Pulcet® 40mg gastrorezistentna tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Pulcet 40mg
Pantoprazol je indikovan za primenu kod odraslih i adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih za:
-
refluksni ezofagitis.
Pantoprazol je indikovan kod odraslih za:
-
eradikaciju Helicobacter pylori (H. pylori) u kombinaciji sa odgovarajućom antibiotskom terapijom kod pacijenata sa ulkusima koji su u vezi sa H. pylori,
-
ulkus želuca i duodenuma,
-
Zollinger-Ellison sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije.
Preporučeno doziranje
Odrasli i adolescenti uzrasta od 12 godina i stariji:
Refluksni ezofagitis
Preporučena doza je jedna tableta leka Pulcet dnevno. U pojedinačnim slučajevima doza se može udvostručiti (povećati na dve tablete dnevno), posebno kada izostane odgovor na drugu terapiju. Period od 4 nedjelje je najčešće dovoljan za lečenje refluksnog ezofagitisa. Ako to nije dovoljno, izlečenje se obično postiže u naredne 4 nedelje.
Odrasli
Eradikacija H. pylori u kombinaciji sa dva odgovarajuća antibiotika
Kod pacijenata sa duodenalnim ili želudačnim ulkusom i potvrđenom infekcijom Helicobacter pylori, eradikaciju treba postići kombinovanom terapijom. Treba uzeti u obzir nacionalne preporuke i vodiče dobre kliničke prakse u vezi sa rezistencijom bakterije i odgovarajućom primenom i propisivanjem antibakterijskih lekova.
U zavisnosti od rezistencije, preporučuju se sledeće kombinacije u cilju eradikacije Helicobacter pylori:
-
Jedna tableta leka Pulcet dva puta dnevno
+ 1000 mg amoksicilina dva puta dnevno
+ 500 mg klaritromicina dva puta dnevno
-
Jedna tableta leka Pulcet dva puta dnevno
+ 400-500 mg metronidazola (ili 500 mg tinidazola) dva puta dnevno
+ 250-500 mg klaritromicina dva puta dnevno
-
Jedna tableta leka Pulcet dva puta dnevno
+ 1000 mg amoksicilina dva puta dnevno
+ 400-500 mg metronidazola (ili 500 mg tinidazola) dva puta dnevno
U kombinovanoj terapiji za eradikaciju Helicobacter pylori infekcije, drugu tabletu leka Pulcet treba uzeti 1 sat pre večere. Kombinovana terapija se primenjuje tokom 7 dana, a može se produžiti i narednih 7 dana, do ukupnog trajanja terapije od 2 nedelje. Ako je, da bi se postiglo izlečenje ulkusa, indikovana dalja terapija pantoprazolom, treba razmotriti preporuke koje se odnose na doziranje kod duodenalnog i želudačnog ulkusa.
Kod pacijenata kod kojih nije potrebna kombinovana terapija, npr ukoliko je pacijent sa negativnim nalazom
Helicobacter pylori, primenjuje se sledeće uputstvo za monoterapiju lekom Pulcet:
Terapija ulkusa želuca
Jedna tableta leka Pulcet dnevno. U pojedinim slučajevima doza se može udvostručiti (povećati na dve tablete dnevno), posebno ako izostane odgovor na ostalu terapiju. Period od 4 nedelje je najčešće dovoljan za lečenje ulkusa želuca. Ako to nije dovoljno, izlečenje se obično postiže u toku naredne 4 nedelje.
Terapija ulkusa duodenuma
Jedna tableta leka Pulcet dnevno. U pojedinačnim slučajevima, doza se može udvostručiti (povećati na dve tablete dnevno), posebno kada ne postoji odgovor na drugu terapiju. Period od 2 nedelje je najčešće dovoljan za lečenje ulkusa duodenuma. Ako to nije dovoljno, izlečenje se obično postiže u toku naredne dve nedelje.
Zollinger-Ellison sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije
Za dugotrajnu terapiju Zollinger-Ellison sindroma i drugih patoloških stanja hipersekrecije, pacijenti treba da započnu lečenje sa 80 mg na dan (dve tablete leka Pulcet). Nakon toga doza se može povećati ili smanjiti po potrebi, na osnovu nalaza o sekreciji želudačne kiseline. Kod primene doza većih od 80 mg dnevno, dnevnu dozu treba podeliti i uzimati dva puta dnevno. Moguće je i privremeno povećanje dnevne doze iznad 160 mg, ali je ne treba primenjivati duže nego što je potrebno da bi se postigla odgovarajuća kontrola sekrecije želudačne kiseline.
Dužina terapije kod Zollinger-Ellison sindroma i drugih stanja patološke hipersekrecije nije ograničena i mora se prilagoditi kliničkim potrebama.
Posebne grupe pacijenata
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se prekoračiti dnevna doza od 20 mg pantoprazola. Pošto za sada nema dostupnih podataka o efikasnosti i bezbednosti primene pantoprazola u kombinovanoj terapiji kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre, ovaj lek se ne sme primenjivati u kombinovanoj terapiji za eradikaciju Helicobacter pylori kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.4).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Pošto za sada nema dostupnih podataka o efikasnosti i bezbednosti primene pantoprazola u kombinovanoj terapiji kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, ovaj lek se ne sme primenjivati u kombinovanoj terapiji za eradikaciju Helicobacter pylori kod ovih pacijenata (videti odeljak 5.2).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Usled ograničenih podataka o bezbednosti i efikasnosti leka kod ove uzrasne grupe, lek Pulcet se ne preporučuje kod dece uzrasta mlađeg od 12 godina (videti odeljak 5.2).
Način primene:
Oralna primena.
Tablete ne treba lomiti ili žvakati, treba ih progutati cele sa malo vode sat pre obroka.
Preosetljivost na aktivnu supstancu, na supstituisane benzimidazole, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, potrebno je redovno pratiti vrednosti enzima jetre u toku terapije pantoprazolom, posebno pri dugotrajnoj primeni. U slučaju povećanja vrednosti enzima jetre, ovu terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.2).
Kombinovana terapija
U slučaju kombinovane terapije, moraju se videti Sažeci karakteristika leka za druge, istovremeno primenjivane lekove.
Malignitet želuca
Simptomatski odgovor na terapiju pantoprazolom može da maskira simptome maligniteta želuca i može da odloži postavljanje dijagnoze. U prisustvu bilo kojih simptoma upozorenja (npr. značajan nenameran gubitak telesne mase, ponavljano povraćanje, disfagija, hematemeza, anemija ili melena) i u slučaju sumnje na želudačni ulkus ili njegovog prisustva, potrebno je isključiti malignitet.
Ako se i pored odgovarajuće terapije simptomi ne povlače, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.
Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze
Ne preporučuje se istovremena primena inhibitora protonske pumpe sa inhibitorima HIV proteaze, čija resporpcija zavisi od pH vrednosti u želucu, kao što je atazanavir, jer može doći do značajnog smanjenja bioraspoloživosti (videti odeljak 4.5).
Uticaj na resorpciju vitamina B12
Kod pacijenata sa Zollinger-Ellison-ovim sindromom i drugim patološkim hipersekretornim stanjima koja zahtevaju dugotrajnu terapiju, pantoprazol (kao i drugi lekovi koji blokiraju sekreciju želudačne kiseline) može smanjiti resorpciju vitamina B12 (cijankobalamin) usled hipo- ili ahlorhidrije. Ovo treba imati u vidu kod pacijenata sa malim rezervama ili faktorima rizika za smanjenu resorpciju vitamina B12, koji su na dugotrajnoj terapiji pantoprazolom, ili kada se kod njih primete posledični klinički simptomi smanjene resorpcije vitamina B12.
Dugotrajno lečenje
Pacijenti na dugotrajnoj terapiji, posebno dužoj od jedne godine, treba da su pod redovnim nadzorom.
Gastrointestinalne bakterijske infekcije
Terapija pantoprazolom može da dovede do nešto povećanog rizika od nastanka gastrointestinalnih infekcija izazvanih bakterijama kao što su Salmonella, Campylobacter ili C. difficile.
Hipomagnezemija
Kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe kao što je pantoprazol, u periodu od najmanje tri meseca, a u većini slučajeva i godinu dana, može se javiti težak oblik hipomagnezemije. Mogu se ispoljiti ozbiljni simptomi hipomagnezemije, kao što su zamor, grčevi, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije, ali u početku mogu biti prikriveni i zato se mogu lako prevideti. Hipomagnezemija može dovesti do hipokalcemije i/ili hipokalemije (videti odeljak 4.8). Kod većine ovih pacijenata, hipomagnezemija (i hipomagnezemija povezana sa hipokalcemijom i/ili hipokalemijom) se može korigovati nadoknadom magnezijuma i prekidom terapije inhibitorima protonske pumpe.
Kod pacijenata koji su na produženoj terapiji ili koji uzimaju inhibitore protonske pumpe sa digoksinom ili drugim lekovima koji mogu dovesti do hipomagnezemije (npr. diuretici), zdravstveni radnici treba da uzmu u obzir koncentracija magnezijuma pre započinjanja terapije inhibitorima protonske pumpe i periodično tokom terapije.
Frakture kostiju
Inhibitori protonske pumpe, posebno kada se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (više od 1 godine), mogu umereno da povećaju rizik od nastajanja frakture kuka, zglobova i kičme, naročito kod starijih pacijenata, ili u prisustvu ostalih prepoznatih faktora rizika.
Opservacione studije ukazuju da primena inhibitora protonske pumpe može povećati ukupan rizik od nastanka fraktura za 10-40 %. Rizik može biti povećan i zbog drugih faktora rizika. Pacijenti koji su izloženi povećanom riziku od nastanka osteoporoze zahtevaju posebnu negu u skladu sa važećim kliničkim vodičima i uz obezbeđenje odgovarajućeg unosa vitamina D i kalcijuma.
Subakutni kožni lupus erythematosus (engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus, SCLE)
Primena inhibitora protonske pumpe je povezana sa veoma retkim slučajevima SCLE. Ukoliko se pojave lezije, posebno na delovima kože izloženim sunčevom zračenju, i ako su praćene artralgijom, pacijent treba odmah da potraži medicinsku pomoć, lekar razmotri prekid terapije lekom Pulcet. Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.
Interferencija sa laboratorijskim testovima
Povećane koncentracije hromogranina A (engl. Chromogranin A, CgA) može da utiče na ispitivanje prisustva neuroendokrinih tumora. Kako bi se izbegla ova interferencija, potrebno je prekinuti terapiju lekom Pulcet najmanje 5 dana pre određivanja vrednosti CgA (videti odeljak 5.1). Ako se nakon početnog određivanja koncentracije CgA i gastrina ne vrate na referentne vrednosti, potrebno je ponoviti analizu 14 dana nakon prestanka primene inhibitora protonske pumpe.
Lekovi čija je farmakokinetika zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja
Usled izražene i dugotrajne inhibicije sekrecije želudačne kiseline, pantoprazol može smanjiti resorpciju lekova čija je bioraspoloživost zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja, npr. neki azolni antimikotici kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol, i drugi lekovi, kao što je erlotinib.
Inhibitori HIV proteaze
Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteaze, čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja, kao što je atazanavir, a usled značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odjeljak 4.4).
Ako se proceni da je istovremena primena inhibitora protonske pumpe i inhibitora HIV proteaze neizbežna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. virus load testa). Dozu pantoprazola od 20 mg dnevno ne treba prekoračiti. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze inhibitora HIV proteaze.
Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)
Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenprokumonom nije uticala na farmakokinetiku varfarina, fenprokumona ili INR (engl. International Normalised Ratio, INR). Međutim, prijavljeno je nekoliko slučajeva povećanja vrednosti INR i protrombinskog vremena kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji sa inhibitorima protonske pumpe i varfarinom ili fenprokumonom. Povećanje vrednosti INR i protrombinskog vremena može dovesti do neuobičajenog krvarenja, čak i smrtnog ishoda. Za pacijente na terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom će možda biti potreban medicinski nadzor u cilju praćenja eventualnog povećanja vrednosti INR i PT (engl. prothrombin time, PT).
Metotreksat
Prijavljeno je da istovremena primena velikih doza metotreksata (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe, kod nekih pacijenata može se povećati vrednost metotreksata. Prema tome, kod pacijenata kod kojih se primenjuje velike doze metotreksata, na primer kod terapije kancera i psorijaze, treba uzeti u obzir privremenu obustavu terapije pantoprazolom.
Ostale studije interakcija
Pantoprazol se intenzivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19 i ostalih metaboličkih puteva, uključujući i oksidaciju putem CYP3A4.
Studije interakcije sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptivi koji sadrže levonogestrel i etinilestradiol, nisu pokazale klinički značajne interakcije.
Ne mogu se isključiti interakcije pantoprazola i drugih lekova ili jedinjenja, koji se metabolišu putem istog enzimskog sistema.
Rezultati opsežnih studija interakcija pokazali su da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje se metabolišu putem CYP1A2 (kao što su kofein, teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i ne remeti resorpciju digoksina povezanu sa p-glikoproteinom.
Nema interakcija tokom istovremene upotrebe sa antacidima.
Takođe su sprovedene studije u kojima je istovremeno primenjivan pantoprazol sa odgovarajućim antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu utvrđene klinički značajne interakcije.
Lekovi koji inhibiraju/indukuju CYP2C19:
CYP2C19 inhibitori, kao što je fluvoksamin, mogu da povećaju sistemsku izloženost pantoprazolu. Potrebno je razmotriti smanjenje doze leka kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji velikim dozama pantoprazola ili kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.
Induktori CYP2C19 i CYP3A4, kao što su rifampicin i kantarion (Hypericum perforatum) mogu da smanje koncentraciju inhibitora protonske pumpe u plazmi, koji se metabolišu posredstvom ovih enzima.
Trudnoća
Ograničen broj podataka kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ukazuje da pantoprazol nema malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost.
Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene leka Pulcet tokom trudnoće.
Dojenje
Studije na životinjama su pokazale da se pantoprazol izlučuje putem mleka. Nema dovoljno podataka o izlučivanju pantoprazola u humano mleko, ali je zabeležena ekskrecija u mleko kod žena. Rizik po novorođenče/odojče se ne može isključiti. Zbog toga, odluku o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju lekom Pulcet treba doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom Pulcet za majku.
Plodnost
U ispitivanjima na životinjama nije bilo dokaza o smanjenoj plodnost nakon primene pantoprazola (videti odeljak 5.3).
Primena pantoprazol nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Mogu se javiti neželjene reakcije leka kao što su vrtoglavice i poremećaji vida (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave ovih neželjenih dejstava, pacijenti ne smeju da upravljaju vozilima i rukuju mašinama.
Kod približno 5% pacijenata mogu se očekivati neželjene reakcije.
U tabeli u nastavku, neželjene reakcije na pantoprazol prikazane su prema sledećoj klasifikaciji učestalosti:
- veoma često (≥ 1/10),
- često (≥ 1/100 do < 1/10),
- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100),
- retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),
- veoma retko (< 1/10000),
- nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Za neželjene reakcije prijavljene u postmarketinškom periodu, nije moguće primeniti definisanu učestalost ispoljavanja, te su zato ove reakcije svrstane u kolonu nepoznate učestalosti.
Unutar svake grupe po učestalosti, neželjene reakcije su prikazane prema opadajućem stepenu ozbiljnosti. Tabela 1: Neželjene reakcije na pantoprazol u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju
| Učestalost/Klasasistema organa | Često | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nepoznato |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Agranulocitoza | Trombocitopenija;leukopenija; pancitopenija | |||
| Poremećaji imunog sistema | Preosetljivost (uključujući anafilaktičke reakcije ianafilaktički šok) |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Hiperlipidemija i povećanje koncentracije lipida (triglicerida, holesterola); promene utelesnoj masi | Hiponatrijemija; Hipomagnezemija (videti odeljak 4.4); Hipokalcemija(1) Hipokalemija | |||
| Psihijatrijski poremećaji | Poremećaji spavanja | Depresija (uz sva pogoršanja) | Dezorentacija (sa svim pogoršanjima) | Halucinacija, konfuzija (posebno kod predisponiranih pacijenata, kao i pogoršanje već postojeće konfuzije) | |
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja; vrtoglavica | Poremećaj ukusa | Parestezije | ||
| Poremećaji oka | Poremećaji vida / zamućen vid | ||||
| Gastrointestinalni poremećaji | Polipi fundusnih žlezda (benigni) | Dijareja; mučnina/ povraćanje; nadimanje i gasovi; konstipacija; suva usta; bol i nelagodnost u abdomenu | Mikroskopski kolitis | ||
| Hepatobilijarni poremećaji | Povećanje vrednosti enzima jetre (transaminaze,gama-GT) | Povećanje koncentracije bilirubina | Hepatocelularna oštećenja; žutica; hepatocelularna insuficijencija | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip/egzantem/ erupcija po koži, pruritus | Urtikarija; angioedem | Stevens-Johnson-ov sindrom; Lyell –ov sindrom; erythema multiforme: Fotosenzitivnost; Subakutni kožni lupus eritematozus (videti odjeljak 4.4) Reakcije na lek praćene eozinofilijomi sistemskim simptomima (DRESS) | ||
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Fraktura kuka, ručnog zgloba ili kičme (videti odjeljak 4.4) | Artralgija; mijalgija | Mišićni spazam(2) | ||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Tubulointersticijalni nefritis (sa mogućom progresijom ka insuficijenciji bubrega) | ||||
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Ginekomastija | ||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primjene lijeka | Astenija, zamor i osećaj slabosti | Porast telesne temperature; periferni edem |
1 Hipokalcijemija je povezana sa hipomagnezemijom
2 Mišićni spazam je posledica elektrolitnog disbalansa
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Nisu poznati simptomi predoziranja kod ljudi.
Sistemska izloženost dozi do 240 mg koja je primenjena intravenskim putem tokom 2 minuta je dobro tolerisana.
S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne dijalizira se lako.
U slučaju predoziranja sa kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i potporne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke.
Farmakološki podaci - Pulcet 40mg
Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta; inhibitori protonske pumpe
ATC šifra: A02BC02 Mehanizam dejstva
Pantoprazol je supstituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu specifičnim dejstvom na protonske pumpe parijetalnih ćelija.
Pantoprazol prelazi u aktivnu formu u kiseloj sredini u parijetalnim ćelijama gde vrši inhibiciju enzima H+/K+-ATP-aze, tj. završnu fazu produkcije hlorovodonične kiseline u želucu. Stepen inhibicije zavisi od doze i utiče kako na osnovnu, tako i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata, nestanak simptoma se postiže nakon 2 nedelje. Kao i kod drugih inhibitora protonske pumpe i inhibitora H2 receptora, lečenje pantoprazolom uzrokuje smanjenu kiselost u želucu, a tako i povećanje gastrina srazmerno smanjenoj kiselosti. Povećanje gastrina je reverzibilno. S obzirom na to da se pantoprazol vezuje za enzim distalno u odnosu na nivo ćelijskog receptora, može da inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije ostalim supstancama (acetilholin, histamin, gastrin). Efekat je isti bilo da se lek primenjuje oralnim ili intravenskim putem.
Farmakodinamsko dejstvo
Pod uticajem pantoprazola dolazi do povećanja vrednosti gastrina na tašte. Kod kratkotrajne primene, u većini slučajeva vrednosti gastrina ne prelaze gornju graničnu vrednost. Za vreme dugotrajne terapije, vrednosti gastrina se u većini slučajeva udvostručuju. Međutim, izrazito povećanje se javlja samo u izolovanim slučajevima. Kao rezultat toga, blago do umereno povećanje broja određenih endokrinih ćelija (engl. specific endocrine cells, ECL) želuca je uočeno u retkim slučajevima za vreme dugotrajne terapije (jednostavna do adenomatoidna hiperplazija). Međutim, na osnovu dosad sprovedenih studija, formiranje karcinoidnih prekursora (atipična hiperplazija) ili želudačnih karcinoida koji su zabeleženi u eksperimentima na životinjama (videti odjeljak 5.3), nije zabeleženo kod ljudi.
Prema rezultatima istraživanja na životinjama, kod dugotrajne primene pantoprazola u trajanju dužem od jedne godine, ne može se potpuno isključiti uticaj na endokrine parametre tireoidne žlezde.
Tokom primene antisekretornih lekova, koncentracija gastrina u serumu se povećava kao odgovor na smanjenje sekrecije želudačne kiseline. Takođe, zbog smanjenja želudačne kiselosti dolazi do povećanja vrednosti CgA. Povećana vrednost CgA može da utiče na laboratorijska ispitivanja prisustva neuroendokrinih tumora.
Dostupni objavljeni podaci ukazuju na to da je potrebno obustaviti primenu inhibitora protonske pumpe između 5 dana i 2 nedelje pre određivanja vrednosti CgA. Ovaj prekid omogućava da se vrednost CgA, koja može biti lažno povećana usled lečenja inhibitorima protonske pumpe, vrati u okvire referentnih vrednosti.
Resorpcija
Pantoprazol se brzo resorbuje. Čak i nakon pojedinačne doze od 40 mg pantoprazola, postiže se maksimalna koncentracija aktivne supstance u plazmi. U proseku, maksimalne koncentracije u serumu od približno 2-3 mikrograma/mL postižu se tokom prosečno 2,5 sata nakon primene doze, i ostaju konstantne čak i nakon višekratnog doziranja.
Farmakokinetika se ne menja nakon pojedinačnog ili višekratnog doziranja. U rasponu doza od 10 mg do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je linearna i nakon oralne i nakon intravenske primene.
Utvrđeno je da je ukupna bioraspoloživost iz gastrorezistentne tablete otprilike 77%. Istovremeno uzimanje hrane nema uticaja na vrednost PIK (površina ispod krive), maksimalnu koncentraciju u plazmi i time bioraspoloživost. Primena pantoprazola sa hranom samo povećava varijabilnost vremena početka resorpcije.
Distribucija
Vezivanje pantoprazola za proteine plazme je otprilike 98%. Volumen distribucije iznosi otprilike 0,15 L/kg.
Biotransformacija
Supstanca se skoro u potpunosti metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija izoenzimom CYP2C19 praćena konjugacijom sulfata. Drugi metabolički put uključuje oksidaciju putem CYP3A4.
Eliminacija
Terminalno poluvreme eliminacije je otprilike 1 sat, a klirens je otprilike 0,1 L/h/kg. Bilo je nekoliko slučajeva subjekata sa odloženomeliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za protonsku pumpu parijetalnih ćelija, poluvreme eliminacije nije u korelaciji sa mnogo dužim trajanjem dejstva (inhibicija sekrecije želudačne kiseline).
Metaboliti pantoprazola se uglavnom eliminišu putem bubrega što predstavlja glavni put ekskrecije (otprilike 80%), ostatak se eliminiše putem fecesa. Glavni metabolit i u serumu i u urinu je desmetilpantoprazol koji je konjugovan sa sulfatima. Poluvreme eliminacije za glavni metabolit (otprilike 1,5 sat) nije mnogo duže nego kod pantoprazola.
Posebne populacije
Slabi metabolizatori
Kod približno 3% evropske populacije, postoji smanjena funkcija enzima CYP2C 19 i oni se nazivaju „slabi metabolizeri“ (engl. poor metabolisers). Kod ovih osoba, metabolizam pantoprazola se verovatno odvija preko izoenzima CYP3A4. Nakon primene pojedinačne doze pantoprazola od 40 mg, srednja vrednosti PIK pantoprazola je bila približno 6 puta veća kod „slabih metabolizera“ nego kod osoba sa očuvanom funkcijom enzima CYP2C19 („snažni metabolizeri“). Srednja vrednost maksimalnih koncentracija u plazmi bila je povećana za približno 60%. Ovi nalazi ne utiču na doziranje pantoprazola.
Oštećenje funkcije bubrega
Ne preporučuje se smanjenje doze kada se pantoprazol primenjuje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući i pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih ispitanika, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo mala količina pantoprazola podleže dijalizi. Iako je poluvreme eliminacije glavnog metabolita umereno produženo (2–3 sata), izlučivanje se ipak dešava dovoljno brzo da ne dođe do akumulacije.
Oštećenje funkcije jetre
Iako je kod pacijenata sa cirozom jetre (klase A i B prema Child-u) došlo do produženja poluvremena eliminacije na 7 do 9 sati, a vrednosti površine ispod krive (PIK) povećane za faktor 5-7, maksimalna koncentracija u serumu je samo neznatno povećana uz faktor 1,5 u odnosu na zdrave ispitanike.
Stariji pacijenti
Neznatno povećanje površine ispod krive (PIK) i Cmax do koga dolazi kod starijih dobrovoljaca u poređenju sa mlađim osobama, takođe nije od kliničkog značaja.
Pedijatrijska populacija
Nakon primene pojedinačne oralne doze pantoprazola od 20 mg ili 40 mg kod dece uzrasta od 5 do 16 godina, površina ispod krive PIK i Cmax su bili u rasponu odgovarajućih vrednosti kod odraslih.
Nakon primene jedne intravenske doze pantoprazola od 0,8 ili 1,6 mg/kg kod dece uzrasta od 2 do 16 godina nije bilo značajne povezanosti između klirensa pantoprazola i uzrasta ili telesne mase. Vrednost PIK i volumen distribucije bili su u skladu sa podacima dobijenim kod odraslih osoba.
Farmaceutski podaci - Pulcet 40mg
Jezgro:
Natrijum-fosfat, bezvodni; IzoMAlt LM-PF;
Natrijum-karboksimetilceluloza 7MXF; Krospovidon;
Natrijum-stearilfumarat.
Omotač I:
Hipromeloza;
Povidon K (PVP K 25);
Sepisperse AP3232 Jaune, sastav: Voda, prečišćena;
Hipromeloza; Propilenglikol; Titan-dioksid;
Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).
Omotač II:
Propilenglikol;
Eudragit L30D-55 30% (Metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1)); Trietilcitrat;
Simetikon, emulzija 30%.
Pulcet, 14 x (40 mg), gastrorezistentne tablete:
Unutrašnje pakovanje je blister, perforirani (AL/AL) sa 14 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister sa 14 gastrorezistentnih tableta (ukupno 14 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.
Pulcet, 28 x (40 mg), gastrorezistentne tablete:
Unutrašnje pakovanje je blister, perforirani (AL/AL) sa 14 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 14 gastrorezistentnih tableta (ukupno 28 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.