Rilutek® 50mg film tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Rilutek 50mg
Lek Rilutek je indikovan za produžetak života ili vremena do mehaničke ventilacije kod pacijenata sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS).
Klinička ispitivanja su pokazala da lek Rilutek produžava preživljavanje pacijenata sa ALS (videti odeljak 5.1). Preživljavanje je definisano kao broj pacijenata koji su bili živi, neintubirani za mehaničku ventilaciju i bez traheotomije.
Nema dokaza da lek Rilutek ispoljava terapijsko dejstvo na motoričku funkciju, funkciju pluća, fascikulacije, mišićnu snagu i motoričke simptome. Lek Rilutek se nije pokazao efikasnim u kasnim fazama ALS.
Bezbednost i efikasnost leka Rilutek je ispitivana samo na ALS. Stoga, lek Rilutek ne treba koristiti kod pacijenata sa bilo kojim drugim oblikom bolesti motornog neurona.
Terapija lekom Rilutek treba da bude inicirana od strane lekara specijaliste sa iskustvom u lečenju bolesti motornog neurona.
Doziranje
Preporučena dnevna doza za odrasle ili starije pacijenate je 100 mg (50 mg svakih 12 sati). Nema značajnog povećanja koristi od veće dnevne doze.
Posebne populacije
Oštećena funkcija bubrega
Lek Rilutek se ne preporučuje za upotrebu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, jer studije ponovljene doze nisu sprovedene u ovoj populaciji (videti odeljak 4.4).
Starije osobe
Na osnovu farmakokinetičkih podataka, ne postoje posebne instrukcije za upotrebu leka Rilutek kod ove populacije pacijenata.
Oštećena funkcija jetre
Videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.2.
Pedijatrijska populacija
Lek Rilutek se ne preporučuje za primenu u pedijatrijskoj populaciji, kod bilo kog neurodegenerativnog oboljenja koje se javlja kod dece i adolescenata, zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti riluzola.
Način primene Oralna upotreba.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Oboljenje jetre ili vrednosti transaminaza 3 puta veće u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti. Trudnoća i dojenje.
Oštećenje funkcije jetre
Riluzol treba propisivati uz oprez pacijentima koji su imali poremećaj funkcije jetre ili pacijentima sa blago uvećanim vrednostima serumskih transaminaza (ALT/SGPT; AST/SGOT do 3 puta veće od gornje granice normalne vrednosti (engl. upper limit of the normal range, ULN)), bilirubina i/ili gama-glutamil transferaze (GGT). U slučaju povećanih vrednosti više testova funkcije jetre (naročito povećanih vrednosti bilirubina) pre početka terapije, treba isključiti korišćenje riluzola (videti odeljak 4.8).
Zbog rizika od hepatitisa, serumske transaminaze, uključujući ALT, treba meriti pre i za vreme terapije riluzolom. ALT treba meriti svakog meseca tokom prva 3 meseca terapije, svaka 3 meseca do kraja prve godine, a zatim periodično. ALT treba meriti češće kod pacijenata kod kojih se registruju povećane vrednosti ALT.
Terapiju riluzolom treba prekinuti ako se vrednosti ALT povećaju 5 puta u odnosu na normalne vrednosti. Nema iskustava sa smanjenjem ili ponovnim uvođenjem iste doze riluzola u terapiji kod pacijenata kod kojih se javilo povećanje vrednosti ALT, 5 puta iznad gornje granice normalnih vrednosti. Kod ovih pacijenata se ne preporučuje ponovna primena riluzola u terapiji.
Neutropenija
Pacijente treba upozoriti da prijave sva febrilna stanja svojim lekarima. Prijavljivanje povišene telesne temperature treba da bude upozorenje lekarima da provere broj belih krvnih zrnaca i da prekinu terapiju riluzolom u slučaju neutropenije (videti odeljak 4.8).
Intersticijalna bolest pluća
Kod pacijenata koji su lečeni ruluzolom, prijavljeni su slučajevi intersticijalne bolesti pluća, od kojih su neki bili teški (videti odeljak 4.8). Ukoliko se razviju respiratorni simptomi poput suvog kašlja i/ili dispnee, treba uraditi radiografiju grudnog koša i u slučaju nalaza koji upućuju na intersticijalnu bolest pluća (npr. bilateralne difuzne senke na plućima), potrebno je odmah prekinuti terapiju riluzolom. U većini prijavljenih slučajeva, simptomi su nestali nakon prekida uzimanja leka i primene simptomatske terapije.
Oštećenje funkcije bubrega
Ispitivanja sa ponovljenim dozama nisu bila sprovedena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).
Natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je bez natrijuma.
Nije bilo kliničkih ispitivanja koja su imala za cilj procenu interakcija riluzola sa drugim lekovima.
In vitro ispitivanja u kojima su korišćeni mikrozomalni preparati humane jetre ukazuju da je CYP 1A2 glavni izoenzim uključen u početni oksidativni metabolizam riluzola. Inhibitori CYP 1A2 (npr. kofein, diklofenak, diazepam, nicergolin, klomipramin, imipramin, fluvoksamin, fenacetin, teofilin, amitriptilin i hinoloni) potencijalno mogu da smanje brzinu eliminacije riluzola, dok induktori CYP 1A2 (npr. dim cigarete, hrana spremljena na uglju, rifampicin i omeprazol) mogu da povećaju brzinu eliminacije riluzola.
Trudnoća
Lek Rilutek je kontraindikovan u trudnoći (videti odeljke 4.3 i 5.3). Ne postoji kliničko iskustvo sa primenom riluzola kod trudnica.
Dojenje
Lek Rilutek je kontraindikovan kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3). Nije poznato da li se riluzol izlučuje u majčino mleko kod ljudi.
Plodnost
Ispitivanja plodnosti kod pacova pokazala su blago slabljenje reproduktivne funkcije i plodnosti pri dozama od 15 mg/kg/dan (što je veće od terapijske doze) verovatno zbog sedacije i letargije.
Moguć uticaj na psihofizičke sposobnosti. Pacijente treba upozoriti u vezi sa potencijalnim javljanjem vrtoglavice ili vertiga i savetovati ih da ne upravljaju vozilom niti da rukuju mašinama ako se kod njih pojave ovi simptomi.
Nisu sprovedene kliničke studije o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
U kliničkim ispitivanjima III faze sprovedenim kod pacijenata sa ALS lečenih riluzolom, najčešće prijavljivane neželjene reakcije bile su astenija, mučnina i poremećaj rezultata testova funkcije jetre.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjena dejstva navedena u nastavku prikazana su prema sledećoj konvenciji o učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Organski sistem | Veoma često | Često | Povremeno | Nepoznataučestalost |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | anemija | teška neutropenija (videti odeljak 4.4) | ||
| Poremećaji imunskog sistema | anafilaktoidna reakcija, angioedem | |||
| Poremećaji nervnog sistema | glavobolja, vrtoglavica, oralna parestezija,somnolencija | |||
| Kardiološkiporemećaji | tahikardija |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | intesticijalna bolest pluća (videti odeljak4.4) | |||
| Gastrointestinalni poremećaji | mučnina | dijareja, abdominalni bol, povraćanje | pankreatitis | |
| Hepatobilijarni poremećaji | poremećajrezultata testova funkcije jetre | hepatitis | ||
| Opšti poremećaji ireakcije na mestu primene | astenija | bol |
Opis odabranih neželjenih reakcija
Hepatobilijarni poremećaji
Povećane vrednosti alanin aminotransferaze obično su se javljale u roku od 3 meseca od početka terapije riluzolom; bile su prolaznog karaktera i vrednosti su se vratile na nivo dva puta manji od gornje granice normalne vrednosti nakon 2 do 6 meseci trajanja terapije. Ova povećanja mogu biti udružena sa žuticom. Kod pacijenata (n=20) iz kliničkih studija kod kojih je ALT povećan za više od 5 puta od gornje granice normalne vrednosti, lečenje je prekinuto i u većini slučajeva, vrednosti su vraćene na 2 puta manje od gornje granice normalnih vrednosti u roku od 2 do 4 meseca (videti odeljak 4.4).
Podaci dobijeni iz studija ukazuju da Azijati mogu imati više sklonosti ka poremećajima vrednosti testova funkcije jetre - 3,2% (194/5995) pacijenata azijatskog porekla i 1,8% (100/5641) belaca.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - Rilutek 50mg
Farmakoterapijska grupa: ostali lekovi koji deluju na nervni sistem.
ATC šifra: N07XX02
Mehanizam dejstva
Iako patogeneza ALS nije u potpunosti objašnjena, smatra se da glutamat (primarni ekscitacioni neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu) ima ulogu u ćelijskoj smrti kod ove bolesti.
Pretpostavlja se da riluzol deluje putem inhibicije procesa u kojima učestvuje glutamat. Način delovanja nije razjašnjen.
Klinička efikasnost i bezbednost
U kliničkoj studiji, 155 pacijenata je randomizovano u dve grupe, od kojih je prva primala riluzol 100 mg/dan (50 mg dva puta na dan), a druga placebo. Pacijenti su praćeni tokom perioda od 12 do 21. meseca. Preživljavanje, kao što je definisano u drugom paragrafu odeljka 4.1, značajno je produženo kod pacijenata koji su primali riluzol u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo. Medijana vremena preživljavanja je bila 17,7 meseci za riluzol u odnosu na 14,9 meseci za placebo.
U studijama određivanja raspona doza, 959 pacijenata sa ALS randomizovano je u jednu od četiri grupe: riluzol 50 mg/dan, riluzol 100 mg/dan, riluzol 200 mg/dan i grupa koja je primala placebo, i praćeni tokom 18 meseci. Kod pacijenata koji su lečeni riluzolom 100 mg/dan, preživljavanje je bilo značajno duže u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo. Dejstvo riluzola u dozi od 50 mg/dan nije pokazalo statistički značajnu razliku u poređenju sa placebom, a dejstvo doze od 200 mg/dan je bilo uporedivo sa onim od 100 mg/dan. Medijana vremena preživljavanja bila je kod riluzola 100 mg/dan oko 16,5 meseci, a kod placeba 13,5 meseci.
U studiji sa paralelnim grupama dizajniranoj u cilju procene efikasnosti i bezbednosti terapije riluzolom kod pacijenata u kasnom stadijumu bolesti, u poređenju sa placebom, vreme preživljavanja i stanje motorne funkcije uz terapiju riluzolom se nije značajno razlikovalo u odnosu na placebo. U ovoj studiji većina pacijenata je imala vitalni kapacitet pluća manji od 60%.
U dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji dizajniranoj u cilju procene efikasnosti i bezbednosti riluzola kod pacijenata žute rase u Japanu, 204 pacijenta je randomizovano u dve grupe, od kojih je prva dobijala riluzol 100 mg/dan (50 mg dva puta na dan), a druga placebo. Obe grupe su praćene tokom 18 meseci. U ovoj studiji, efikasnost je procenjivana na osnovu nemogućnosti samostalnog hoda, gubitka funkcije gornjih ekstremiteta, traheostomije, potrebe za veštačkom ventilacijom, ishrane putem gastričnog tubusa i smrtnog ishoda. Preživljavanje pacijenata bez traheostomije koji su lečeni riluzolom se nije razlikovalo značajno od placeba. Međutim, mogućnost da se ovom studijom detektuju razlike između grupa je niska. Meta-analiza koja uključuje ovu studiju i one prethodno opisane je pokazala manje značajan uticaj na preživljavanje kod riluzola u poređenju sa placebom, iako je razlika ostala statistički značajna.
Farmakokinetika riluzola je procenjivana kod zdravih muških dobrovoljaca posle pojedinačne oralne primene od 25 mg do 300 mg i nakon ponovljene oralne primene doze od 25 mg do 100 mg dva puta dnevno. Koncentracije u plazmi su se povećavale linearno sa dozom, a farmakokinetički profil je bio dozno nezavisan. Nakon primene ponovljenih doza (u trajanju od 10 dana, 50 mg riluzola dva puta dnevno) nepromenjeni riluzol akumulira se u plazmi oko dva puta više i ravnotežno stanje je bilo postignuto za manje od 5 dana.
Resorpcija
Riluzol se brzo resorbuje nakon oralne primene sa maksimalnim koncentracijama u plazmi koje se postižu u roku od 60 do 90 minuta (Cmax = 173 ± 72 (sd) nanograma/mL). Resorbuje se oko 90% doze dok je apsolutna bioraspoloživost 60 ± 18%.
Brzina i stepen resorpcije su smanjeni kada se riluzol primenjuje sa masnom hranom (smanjenje Cmax 44%, smanjenje PIK 17%).
Distribucija
Riluzol se velikoj meri distribuira kroz organizam i prelazi krvno-moždanu barijeru. Volumen distribucije riluzola je oko 245 ± 69 L (3,4 L/kg). Riluzol je oko 97% vezan za proteine plazme i to uglavnom za serumski albumin i lipoproteine.
Biotransformacija
Najveća količina leka nalazi se u plazmi u neizmenjenom obliku. Lek se intenzivno metaboliše pomoću citohroma P450 i naknadnom glukoronidacijom. U in vitro studijama u kojima su korišćeni preparati humane jetre utvrđeno je da je citohrom P450 1A2 glavni izoenzim uključen u metabolizam riluzola. Metaboliti identifikovani u urinu su tri fenolna derivata, jedan ureido-derivat i nepromenjeni riluzol.
Primarni metabolički put za riluzol je početna oksidacija citohromom P450 1A2 pri čemu nastaje N-hidroksi- riluzol (RPR 112512), glavni aktivni metabolit riluzola. Ovaj metabolit brzo podleže glukurono-konjugaciji do O- i N- glukuronida.
Eliminacija
Poluvreme eliminacije iznosi od 9 do 15 sati. Riluzol se eliminiše uglavnom putem urina. Putem urina se ukupno izluči oko 90% unete doze. Glukuronidi predstavljaju više od 85% metabolita u urinu. Samo 2% doze riluzola je pronađeno u nepromenjenom obliku u urinu.
Posebne populacije
Oštećena funkcija bubrega
Nema značajne razlike u farmakokinetičkim parametrima između pacijenata sa umerenom do teškom hroničnom insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina između 10 i 50 mL/min) i zdravih dobrovoljaca posle pojedinačne oralne doze od 50 mg riluzola.
Starije osobe
Farmakokinetički parametri riluzola posle primene ponovljene doze (4,5 dana terapija sa 50 mg riluzola dva puta dnevno) nisu bili promenjeni kod starijih osoba (>70 godina).
Oštećena funkcija jetre
Vrednost PIK riluzola nakon pojedinačne oralne doze od 50 mg se povećava oko 1,7 puta kod pacijenata sa blagom hroničnom insuficijencijom jetre i oko 3 puta kod pacijenata sa umerenom hroničnom insuficijencijom jetre.
Rasa
Klinička studija koja je sprovedena da proceni farmakokinetiku riluzola i njegovog metabolita N- hidroksiriluzola nakon ponovljene oralne primene leka dva puta dnevno u periodu od 8 dana kod 16 zdravih Japanaca i 16 odraslih muškaraca bele rase pokazala je u grupi japanskih dobrovoljaca manju izloženost riluzolu (Cmax 0,85 [90% CI 0,68-1,08] i PIKinf. 0,88 [90% CI 0,69-1,13]) dok je izloženost metabolitu slična u obe grupe. Klinički značaj ovih rezultata nije poznat.
Farmaceutski podaci - Rilutek 50mg
Jezgro tablete
Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; Celuloza, mikrokristalna;
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum-stearat;
Kroskarmeloza-natrijum.
Film tablete
Hipromeloza;
Makrogol 6000;
Titan-dioksid (E171).
Unutrašnje pakovanje leka je neprozirni PVC/aluminijumski blister koji sadrži 28 film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 56 film tableta) i Uputstvo za lek.