Etoposid Ebewe® 100mg/5mL koncentrat za rastvor za infuziju

Karcinom testisa

Lek Etoposid Ebewe je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima kao terapija

prve linije kod recidivirajućeg ili refraktornog karcinoma testisa kod odraslih.

Mikrocelularni karcinom pluća

Lek Etoposid Ebewe je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima za lečenje mikrocelularnog karcinoma pluća kod odraslih.

Hočkinov limfom

Lek Etoposid Ebewe je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima za lečenje Hočkinovog limfoma kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata.

Non-Hočkinov limfom

Lek Etoposid Ebewe je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima za lečenje non-Hočkinovog limfoma kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata.

Akutna mijeloidna leukemija

Lek Etoposid Ebewe je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima za lečenje akutne mijeloidne leukemije kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata.

Gestacijska trofoblastna neoplazija

Lek Etoposid Ebewe je indikovan kao terapija prve i druge linije u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima za lečenje visokorizične gestacijske trofoblastne neoplazije kod odraslih.

Karcinom ovarijuma

Lek Etoposid Ebewe je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima za lečenje neepitelijalnog karcinoma ovarijuma kod odraslih.

Lek Etoposid Ebewe je indikovan za lečenje epitelijalnog karcinoma ovarijuma rezistentnog/refraktornog na platinu kod odraslih.

Lek Etoposid Ebewe treba primenjivati i pratiti samo pod nadzorom kvalifikovanog lekara koji ima iskustva sa upotrebom antineoplastičnih lekova (videti odeljak 4.4).

Odrasla populacija

Preporučena doza etopozida kod odraslih pacijenata je 50 do 100 mg/m²/dan (ekvivalent etopozida) od 1. do 5. dana ili 100 do 120 mg/m² 1., 3. i 5. dana na svake 3 do 4 nedelje u kombinaciji sa drugim lekovima indikovanim za bolest koju treba lečiti. Doziranje treba prilagoditi uzimajući u obzir mijelosupresivna dejstva drugih lekova u toj kombinaciji ili dejstva prethodne radioterapije ili hemioterapije (videti odeljak 4.4) koja su mogla da dovedu do kompromitacije rezerve koštane srži. Doze nakon inicijalne doze treba prilagoditi ukoliko je broj neutrofila ispod 500 ćelija/mm³ tokom perioda dužeg od 5 dana. Osim toga, dozu treba prilagoditi ukoliko se jave povišena telesna temperatura, infekcije ili broj trombocita bude ispod 25000 ćelija/mm³, što nije izazvano bolešću. Dalje doze treba prilagoditi ukoliko se jave toksičnosti gradusa 3 ili 4 ili ukoliko bubrežni klirens kreatinina bude ispod 50 mL/min. Pri smanjenom klirensu kreatinina od 15 do 50 mL/min preporučuje se smanjenje doze za 25%.

Mere opreza pri primeni: kao i sa drugim potencijalno toksičnim jedinjenjima, treba biti oprezan pri rukovanju i pripremanju rastvora etopozida. Mogu se javiti kožne reakcije udružene sa slučajnim izlaganjem etopozidu. Preporučuje se upotreba rukavica. Ukoliko rastvor etopozida dođe u kontakt sa kožom ili sluzokožom, kožu odmah operite sapunom i vodom, a sluzokožu isperite vodom (videti odeljak 6.6).

Starija populacija

Kod starijih pacijenata (uzrasta > 65 godina) nije potrebno prilagođavanje doze, osim onog koje je zasnovano na oštećenju funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Hočkinov limfom; non-Hočkinov limfom; akutna mijeloidna leukemija

Etopozid se kod pedijatrijskih pacijenata koristi u rasponu od 75 do 150 mg/m²/dan (ekvivalent etopozida) tokom 2 do 5 dana u kombinaciji sa drugim antineoplastičnim lekovima. Terapijski režim treba izabrati prema aktuelnom, lokalnom standardu lečenja.

Karcinom ovarijuma; mikrocelularni karcinom pluća; gestacijska trofoblastna neoplazija; karcinom testisa Bezbednost i efikasnost etopozida nije ustanovljena kod pacijenata mlađih od 18 godina. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke vezane za doziranje.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, treba razmotriti sledeće modifikacije inicijalne doze zasnovane na izmerenom klirensu kreatinina.

Izmereni klirens kreatinina Doza etopozida

>50 mL/min 100% doze

15–50 mL/min 75% doze

Kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 15 mL/min i koji su na dijalizi verovatno će biti potrebno dodatno smanjenje doza s obzirom na to da se klirens etopozida dodatno smanjuje kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.4). Naknadne doze kod umerenog i teškog oštećenja funkcije bubrega treba da se zasnivaju na podnošljivosti kod pacijenta i kliničkom dejstvu (videti odeljak 4.4). S obzirom na to da se etopozid i njegovi metaboliti ne mogu eliminisati dijalizom, on se može primenjivati pre i posle hemodijalize (videti odeljak 4.9).

Način primene

Za intravensku upotrebu nakon razblaživanja.

Lek Etoposid Ebewe se primenjuje sporom intravenskom infuzijom (obično tokom perioda od 30 do 60 minuta) (videti odeljak 4.4).

Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Istovremena primena vakcine protiv žute groznice ili drugih živih vakcina je kontraindikovana kod imunosupresivnih pacijenata (videti odeljak 4.5).

• Dojenje (videti odeljak 4.6).

• Ovaj lek sadrži benzilalkohol i ne sme se davati prevremeno rođenim bebama ili novorođenčadi.

Etopozid treba primenjivati i pratiti samo pod nadzorom kvalifikovanog lekara koji ima iskustva u primeni antineoplastičnih lekova. U svim slučajevima kada se za hemioterapiju razmatra primena etopozida, lekar mora da proceni potrebu i korist leka u odnosu na rizik od neželjenih reakcija. Većina tih neželjenih reakcija je reverzibilna ako se otkriju u ranoj fazi. Ako dođe do ozbiljnih neželjenih reakcija, treba smanjiti dozu leka ili prekinuti primenu, i moraju se preduzeti odgovarajuće korektivne mere u skladu sa kliničkom procenom lekara. Ponovno uvođenje etopozida treba sprovoditi oprezno zbog mogućeg recidiva toksičnosti.

Mijelosupresija

Najznačajnija toksičnost povezana sa terapijom etopozidom je supresija koštane srži koja ograničava dozu. Prijavljena je smrtonosna mijelosupresija nakon primene etopozida. Pacijente koji se leče etopozidom treba pažljivo i često kontrolisati i tokom i nakon lečenja zbog moguće mijelosupresije. Na početku terapije i pre svake sledeće doze etopozida treba izmeriti sledeće hematološke parametre: broj trombocita, hemoglobin, broj leukocita i diferencijalnu formulu. Ako je pre početka terapije etopozidom primenjivana radioterapija ili hemioterapija, treba ostaviti da prođe odgovarajući vremenski period za oporavak koštane srži. Etopozid ne treba primenjivati kod pacijenata čiji je broj neutrofila manji od 1500 ćelija/mm³ ili je broj trombocita manji od 100000 ćelija/mm³, osim ako je to izazvano malignom bolešću. Doze koje se primenjuju nakon početne doze treba prilagoditi ako je broj neutrofila manji od 500 ćelija/mm³ tokom više od 5 dana ili je udružen sa groznicom ili infekcijom, ako broj trombocita padne na manje od 25000 ćelija/mm³ ili ako se razvije toksičnost

3. ili 4. gradusa ili ako je bubrežni klirens manji od 50 mL/min.

Može doći do teške mijelosupresije sa posledičnom infekcijom ili krvarenjem. Pre terapije etopozidom, bakterijske infekcije treba staviti pod kontrolu.

Sekundarna leukemija

Pojava akutne leukemije do koje može doći sa ili bez mijelodisplastičnog sindroma, opisana je kod pacijenata lečenih etopozidom u kombinaciji sa drugim antineoplastičnim lekovima. Nisu poznati kumulativni rizik ni predisponirajući faktori povezani sa razvojem sekundarne leukemije. Uloge koju mogu imati raspored primene i kumulativne doze etopozida nisu jasno definisane.

U nekim slučajevima sekundarne leukemije kod pacijenata koji su primali epipodofilotoksine uočena je abnormalnost hromozoma 11q23. Ova abnormalnost je takođe uočena kod pacijenata kod kojih je došlo do razvoja sekundarne leukemije nakon terapije hemioterapijskim režimima koji ne sadrže epipodofilotoksine i kod novonastale leukemije. Čini se da je druga karakteristika udružena sa sekundarnom leukemijom kod pacijenata koji su primali epipodofilotoksine, kratak latentni period, sa medijanom vremena do razvoja leukemije od približno 32 meseca.

Preosetljivost

Lekari treba da budu svesni mogućnosti javljanja anafilaktičke reakcije na etopozid, čiji su znaci jeza, groznica, tahikardija, bronhospazam, dispnea i hipotenzija, koja može imati smrtni ishod. Terapija je simptomatska. Odmah treba prekinuti primenu etopozida i nakon toga primeniti lekove sa presornim dejstvom,

kortikosteroide, antihistaminike ili ekspandere volumena, prema odluci lekara. Povećan rizik od pojave reakcija preosetljivosti povezanih sa infuzijom je uočen prilikom primene etopozida uz korišćenje linijskih filtera. Linijski filteri se ne smeju koristiti.

Hipotenzija

Etopozid treba davati samo sporom intravenskom infuzijom (obično tokom perioda od 30 do 60 minuta) s obzirom na to da je hipotenzija prijavljena kao moguće neželjeno dejstvo brze intravenske injekcije.

Reakcije na mestu primene injekcije

Tokom primene etopozida mogu da se jave reakcije na mestu primene injekcije. Imajući u vidu mogućnost ekstravazacije, preporučuje se da se mesto infuzije pažljivo prati radi moguće infiltracije tokom primene leka.

Mala koncentracija albumina u serumu

Mala koncentracija albumina u serumu udružena je sa većom izloženošću etopozidu. Zato pacijenti sa malom koncentracijom albumina u serumu mogu imati veći rizik od toksičnosti udružene sa etopozidom.

Oštećenje funkcije bubrega

Pacijentima sa umerenim (CrCl = 15 do 50 mL/min) ili teškim (CrCl < 15mL/min) oštećenjem funkcije bubrega koji su na hemodijalizi, etopozid treba davati u smanjenoj dozi (videti odeljak 4.2). Treba izmeriti hematološke parametre i razmotriti prilagođavanje doze u narednim ciklusima na osnovu hematološke toksičnosti i kliničkog dejstva kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre treba redovno da kontrolišu funkciju jetre zbog rizika od akumulacije.

Sindrom lize tumora

Sindrom lize tumora (ponekad sa smrtnim ishodom) prijavljen je nakon primene etopozida sa drugim hemioterapeuticima. Potrebno je pažljivo praćenje pacijenata kako bi se otkrili rani znaci sindroma lize tumora, posebno kod pacijenata sa faktorima rizika poput masivnih tumora osetljivih na terapiju i insuficijencijom bubrega. Takođe treba razmotriti odgovarajuće preventivne mere kod pacijenata sa rizikom od ove terapijske komplikacije.

Mutageni potencijal

S obzirom na mutageni potencijal etopozida, potrebna je efektivna kontracepcija kod pacijenata oba pola tokom terapije i do 6 meseci nakon završetka terapije. Pacijentima koji nakon završetka terapije žele da imaju decu preporučuje se genetsko savetovanje. Budući da etopozid može smanjiti plodnost muškaraca, treba razmotriti prezervaciju sperme radi kasnijeg očinstva (videti odeljak 4.6).

Lek Etoposid Ebewe sadrži etanol

Ovaj lek sadrži 96% v/v etanola (alkohola) što odgovara 260,60 mg po 1 mL.

U dozi od 120 mg/m² etopozida, pacijent sa površinom tela od 1,6 m² primio bi do 2,5 g alkohola, što odgovara 39,5 mL piva ili 16,4 mL vina. Štetan je za osobe koje boluju od alkoholizma. Mora se obratiti pažnja u lečenju trudnica i dojilja, dece i visoko rizičnih grupa kao što su pacijenti sa bolestima jetre ili epilepsijom. Ovaj nivo alkohola može imati neželjeni uticaj na dejstvo drugih lekova. Ovaj sadržaj alkohola može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Svaka bočica od 5 mL sadrži 1,3 g alkohola.

Lek Etoposid Ebewe sadrži benzilalkohol

Ovaj lek sadrži 20 mg benzilalkohola po 1 mL.

Benzilalkohol može uzrokovati alergijske reakcije. Benzilalkohol može biti povezan sa rizikom od ozbiljnih neželjenih događaja, uključujući respiratorne probleme (takozvani sindrom dahtanja; engl. gasping syndrome) kod male dece. Ovaj lek se ne sme koristiti kod novorođenčadi (uzrasta do 4 nedelje). Ovaj lek se ne sme koristiti kod dece (uzrasta do 3 godine) duže od nedelju dana, osim po preporuci lekara.

Nije poznata minimalna količina benzilalkohola pri kojoj se može javiti toksičnost.

Kod trudnica i dojilja, velike količine benzilalkohola se mogu akumulirati u i uzrokovati neželjene reakcije („metabolička acidoza”).

Velike količine treba primenjivati s oprezom i samo ako je neophodno, posebno kod osoba sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega zbog rizika od akumulacije i toksičnosti („metabolička acidoza”).

Lek Etoposid Ebewe sadrži polisorbat 80

Kod prevremeno rođene dece po život opasan sindrom insuficijencije jetre i bubrega, pogoršanja funkcije pluća, trombocitopenije i ascita bio je udružen sa injekcijama vitamina E koje sadrže polisorbat 80.

Dejstva drugih lekova na farmakokinetiku etopozida

Velika doza ciklosporina koja dovodi do koncentracija u plazmi iznad 2000 nanograma/mL, primenjena sa oralnim etopozidom, dovela je do 80%-tnog povećanja izloženosti etopozidu (PIK) sa 38%-tnim smanjenjem ukupnog telesnog klirensa etopozida u poređenju sa monoterapijom etopozidom.

Istovremena primena cisplatina udružena je sa smanjenim ukupnim telesnim klirensom etopozida.

Istovremena terapija fenitoinom udružena je sa povećanim klirensom etopozida i smanjenom efikasnošću. Terapija drugim antiepilepticima koji indukuju enzime može biti udružena sa povećanjem klirensa etopozida i smanjenom efikasnošću.

Vezivanje za proteine plazme in vitro je 97%. Fenilbutazon, natrijum-salicilat i acetilsalicilna kiselina mogu istisnuti etopozid sa proteina plazme.

Dejstvo etopozida na farmakokinetiku drugih lekova

Istovremena primena antiepileptičnih lekova i etopozida može dovesti do smanjenja kontrole konvulzija zbog farmakokinetičkih interakcija između tih lekova.

Istovremena primena varfarina i etopozida može dovesti do povećanja internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalized ratio, INR). Preporučuje se pažljivo praćenje INR.

Farmakodinamske interakcije

Postoji povećani rizik od smrtonosne sistemske vakcinalne bolesti usled primene vakcine protiv žute groznice. Primena živih vakcina je kontraindikovana kod imunosuprimiranih pacijenata (videti odeljak 4.3).

Može se očekivati da će prethodna ili istovremena primena drugih lekova sa sličnim mijelosupresivnim delovanjem koje ima etopozid imati aditivna ili sinergistička dejstva (videti odeljak 4.4).

U pretkliničkim ispitivanjima je prijavljena unakrsna rezistencija između antraciklina i etopozida.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija kod muškaraca i žena

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste odgovarajuće kontraceptivne mere za izbegavanje trudnoće tokom terapije etopozidom. Pokazalo se da je etopozid teratogen kod miševa i pacova (videti odeljak 5.3). S obzirom na mutageni potencijal etopozida, potrebna je efektivna kontracepcija kod pacijenata oba pola tokom terapije i do 6 meseci nakon završetka terapije (videti odeljak 4.4). Pacijentima koji nakon završetka terapije žele da imaju decu preporučuje se genetsko savetovanje.

Trudnoća

Ne postoje ili su ograničeni podaci o primeni etopozida kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Etopozid generalno može da ima štetne posledice po fetus kada se daje trudnicama. Etopozid ne treba koristiti tokom trudnoće osim ako kliničko stanje žene ne zahteva terapiju etopozidom. Ženama u reproduktivnom periodu treba savetovati da izbegavaju trudnoću. Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efektivnu kontracepciju tokom i do 6 meseci nakon terapije. Ako se ovaj lek koristi tokom trudnoće ili ako pacijentkinja ostane u drugom stanju tokom terapije ovim lekom, treba je informisati o mogućoj opasnosti za fetus.

Dojenje

Etopozid se izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Postoji mogućnost razvoja ozbiljnih neželjenih reakcija etopozida kod odojčadi. Treba doneti odluku da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju etopozidom, uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist terapije za majku (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Budući da etopozid može da smanji plodnost kod muškaraca, potrebno je razmotriti prezervaciju sperme radi kasnijeg očinstva.

Nisu sprovedene studije uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Etopozid može da izazove neželjena dejstva koja utiču na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama, poput zamora, somnolencije, mučnine, povraćanja, kortikalnog slepila, reakcija preosetljivosti sa hipotenzijom. Pacijentima kod kojih se jave takve neželjene reakcije treba savetovati da izbegavaju upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najznačajnija toksičnost udružena sa terapijom etopozidom je supresija koštane srži koja ograničava dozu. U kliničkim studijama u kojima je etopozid primenjivan kao monoterapija u ukupnoj dozi ≥ 450 mg/m² najčešće neželjene reakcije bilo koje težine bile su leukopenija (91%), neutropenija (88%), anemija (72%), trombocitopenija (23%), astenija (39%), mučnina i/ili povraćanje (37%), alopecija (33%) i jeza i/ili groznica (24%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U kliničkim studijama i tokom postmarketinškog iskustva, prijavljene su sledeće neželjene reakcije na etopozid. Ove neželjene reakcije su prikazane po klasama sistema organa i učestalosti i definisane su po sledećim kategorijama: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Opis odabranih neželjenih reakcija

U nastavku teksta su incidence neželjenih reakcija prikazane kao srednji procenat i one su izvedene iz kliničkih studija u kojima se etopozid koristio kao monoterapija.

Hematološka toksičnost

Slučajevi mijelosupresije (videti odeljak 4.4) sa smrtnim ishodom su prijavljeni nakon primene etopozida. Mijelosupresija najčešće ograničava dozu. Oporavak koštane srži je obično kompletan i nastupa do 20. dana. Kumulativna toksičnost nije prijavljena. Najmanje zabeležene vrednosti broja granulocita i trombocita obično se javljaju otprilike 10 do 14 dana nakon primene etopozida, u zavisnosti od puta primene i terapijske sheme. Najmanje zabeležene vrednosti javljaju se ranije kod intravenske upotrebe u poređenju sa oralnom upotrebom. Leukopenija i teška leukopenija (manje od 1000 ćelija/mm³) uočene su kod 91%, odnosno 17% pacijenata za etopozid. Trombocitopenija i teška trombocitopenija (manje od 50000 trombocita/mm³) uočene su kod 23%, odnosno 9% pacijenata lečenih etopozidom. Prijavljivanje povišene telesne temperature i infekcije takođe je bilo veoma često kod pacijenata sa neutropenijom lečenih etopozidom. Prijavljeno je krvarenje.

Gastrointestinalna toksičnost

Najčešće gastrointestinalne toksičnosti etopozida su mučnina i povraćanje. Mučnina i povraćanje obično se mogu kontrolisati terapijom antiemeticima.

Alopecija

Reverzibilna alopecija, ponekad uznapredovala do potpune ćelavosti, uočena je kod do 44% pacijenata lečenih etopozidom.

Hipotenzija

Prolazna hipotenzija je prijavljena nakon brze intravenske primene kod pacijenata lečenih etopozidom i nije bila udružena sa kardiotoksičnošću ili elektrokardiografskim promenama. Hipotenzija obično reaguje na prekid infuzije etopozida i/ili drugu potpornu terapiju koja se primenjuje po potrebi. Pri ponovnom uvođenju infuzije, brzina primene treba da bude sporija. Nije prijavljena odložena pojava hipotenzije.

Hipertenzija

U kliničkim studijama koje uključuju etopozid, prijavljene su epizode hipertenzije. Ako dođe do klinički značajne hipertenzije kod pacijenata koji primaju etopozid, treba započeti odgovarajuću suportivnu terapiju.

Preosetljivost

Anafilaktičke reakcije su prijavljene tokom ili odmah nakon intravenske primene etopozida. Nije pouzdano

utvrđena uloga koju u razvoju anafilaktičkih reakcija ima koncentracija ili brzina infuzije. Krvni pritisak se obično normalizuje u roku od nekoliko sati nakon prekida infuzije. Anafilaktičke reakcije mogu da se jave pri primeni inicijalne doze etopozida.

Anafilaktičke reakcije (videti odeljak 4.4) koje se manifestuju jezom, tahikardijom, bronhospazmom, dispneom, dijaforezom, groznicom, pruritusom, hipertenzijom ili hipotenzijom, sinkopom, mučninom i povraćanjem prijavljena su kod 3% (7 od 245 pacijenata lečenih etopozidom u 7 kliničkih studja) pacijenata lečenih etopozidom. Naleti crvenila lica praćeni osećajem vrućine prijavljeni su kod 2% pacijenata, a kožne reakcije kod 3%. Ove reakcije obično brzo reaguju na prekid infuzije i na primenu lekova sa presornim dejstvom, kortikosteroida, antihistaminika ili eskpandera volumena, u zavisnosti od potrebe. Akutne smrtonosne reakcije udružene sa bronhospazmom su takođe prijavljene sa etopozidom. Apnea i spontano obnavljanje disanja nakon prekida infuzije su takođe prijavljene.

Metaboličke komplikacije

Sindrom lize tumora (ponekad smrtonosan) je prijavljen nakon upotrebe etopozida sa drugim hemioterapijskim lekovima (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da bezbednosni profil kod pedijatrijskih pacijenata i odraslih bude sličan. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ukupne doze od 2,4 g/m² do 3,5 g/m², primenjene intravenski tokom tri dana izazvale su teški mukozitis i mijelotoksičnost. Kod pacijenata koji su primali intravenske doze etopozida veće od preporučenih, prijavljene su metabolička acidoza i slučajevi ozbiljne hepatotoksičnosti. Slične toksičnosti mogu se očekivati i sa oralnom formulacijom. Specifičan antidot nije dostupan. Terapija stoga treba da bude simptomatska i potporna, a pacijente treba pažljivo pratiti. Etopozid i njegovi metaboliti se ne mogu eliminisati dijalizom.