Cefazolin QILU 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Cefazolin QILU je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece uzrasta iznad 1 meseca (videti odeljke 4.2 i 4.4) izazvanih mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak 5.1):

• Infekcije respiratornog trakta čiji su izazivači: Streptococcus pneumoniae, Klebsiella, Haemophilus influenzae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitički streptokok grupe A.

• Infekcije urogenitalnog trakta čiji su izazivači: Escherichia coli, Proteus mirabilis i Klebsiella.

• Infekcije bilijarnog trakta čiji su izazivači: Escherichia coli, razni sojevi streptokoka, Proteus mirabilis, Klebsiella i Staphylococcus aureus.

• Infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači: Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin- rezistentni sojevi), beta-hemolitički streptokok grupe A, kao i drugi sojevi streptokoka.

• Infekcije kostiju i zglobova čiji je izazivač Staphylococcus aureus.

• Septikemija čiji su izazivači: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), Proteus mirabilis, Escherichia coli i Klebsiella.

• Endokarditis čiji su izazivači: Staphylococcuss aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitički streptokok grupe A.

• Perioperativna profilaksa: preoperativna, intraoperativna i postoperativna profilaksa radi smanjenja učestalosti određenih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.

  Treba uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje

Doziranje, način primene i interval doziranja zavise od težine infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanja pacijenta (npr. funkcije bubrega).

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega

Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1-2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcije izazvane manje osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3-4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).

Perioperativna profilaktička primena

Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:

1. 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka operacije;

2. za dugotrajne hirurške intervencije (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);

3. 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno, svakih 6-8 sati, u toku 24 sata postoperativno ili nakon operacija gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3 do 5 dana.

Značajno je da se:

• preoperativna doza primeni neposredno pre početka operacije (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;

• takođe je važno, ako je potrebno, u odgovarajućim intervalima tokom operacije, primeniti cefazolin kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Odrasli pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim lečenja zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak 4.4.

Cefazolin se može primenjivati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega uz sledeće prilagođavanje doza:

Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina

Kod dece uzrasta iznad 1 meseca života, ukupna dnevna doza od 25 do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 pojedinačne doze, efikasna je za većinu umereno teških infekcija. Za teške infekcije, ukupna dnevna doza se može povećati do 100 mg/kg telesne mase.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i odraslima) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja

koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kratinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.

Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1 meseca)

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak 4.4.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.

Način primene

Lek Cefazolin QILU se može primeniti putem duboke intramuskularne injekcije, sporom intravenskom injekcijom ili sporom intravenskom infuzijom.

Ne sme se primeniti pojedinačna intramuskularna doza cefazolina veća od 500 mg.

Lek Cefazolin QILU za intramuskularnu primenu ne sme primenjivati intravenozno kada se dodaje lokalni anestetik.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Intramuskularna primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu.

Intravenska primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti sporo tokom 3-5 minuta. Vreme injiciranja ne sme biti kraće od 3 minuta. Lek se može primeniti direktno u venu ili preko sistema ukoliko pacijent prima neki od infuzionih rastvora navedenih u odeljku 6.6.

• Preosetljivost na cefazolin ili na druge cefalosporinske antibiotike.

• Lek se ne sme primenjivati u slučaju teške reakcije preosetljivosti na peniciline ili druge beta- laktamske antibiotike u anamnezi.

Reakcije preosetljivosti

Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa alergijskom dijatezom, bronhijalnom astmom ili groznicom. Pre početka terapije cefazolinom potrebno je utvrditi da li se u anamnezi navode reakcije preosetljivosti na druge beta-laktamske antibiotike (peniciline ili cefalosporine).

Kod pacijenata kod kojih se razvije alergijska reakcija primenu leka treba obustaviti i primeniti adekvatnu simptomatsku terapiju. Treba uzeti u obzir mogućnost povremene pojave ukrštene alergijske reakcije sa

drugim cefalosporinima i penicilinima. Ukoliko je poznato da postoji preosetljivost na peniciline mora se uzeti u obzir ukrštena alergijska reakcija sa drugim beta-laktamima, npr. cefalosporinima.

Za vreme terapije cefazolinom u retkim slučajevima može doći do poremećaja koagulacije krvi. Posebno su ugroženi pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na ostale mehanizme koagulacije (parenteralna ishrana, neuhranjenost, poremećaj funkcije jetre ili bubrega, trombocitopenija). Isto važi i za pacijente sa komorbiditetima koji mogu prouzrokovati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija, gastrični ili duodenalni ulkusi). Zbog toga je u ovakvim slučajevima potrebno odrediti protrombinsko vreme, i ukoliko je smanjeno, uvesti terapiju vitaminom K (10 mg nedeljno).

Prekomerno razmnožavanje rezistentnih mikroorganizama

Pri primeni skoro svih antibiotika prijavljeni su slučajevi kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, čija težina može biti blaga do životno ugrožavajuća (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja dijareje tokom ili nakon upotrebe antibiotika. Ukoliko dođe do razvoja kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, terapija cefazolinom se mora odmah obustaviti, i uz konsultaciju lekara započeti primena adekvatne terapije. U ovakvoj situaciji je kontraindikovana primena antiperistaltika.

Pri dugotrajnoj primeni cefazolina može doći do prekomernog razmnožavanja neosetljivih mikroorganizama. Zbog toga je od izuzetnog značaja stalno praćenje stanja pacijenta. Ukoliko tokom terapije dođe do razvoja superinfekcije treba primeniti odgovarajuće mere.

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, čija je vrednost glomerularne filtracije manja od 55 mL/min, treba očekivati akumulaciju cefazolina, zbog čega se doza mora smanjiti ili interval doziranja prema tome produžiti (videti odeljak 4.2).

Zbog slabe difuzije u cerebrospinalnu tečnost, cefazolin nije pogodan za terapiju meningitisa. Dugotrajna terapija ili terapija velikim dozama

Tokom dugotrajne terapije ili terapije velikim dozama savetuje se redovno praćenje funkcija sistema organa, uključujući bubrege, jetru i hematopoezu. Prijavljeni su slučajevi povećanih vrednosti enzima jetre i promena krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).

Kod pacijenata sa hipertenzijom ili srčanom insuficijencijom mora se uzeti u obzir sadržaj natrijuma u rastvoru za injekciju/infuziju.

Cefazolin ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi jer nema dovoljno iskustva i bezbednost primene nije još uvek dokazana.

Uticaj na laboratorijske analize

Primena cefazolina može dovesti do pojave lažno pozitivnih rezultata laboratorijskih analiza glukoze u urinu pri upotrebi Benedict-ovog reagensa, Fehling-ovog rastvora ili Clinitest tableta, što nije slučaj ako se za detekciju koriste enzimske metode.

Indirektni i direktni Coombs-ov test takođe može dati lažno pozitivne rezultate. Do ovoga može doći i kod novorođenčadi čije su majke primale cefalosporine pre porođaja.

Lek Cefazolin QILU nije namenjen za intratekalnu primenu. Nakon intratekalne primene cefazolina prijavljeni su slučajevi teške toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije).

Lek Cefazolin QILU sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Kontraindikovana istovremena primena

Antibiotici

Cefazolin se ne sme primenjivati istovremeno sa bakteriostatskim antibioticima (npr. tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol) jer je u in vitro ispitivanjima uočeno antagonističko delovanje.

Istovremena primena se ne preporučuje

Probenecid

Pri istovremenoj primeni sa probenecidom smanjuje se renalni klirens cefazolina.

Istovremena primena uz mere opreza

Antikoagulansi

U veoma retkim slučajevima cefalosporini mogu izazvati poremećaje koagulacije krvi (videti odeljak 4.4). Praćenje parametara koagulacije je neophodno ukoliko se istovremeno primenjuju oralni antikoagulansi ili heparin u velikim dozama.

Nefrotoksične supstance

Ne može se isključiti da cefazolin pojačava nefrotoksični efekat antibiotika (npr. aminoglikozida, kolistina, polimiksina B) i diuretika (npr. furosemida). Pri istovremenoj primeni sa cefazolinom potrebno je pažljivo praćenje parametara funkcije bubrega.

Vitamin K1

Neki cefalosporini, kao što su cefamandol, cefazolin i cefotetan, mogu da utiču na metabolizam vitamina K1, posebno u slučajevima nedostatka ovog vitamina. Zbog toga može biti potrebno uvođenje terapije vitaminom K1.

Trudnoća

Nema dovoljno iskustva o primeni cefazolina kod trudnica. Zbog toga cefazolin treba primenjivati tokom trudnoće samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika. Ovo se posebno odnosi na prvi trimestar trudnoće.

Dojenje

Cefazolin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Kod dojene dece čije su majke na terapiji ovim lekom može doći do senzibilizacije, promena u crevnoj flori kao i infekcije gljivicama roda Candida. U ovim slučajevima treba prekinuti dojenje tokom terapije cefazolinom.

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, može doći do pojave neželjenih dejstava (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica) koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

Neželjena dejstva opisana u nastavku su navedena saglasno MedDRA konvenciji, razvrstana prema klasama sistema organa i sledećim kategorijama učestalosti:

veoma često (≥ 1/10); često (≥1/100 do < 1/10);

povremeno (≥1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10 000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10 000) i

nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

* Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije krvi, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju ili pogoršavaju krvarenja.

** Može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.

§ Posebno u slučaju predoziranja ili neadekvatnog doziranja kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

# U većini slučajeva, simptomi su blagi i često se povlače tokom ili nakon obustave terapije.

+ U slučaju teške i uporne dijareje tokom ili nakon terapije cefazolinom, neophodna je konsultacija lekara zato što ovo može biti znak ozbiljnog oboljenja (pseudomembranozni kolitis) koje se mora odmah lečiti. Pacijente treba savetovati da ne koriste lekove koji usporavaju crevnu peristaltiku.

$ Uglavnom uočeno kod teško bolesnih pacijenata koji su bili na terapiji više od jednim lekom. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Predoziranje cefazolinom može izazvati bol, zapaljenje i flebitis na mestu primene leka.

Primena veoma velikih doza cefalosporina parenteralnim putem može da ima za posledicu vrtoglavicu, parestezije, ekscitaciju centralnog nervnog sistema, miokloniju i glavobolju. Nakon predoziranja cefalosporinima mogu se javiti konvulzije, pogotovo kod pacijenata sa oboljenjima bubrega. Nakon predoziranja, može doći do pojave sledećih odstupanja od referentnih opsega u rezultatima laboratorijskih analiza: povećanje koncentracije kreatinina, azotnih materija u krvi (engl. blood urea nitrogen, BUN), enzima jetre i bilirubina, pozitivan Coombs-ov test, trombocitoza, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i produženje protrombinskog vremena.

Terapija

Ukoliko nastupe konvulzije, primenu cefazolina treba odmah obustaviti. Može biti potrebna primena antikonvulzivne terapije. Potrebno je pažljivo praćenje vitalnih funkcija i odgovarajućih vrednosti laboratorijskih analiza. U slučaju teškog predoziranja, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kombinacija hemodijalize i hemoperfuzije može biti od koristi ukoliko druge terapijske mere ne daju rezultate. Međutim, nema dovoljno dostupnih podataka koji bi potkrepili ovakvu vrstu lečenja. Peritonealna dijaliza nije efikasna.