Triderm® mast 0.5mg/g+1mg/g+10mg/g mast
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Triderm 0.5mg/g
Triderm mast je indikovan za ublažavanje inflamatornih manifestacija dermatoza koje reaguju na kortikosteroide, komplikovanih sekundarnom infekcijom uzrokovanom mikroorganizmima osetljivim na aktivne supstance ovog leka ili kod sumnje na mogućnost takve infekcije.
Doziranje
Odrasli
Lek Triderm mast treba naneti u tankom sloju u količini koja je potrebna da se potpuno pokrije oboleli deo kože i okolna koža i lagano utrljati. Lek se primenjuje dva puta dnevno, ujutro i
uveče. Da bi se postiglo uspešno lečenje, potrebno je pridržavati se propisanog režima primene leka Triderm mast.
Trajanje lečenja zavisi od proširenosti i lokalizacije patološkog procesa, i od reakcije pacijenta na lečenje. Zato što lek sadrži gentamicin, trajanje lečenja kod odraslih je ograničeno na 7 do 10 dana.
Pedijatrijska populacija (deca starija od 2 godine)
Triderm mast treba naneti u tankom sloju na zahvaćenu kožu i lagano utrljati, jednom dnevno. Primenu na lice, vrat, teme, genitalno, rektalno i intertriginozno područje treba sprovesti pod nadzorom lekara.
Trajanje lečenja ograničeno je na 5 - 7 dana.
Primena leka Triderm masti se ne preporučuje kod lečenja pelenskog dermatitisa (dermatitis nastao na koži ispod pelena). Ne sme se primenjivati ispod pelene.
Primena kod dece mora biti uz veliki oprez i sprovedena tokom najkraćeg mogućeg vremena
(videti odeljak 4.4).
Način primene
Samo za dermalnu upotrebu.
Ne sme da se koristi pod okluzivnim zavojem.
Čim to bude medicinski opravdano (tj. kada dermatozu više ne treba lečiti glukokortikoidom jakog dejstva ili kada superinfekcija mikroorganizmima osetljivim na gentamicin i/ili klotrimazol više nije prisutna), nastavak lečenja treba da se zasniva na terapiji jednom aktivnom supstancom, glukokortikoidom (po mogućstvu glukokortikoidom za lokalnu primenu slabijeg dejstva) ili antibiotikom ili antimikotikom.
Lek Triderm mast je kontraindikovan za primenu:
-kod reakcija preosetljivosti na betametazondipropionat, klotrimazol ili gentamicin-sulfat, ili na druge kortikosteroide, derivate imidazola, aminoglikozide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
-
ako je prisutna virusna infekcija, uključujući reakcije na vakcine i ovčije boginje
-
ako su prisutni kožna tuberkuloza i sifilis
-
ako je prisutna virusna infekcija kože (npr. herpes simplex, herpes zoster)
-
ako je prisutna rozacea i dermatitis sličan rozaceji
-
kod istovremenog sistemskog lečenja aminoglikozidnim antibioticima, zbog rizika od dostizanja toksičnih vrednosti ove grupe lekova u serumu,
-
kod uznapredovale insuficijencije bubrega
-
kod dece mlađe od 2 godine
Lek Triderm mast je kontraindikovan tokom trudnoće (videti odeljak 4.6.) Lek Triderm mast ne sme da se primenjuje ispod okluzivnih zavoja.
Lek Triderm mast nije namenjena za primenu u ušni kanal, oči ili na sluzokože.
Lekove poput ovog, koji sadrže gentamicin treba birati sa oprezom. Treba ih koristiti samo ako nema brzog odgovora na antiseptike, ako je taj odgovor nedovoljan ili ako je antiseptička terapija kontraindikovana.
Ako za vreme primene leka Triderm mast dođe do iritacije ili se razvije preosetljivost, mora da se prekine lečenje i primeni odgovarajuća terapija.
Bilo koji od neželjenih efekata prijavljenih pri sistemskoj primeni kortikosteroida, uključujući adrenalnu supresiju, se mogu javiti i pri topikalnoj primeni kortikosteroida, naročito kod odojčadi i dece.
Sistemska resorpcija dermalno upotrebljenih kortikosteroida ili gentamicina povećaće se ako se nanosi na veliku površinu tela ili se upotrebljava okluzivni zavoj, naročito ako je lečenje dugotrajno ili su na koži vidljive ragade. Treba izbegavati primenu gentamicina na otvorene rane ili oštećenu kožu. U tim slučajevima se potencijalno mogu razviti neželjene reakcije koje se pojavljuju nakon sistemske upotrebe gentamicina (ototoksičnost, nefrotoksičnost). Preporučuje se oprez kod ovakvih stanja, naročito kod odojčadi i dece.
Lokalna primena gentamicina kod infekcija kože povezana je sa rizikom od alergijskih reakcija. Gentamicin je kontaktni alergen, a učestalost individualne senzibilizacije je približno 1,4% i raste. Rizik od senzibilizacije se povećava sa trajanjem terapije.
Pokazana je unakrsna osetljivost između gentamicina i drugih aminoglikozida, kao što su neomicin i kanamicin. Lokalno stečena alergija na gentamicin onemogućava naknadnu sistemsku primenu i gentamicina i drugih aminoglikozida
Dugotrajna primena antibiotika na koži ponekad dovodi do preteranog rasta neosetljivih mikroorganizama. Ukoliko do toga dođe za vreme terapije lekom Triderm mast ili se razvije iritacija, preosetljivost ili superinfekcija, primenu Triderm masti treba prekinuti i primeniti odgovarajuće lečenje.
Pošto sistemski apsorbovani aminoglikozidi imaju efekat neuromišićne blokade, neophodan je
oprez kod pacijenata sa mijastenijom gravis, Parkinsonovom bolešću, drugim stanjima povezanim sa mišićnom slabošću, i kod osoba koje istovremeno uzimaju i druge lekove sa efektom neuromuskularne blokade.
Kortikosteroide jakog i umereno jakog dejstva treba primenjivati na lice i genitalnu oblast sa oprezom, ne duže od 5 dana.
Sistemska resorpcija kortikosteroida za dermalnu upotrebu može da izazove reverzibilnu supresiju osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (engl. hypothalamic-pituitary-adrenal axis, HPA) sa mogućom glukokortikoidnom insuficijencijom i metaboličkim efektom nakon prestanka lečenja. Kod nekih pacijenata mogu da se jave simptomi Cushing-ovog sindroma zbog sistemske resorpcije kortikosteroida za dermalnu upotrebu još za vreme lečenja. Pacijente koji primaju visoke doze kortikosteroida jakog delovanja nanesene na veliku površinu kože, treba redovno pratiti i proceniti potencijalnu supresiju osovine hipotalamus- hipofiza-nadbubrežna žlezda. Ukoliko se dokaže supresija HPA osovine, treba ili obustaviti primenu leka, smanjiti učestalost primene ili ga zameniti sa kortikosteroidom slabog delovanja. Oporavak funkcije HPA osovine je generalno brz i potpun nakon prestanka lečenja.
Manje često mogu da nastanu simptomi obustave povezani sa prekidom primene steroida, i u tom slučaju je potrebna terapija sistemskim kortikosteroidima.
Kod sistemske i lokalne upotrebe kortikosteroida (uključujući intranazalne, inhalacione i intraokularne) mogu se javiti poremećaji vida. Ako pacijent ima simptome kao što su zamagljen vid ili drugi poremećaji vida, treba razmotriti potrebu za posetom oftalmologu kako bi se procenili mogući uzroci poremećaja vida, koji mogu uključivati kataraktu, glaukom ili retke bolesti kao što je centralna serozna horioretinopatija (CSCR) primećena nakon sistematske i lokalne upotrebe kortikosteroida.
Pedijatrijska populacija
Trajanje lečenja kod dece je ograničeno na 5-7 dana.
Upotreba leka Triderm mast se ne preporučuje u lečenju pelenskog dermatitisa. Nanošenje ispod pelena (posebno plastičnih pelena) poboljšava reapsorpciju jer pelene deluju kao okluzivni zavoj, tako da se lek Triderm mast ne sme stavljati ispod pelena.
Zbog veće resorpcije usled veće površine kože u odnosu na telesnu masu, deca mogu biti osetljivija na supresiju osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HHA) izazvanu egzogenim kortikosteroidima i na dejstva egzogenih kortikosteroida, nego odrasli pacijenti.
Prijavljeni su supresija HHA osovine, Cushingov sindrom, linearno usporavanje rasta, odloženo povećanje telesne mase i intrakranijalna hipertenzija kod dece lečene topikalnim kortikosteroidima. Znaci supresije nadbubrežne žlezde kod pedijatrijskih pacijenata uključuju male vrednosti kortizola i nedostatak odgovora na stimulaciju ACTH. Intrakranijalna hipertenzija se manifestuje ispupčenjem fontanela, glavoboljama i bilateralnim papilarnim edemom.
Zbog moguće međusobne inaktivacije, lek Triderm mast ne treba koristiti istovremeno sa drugim lokalnim dermatološkim preparatima.
Gentamicin nije kompatibilan sa amfotericinom B, heparinom, sulfadiazinom i beta-laktamskim antibioticima (npr. cefalosporini).
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama su pokazala teratogene efekte nakon lokalne primene kortikosteroida jakog delovanja.
Nema odgovarajućih i dobro kontrolisanih ispitivanja teratogenih efekata kod trudnica nakon dermalne upotrebe kortikosteroida.
Aminoglikozidi prolaze kroz placentu i mogu izazvati oštećenje fetusa nakon primene u trudnoći. Postoje izveštaji o potpunoj, ireverzibilnoj, obostranoj, kongenitalnoj gluvoći kod dece čije su majke tokom trudnoće primale aminoglikozide, uključujući gentamicin. Nema odgovarajućih podataka o dermalnoj upotrebi gentamicina kod trudnica.
Ne postoje odgovarajući podaci o primeni klotrimazola u trudnoći.
Zbog toga je lek Triderm mast kontraindikovan tokom trudnoće (videti odeljak 4.3).
Dojenje
Male količine gentamicina se izlučuju u majčino mleko. Nema dostupnih podataka o izlučivanju betametazon dipropionata i klotrimazola u majčino mleko. Ostali glukokortikoidi se izlučuju u majčino mleko.
Lek Triderm mast ne treba koristiti tokom dojenja. Odojče ne bi trebalo da dođe u kontakt sa tretiranim delovima kože.
Plodnost
Nema dovoljno kliničkih podataka za lek Triderm mast u vezi sa plodnošću.
Lek nema poznatih štetnih efekata na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanju mašinama.
Neželjene reakcije su navedene prema organskim sistemima i učestalosti (veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko ≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) ili nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Pri primeni leka Triderm mast, prijavljene su neželjene reakcije navedene u Tabeli 1.
Tabela 1.
| Organski sistem (prema MedDRA) | Lek Triderm mast (kombinacija betametazondipropionata, gentamicin-sulfata iklotrimazola) |
| Poremećaji kože i potkožnog tkivaVrlo retko | promena boje kože, peckanje, eritem, eksudacija, pruritus |
| Poremećaji krvi i limfnog sistemaVrlo retko | hipohromija |
Pri primeni samog klotrimazola na kožu, prijavljene su neželjene reakcije navedene u Tabeli 2.
Tabela 2.
| Organski sistem (prema MedDRA) | Klotrimazol (dermalna upotreba) u monoterapiji |
| Poremećaji kože i potkožnog tkivaNepoznata učestalost | bockanje, plikovi na koži, ljuštenje kože, urtikarija i opšta iritacija kože |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primeneNepoznata učestalost | edem |
Pri primeni samog gentamicina prijavljene su neželjene reakcije navedene u Tabeli 3.
Tabela 3.
| Organski sistem (prema MedDRA) | Gentamicin (dermalna upotreba) u monoterapiji |
| Poremećaji kože i potkožnog tkivaNepoznata učestalost | prolazna iritacija kože, fotosenzibilizacija |
| Poremećaji uha i labirintaNepoznata učestalost | ototoksičnost* |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistemaNepoznata učestalost | nefrotoksičnost* |
*Pri dugotrajnoj primeni, primeni na velikoj površini kože ili na oštećenoj koži mogu da se jave zbog sistemske toksičnosti gentamicina.
Pri primeni kortikosteroida na kožu, naročito kod korišćenja okluzivnih zavoja, prijavljene su neželjene reakcije navedene u Tableli 4.
Tablela 4.
| Organski sistem (prema MedDRA) | Kortikosteroidi (dermalna upotreba) u monoterapiji |
| Poremećaji kože i potkožnog tkivaNepoznata učestalost* | peckanje, svrab, iritacija, suva koža, hipertrihoza, akneiformne erupcije, hipopigmentacija, perioralnidermatitis, alergijski kontaktni dermatitis, maceracija kože, atrofija kože, strije i miliarija |
| Infekcije i infestacijeNepoznata učestalost* | folikulitis, sekundarna infekcija |
| Poremećaji okaNepoznata učestalost* | Zamućen vid (vidjeti takođe odeljak 4.4.) |
*Učestalost se povećava pri dugotrajnoj primeni, primeni na velikoj površini kože i kod korišćenja okluzivnih zavoja.
Pedijatrijska populacija
Kod dece lečene kortikosteroidima za dermalnu upotrebu zabeleženi su supresija osovine hipotalamus- hipofiza-nadbubrežna žlezda, Cushing-ov sindrom, usporenje linearnog rasta, odloženo povećanje telesne mase i intrakranijalna hipertenzija. Znaci adrenalne supresije kod dece uključuju male vrednosti kortizola i izostanak odgovora na ACTH stimulaciju. Znaci intrakranijalne hipertenzije uključuju izbočenje fontanele, glavobolju i obostrani edem papile.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Prekomerna ili dugotrajna primena kortikosteroida za dermalnu upotrebu može suprimirati hipofizno- adrenalnu funkciju što dovodi do sekundarne adrenalne insuficijencije i do razvoja znakova hiperkorticizma, pa i Cushing-ove bolesti.
Primenom klotrimazola označenog radioaktivnim izotopom 14C na intaktnu ili obolelu kožu pod okluzivnim zavojem šest sati nisu utvrđene merljive količine radioizotopa u humanom serumu (najniža merljiva vrednost iznosila je 0,001 mikrograma/mL) pa je predoziranje nakon dermalne upotrebe klotrimazola malo verovatno.
Ne očekuje se da će pojedinačno predoziranje gentamicinom dovesti do nastanka simptoma.
Prekomerna ili dugotrajna primena gentamicina na koži može dovesti do pogoršanja lezije usled prekomernog rasta neosetljivih mikroorganizama.
Terapija
Indikovano je odgovarajuće simptomatsko lečenje. Akutni hiperkortikoidni simptomi su obično reverzibilni. Ako je potrebno, treba korigovati poremećaj ravnoteže elektrolita. U slučaju hronične toksičnosti preporučuje se postupno ukidanje kortikosteroida.
U slučaju prekomernog rasta neosetljivih mikroorganizama, treba prekinuti primenu leka Triderm mast i propisati odgovarajuće lečenje.
Farmakološki podaci - Triderm 0.5mg/g
Farmakoterapijska grupa: kortikosteroidi, jakog delovanja, kombinacija sa antibioticima
ATC šifra: D07CC01
Dejstvo leka Triderm mast je kombinacija antiinflamatornog, antipruriginoznog i vazokonstriktornog delovanja betametazondipropionata, klotrimazola (sa širokim spektrom antifungicidnog delovanja) i gentamicin-sulfata (sa širokim spektrom antibiotskog delovanja).
Podaci o betametazonu
Betametazondipropionat je sintetski glukokortikosteroid za lokalnu primenu.
Betametazon, derivat prednizolona, ispoljava visok stepen glukokortikoidne aktivnosti, uz neznatno mineralokortikoidno dejstvo. Glukokortikoidi za lokalnu primenu, kao što je betametazondipropionat,su zbog svog antiinflamatornog, antipruriginoznog i vazokonstriktornog dejstva primarno indikovani za lečenje dermatoza osetljivih na glukokortikoide.
Podaci o gentamicinu
Gentamicin je aminoglikozidni antibiotik.
Mehanizam dejstva gentamicina zasniva se na blokadi sinteze proteina putem interakcije sa ribozomalnom RNK i naknadnom ugradnjom pogrešnih aminokiselina, što za posledicu ima inhibiciju translacije, što ima baktericidni efekat.
Gentamicin generalno pokazuje unakrsnu rezistenciju sa drugim aminoglikozidnim antibioticima.
Zbog značajnog enzimskog mehanizma rezistencije na aminoglikozide, postoje brojni primeri nepotpune, jednostrane i potpune unakrsne rezistencije mikroorganizama na razne aminoglikozidne antibiotike.
Bakterije osetljive na gentamicin uključuju osetljive sojeve Staphylococcus aureus (koagulaza pozitivni, koagulaza negativni i neki sojevi koji proizvode penicilinazu) i gram negativne bakterije kao što su: Pseudomonas aeruginosa, Aerobacter aerogenes, Escherichia coli, Proteus vulgaris i Klebsiella pneumoniae.
*šest sati nakon primene krema ili rastvora sa 1% radioaktivnog klotrimazola na intaktnu ili kožu pod akutnom upalom, koncentracija klotrimazola kretala se od 100 mikrograma/cm3 u stratum corneum-u do 0,5 do 1 mikrograma/cm3 u stratum reticulare-u i 0,1 mikrograma/cm3 u subkutisu. Nisu utvrđene merljive količine radioaktivnosti (0,001 mikrograma/ml) u serumu unutar 48 sati nakon primene pod okluzivnim zavojem sa 0,5 ml rastvora ili sa 0,8 g krema.
Podaci o klotrimazolu
Pretpostavlja se da klotrimazol deluje na ćelijsku membranu gljivica uzrokujući isticanje čelijskog sadržaja. Klotrimazol se koristi za lečenje sledećih infekcija kože:
-
tinea pedis, tinea cruris i tinea corporis koje uzrokuje Trichophyton rubrum, Trichophyton mentagrophytes, Epidermophyton floccosum i Microsporum canis
-
kandidijaze koju uzrokuje Candida albicans
-
tinea versicolor koju prouzrokuje Malassezia furfur (Pityrosporum orbiculare).
Resorpcija
Resorpcija dermalno primenjenih kortikosteroida je preduslov njihovog delovanja, međutim to istovremeno omogućava i njihove sistemske efekte.
Praćenjem resorpcije betametazona tokom lečenja različitih dermatoza uočeno je da se resorbuje i do 14% primenjene doze. Na eksperimentalnim životinjama (pacovi, miševi) pokazano je da se oko 10% betametazondipropionata resorbuje nakon njegove primene na neoštećenu kožu, a nakon odstranjenja stratuma korneuma resorpcija iznosi oko 90%.
Farmakokinetički profil lokalno primenjenih glukokortikosteroida nakon penetracije kroz kožu sličan je profilu sistemski primenjenih glukokortikosteroida.
Aktivna supstanca gentamicin može da se primeni parenteralno ili lokalno, a nije pogodna za oralnu primenu jer je enteralna resorpcija leka minimalna. Lokalno primenjeni antibiotik metabolišu se nakon prodiranja kroz kožu prema istom osnovnom obrascu kakav se vidi kod parenteralne primene.
Srednja vrednost maksimalne koncentracije gentamicina od 3,5 do 6,4 mg/L može da se izmeri 30 - 60 minuta nakon intramuskularne primene 1 mg gentamicina/kg telesne mase.
Procenat resorpcije gentamicina kroz kožu nakon lokalne primene formulacije u obliku 0,1% krema na intaktnu kožu približno je 2% primenjenog volumena. Odgovarajuća vrednost za formulaciju u obliku 0,1% masti približno je 0,5%. Iz formulacije u obliku krema prosečno se resorbuje 6,9 mikrograma gentamicina po cm2 površine rane, a iz formulacije u obliku masti približno 1,5 mikrograma gentamicina. Ove doze aktivne supstance mogu rezultirati koncentracijama u serumu do 1 mikrogram/mL, što odgovara približno 10% minimalne koncentracije sa toksičnim dejstvom. Nakon lokalne primene gentamicina na opekotine bile su izmerene koncentracije u serumu od 3 do 4,3 mikrograma/mL.
Klotrimazol se slabo resorbuje preko kože. Nakon primene 1% kreme klotrimazola na intaktnu kožu pod okluzivnim zavojem kod ljudi resorpcija je zanemarljivo mala. Najviše leka ostaje u epidermisu (posebno stratum corneum), manje ulazi u dermis, a vrlo malo penetrira dublje potkožno. Tako postignute koncentracije u stratum corneum slične su minimalnoj inhibitornoj koncentraciji za većinu dermatofita.
Distribucija
Glukokortikoidi se u različitom stepenu vezuju za proteine plazme. Oko 65% betametazona se veže reverzibilno za proteine plazme. Raspodeljuje se dobro po svim organima (volume distribucije je 1,4 L/kg).
Biotransformacija
Glukokortikosteroidi se uglavnom metabolišu u jetri. Utvrđeno je da su betametazon-17- propionat i 6β- hidroksibetametazon-17-propionat glavni metaboliti.
Klotrimazol se u organizmu metaboliše, a u urinu se može dokazati više neaktivnih metabolita.
Klotrimazol je induktor mikrozomalnih enzima u jetri (citohrom P450, oksidaze mešovite funkcije), tako da ubrzava svoj metabolizam kao i metabolizam drugih lekova.
Eliminacija
Najveća količina gentamicina se izlučuje glomerularnom filtracijom, u nepromenjenom i biološki aktivnom obliku. Oko 70% primenjene doze dospe u urin tokom 24 sata. Mala količina se izlučuje bilijarnim sistemom. Kod odraslih poluvreme eliminacije iznosi 2-3 sata (kod dece 3-11 sati) i u velikoj meri zavisi od funkcije bubrega. Tako kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega poluvreme eliminacije može da bude i preko 24 sata. Gentamicin, kao i ostali aminoglikozidi, može se akumulirati u organizmu i to naročito u bubrezima.
Poluvreme eliminacije betamezona je 5,6 sati. Dva glavna metabolita betametazondipropionata su betametazon-17-dipropionat i 6-betahidroksibetametazon-17-dipropionat.
Dva dana nakon primene na kožu oko 90% betametazondipropionata se izluči iz organizma (ostatak najvećim delom zaostaje u digestivnom sistemu i bubregu). Budući da su visoke koncentracije prisutne u fecesu to ukazuje da se betametazondipropionat pretežno metaboliše u jetri, i izlučuje putem žuči. Samo oko 5% se izlučuje urinom.
U urinu se pojavljuje manje od 0,5% klotrimazola aplikovanog na intaktnu kožu pod okluzivnim zavojem. Daleko najveći deo leka se eliminiše iz organizma fecesom nakon izlučivanja putem žuči.
