 godina i starijih. Preporuke za doziranje kod dece mlađe od 12 godina navedene su dalje u tekstu ovog odeljka pod odgovarajućim podnaslovom.
Tabela 1: Shema doziranja - početna titracija doze
| 1. dan | 2. dan | 3. dan |
| 300 mg, jedanput dnevno | 300 mg, dvaput dnevno | 300 mg, tri puta dnevno |
Obustavljanje primene gabapentina
U skladu sa aktuelnom kliničkom praksom, obustavljanje primene gabapentina treba izvršiti postepenim smanjivanjem doze tokom perioda od najmanje nedelju dana, nezavisno od indikacije.
Epilepsija
Epilepsija je bolest koja zahteva dugotrajno lečenje. Dozu gabapentina određuje lekar na osnovu individualne podnošljivosti i efikasnosti.
Odrasli i adolescenti
U kliničkim studijama, efektivni raspon doza kreće se od 900 do 3600 mg/dan. Terapija se može započeti uzimanjem doze od 300 mg, tri puta na dan prvog dana, ili titriranjem doze kao što je opisano u Tabeli 1. Zatim, na osnovu individualnog terapijskog odgovora i tolerancije na lek, doza se može povećati za po 300 mg dnevno svaka 2-3 dana do maksimalne doze od 3600 mg dnevno. Kod pojedinih pacijenata može biti potrebno i sporije (postepenije) povećanje doze. Minimalno vreme za dostizanje terapijske doze od 1800 mg dnevno je jedna nedelja, za postizanje doze od 2400 mg dnevno potrebno je dve nedelje, a za 3600 mg dnevno 3 nedelje. Doze do 4800 mg dnevno bile su dobro podnošene u dugotrajnim otvorenim kliničkim studijama. Ukupnu dnevnu dozu treba podeliti u tri pojedinačne doze. Maksimalni interval između doza ne sme biti duži od 12 sati kako bi se sprečila pojava tzv. probojnih konvulzija.
Deca uzrasta 6 godina i starija
Početna doza treba da bude u rasponu od 10 do 15 mg/kg dnevno, a efektivna doza treba da se postigne titracijom doza tokom perioda od približno tri dana. Efektivna doza gabapentina kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 godina i starijih je 25 do 35 mg/kg dnevno. Podnošljivost doza do 50 mg/kg dnevno je bila dobra u dugotrajnoj kliničkoj studiji. Ukupnu dnevnu dozu treba podeliti u tri pojedinačne doze. Maksimalni interval između doza ne sme biti duži od 12 sati.
Nije neophodno pratiti koncentracije gabapentina u plazmi u svrhu optimizacije terapije. Takođe, gabapentin se može koristiti u kombinaciji sa drugim antiepilepticima, a da pritom ne dolazi do promena koncentracije u plazmi, kako gabapentina tako i drugih antiepileptika.
Periferni neuropatski bol
Odrasli
Terapiju treba započeti titriranjem doza kao što je prikazano u Tabeli 1. Alternativno, početna doza može da bude 900 mg dnevno, podeljena u tri jednake doze, a može se povećati po potrebi, zavisno od individualnog odgovora pacijenta i tolerancije na lek, za po 300 mg dnevno svaka 2-3 dana do maksimalne dnevne doze od 3600 mg dnevno. Kod nekih pacijenata može biti potrebno i sporije (postepenije) povećanje doze. Minimalno vreme potrebno da se dostigne doza od 1800 mg dnevno je jedna nedelja, za postizanje doze od 2400 mg dnevno potrebno je ukupno dve nedelje, a da se dostigne 3600 mg dnevno neophodno je tri nedelje.
U terapiji perifernog neuropatskog bola kao npr. kod bolne dijabetesne neuropatije i postherpetičke neuralgije, efikasnost i bezbednost primene leka nisu posmatrani u kliničkim studijama u periodu dužem od 5 meseci. Ako lečenje pacijenta od perifernog neuropatskog bola zahteva period duži od 5 meseci, lekar, na osnovu pacijentovog kliničkog stanja, treba da proceni da li je neophodna dalja terapija.
Uputstvo za sve indikacije
Za pacijente sa lošim opštim zdravstvenim stanjem, npr. malom telesnom masom, posle transplantacije organa i sl., potrebna je sporija titracija doze korišćenjem manjih doznih jačina ili dužih intervala između povećanja doze.
Upotreba kod starijih pacijenata (stariji od 65 godina)
Kos starijih pacijenata može da bude potrebno prilagođavanje doze gabapentina zbog moguće smanjene funkcije bubrega izazvane starenjem (videti Tabelu 2). Pospanost, periferni edemi i astenija mogu se češće pojaviti kod starijih pacijenata.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Prilagođavanje doza se preporučuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u Tabeli 2, i/ili kod onih pacijenata koji su na hemodijalizi. Pacijentima sa insuficijencijom bubrega preporučuje se primena gabapentin kapsula u dozi od 100 mg, kako bi se pratile navedene preporuke za doziranje.
Tabela 2: Doziranje gabapentina kod odraslih pacijenata bazirana na osnovu funkcije bubrega
| Klirens kreatinina (mL/min) | Ukupna dnevna doza gabapentinaa (mg dnevno) |
| ≥ 80 | 900 - 3600 |
| 50 - 79 | 600 - 1800 |
| 30 - 49 | 300 - 900 |
| 15 - 29 | 150b - 600 |
| < 15 c | 150b - 300 |
a Ukupnu dnevnu dozu treba uzimati u tri pojedinačne doze. Smanjene doze se primenjuju kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina < 79 mL/min).
b Dnevna doza od 150 mg se primenjuje kao i doza od 300 mg svaki drugi dan.
c Kod pacijenta sa klirensom kreatinina manjim od 15 mL/min dnevnu dozu treba smanjiti srazmerno klirensu kreatinina (npr. pacijent sa klirensom kreatinina od 7,5 mL/min treba da dobije polovinu dnevne doze koju dobijaju pacijenti sa klirensom kreatinina od 15 mL/min).
Prilagođavanje doza kod pacijenata na hemodijalizi
Kod pacijenata sa anurijom koji su na hemodijalizi i koji nisu nikad ranije uzimali gabapentin, preporučena početna doza je 300 do 400 mg, a zatim doza od 200 do 300 mg gabapentina nakon svake četvorosatne hemodijalize. U danima kada pacijent ne ide na hemodijalizu, ne bi trebalo da bude na terapiji gabapentinom. Kod pacijenata sa poremećajima funkcije bubrega koji su na hemodijalizi, doza održavanja gabapentina treba da bude zasnovana na preporukama za doziranje koje su date u Tabeli 2. Pored doze održavanja, preporučuje se uzimanje dodatne doze od 200 do 300 mg, nakon svake četvorosatne hemodijalize.
Način primene Oralna upotreba.
Gabapentin se može uzimati sa hranom ili bez nje. Kapsule treba progutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti (npr. sa čašom vode).
Ukoliko odgovarajuću dozu leka nije moguće postići kapsulama od 300 mg treba koristiti dostupan lek odgovarajuće jačine.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS)
Teške, životno-ugrožavajuće reakcije preosetljivosti na lek kao što su lekom izazvan osip sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS - Drug Rash with Eosinophilia and Systemic Symptoms) zabeležene su kod pacijenata koji su na terapiji antiepilepticima, uključujući i gabapentin (videti odeljak 4.8).
Treba imati u vidu da se rane manifestacije preosetljivosti, kao što su groznica-visoka telesna temperatura ili limfadenopatija, mogu javiti i bez pojave osipa. U slučaju pojave navedenih znakova i simptoma pacijenta treba odmah pregledati. Primenu gabapentina treba prekinuti ukoliko se ne može utvrditi alternativna etiologija tih znakova i simptoma.
Anafilaksa
Gabapentin može da prouzrokuje anafilaksu. Znaci i simptomi u prijavljenim slučajevima anafilakse uključuju otežano disanje, oticanje usana, grla i jezika, i hipotenziju koja zahteva hitne mere. Pacijente treba savetovati da odmah prekinu uzimanje gabapentina i potraže hitnu medicinsku pomoć ukoliko osete bilo koji znak ili simptom anafilakse (videti odeljak 4.8).
Suicidalne ideje i suicidalno ponašanje
Suicidalne ideje i suicidalno ponašanje prijavljeni su kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima u različitim indikacijama. Meta-analize randomizovanih placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja antiepileptičnim lekovima takođe upućuje na blago povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika. Kod pacijenata lečenih gabapentinom u postmarketinškom periodu zabeleženi su slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja (videti odeljak 4.8).
Pacijentima (i osobama koje se o njima brinu) se savetuje da potraže medicinsku pomoć ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja i ponašanja. Zbog toga kod pacijenata treba prati pojavu znakova suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. U slučaju pojave suicidalnih ideja i ponašanja takođe treba razmotriti prekid terapije gabapentina.
Akutni pankreatitis
Ukoliko kod pacijenta dođe do razvoja akutnog pankreatitisa u toku terapije gabapentinom, treba razmotriti prekid terapije (videti odeljak 4.8).
Epileptični napadi
Iako nema podataka o tzv. rebound epileptičnim napadima tokom primene gabapentina, naglo obustavljanje primene antikonvulzivnih lekova kod pacijenata sa epilepsijom može precipitirati status epilepticus (videti odeljak 4.2).
U toku terapije gabapentinom, kao i kod drugih antiepileptičnih lekova, kod nekih pacijenata može da dođe do povećanja učestalosti napada epilepsije ili pojave novih tipova napada tokom uzimanja gabapentina.
Kao i kod drugih antiepileptičnih lekova, pokušaji da se kod pacijenata koji slabo reaguje na istovremenu terapiju sa više antiepileptika ova terapija ukine radi uvođenja monoterapije gabapentinom, pokazali su malu stopu uspeha.
Gabapentin se ne smatra efikasnim lekom za lečenje primarnih generalizovanih napada kao što je absences napad i može da pogorša ove napade kod nekih pacijenata. Zbog toga gabapentin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa mešovitim napadima, uključujući i absences napad.
Terapija gabapentinom može biti dovedena u vezu sa pojavom vrtoglavice i pospanosti, što može rezultirati češćom pojavom zadesnih povreda (padova). Takođe postoje postmarketinški izveštaji o pojavi konfuzije, gubitka svesti i oštećenja mentalne funkcije. Zbog toga treba savetovati pacijente da budu oprezni, sve dok ne utvrde kako lek utiče na njih, uzimajući u obzir navedena neželjena dejstva.
Istovremena primena sa opioidima i drugim depresorima CNS-a
Pacijente koji su na istovremenoj terapiji depresorima centralnog nervnog sistema (CNS), uključujući opioide, neophodno je pažljivo praćenje kako bi se uočili eventualni znaci depresije CNS, kao što su somnolencija, sedacija i depresija disanja. Kod pacijenata koji istovremeno primaju gabapentin i morfin
može se javiti povećana koncentracija gabapentina. Neophodno je smanjiti na odgovarajući način dozu gabapentina ili istovremeno primenjenog depresora centralnog nervnog sistema uključujući opioide (videti odeljak 4.5).
Neophodan je oprez prilikom propisivanja gabapentina istovremeno sa opioidima zbog rizika od depresije centralnog nervnog sistema (CNS-a). U opservacionom, ugnežđenom ispitivanju (engl. nested case control study) slučajeva i kontrola zasnovanom na populaciji pacijenata koja je uzimala opioide, istovremena primena opioida i gabapentina bila je povezana sa povećanim rizikom od smrtnih ishoda u poređenju sa onima koji su primali samo opioide (prilagođen odnos verovatnoće, engl. adjusted odds ratio [aOR] 1,49 [95% CI 1,18 do 1,88; p<0,001]).
Respiratorna depresija
Primena gabapentina se dovodi u vezu sa pojavom teške respiratorne depresije. Pacijenti sa kompromitovanom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjima, oštećenjem funkcije bubrega, pacijenti koji istovremeno primenjuju druge lekove koji dovode do depresije CNS-a, kao i stariji pacijenti, mogu imati veći rizik za razvoj ove ozbiljne neželjene reakcije. Kod ovih pacijenata može biti potrebno prilagođavanje doze.
Stariji pacijenti (iznad 65 godina)
Nije bilo sistematski sprovedenih studija sa primenom gabapentina kod pacijenata starosti 65 godina i više. U jednoj dvostruko slepoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa neuropatskim bolom, pospanost, periferni edemi i astenija su se javljali češće kod pacijenata starijih od 65 godina nego kod mlađih pacijenata. Osim navedenih nalaza, klinička istraživanja u ovoj grupi pacijenata nisu ukazala da se profil neželjenih dejstava razlikuje u odnosu na mlađu populaciju.
Pedijatrijska populacija
Efekti dugotrajne terapije gabapentinom (duže od 36 nedelja) na učenje, inteligenciju i razvoj kod dece i adolsecenata nisu proučavani. Zbog toga je neophodno uvek proceniti korist dugotrajne terapije u odnosu na potencijalni rizik.
Zloupotreba i zavisnost
Tokom postmarketinške primene leka zabeleženi su slučajevi zloupotrebe i zavisnosti. Potrebno je pažljivo proceniti anamnezu pacijenta kako bi se utvrdilo eventualno postojanje zloupotrebe lekova, a pacijenta treba pratiti kako bi se uočili mogući znaci zloupotrebe gabapentina (npr. izražena potreba za lekom, povećanje doze, razvoj tolerancije na lek).
Laboratorijske analize
Mogu se pojaviti lažno pozitivni rezultati semikvantitativnog određivanja ukupnih proteina u urinu merenih brzom metodom pomoću štapića (dipstick test). Zbog toga, pozitivne nalaze proteina u urinu dobijene pomoću ovog testa treba potvrditi korišćenjem neke od drugih laboratorijskih metoda (Biuret metoda, turbidimetrijska metoda ili kolorimetrijska metoda (vezivanja boja)) ili koristiti ove alternativne metode od samog početka.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Lek Neurontin, 300 mg, kapsule, tvrde sadrže laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.
Lek Neurontin, 300 mg, kapsule, tvrde sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi tj. suštinski je
„bez natrijuma”.
Spontanim prijavljivanjem kao i iz slučajeva opisanih iz literaturnih podataka o pojavi respiratorne depresije, sedacije i smrti povezane sa istovremenom primenom gabapentina i CNS depresora, uključujući opioide. U pojedinim slučajevima u nekim od ovih izveštaja autori su naveli da je kombinovana primena gabapentina i opioida posebno zabrinjavajuća kod pacijenata lošeg zdravstvenog stanja, starijih pacijenata, pacijenata sa ozbiljnom respiratornom bolešću, pacijenata koji uzimaju više lekova istovremeno kao i kod onih sa bolestima zavisnosti.
U kliničkom ispitivanju u koje je uključeno 12 zdravih ispitanika (N=12), , pri primeni 60 mg morfina u obliku kapsula sa kontrolisanim oslobađanjem 2 sata pre primene 600 mg gabapentina u obliku kapsula, prosečna vrednost PIK gabapentina povećala se za 44% u poređenju sa gabapentinom primenjenim bez morfina. Zbog toga, pacijente kod kojih je neophodna istovremena primena opioida treba pažljivo pratiti zbog mogućih znakova depresije centralnog nervnog sistema, kao što su somnolencija, sedacija i respiratorna depresija, a dozu gabapentina ili opioida treba smanjiti prema potrebi.
Nisu zabeležene interakcije između gabapentina i fenobarbitala, fenitoina, valproinske kiseline ili karbamazepina.
Farmakokinetika gabapentina u ravnotežnom stanju (steady state) slična je kod zdravih ispitanika i pacijenata koji boluju od epilepsije, a koji uzimaju antiepileptike.
Istovremena primena gabapentina sa oralnim kontraceptivnim lekovima koji sadrže noretindron i/ili etinilestradiol ne utiče na farmakokinetiku bilo kog od ovih lekova u ravnotežnom stanju.
Istovremena primena gabapentina i antacida koji sadrže aluminijum ili magnezijum, može prouzrokovati smanjenje bioraspoloživosti gabapentina do 24%. Zbog toga se preporučuje uzimanje gabapentina najranije 2 sata nakon primene antacida.
Probenecid ne utiče na izlučivanje gabapentina putem bubrega.
Neznatno smanjenje izlučivanja putem bubrega gabapentina zapaženo je kada se gabapentin primeni istovremeno sa cimetidinom, ali se ne očekuje da će to imati klinički značaj.
Trudnoća
Rizik povezansza epilepsijom i primenom antiepileptika u trudnoći
Rizik od kongenitalnih oštećenja kod novorođenčadi čije su majke tokom trudnoće uzimale antiepileptične lekove se povećava za faktor 2-3. Najčešće se zabeleženi rascep gornje usne, kardiovaskularne malformacije i defekti neuralne tube. Multipla antiepileptična terapija može biti povezana sa povećanjem rizika za pojavu kongenitalnih malformacija u odnosu na monoterapiju i zbog toga se monoterapija preporučuje kad god je to moguće. Lekar mora da pruži savet pacijentkinjama koje bi mogle zatrudneti ili koje su u reproduktivnom periodu, a neophodna im je antiepileptična terapija. Takođe, lekar treba da preispita potrebu nastavka primene antiepileptičnih lekova kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću. Antiepileptična terapija se ne sme naglo prekidati jer to može prouzrokovati pojavu epileptičnih napada koji mogu imati ozbiljne posledice po majku i dete. Retko je zabeležen usporeni razvoj dece kod majki koje boluju od epilepsije. Nije moguće utvrditi da li je usporeni razvoj deteta posledica genetskih, socijalnih faktora, epilepsije majke ili antiepileptične terapije.
Rizik povezan sa primenom gabapentina
Gabapentin prolazi kroz placentu kod ljudi.
Nema dostupnih odgovarajućih podataka ili su podaci o primeni gabapentina kod trudnica ograničeni.
Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik primene kod ljudi nije poznat. Gabapentin se ne sme primenjivati tokom trudnoće, osim kada prema proceni lekara, moguća korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za fetus.
Ne može se doneti konačni zaključak o uzročnoj povezanosti primene gabapentina tokom trudnoće sa povećanim rizikom od pojave kongenitalnih malformacija zbog same epilepsije i istovremene primene drugih antiepileptika tokom svake prijavljene trudnoće.
Dojenje
Gabapentin se izlučuje u majčino mleko. S obzirom na to da nije poznato kako gabapentin utiče na odojče, neophodan je oprez prilikom primene gabapentina kod dojilja. Gabapentin se može primjenjivati kod dojilja samo ako, prema proceni lekara, moguća korist jasno prevazilazi moguće rizike.
Plodnost
U studijama na životinjama gabapentin nije ispoljio uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).
Gabapentin može imati manji ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Gabapentin deluje na centralni nervni sistem i može prouzrokovati pospanost, vrtoglavicu ili druge slične simptome. Čak i ako su blagog do umerenog stepena, navedena neželjena dejstva mogu biti potencijalno opasna za pacijente prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. To se posebno odnosi na početak terapije ili nakon povećanja doze.
Neželjena dejstva su praćena za vreme sprovođenja kliničkih studija u terapiji epilepsije (monoterapija i dodatna terapija) i kod neuropatskog bola, i prikazana su u tabeli koja sledi prema klasi sistema organa i učestalosti. Učestalost je definisana kao: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000) i veoma retka (<1/10000). Neželjena dejstva koja su se javljala u različitim frekvencijama tokom kliničkih studija su navedena sa najvećom učestalošću koja je uočena.
Dodatne neželjene reakcije, zabeležene tokom postmarketinških studija, navedene su u tabeli kao nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) i napisana su italik fontom.
U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
| Klasa sistema organa | Neželjena dejstva |
| Infekcije i infestacijeVeoma često virusne infekcijeČesto pneumonija, respiratorne infekcije, urinarne infekcije, infekcije, zapaljenje srednjeg uha | |
| Poremećaji krvi i limfnog sistemaČesto leukopenijaNepoznata učestalost trombocitopenija | |
| Poremećaji imunskog sistemaPovremeno alergijske reakcije (npr. urtikarija)Nepoznata učestalost sindrom preosetljivosti (sistemska reakcija sa raziličitim manifestacijama | |
| koje uključuju groznicu-povišenu telesnu temperaturu, osip, hepatitis, limfadenopatiju, eozinofiliju i ponekad druge znakove i simptome), anafilaksa (videti odeljak 4.4) |
| Poremećaji metabolizma i ishrane |
| Često anoreksija, povećani apetit |
| Povremeno hiperglikemija (češće zabeležena kod pacijenata sa dijabetes melitusom) |
| Retko hipoglikemija (češće zabeležena kod pacijenata sa dijabetes melitusom) |
| Nepoznata učestalost hiponatremija |
| Psihijatrijski poremećajiČesto hostilnost (neprijateljsko ponašanje), konfuzija i emocionalna labilnost, depresija, anksioznost, nervoza, neprilagođeno razmišljanjePovremeno agitacijaNepoznata učestalost suicidalne ideacije, halucinacije |
| Poremećaji nervnog sistemaVeoma često somnolencija, vrtoglavica, ataksijaČesto konvulzije, hiperkinezija, disartija (poremećaj govora), amnezija , tremor, nesanica, glavobolja, poremećaji kao što su parestezija, hipoestezija, poremećaj koordinacije pokreta, nistagmus, pojačani ili smanjeni refleksi ili odsustvo refleksaPovremeno hipokinezija, mentalno oštećenjeRetko gubitak svestiNepoznata učestalost ostali poremećaji kretanja (npr. horeoatetoza, diskinezija, distonija) |
| Poremećaji okaČesto poremećaji vida kao što su ambliopija i diplopija |
| Poremećaji uha i labirintaČesto vertigoNepoznata učestalost tinitus |
| Kardiološki poremećajiPovremeno palpitacije |
| Vaskularni poremećajiČesto hipertenzija, vazodilatacija |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećajiČesto dispneja, bronhitis, faringitis, kašalj, rinitisRetko respiratorna depresija |
| Gastrointestinalni poremećajiČesto povraćanje, mučnina, problemi sa zubima, gingivitis, dijareja,bol u abdomenu, dispepsija, konstipacija, suva usta ili grlo, flatulencijaPovremeno disfagijaNepoznata učestalost pankreatitis |
| Hepatobilijarni poremećajiNepoznata učestalost hepatitis, žutica |
| Poremećaji kože i potkožnog tkivaČesto edem lica, purpura, veoma često opisana kao modrice nastale posle fizičke |
| traume, osip, svrab, akneNepoznata učestalost Stevens–Johnson-ov sindrom, angioedem, eritema multiforme, alopecija, osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (videti odeljak 4.4) |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkivaČesto artralgija, mijalgija, bol u leđima, trzanje mišića Nepoznata učestalost rabdomioliza, mioklonus |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistemaNepoznata učestalost akutna bubrežna insuficijencija, inkontinencija |
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojkiČesto impotencijaNepoznata učestalost hipertrofija dojki, ginekomastija, poremećaj seksualne funkcije(uključujući promene libida, poremećaj ejakulacije i anorgazmija) |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primeneVeoma često umor, groznica-povišena telesna temperaturaČesto periferni edemi, poremećaj u hodu, astenija, bol, malaksalost, sindrom sličan gripuPovremeno generalizovani edemiNepoznata učestalost Reakcije obustave leka (najčešće uznemirenost, nesanica, mučnina, bolovi, znojenje), bol u grudima. Prijavljeni su iznenadni neobjašnjivi smrtni slučajevi za koje uzročno posledična veza sa gabapentinom nije dokazana. |
| IspitivanjaČesto smanjenje broja belih krvnih ćelija, povećanje telesne masePovremeno povećane vrednosti enzima jetre SGOT (AST), SGPT (ALT) i bilirubina Nepoznata učestalost povećane vrednosti kreatin fosfokinaze u krvi |
| Povrede, trovanja i proceduralne komplikacijeČesto zadesne povrede, prelomi, ogrebotinePovremeno padovi |
U toku primene gabapentina prijavljeni su slučajevi akutnog pankreatitisa, ali uzročna povezanost sa primenom gabapentina nije razjašpnjena (videti odeljak 4.4).
Kod pacijenata na hemodijalizi koji se nalaze u terminalnoj fazi bubrežne insuficijencije, prijavljeni su slučajevi miopatije sa povećanim vrednostima kreatin-kinaze.
Respiratorne infekcije, zapaljenje srednjeg uha (otitis media), konvulzije i bronhitis zabeleženi su kod dece samo tokom kliničkih studija. Dodatno, u kliničkim studijama kod dece, često su prijavljeni agresivno ponašanje i hiperkinezije.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Akutna toksičnost životno ugrožavajuća nije opisana posle primene gabapentina u dozama do 49 grama. Simptomi predoziranja uključuju vrtoglavicu, poremećaj vida (dvostruke slike), otežan i nerazgovetan govor, pospanost, gubitak svesti, letargiju i blagu dijareju. Svi pacijenti su se potpuno oporavili posle primene suportivne terapije. Smanjena resorpcija gabapentina posle primene većih doza može ograničiti resorpciju leka tokom predoziranja, i tako svesti na minimum toksičnost usled predoziranja.
Predoziranje gabapentinom, naročito u kombinaciji sa drugim lekovima koji dovode do depresije CNS-a, mogu da dovedu do kome.
Iako se gabapentin može ukloniti hemodijalizom, na osnovu prethodnog iskustva, hemodijaliza se obično ne preporučuje. Međutim, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, hemodijaliza može biti indikovana.
Oralna letalna doza gabapentina nije utvrđena kod miševa i pacova koji su dobijali tako velike doze čak od 8000 mg/kg. Znaci akutne toksičnosti kod eksperimentalnih životinja uključuju ataksiju, otežano disanje, ptozu, hipoaktivnost ili ekscitaciju.
Farmakološki podaci - Neurontin 300mg
Farmakoterapijska grupa: Antiepileptici, ostali antiepileptici
ATC šifra: N03AX12
Mehanizam dejstva
Gabapentin brzo prolazi u moždane ćelije i sprečava konvulzije u brojnim modelima epilepsije na životinjama. Gabapentin nema afinitet vezivanja za GABAA i GABAB receptore i ne utiče na metabolizam GABA. Ne vezuje se ni za receptore drugih neurotransmitera u mozgu i ne pokazuje interakcije sa natrijumskim kanalima. Gabapentin se sa velikim afinitetom vezuje za α2δ (alfa-2-delta) subjedinicu voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala, a pretpostavlja se da vezivanje za α2δ subjedinicu može biti uključeno u antikonvulzivno dejstvo gabapentina kod životinja. Ispitivanja širokog spektra ne ukazuju da postoji bilo koje drugo mesto vezivanja za lek izuzev α2δ.
Dokazi iz nekoliko pretkliničkih modela pokazali su da farmakološka aktivnost gabapentina najverovatnije posredovano vezivanjem za α2δ, što dovodi do smanjenog oslobađanja ekscitatornih neurotransmitera u regionu centralnog nervnog sistema. Ovo dejstvo može biti osnova antiepileptične aktivnosti gabapentina. Značaj ovog dejstva gabapentina na njegovo antikonvulzivno dejstvo kod ljudi ostaje da se utvrdi.
Gabapentin takođe pokazuje efikasnost u nekoliko pretkliničkih modela bola na životinjama. Smatra se da specifično vezivanje gabapentina za α2δ subjedinicu dovodi do nekoliko različitih aktivnosti koje mogu biti odgovorne za analgetsku aktivnost u modelima na životinjama. Analgetska aktivnost gabapentina može da se ispolji na nivou kičmene moždine, kao i u višim moždanim centrima, putem interakcije sa nishodnim inhibitornim putevima bola. Nije poznat značaj ovih pretkliničkih svojstava za kliničko dejstvo kod ljudi.
Klinička efikasnost i bezbednost
Kliničko ispitivanje primene gabapentina kao dodatne terapije parcijalnih napada kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 3 do 12 godina pokazala je numerički, ali ne i statistički značajnu razliku od 50% stope odgovora na lečenje gabapentinom u odnosu na placebo. Dodatne post-hoc analize odgovora na lečenje gabapentinom prema uzrastu, nisu pokazale statistički značajan efekat uzrasta bilo kao kontinuirane ili dihotomne promenljive (grupe uzrasta od 3-5 i 6-12 godina).
Rezultati dodatne post-hoc analize prikazani su u sledećoj tabeli:
ODGOVOR na lečenje (≥ 50% poboljšanje) za terapiju i starosnu grupu MITT* populacije
| Godine starosti | Placebo | Gabapentin | P-Vrednost |
| < 6 godina starosti | 4/21 (19,0%) | 4/17 (23,5%) | 0,7362 |
| 6 do 12 godina starosti | 17/99 (17,2%) | 20/96 (20,8%) | 0,5144 |
* Modifikovana ITT populacija (MITT, engl. modified intent to treat population) definisana je kao svi pacijenti kojima je procesom randomizacije određena primena ispitivanog leka i koji su vodili dnevnike o napadima kroz period od 28 dana tokom osnovne i dvostruko slepe faze.
Resorpcija
Posle oralne primene, maksimalne koncentracije gabapentina u plazmi postižu se tokom 2 do 3 sata. Bioraspoloživost gabapentina (frakcija doze koja se resorbuje) se smanjuje sa povećanjem doze. Apsolutna bioraspoloživost u dozi od 300 mg gabapentina primenjenog u obliku kapsule je oko 60%. Hrana, uključujući i ishranu sa velikim udelom masnoća, nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku gabapentina.
Farmakokinetika gabapentina se ne menja ponovljenom primenom leka. Iako su koncentracije gabapentina u plazmi u kliničkim studijama generalno kretale između 2 mikrograma/mL i 20 mikrograma/mL, takve koncentracije nisu pokazatelj bezbednosti i efikasnosti primene leka. Farmakokinetički parametri prikazani su u Tabeli 3.
Tabela 3: Zbirni prikaz srednjih vrednosti farmakokinetičkih parametara gabapentina u stanju ravnoteže (%CV); parametri nakon primene leka svakih 8 sati
| Farmakokinetičkiparametri | 300 mg(N = 7) | 400 mg(N = 14) | 800 mg(N=14) | |||
| Srednjavrednost | %CV | Srednjavrednost | %CV | Srednjavrednost | %CV | |
| Cmax (mikrograma/mL) | 4,02 | (24) | 5,74 | (38) | 8,71 | (29) |
| tmax (h) | 2,7 | (18) | 2,1 | (54) | 1,6 | (76) |
| T1/2 (h) | 5,2 | (12) | 10,8 | (89) | 10,6 | (41) |
| PIK (0-8)(mikrograma x h/mL) | 24,8 | (24) | 34,5 | (34) | 51,4 | (27) |
| Ae% (%) | NA | NA | 47,2 | (25) | 34,4 | (37) |
Cmax = maksimalna koncentracija u stanju ravnoteže u plazmi tmax = vreme potrebno za postizanje Cmax
t1/2 = poluvreme eliminacije
PIK (0-8) = površina ispod krive (koncentracija u plazmi u funkciji vremena) u stanju ravnoteže u periodu od 0 do 8 sati nakon doziranja
Ae% = procenat doze koji se nepromenjen izlučuje urinom u periodu od 0 do 8 sati nakon primene doze NA = nema podataka
Distribucija
Gabapentin se ne vezuje za proteine plazme i njegov volumen distribucije je 57,7 litara. Kod pacijenata sa epilepsijom, koncentracije gabapentina u cerebrospinalnoj tečnosti (CSF) otprilike su 20% odgovarajućih koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže, pre primene naredne doze. Gabapentin se izlučuje u majčino mleko.
Biotransformacija
Nema podataka o metabolizmu gabapentina kod ljudi. Gabapentin ne indukuje enzime jetre koji su odgovorni za metabolizam lekova (oksidaze mešovite funkcije).
Eliminacija
Gabapentin se izlučuje u nepromenjenom obliku, isključivo putem bubrega. Poluvreme eliminacije gabapentina ne zavisi od doze i u proseku iznosi 5 do 7 sati.
Kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, klirens gabapentina iz plazme je smanjen. Konstanta stepena eliminacije gabapentina, klirens iz plazme, kao i bubrežni klirens gabapentina direktno su proporcionalni klirensu kreatinina.
Gabapentin se može ukloniti iz plazme procesom hemodijalize. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2).
Farmakokinetika gabapentina kod dece ispitana je kod 50 zdravih ispitanika uzrasta od 1 meseca do 12 godina. Opšte uzevši, koncentracije gabapentina u plazmi kod dece starije od 5 godina odgovaraju onima kod odraslih kada se primenjuje doziranje na osnovu mg/kg.
U farmakokinetičkoj studiji koja je sprovedena na 24 zdrava pedijatrijska ispitanika uzrasta od 1 meseca do 48 meseci, uočena je približno 30% manja izloženost (PIK), manje vrednosti Cmax i veće vrednosti klirensa u odnosu na telesnu masu u poređenju sa odgovarajućim podacima koji su dostupni za decu stariju od 5 godina.
Linearnost/nelinearnost
Bioraspoloživost gabapentina (frakcija resorbovane doze) se smanjuje pri povećavanju doze što ukazuje na nelinearnost farmakokinetičkih parametara koji uključuju parametre bioraspoloživosti (F) npr. Ae%, CL/F, Vd/F. Eliminaciona farmakokinetika (kinetički parametri koji ne uključuju faktor F poput CLr i T1/2), se najbolje opisuju linearnom farmakokinetikom. Koncentracije gabapentina u plazmi u stanju ravnoteže mogu se predvideti na osnovu podataka dobijenih posle primene pojedinačne doze gabapentina.
Farmaceutski podaci - Neurontin 300mg
Sadržaj kapsule:
laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; talk.
Sastav kapsule (telo i kapa) : želatin;
titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); natrijum-laurilsulfat;
voda, prečišćena.
Mastilo za štampu:
šelak;
titan-dioksid (E171);
indigokarmin aluminijum so (E132).
Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC/Al blister koji sadrži 10 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 50 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.