Piridoksin-hidrohlorid se koristi kod perifernog neuritisa izazvanog izoniazidom, kod idiopatske sideroblastne anemije i u stanjima deficita vitamina B⁶.

Periferni neuritis izazvan izoniazidom

Odrasli: Profilaksa: 20 mg dnevno

Terapija: 140-160 mg dnevno podeljeno u tri doze

Deca: ne preporučuje se

Idiopatska sideroblastna anemija

Odrasli: 100-400 mg dnevno, podeljeno u nekoliko doza

Deca: ne preporučuje se

U stanjima deficita vitamina B6 Odrasli: 20-60 mg, do tri puta dnevno Deca: ne preporučuje se

Stariji pacijenti: slično kao kod odraslih osoba

Način primene

Oralna upotreba.

Trajanje terapije zavisi od prirode i toka bolesti.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Ako simptomi perzistiraju ili se pogoršavaju, potražiti savet lekara. Ne uzimati veće doze od propisanih.

Dugotrajna primena velikih doza (200 mg i više dnevno) može da izazove teža neurološka neželjena dejstva, pa je potrebno pažljivo odmeriti odnos rizika i koristi od terapije takvim dozama.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Mnogi lekovi mogu da utiču na metabolizam ili na biološku raspoloživost piridoksina.

Piridoksin-hidrohlorid može da smanji dejstvo levodope, leka koji se koristi u terapiji Parkinsonove bolesti, ukoliko se istovremeno ne primenjuje i inhibitor dopa-dekarboksilaze.

Velike doze piridoksina mogu da dovedu do smanjenja koncentracije antikonvulziva (fenobarbitona i fenitoina) u serumu, ubrzavajući metabolizam ovih lekova. Primena izoniazida, cikloserina, etionamida, hidrazina, penicilamina, pirazinamida i oralnih kontraceptiva, povećava potrebu za piridoksinom.

Podaci o izloženosti trudnica ovom leku ne ukazuju na neželjena dejstva piridoksina u terapijskim dozama na trudnoću ili zdravlje ploda ili novorođenčeta, ili tokom dojenja.

Ispitivanja na životinjama su nedovoljna u odnosu na dejstva na trudnoću, embriofetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj.

Treba biti oprezan pri propisivanju ovog leka trudnicama.

Nije poznato da piridoksin utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Piridoksin se dobro podnosi. Neželjena dejstva su izuzetno retka i javljaju se kod malog broja pacijenata. Mogu da se jave mučnina, glavobolja, parestezija, somnolencija, povećane vrednosti aspartat aminotransferaze-AST (engl. serum glutamic-oxaloacetic transaminase, SGOT) u serumu i smanjenje koncentracije folne kiseline u serumu.

Kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji piridoksinom u velikim dozama može se razviti teški periferni neuritis. Mogu da se jave parestezija, hiperestezija, mišićna slabost i ukočenost, senzorna periferna neuropatija. Neželjena neurološka dejstva mogu da se jave retko i kod pacijenata koji su dugotrajno dobijali male doze piridoksina.

Nakon prestanka terapije piridoksinom, dolazi do postepenog poboljšanja neurološkog statusa, a posle izvesnog vremena i do potpunog oporavka.

Moguće su i alergijske reakcije na piridoksin.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Hipervitaminoza koja dovodi do senzorne neuropatije moguća je kod pacijenata koji dugotrajno (2 meseca i duže) primaju velike doze (200 mg i više dnevno) piridoksina. Nisu opisani slučajevi akutnog predoziranja.