ARCHIFAR 500mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - ARCHIFAR 500mg
Lek ARCHIFAR je indikovan za odrasle i decu uzrasta 3 meseca i stariju, u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):
-
teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom;
-
bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze;
-
komplikovane infekcije urinarnog trakta;
-
komplikovane intraabdominalne infekcije;
-
intra- i postpartalne infekcije;
-
komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
-
akutni bakterijski meningitis.
Lek ARCHIFAR se može primenjivati u terapiji febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.
Lek ARCHIFAR se primenjuje u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.
Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.
Doziranje
U tabelama u nastavku prikazane su opšte preporuke za doziranje.
Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i trajanja terapije treba uzeti u obzir vrstu infekcije, uključujući njenu težinu i klinički odgovor pacijenta.
Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece, mogu biti posebno pogodne za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.), ili veoma teških infekcija.
Prilikom lečenja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti tabelu u nastavku).
Odrasli i adolescenti
| Infekcija | Doza koju treba primeniti svakih 8sati |
| Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu ipneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom | 500 mg ili 1 g |
| Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze | 2 g |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta | 500 mg ili 1 g |
| Komplikovane intraabdominalne infekcije | 500 mg ili 1 g |
| Intra- i postpartalne infekcije | 500 mg ili 1 g |
| Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | 500 mg ili 1 g |
| Akutni bakterijski meningitis | 2 g |
| Lečenje pacijenata sa febrilnom neutropenijom | 1 g |
Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6).
Alternativno, doze do 1 g mogu se primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od oko 5 minuta. Podaci o bezbednoj primeni doze od 2 g putem intravenske bolus injekcije kod odraslih su ograničeni.
Oštećenje funkcije bubrega
Dozu za odrasle i adolescente treba prilagoditi u slučaju kada je klirens kreatinina manji od 51 ml/min, kao što je prikazano u sledećoj tabeli. Podaci o primeni ovih prilagođenih doza za pojediničnu dozu od 2 g su ograničeni.
| Klirens kreatinina (ml/min) | Doza (na osnovu pojediničnihdoza od 500 mg ili 1 g ili 2 g, videti prethodnu tabelu) | Učestalost |
| 26-50 | jedna pojedinačna doza | svakih 12 sati |
| 10-25 | polovina jedne pojedinačne doze | svakih 12 sati |
| <10 | polovina jedne pojedinačne doze | svakih 24 sata |
Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti po završetku ciklusa hemodijalize.
Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi. Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina veće od 50 ml/min.
Pedijatrijska populacija Deca uzrasta do 3 meseca
Bezbednost i efikasnost meropenema kao i optimalni režim doziranja kod dece mlađe od 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak 5.2).
Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i telesne mase do 50 kg
Preporučeni režimi doziranja prikazani su u sledećoj tabeli:
| Infekcija | Doza koju treba primeniti svakih 8sati |
| Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu ipneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom | 10 ili 20 mg/kg |
| Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze | 40 mg/kg |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta | 10 ili 20 mg/kg |
| Komplikovane intraabdominalne infekcije | 10 ili 20 mg/kg |
| Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | 10 ili 20 mg/kg |
| Akutni bakterijski meningitis | 40 mg/kg |
| Lečenje pacijenata sa febrilnom neutropenijom | 20 mg/kg |
Deca telesne mase preko 50 kg
Treba primeniti dozu za odrasle.
Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega.
Način primene
Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg mogu se primeniti u vidu intravenske bolus injekcije u trajanju od oko 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene doze od 40 mg/kg kod dece putem intravenske bolus injekcije su ograničeni.
Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6.
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
-
Preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik.
-
Teška reakcija preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija, teška kožna reakcija) na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik (npr. penicilini ili cefalosporini).
Prilikom izbora meropenema u terapiji svakog pojedinačnog pacijenta, treba uzeti u obzir prikladnosti primene karbapenemskog antibiotika u zavisnosti od težine infekcije, mogućnosti pojave rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike i rizika pogrešnog izbora za lečenje infekcije izazvane karbapenem-rezistentnom bakterijom.
Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp.
Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp. na antibiotike sa penemskom strukturom varira širom Evropske unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije navedenih bakterija na antibiotike sa penemskom strukturom.
Reakcije preosetljivosti
Kao i kod primene svih beta-laktamskih antibiotika, prijavljene su teške i povremeno reakcije preosetljivosti sa smrtnim ishodom (videti odeljke 4.3 i 4.8).
Pacijenti sa reakcijama preosetljivosti na karbapeneme, peniciline ili druge beta-laktame u anamnezi mogu takođe biti preosetljivi i na meropenem. Pre započinjanja terapije meropenemom, neophodno je pažljivo ispitati prethodne pojave reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike.
Ukoliko dođe do pojave teške alergijske reakcije, potrebno je obustaviti primenu leka i preduzeti odgovarajuće mere.
Kod pacijenata koji su primali meropenem prijavljene su teške neželjene reakcije na koži (engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions, SCAR), kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (engl. toxic epidermal necrolysis, TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), multiformni eritem (engl. erythema multiforme, EM) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave simptoma i znaka koji mogu ukazivati na ove reakcije, potrebno je odmah obustaviti primenu meropenema i razmotriti primenu druge terapijske opcije.
Kao i kod drugih beta-laktama, prijavljene su reakcije preosetljivosti koje mogu napredovati do Kounis sindroma (akutni alergijski spazam koronarne arterije koji može izazvati infarkt miokarda, videti odeljak 4.8).
Rabdomioliza
Prijavljena je pojava rabdomiolize tokom terapije meropenemom. Ukoliko se primete znaci ili simptomi rabdomiolize, potrebno je obustaviti primenu meropenema i započeti odgovarajuću terapiju (videti odeljak 4.8)
Oštećenje jetre izazvano lekom (engl. Drug-induced liver injury, DILI)
Tokom lečenja meropenemom treba pažljivo kontrolisati funkciju jetre zbog rizika od DILI-ja (videti odeljak 4.8). Ukoliko dođe do teškog oštećenja jetre, potrebno je razmotriti prekid lečenja u skladu sa kliničkom procenom. Meropenem treba ponovo uvesti samo ukoliko se proceni da je njegova primena neophodna za lečenje.
Primena kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa ranije postojećim poremećajem funkcije jetre potrebno je pratiti funkciju jetre tokom terapije meropenemom. Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).
Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika
Prilikom upotrebe skoro svih antibiotika, uključujući i meropenem, prijavljeni su kolitis povezan sa upotrebom antibiotika i pseudomembranozni kolitis, koji mogu varirati po težini od blage do životno ugrožavajuće forme. Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do pojave dijareje tokom ili nakon primene meropenema (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije meropenemom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba primenjivati lekove koji usporavaju peristaltiku creva.
Konvulzije
Konvulzije su retko prijavljene tokom terapije karbapenemima, uključujući i meropenem (videti odeljak 4.8).
Direktni antiglobulinski test (Coombs-ov test) serokonverzije
Tokom lečenja meropenemom može doći do pojave pozitivnog direktnog ili indirektnog Coombs testa.
Istovremena primena sa valproinskom kiselinom/natrijum-valproatom/valpromidom
Ne preporučuje se istovremena primena meropenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata/valpromida (videti odeljak 4.5).
Lek ARCHIFAR sadrži natrijum
Jedna bočica leka ARCHIFAR, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži oko 2,0 mmol natrijuma (približno 45 mg), što odgovara približno 2,25% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
Jedna bočica leka ARCHIFAR, 1 g, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži oko 4,0 mmol natrijuma (približno 90 mg), što odgovara približno 4,50% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
Nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcija, osim sa probenecidom.
Probenecid stupa u kompeticiju sa meropenemom na nivou aktivne tubularne sekrecije i na taj način inhibira renalnu ekskreciju meropenema što utiče na produženje poluvremena eliminacije i povećanje koncentracije meropenema u plazmi. Potreban je oprez ukoliko se probenecid istovremeno primenjuje sa meropenemom.
Potencijalno dejstvo meropenema na vezivanje drugih lekova za proteine plazme ili njihov metabolizam nije ispitivano. Međutim, vezivanje meropenema za proteine plazme je toliko malo, da se ne očekuje bilo koja interakcija sa drugim lekovima koja bi se objasnila ovim mehanizmom.
Smanjenje koncentracije valproinske kiseline u krvi je zabeleženo pri istovremenoj primeni sa karbapenemima što dovodi do 60-100% smanjenja koncentracije valproinske kiseline za oko dva dana. Zbog brzog efekta i visokog stepena smanjenja koncentracije, istovremena primena valproinske kiseline/natrijum-valproata/valpromida sa karbapenemima nije pogodna i zbog toga je treba izbegavati (videti odeljak 4.4).
Oralni antikoagulansi
Istovremena primena antibiotika sa varfarinom može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Postoji veliki broj prijava o povećanju antikoagulantnog efekta oralno primenjenih antikoagulanasa, uključujući varfarin, kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji antibioticima. Rizik može varirati u zavisnosti od postojeće infekcije, starosti i opšteg stanja pacijenta, pa je teško proceniti uticaj antibiotika na povećanje INR vrednosti (engl. international normalised ratio, INR). Preporučuje se često praćenje INR vrednosti tokom i odmah pri započinjanju istovremene terapije antibioticima i oralnim antikoagulansima.
Pedijatrijska populacija
Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih.
Trudnoća
Podaci o primeni meropenema kod trudnica ne postoje ili su ograničeni.
Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).
Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena meropenema tokom trudnoće.
Dojenje
Zabeleženo je da se male količine meropenema izlučuju u majčino mleko. Meropenem ne treba primenjivati tokom dojenja, osim ukoliko potencijalna korist za majku opravdava potencijalni rizik za dete.
Nisu sprovedene studije uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, sa aspekta upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, treba uzeti u obzir da su glavobolja, parestezija i konvulzije prijavljeni pri primeni meropenema.
Sažetak bezbednosnog profila
Pregledom podataka od 4872 pacijenta kod kojih je primenjeno 5026 terapijskih ciklusa meropenemom prijavljene su najčešće neželjene reakcije: dijareja (2,3%), osip (1,4%), mučnina/povraćanje (1,4%) i zapaljenje na mestu primene (1,1%). Najčešće prijavljivani neželjeni događaji vezano za rezultate laboratorijskih analiza bili su trombocitoza (1,6%) i povećane vrednosti enzima jetre (1,5 - 4,3%).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Sve neželjene reakcije su prikazane u sledećoj tabeli prema klasi sistema organa i učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su predstavljena po opadajućoj ozbiljnosti.
Tabela 1
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjeno dejstvo |
| Infekcije i infestacije | Povremeno | Oralna i vaginalna kandidijaza |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Često | Trombocitemija |
| Povremeno | Agranulocitoza, hemolitička anemija, trombocitopenija, neutropenija, leukopenija eozinofilija | |
| Poremećaji imunskog sistema | Povremeno | Anafilaksa (videti odeljke 4.3. i 4.4),angioedem |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Povremeno | Hipokalemija |
| Psihijatrijski poremećaji | Retko | Delirijum |
| Poremećaji nervnog sistema | Često | Glavobolja |
| Povremeno | Parestezija | |
| Retko | Konvulzije (videti odeljak 4.4) | |
| Gastrointestinalni poremećaji | Često | Dijareja, abdominalni bol, povraćanje, mučnina |
| Povremeno | Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika(videti odeljak 4.4) | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Često | Povećane vrednosti transaminaza, povećana vrednost alkalne fosfataze u krvi, povećana vrednost laktatdehidrogenaze u krvi |
| Povremeno | Oštećenje jetre izazvano lekom*, povećana vrednost bilirubina u krvi | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često | Osip, pruritus |
| Povremeno | Toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ov sindrom, multiformni eritem (videti odeljak 4.4), urtikarija | |
| Nepoznato | Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (videtiodeljak 4.4) | |
| Poremećaji mišićno-skeletnog i vezivnogtkiva | Nepoznato | Rabdomioliza |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povremeno | Povećanje koncentracije kreatinina u krvi,povećanje koncentracije uree u krvi |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Često | Zapaljenje, bol |
| Povremeno | Tromboflebitis, bol na mestu primene |
*DILI uključuje hepatitis i hepatičnu insuficijenciju
Opis odabranih neželjenih reakcija
Kounis-ov sindrom
Akutni koronarni sindrom povezan sa alergijskom reakcijom (Kounis-ov sindrom) je prijavljen kod drugih betalaktamskih antibiotika (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Meropenem je odobren za primenu kod dece uzrasta preko 3 meseca. Na osnovu ograničenih dostupnih podataka nema dokaza o povećanom riziku od bilo koje neželjene reakcije kod dece. Sve prijave su bile u skladu sa događajima koji su zabeleženi kod odraslih.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Moguće je relativno predoziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, ukoliko doza nije prilagođena prema preporuci iz odeljka 4.2. Ograničeno postmarketinško iskustvo pokazuje da su neželjene reakcije koje se javljaju usled predoziranja u skladu sa opisanim profilom neželjenih reakcija u odeljku 4.8, obično su blage i povlače se sa smanjenjem doze ili obustavom primene meropenema. Ponekad je potrebna simptomatska terapija.
Kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega dolazi do brze eliminacije putem bubrega. Meropenem i njegov metabolit mogu se ukloniti hemodijalizom.
Farmakološki podaci - ARCHIFAR 500mg
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, karbapenemi
ATC šifra: J01DH02
Mehanizam dejstva
Meropenem deluje baktericidno tako što inhibira sintezu ćelijskog zida Gram-pozitivnih i Gram-negativnih bakterija, vezivanjem za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin-binding proteins, PBPs).
Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka
Slično ostalim beta-laktamskim antibioticima pokazano je da je dužina vremena tokom kojeg je koncentracija meropenema veća od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIC) u najboljoj korelaciji sa efikasnošću. U pretkliničkim modelima meropenem je ispoljio aktivnost kada su njegove koncentracije u plazmi bile veće od minimalne inhibitorne koncentracije za datog uzročnika tokom oko 40% intervala doziranja. Ova ciljna vrednost nije utvrđena u kliničkim uslovima.
Mehanizam rezistencije
Bakterijska rezistencija na meropenem može da nastane zbog: (1) smanjene propustljivosti spoljašnje membrane Gram-negativnih bakterija (zbog smanjenog stvaranja porina), (2) smanjenog afiniteta ciljnih
PBPs, (3) povećane ekspresije komponenti efluks pumpe i (4) proizvodnje beta-laktamaza koje mogu da hidrolizuju karbapeneme.
Lokalizovane grupe infekcija izazvanih karbapenem rezistentnim bakterijama opisane su u Evropskoj uniji.
Ne postoji ciljna unakrsna rezistencija između meropenema i lekova iz grupe hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Međutim, bakterije mogu ispoljiti rezistenciju na više od jedne klase antibiotika, ukoliko mehanizam rezistencije uključuje nepropustljivost i/ili efluks pumpu(e).
Granične vrednosti
Kliničke granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK), koje je utvrdio Evropski odbor za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) su prikazani na sledećem linku: https://www.ema.europa.eu/documents/other/minimum-inhibitory-concentration-mic-breakpoints_en.xlsx
Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za pojedine sojeve, pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kod lečenja teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti mišljenje stručnjaka, kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je efikasnost leka, makar kod nekih tipova infekcija, upitna.
Lista patogena u nastavku je nastala na osnovu kliničkog iskustva i terapijskih vodiča.
Uobičajeno osetljivi mikroorganizmi Gram-pozitivne aerobne bakterije Enterococcus faecalis$
Staphylococcus aureus (osetljive na meticilin)£
Staphylococcus sojevi (osetljive na meticilin) uključujući Staphylococcus epidermidis Streptococcus agalactiae (grupa B)
Streptococcus milleri grupa (S. anginosus, S. constellatus i S. intermedius) Streptococcus pneumoniae
Streptococcus pyogenes (grupa A)
Gram-negativne aerobne bakterije
Citrobacter freundii Citrobacter koseri Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Haemophilus influenzae Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Neisseria meningitidis Proteus mirabilis Proteus vulgaris Serratia marcescens
Gram-pozitivne anaerobne bakterije Clostridium perfringens Peptoniphilus asaccharolyticus
Peptostreptococcus sojevi (uključujući P. micros, P. anaerobius, P. magnus)
Gram-negativne anaerobne bakterije
Bacteroides caccae Bacteroides fragilis grupa Prevotella bivia Prevotella disiens
Mikroorganizmi kod kojih stečena rezistencija može biti problem
Gram-pozitivne aerobne bakterije
Enterococcus faecium$+
Gram-negativne aerobne bakterije Acinetobacter sojevi Burkholderia cepacia Pseudomonas aeruginosa
Prirodno rezistentni mikroorganizmi Gram-negativne aerobne bakterije Stenotrophomonas maltophilia Legionella sojevi
Drugi mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetii Mycoplasma pneumoniae
$Sojevi koji pokazuju prirodnu intermedijarnu osetljivost.
£Svi meticilin-rezistentni stafilokoki su rezistentni na meropenem.
+Stopa rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU.
Sakagija i melioidoza
Primena meropenema kod ljudi bazira se na in vitro rezultatima osetljivosti B. mallei i B. pseudomallei i na ograničenim podacima o primeni kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se osloni na nacionalne i/ili internacionalne smernice za lečenje sakagije i melioidoze.
Kod zdravih ispitanika srednje poluvreme eliminacije iz plazme je oko 1 sat, srednji volumen distribucije je oko 0,25 l/kg (11–27 l) i srednji klirens je 287 ml/min pri primeni doze od 250 mg, a smanjuje se do 205 ml/min pri primeni doze od 2 g. Pri primeni doza od 500 mg, 1 g i 2 g infuzijom u trajanju od 30 minuta, dobijene su srednje vrednosti Cmax od oko 23, 49 i 115 mikrograma/ml, redom, dok su odgovarajuće vrednosti površine ispod krive ( AUC) bile 39,3, 62,3 i 153 mikrograma•h/ml, redom. Nakon primene doza od 500 mg i 1 g infuzijom u trajanju od 5 minuta, vrednosti Cmax bile su 52 odnosno 112 mikrograma/ml. Pri ponovljenom doziranju na svakih 8 sati, kod osoba sa normalnom funkcijom bubrega ne dolazi do akumulacije meropenema.
U studiji na 12 pacijenata koji su postoperativno primali meropenem u dozi od 1000 mg na svakih 8 sati zbog intraabdominalnih infekcija pokazane su uporedive vrednosti Cmax i poluvremena eliminacije sa istim vrednostima kod zdravih ispitanika, ali je volumen distribucije bio veći i iznosio je 27 l.
Distribucija
Prosečno vezivanje meropenema za proteine plazme je oko 2% i ne zavisi od koncentracije. Nakon brze primene leka (5 minuta ili manje) farmakokinetika je bieksponencijalna, ali je ovo mnogo manje izraženo nakon infuzije u trajanju od 30 minuta. Pokazano je da meropenem dobro prodire u većinu telesnih tečnosti i tkiva uključujući: pluća, bronhijalni sekret, žuč, cerebrospinalnu tečnost, ginekološka tkiva, kožu, fascije, mišiće i peritonealni eksudat.
Biotransformacija
Meropenem se metaboliše hidrolizom beta-laktamskog prstena u mikrobiološki neaktivan metabolit. Meropenem in vitro pokazuje smanjenu osetljivost na hidrolizu humanom dehidropeptidazom-I (DHP-I) u poređenju sa imipenemom, pa ga nije potrebno primenjivati istovremeno sa DHP-I inhibitorom.
Eliminacija
Meropenem se primarno izlučuje nepromenjen putem bubrega; tokom 12 sati oko 70% (50–75%) doze izluči se u nepromenjenom obliku. Dodatnih 28% se izlučuje u vidu mikrobiološki neaktivnog metabolita. Samo oko 2% primenjene doze se eliminiše fecesom. Izmeren renalni klirens i efekat probenecida pokazuju da meropenem podleže i filtraciji i tubularnoj sekreciji.
Insuficijencija bubrega
Oštećenje funkcije bubrega dovodi do povećanja vrednosti AUC i dužeg poluvremena eliminacije meropenema. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 33–74 ml/min) došlo je do povećanja vrednosti AUC 2,4 puta, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 4–23 ml/min) došlo je do povećanja vrednosti AUC 5 puta, a kod pacijenata na hemodijalizi (CrCL <2 ml/min) 10 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima (CrCL >80 ml/min). Vrednost AUC mikrobiološki inaktivnog metabolita otvorenog prstena bila je takođe značajno povećana kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).
Meropenem se eliminiše hemodijalizom, a klirens tokom hemodijalize je oko 4 puta veći nego kod pacijenata sa anurijom.
Insuficijencija jetre
Rezultati studije sa pacijentima sa alkoholnom cirozom pokazali su da oboljenje jetre nema uticaja na farmakokinetiku meropenema nakon primene ponovljenih doza.
Odrasli pacijenti
Farmakokinetičke studije sprovedene na odraslim pacijentima nisu pokazale značajne razlike farmakokinetičkih parametara u poređenju sa zdravim ispitanicima sa ekvivalentnom funkcijom bubrega. Populacioni model razvijen iz podataka 79 pacijenata sa intraabdominalnom infekcijom ili pneumonijom pokazao je zavisnost centralnog volumena od telesne mase i klirensa od klirensa kreatinina i starosnog doba.
Pedijatrijska populacija
Ispitivanjem farmakokinetike kod odojčadi i dece sa infekcijom, pri primeni doza od 10, 20 i 40 mg/kg pokazano je da su vrednosti Cmax slične onima kod odraslih nakon primene doza od 500, 1000 i 2000 mg, redom. Poređenje je pokazalo konzistentnu farmakokinetiku između doza i poluvremena eliminacije slično kao kod odraslih, izuzev u slučaju najmlađih ispitanika (kod dece mlađe od 6 meseci poluvreme eliminacije je 1,6 sati). Srednje vrednosti klirensa meropenema bile su 5,8 ml/min/kg (kod dece uzrasta 6–12 godina), 6,2 ml/min/kg (kod dece uzrasta 2–5 godina), 5,3 ml/min/kg (kod dece uzrasta 6–23 meseca) i 4,3 ml/min/kg (kod dece uzrasta 2–5 meseci). Približno 60% doze se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku u toku 12 sati, a dodatnih 12% u obliku metabolita. Koncentracije meropenema u cerebrospinalnoj tečnosti dece sa meningitisom iznose oko 20% koncentracija u plazmi, ali postoje značajne interindividualne razlike.
Ispitivanje farmakokinetike meropenema kod novorođenčadi kojima je potrebna antiinfektivna terapija pokazalo je veću vrednost klirensa kod novorođenčadi sa većom hronološkom ili gestacionom dobi, sa ukupnim prosečnim poluvremenom eliminacije od 2,9 sata. Monte Karlo simulacija zasnovana na populacionom farmakokinetičkom modelu pokazala je da se režimom doziranja od 20 mg/kg na 8 sati postiže 60% T > MIC za P. aeruginosa kod 95% prevremeno rođene novorođenčadi i 91% novorođenčadi rođene u terminu.
Starije osobe
Rezultati farmakokinetičkih studija kod zdravih ispitanika starije životne dobi (starosti 65–80 godina) su pokazali smanjenje klirensa meropenema iz plazme, što je u vezi sa smanjenjem klirensa kreatinina sa godinama starosti, kao i manje izraženo smanjenje nerenalnog klirensa. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim u slučaju umerenog do teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).
Farmaceutski podaci - ARCHIFAR 500mg
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Rok upotrebe neotvorene bočice: 3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:
Primena putem intravenske bolus injekcije:
Rastvor za bolus injekciju je pripremljen rastvaranjem leka ARCHIFAR u vodi za injekcije do finalne koncentracije od 50 mg/ml.
Upotrebiti odmah.
Vremenski interval koji protekne između početka pripreme rastvora i završetka primene intravenske injekcije ne sme da pređe 1 sat.
Ne zamrzavati pripremljeni rastvor.
Primena putem intravenske infuzije:
Rastvor za infuziju priprema se rastvaranjem leka ARCHIFAR u 0,9% infuzionom rastvoru natrijum-hlorida ili 5% infuzionom rastvoru glukoze (dekstroze) do finalne koncentracije od 1 do 20 mg/ml.
Upotrebiti odmah.
Vremenski interval koji protekne između početka pripreme rastvora i završetka primene intravenske infuzije ne sme da pređe 1 sat.
Ne zamrzavati pripremljeni rastvor.
Uslovi čuvanja neotvorenog leka:
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3. Rekonstituisani rastvor ne zamrzavati.
ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 500 mg
Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tipa I, zapremine 20 ml, koja je zatvorena gumenim poklopcem prečnika 20 mm i aluminijumskom kapicom sa flip-off poklopcem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 500 mg praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.
ARCHIFAR, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 10 x 1 g
Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tipa I, zapremine 30 ml, koja je zatvorena gumenim poklopcem prečnika 20 mm i aluminijumskom kapicom sa flip-off poklopcem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1 g) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Standardna aseptična tehnika primenjuje se prilikom razblaživanja. Pre upotrebe promućkati razblaženi rastvor.
Sve bočice namenjene su isključivo za jednokratnu upotrebu.
Injekcija: Meropenem koji se daje u bolus intravenskoj injekciji treba razblažiti sterilnom vodom za injekcije.
Infuzija: za intravensku infuziju meropenem se može direktno razblažiti sa 0,9% infuzionim rastvorom natrijum-hlorida ili 5% infuzionim rastvorom glukoze za infuzije.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.