Urorec® 8mg kapsula, tvrda
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Urorec 8mg
Lečenje znakova i simptoma benigne hiperplazije prostate (BHP) kod odraslih muškaraca.
Doziranje
Preporučena doza je jedna kapsula leka Urorec od 8 mg dnevno. Kod posebnih populacija pacijenata preporučuje se primena jedne kapsule leka Urorec od 4 mg dnevno (videti u nastavku teksta).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR≥ 50 do ≤ 80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR≥ 30 do ≤ 50 mL/min), preporučuje se početna doza od 4 mg dnevno, koja se može povećati na 8 mg dnevno nakon nedelju dana terapije u zavisnosti od terapijskog odgovora pacijenta. Ne preporučuje se primena ovog leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR< 30mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Budući da nema dostupnih podataka, ne preporučuje se primena leka Urorec kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Pedijatrijska populacija
Primena leka Urorec nije relevantna u pedijatrijskoj populaciji u indikaciji benigne hiperplazije prostate.
Način primene Oralna upotreba.
Kapsulu treba popiti uz obrok, po mogućstvu u isto vreme svakog dana. Kapsulu ne treba lomiti niti žvakati, već je treba progutati celu, uz čašu vode.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)
Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS, jedan oblik sindroma suženih zenica) je primećen tokom operacije katarakte kod nekih pacijenata koji su na terapiji ili su prethodno lečeni alfa-1 blokatorima. Ovo može dovesti do komplikacija tokom operacije.
Započinjanje terapije silodosinom se ne preporučuje kod pacijenata koji imaju zakazanu operaciju katarakte. Preporučuje se prekid terapije alfa-1 blokatorima u trajanju od 1-2 nedelje pre operacije katarakte, ali korist i trajanje prekida terapije pre operacije katarakte još uvek nisu utvrđeni.
Tokom preoperativne pripreme za operaciju katarakte, timovi hirurga koji će izvršiti intervenciju i oftalmologa treba da provere da li je pacijent trenutno ili je bio na terapiji silodosinom, kako bi bile preduzete odgovarajuće mere za lečenje IFIS-a ukoliko se pojavi tokom operacije.
Ortostatski efekti
Incidenca ortostatskih efekata tokom primene silodosina je veoma mala. Ipak, može doći do snižavanja krvnog pritiska kod pojedinih pacijenata, što u retkim slučajevima može dovesti do sinkope. Kada se pojave prvi znaci ortostatske hipotenzije (kao što je vrtoglavica pri promeni položaja), pacijent treba da sedne ili legne i ostane u tom položaju do prestanka simptoma. Ne preporučuje se primena silodosina kod pacijenata sa ortostatskom hipotenzijom.
Oštećenje funkcije bubrega
Ne preporučuje se primena silodosina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR< 30 ml/min) (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Budući da nema podataka o primeni ovog leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne preporučuje se primena silodosina kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Karcinom prostate
Budući da benigna hiperplazija prostate i karcinom prostate mogu imati iste simptome i mogu da se razviju u isto vreme, pacijente za koje se sumnja da imaju BHP treba pregledati pre započinjanja terapije silodosinom, da bi se isključilo postojanje karcinoma prostate. Digitalni rektalni pregled i, ako je potrebno, određivanje specifičnog antigena prostate (PSA), treba da prethodi početku terapije, a kasnije ih treba sprovoditi u određenim vremenskim intervalima.
Terapija silodosinom dovodi do smanjenja količine semene tečnosti koja se oslobađa tokom orgazma, što privremeno može da utiče na plodnost muškarca. Ovaj efekat nestaju po prekidu terapije silodosinom (videti odeljak 4.8).
Natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kapsuli, tj suštinski je „bez natrijuma“.
Silodosin se ekstenzivno metaboliše, uglavnom preko CYP3A4, alkohol dehidrogenaze i UGT2B7. Silodosin je takođe i supstrat P-glikoproteina. Lekovi koji inhibiraju (kao što su: ketokonazol, itrakonazol, ritonavir ili ciklosporin) ili indukuju (rifampicin, barbiturati, karbamazepin, fenitoin) ove enzime kao i transporteri mogu da utiču na koncentracije silodosina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi.
Alfa-blokatori
Nema odgovarajućih podataka o bezbednoj primeni silodosina zajedno sa drugim antagonistima alfa- adrenergičkih receptora. Zbog toga se ne preporučuje istovremena primena leka Urorec i drugih antagonista alfa-adrenergičkih receptora.
Inhibitori CYP3A4
U jednoj studiji interakcije, pri istovremenoj primeni jakog inhibitora CYP3A4 (ketokonazol 400 mg) primećeno je povećanje maksimalne koncentracije silodosina u plazmi za 3,7 puta, kao i 3,1 puta veća izloženost silodosinu (npr. PIK). Ne preporučuje se istovremena primena sa jakim inhibitorima CYP3A4 (kao što su ketokonazol, itrakonazol, ritonavir ili ciklosporin).
Pri istovremenoj primeni silodosina i umereno jakih inhibitora CYP3A4 kao što je diltiazem, primećeno je povećanje vrednosti PIK silodosina za približno 30%, dok se vrednosti Cmax i poluvreme eliminacije nisu promenile. Ova promena nije klinički značajna i nije potrebno prilagođavanje doze.
Inhibitori PDE-5
Pri istovremenoj primeni silodosina i maksimalnih doza sildenafila ili tadalafila primećene su minimalne farmakodinamske interakcije. U jednoj placebo kontrolisanoj studiji, kod 24 osobe starosti između 45 i 78 godina koje su primale silodosin, istovremena primena sildenafila od 100 mg ili tadalafila od 20 mg nije dovela do klinički značajnih smanjenja sistolnog ili dijastolnog krvnog pritiska, što je mereno ortostatskim testovima (u stojećem položaju u odnosu na ležeći položaj). Kod ispitanika starijih od 65 godina, srednje vrednosti smanjenja u različitim vremenskim intervalima iznosila su između 5 i 15 mmHg (kod sistolnog pritiska) i između 0 i 10 mmHg (kod dijastolnog pritiska). Pozitivni rezultati ortostatskih testova bili su samo malo češći u slučaju istovremene primene ovih lekova, međutim, nije došlo do pojave simptomatske ortostaze ili nesvestice. Savetuje se praćenje pacijenata koji istovremeno uzimaju inhibitore PDE-5 i silodosin, zbog moguće pojave neželjenih reakcija.
Antihipertenzivi
U programu kliničkih studija, mnogi pacijenti su istovremeno primali terapiju antihipertenzivima (uglavnom lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, beta blokatorima, antagonistima kalcijuma i diureticima) bez povećanja incidence ortostatske hipotenzije. Ipak se savetuje oprez pri započinjanju istovremene primene antihipertenziva, zbog moguće pojave neželjenih reakcija.
Digoksin
Nije došlo do značajne promene nivoa digoksina, supstrata P-glikoproteina, u stanju dinamičke ravnoteže, pri istovremenoj primeni sa silodosinom od 8 mg jednom dnevno. Nije potrebno prilagođavanje doze.
Trudnoća i dojenje
Nije primenljivo, budući da je silodosin namenjen samo muškarcima. Plodnost
U kliničkim studijama je primećena pojava ejakulacije sa smanjenom količinom ili bez semene tečnosti tokom terapije silodosinom (videti odeljak 4.8), što je posledica farmakodinamičkih svojstava silodosina. Pre započinjanja terapije treba obavestiti pacijente da može doći do ispoljavanja ovog efekta koji privremeno utiče na plodnost muškarca.
Lek Urorec ima neznatan do umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Pacijente treba informisati o mogućoj pojavi simptoma koji se mogu javiti usled posturalne hipotenzije (kao što je vrtoglavica) i posavetovati ih da ne upravljaju vozilima ili rukuju mašinama dok ne utvrde kako silodosin deluje na njih.
Sažetak bezbednosnog profila
Bezbednost silodosina je procenjivana u 4 dvostruko slepe kontrolisane kliničke studije faze II-III (u kojima je učestvovao 931 pacijent koji je primao silodosin 8 mg jednom dnevno i 733 pacijenta koji su primali placebo), i u 2 dugoročne otvorene studije sa produženim fazama. Ukupno je 1581 pacijent primao silodosin u dozi od 8 mg jednom dnevno, od kojih je kod 961 pacijenta izloženost trajala 6 meseci, a kod 384 pacijenta godinu dana.
Najčešće prijavljene neželjene reakcije kod primene silodosina u placebo kontrolisanim kliničkim studijama i tokom dugotrajne primene su bili poremećaji ejakulacije kao što je retrogradna ejakulacija i anejakulacija (smanjen volumen ili odsustvo semene tečnosti), koji su se javljali sa učestalošću od 23%. Ova pojava koja može privremeno da utiče na plodnost muškarca je reverzibilna i nestaje nakon par dana od prekida terapije (videti odeljak 4.4).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
U tabeli u nastavku su navedene neželjene reakcije prijavljene u svim kliničkim studijama i neželjene reakcije iz postmarketinškog iskustva širom sveta, a kod kojih je utvrđena opravdana uzročna povezanost sa primenom silodosina. Neželjene reakcije su navedene po sistemima organa u skladu sa MedDRA klasifikacijom i po učestalosti, na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1,000 do <1/100); retko (≥1/10,000 do <1/1,000); veoma retko (<1/10,000), i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe neželjene reakcije su navedene po obadajućoj ozbiljnosti.
| Klasa sistema organa | Veoma česte | Česte | Povremene | Retke | Veoma retke | Nije poznato |
| Poremećaji imunskog sistema | Alergijske reakcije koje uključuju oticanje lica, jezikai farinksa 1 | |||||
| Psihijatrijski poremećaji | Smanjen libido | |||||
| Poremećaji nervnog sistema | Vrtoglavica | Sinkopa i gubitaksvesti1 | ||||
| Kardiološki poremećaji | Tahikardija1 | Palpitacije1 | ||||
| Vaskularni poremećaji | Ortostatska hipotenzija | Hipotenzija1 | ||||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | Zapušenost nosa |
| Gastrointesti- nalniporemećaji | Dijareja | Mučnina Suva usta | ||||
| Hepatobilijarni poremećaji | Poremećaj rezultata testova funkcijejetre1 | |||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip na koži1 Pruritus1 Urtikarija1 Promene na koži izazvanelekom1 | |||||
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Poremećaji ejakulacije, koji obuhvataju retrogradnu ejakulaciju ianejakulaciju | Erektilna disfunkcija | ||||
| Povrede, trovanje i proceduralnekomplikacije | Intraoperativn i Floppy Iris sindrom |
1 – Neželjene reakcije zabeležene nakon stavljanja leka u promet, spontanim prijavljivanjem (učestalost izračunata prema događajima prijavljivanim tokom faza I-IV kliničkih studija i neintervencijskih studija)
Opis odabranih neželjenih reakcija
Ortostatska hipotenzija
Incidenca ortostatske hipotenzije u placebo kontrolisanim kliničkim studijama iznosila je 1,2% kod silodosina i 1,0% kod placeba. Ortostatska hipotenzija može povremeno da dovede do sinkope (videti odeljak 4.4).
Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)
IFIS je prijavljen tokom operacije katarakte (videti odeljak 4.4). Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Primena silodosina je procenjivana u dozama do 48 mg dnevno kod zdravih muškaraca. Neželjena reakcija koja je ograničavala povećanje doze je bila ortostatska hipotenzija. U slučajevima kada je lek primenjen nedavno, može se izazvati povraćanje ili pristupiti ispiranju želuca. Ukoliko predoziranje silodosinom izazove hipotenziju, treba primeniti kardiovaskularne suportivne mere. Dijaliza nije od velike koristi, budući da se silodosin u velikoj meri vezuje za proteine plazme (96,6%).
Farmakološki podaci - Urorec 8mg
Farmakoterapijska grupa: Urološki lekovi, antagonisti alfa-adrenergičkih receptora
ATC šifra: G04CA04 Mehanizam dejstva
Silodosin je visoko selektivan za alfa-1A-adrenergičke receptore koji se primarno nalaze u prostati, bazi bešike, vratu mokraćne bešike, kapsuli prostate i prostatičnom delu uretre. Blokiranje ovih alfa-1A- adrenergičkih receptora izaziva opuštanje glatkih mišića u ovim tkivima, čime se smanjuje otpor mokraćne bešike, a bez uticaja na kontraktilnost mišića detrusora. Ovo utiče na poboljšanje simptoma usled nakupljanja urina (iritacije) i pražnjenja bešike (opstrukcije) (simptoma donjeg dela urinarnog trakta, (engl. engl. lower urinary tract symptoms, LUTS)), povezanih sa benignom hiperplazijom prostate.
Silodosin ima značajno manji afinitet prema alfa-1B-adrenergičkim receptorima koji su primarno smešteni u kardiovaskularnom sistemu. In vitro je dokazano da je odnos stepena vezivanja silodosina za alfa-1A receptore i alfa-1B receptore (alfa-1A : alfa-1B) izuzetno veliki (162:1).
Klinička efikasnost i bezbednost
U dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji faze II za određivanja doze, u kojoj su primenjivane doze silodosina od 4 mg ili 8 mg jednom dnevno, primećeno je veće poboljšanje indeksa simptoma na skali Američke urološke asocijacije (AUA) primenom silodosina od 8 mg (-6,8±5,8, n=90; p=0,0018) i silodosina od 4 mg (-5,7±5,5, n=88; p=0,0355) u poređenju sa placebom (-4,0±5,5, n=83).
Preko 800 pacijenata sa umerenim do teškim simptomima BPH (na osnovu rezultata Internacionalne skale za procenu simptoma prostate (engl. international prostate symptom score, IPSS), čija je vrednost na početku studije bila ≥13) je primalo 8 mg silodosina jednom dnevno u dve placebo kontrolisane kliničke studije faze III, koje su sprovedene u SAD i u jednoj kliničkoj studiji sa placebo i aktivnom kontrolnom grupom koja je sprovedena u Evropi. U svim studijama, pacijenti koji nisu odgovorili na terapiju placebom tokom četvoronedeljne uvodne faze su randomizovani da primaju ispitivanu terapiju. U svim studijama, pacijenti koji su lečeni silodosinom su nakon 12 nedelja terapije osetili veće ublažavanje simptoma BPH povezanih sa nakupljanjem urina (iritacije) i pražnjenjem bešike (opstrukcije) u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo. Podaci prikupljeni u Intent-to-treat populaciji (uključenoj u ispitivanje) su dati u sledećoj tabeli:
| Studija | Lečena grupa | Broj pacijenata | IPSSUkupan rezultat | IPSSSimptomi iritacije | IPSSSimptomi opstrukcije | ||||
| Vrednost na početku studije (±SD) | Promena u odnosu na početne vrednosti | Razlika (95 % CI)u odnosu na placebo | Promena u odnos na početne vrednosti | Razlika (95 % CI)u odnosu na placebo | Promena u odnosu na početne vrednosti | Razlika(95 % CI) uodnosu na placebo | |||
| US-1 | SilodosinPlacebo | 233228 | 22 ± 521± 5 | -6,5-3,6 | -2,8*(-3,9; -1,7) | -2,3-1,4 | -0,9*(-1,4; -0,4) | -4,2-2,2 | -1.9*(-2,6; -1,2) |
| US-2 | SilodosinPlacebo | 233229 | 21 ± 521 ± 5 | -6,3-3,4 | -2,9*(-4,0; -1,8) | -2,4-1,3 | -1,0*(-1.5; -0.6) | -3,9-2,1 | -1,8*(-2,5; -1,1) |
| Studija | Lečena grupa | Broj pacijenata | IPSSUkupan rezultat | IPSSSimptomi iritacije | IPSSSimptomi opstrukcije | ||||
| Vrednost na početku studije (±SD) | Promena u odnosu na početne vrednosti | Razlika (95 % CI)u odnosu na placebo | Promena u odnos na početne vrednosti | Razlika (95 % CI)u odnosu na placebo | Promena u odnosu na početne vrednosti | Razlika(95 % CI) uodnosu na placebo | |||
| Evropa | SilodosinTamsulosin Placebo | 371376185 | 19 ± 419 ± 419 ± 4 | -7,0-6,7-4,7 | -2,3*(-3,2; -1,4)-2,0*(-2,9; -1,1) | -2,5-2,4-1,8 | -0,7°(-1,1; -0,2)-0,6°(-1,1; -0,2) | -4,5-4,2-29 | -1,7*(-2,2; -1,1)-1,4*(-2,0; -0,8) |
* p<0,001 u odnosu na placebo; ° p =0,002 u odnosu na placebo
U aktivno kontrolisanoj kliničkoj studiji sprovedenoj u Evropi, pokazalo se da primena silodosina od 8 mg jednom dnevno nije bila inferiorna u odnosu na tamsulosin 0,4 mg primenjen jednom dnevno: prilagođena prosečna razlika (95% CI) u ukupnom rezultatu IPSS između populacija u protokolu bila je 0,4 (-0,4 do 1,1). Stopa odgovora (tj. poboljšanje IPSS ukupnog rezultata najmanje 25%) je bila značajno veća u silodosin (68
%) i tamsulosin (65%) grupi u odnosu na placebo (53%).
U dugoročnoj otvorenoj produženoj fazi ovih kontrolisanih studija u kojoj su pacijenti primali silodosin i do godinu dana, poboljšanje simptoma nastalo nakon 12 nedelja lečenja je održano tokom 1 godine.
U fazi IV kliničke studije sprovedene u Evropi, sa srednjom vrednošću IPSS ukupnog rezultata na početku studije od 18,9; 77,1 % pacijenata je pokazalo odgovor na terapiju silodosinom (procenjeno na osnovu promene vrednosti IPSS ukupnog rezultata od najmanje 25% u odnosu na vrednost na početku studije). Kod približno polovine pacijenata prijavljeno je poboljšanje najneprijatnijih simptoma BHP na koje su se žalili na početku studije (npr. nokturija, učestalo mokrenje, slab mlaz urina, hitan nagon na mokrenje, curenje urina i nepotpuno pražnjenje bešike), procenjeno na osnovu ICS upitnika.
Nije bilo značajnih snižavanja krvnog pritiska u ležećem položaju u svim kliničkim studijama sprovedenim sa silodosinom.
Silodosin u dozama od 8 mg i 24 mg dnevno nije imao statistički značajan uticaj na EKG intervale ili repolarizaciju srca u odnosu na placebo.
Pedijatrijska populacija
Evropska agencija za lekove je izuzela od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja sa lekom Urorec u svim podgrupama pedijatrijske populacije kod BPH (videti odeljak 4.2 za informacije o primeni kod pedijatrijske populacije).
Farmakokinetika silodosina i njegovih glavnih metabolita je procenjivana kod odraslih muškaraca sa i bez BPH nakon pojedinačnih i višestrukih primena doza u opsegu od 0,1 mg do 48 mg dnevno. Farmakokinetika silodosina je linearna u ovom opsegu doza. Izloženost glavnom metabolitu u plazmi, silodosin glukuronidu (KMD-3213G), u stanju ravnoteže je oko 3 puta veća od izloženosti silodosinu. Silodosin postiže stanje ravnoteže nakon 3 dana, a njegov glukuronid nakon 5 dana terapije.
Resorpcija
Silodosin se nakon oralne primene dobro resorbuje i resorpcija je proporcionalna dozi. Apsolutna bioraspoloživost iznosi približno 32%.
Jedna in vitro studija sa Caco-2 ćelijama pokazala je da je silodosin supstrat P-glikoproteina.
Hrana smanjuje Cmax za približno 30%, produžava tmax za približno 1 sat i ima mali uticaj na vrednost PIK. Kod zdravih muškaraca ciljane starosne dobi (n=16, prosečna starost 55±8 godina) nakon oralne primene 8 mg jednom dnevno odmah nakon doručka tokom 7 dana dobijeni su sledeći farmakokinetički parametri: Cmax 87±51 nanogram/mL (sd), tmax 2,5 sata (opseg 1,0-3,0), PIK 433±286 nanogram • h/mL.
Distribucija
Silodosin ima volumen distribucije od 0,81 L/kg i 96,6% se vezuje za proteine plazme. Ne distribuira se u krvne ćelije.
91% silodosin glukuronida se vezuje za proteine.
Biotransformacija
Silodosin se ekstenzivno metaboliše putem glukuronidacije (UGT2B7), pod uticajem alkohol i aldehid dehidrogenaze i preko oksidativnih puteva, najviše CYP3A4. Glavni metabolit u plazmi, glukuronid konjugat silodosina (KMD-3213G), koji se pokazao aktivnim u in vitro uslovima, ima produženo poluvreme eliminacije (približno 24 sata) i postiže približno 4 puta veće koncentracije u plazmi od silodosina. In vitro podaci ukazuju na to da silodosin nema potencijal da inhibira ili indukuje sisteme enzima citohroma P450.
Eliminacija
Nakon oralne primene 14C-obeleženog silodosina, nakon 7 dana je otkriveno približno 33,5% radioaktivnosti u urinu i 54,9% u fecesu. Klirens silodosina iz organizma iznosi približno 0,28 L/h/kg. Silodosin se uglavnom izlučuje u obliku metabolita; veoma male količine nepromenjenog leka se mogu naći u urinu. Terminalno poluvreme eliminacije silodosina iznosi 11 sati, a njegovog glukuronida 18 sati.
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Izloženost silodosinu i njegovim glavnim metabolitima se ne menja značajno sa godinama, čak ni kod osoba starijih od 75 godina.
Pedijatrijski pacijenti
Silodosin nije procenjivan kod pacijenata mlađih od 18 godina.
Oštećenje funkcije jetre
U ispitivanju primene pojedinačne doze, farmakokinetika silodosina se nije promenila kod 9 pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Plough rezultati od 7 do 9), u poređenju sa 9 zdravih ispitanika. Rezultate ove studije treba tumačiti oprezno, budući da su uključeni pacijenti imali uobičajene biohemijske parametre, koji su ukazivali na očuvanu funkciju metabolizma, a klasifikovani su u grupu sa umerenim oštećenjem funkcije jetre na osnovu ascitesa i hepatičke encefalopatije.
Farmakokinetika silodosina kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre nije ispitivana.
Oštećenje funkcije bubrega
U ispitivanju primene pojedinačne doze, izloženost silodosinu (nevezanom) kod osoba sa blagim (n=8) i umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=8) dovela je, u proseku, do povećanja vrednosti Cmax (1,6 puta) i PIK (1,7 puta) u odnosu na osobe sa očuvanom funkcijom bubrega (n=8). Kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (n=5) povećanje izloženosti se ispoljavalo u povećanju vrednosti Cmax 2,2 puta i vrednosti PIK 3,7 puta. Izloženost glavnim metabolitima, silodosin glukuronidu i KMD3293, je takođe bila povećana.
Praćenje koncentracije u plazmi tokom faze III kliničke studije pokazalo je da se koncentracije ukupnog silodosina nakon 4 nedelje lečenja nisu promenile kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (n=70) u odnosu na pacijente sa očuvanom funkcijom bubrega (n=155), dok su se nivoi u proseku udvostručili kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=7).
Pregled podataka o bezbednosti kod pacijenata uključenih u sve kliničke studije ne ukazuje na to da blago oštećenje funkcije bubrega (n=487) predstavlja dodatan bezbednosni rizik tokom terapije silodosinom (kao
što su rizik od povećanja incidence vrtoglavice ili ortostatske hipotenzije) u poređenju sa pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega (n=955). Prema tome, nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega. Budući da nema dovoljno iskustva sa pacijentima sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=35), preporučuje se primena manje početne doze silodosina od 4 mg. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ne preporučuje se primena leka Urorec.
Farmaceutski podaci - Urorec 8mg
Urorec, 4 mg, kapsule, tvrde:
Sadržaj kapsule:
Manitol (E421),
kukuruzni skrob, preželatinizovan, magnezijum-stearat,
natrijum-laurilsulfat.
Sastav tela i kape kapsule:
Želatin,
titan-dioksid E171, gvožđe(III)-oksid, žuti E172.
Urorec, 8 mg, kapsule, tvrde:
Sadržaj kapsule:
Manitol (E421),
kukuruzni skrob, preželatinizovan, magnezijum-stearat,
natrijum-laurilsulfat.
Sastav tela i kape kapsule:
Želatin,
titan-dioksid (E171).
Čuvati na temperaturi do 30°C.
Čuvati lek u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.
Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC/Alu blister koji sadrži 10 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 30 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.