Haemate®P 500 IU FVIII/ 1200 IU VWF 500i.j./10mL+1200i.j./10mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju

Hemofilija A (kongenitalni deficit faktora VIII)

Profilaksa i lečenje krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A.

Ovaj lek se može koristiti u terapiji stečenog deficita faktora VIII i za lečenje pacijenata koji imaju antitela na faktor VIII.

von Willebrand-ova bolest (vWB)

Profilaksa i lečenje hemoragija ili krvarenja tokom operacija kada je monoterapija dezmopresinom (engl. 1- deamino-8-D-arginine vasopressin, DDAVP) neefikasna ili kontraindikovana.

Lečenje von Willebrand-ove bolesti i hemofilije A treba da se sprovodi pod nadzorom lekara specijalizovanog za lečenje poremećaja hemostaze.

Doziranje

Hemofilija A

Praćenje lečenja

Tokom lečenja, savetuje se odgovarajuće određivanje koncentracije faktora VIII, kako bi se odredile doze koje treba primeniti i učestalost ponavljanja primene leka. Pojedini pacijenti mogu imati različite reakcije (odgovore) na faktor VIII, postižući različite in vivo koncentracije faktora VIII tokom oporavka i različita poluvremena eliminacije. Prilagođavanje doze prema telesnoj masi može biti potrebno kod pothranjenih pacijenata ili pacijenata sa prekomernom telesnom masom. Posebno u slučaju velikih hirurških intervencija, neophodno je precizno praćenje supstitucione terapije analizom koagulacije (aktivnost faktora VIII u plazmi).

Pacijente treba pratiti jer može doći do razvoja inhibitora faktora VIII. Videti takođe odeljak 4.4. Važno je da se doza u i.j. izračunava pomoću koncentracije faktora VIII (FVIII):C.

Doziranje i trajanje supstitucione terapije zavise od težine deficita faktora VIII, od mesta i obima krvarenja i od kliničkog stanja pacijenta.

Broj jedinica faktora VIII koje se primenjuju se izražava u internacionalnim jedinicama (i.j.), koje se odnose na važeće standarde koncentrata Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za proizvode faktora VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili procentualno (u odnosu na normalnu humanu plazmu) ili poželjno u i.j. (u odnosu na Internacionalni standard za faktor VIII u plazmi).

Aktivnost jedne i.j. faktora VIII je ekvivalentna količini faktora VIII u jednom mL normalne humane plazme.

Terapija po potrebi

Izračunavanje potrebne doze FVIII zasniva se na empirijski utvrđenoj činjenici da doza od 1 i.j. faktora VIII po kg telesne mase povećava aktivnost faktora VIII u plazmi za oko 2% (2 i.j./dL) od normalne aktivnosti.

Potrebna doza se određuje korišćenjem sledeće formule:

Pri upotrebi vWF proizvoda koji sadrži faktor VIII

potreban broj jedinica = telesna masa (kg) x željeno povećanje aktivnosti FVIII (% ili i.j./dL) x 0,5.

Doza koju treba primeniti i učestalost primene uvek treba da budu usmereni ka postizanju kliničke efikasnosti za svaki pojedinačni slučaj.

U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne bi smela da padne ispod datog nivoa aktivnosti u plazmi (izraženog u % od normalne aktivnosti ili i.j./dL) tokom odgovarajućeg perioda primene leka.

Sledeća tabela služi kao vodič za doziranje tokom epizoda krvarenja i kod hirurških intervencija:

Profilaksa

Tokom dugoročne profilakse krvarenja kod pacijenata sa teškom formom hemofilije A, uobičajene doze su 20 do 40 i.j. faktora VIII po kilogramu telesne mase u intervalima od 2 do 3 dana.

U nekim slučajevima, posebno kod mlađih pacijenata, mogu biti neophodni kraći intervali doziranja ili veće doze.

Pedijatrijska populacija

Nema dostupnih podataka iz kliničkih studija koji se odnose na doziranje ovog leka kod dece sa hemofilijom A.

Von Willebrand-ova bolest

Važno je izračunati dozu pomoću navedenog broja i.j. humanog von Willebrand-ovog faktora (vWF:RCof). Uobičajeno, 1 i.j./kg vWF:RCof povećava koncentraciju cirkulišućeg vWF:RCof za 0,02 i.j./mL (2%).

Treba postići koncentracije vWF:RCof iznad 0,6 i.j./mL (60%) i FVIII:C iznad 0,4 i.j./mL (40%).

Obično se preporučuje 40–80 i.j. vWF:RCof/kg telesne mase i 20–40 i.j. FVIII:C/kg telesne mase za postizanje hemostaze.

Nekada je potrebna početna doza od 80 i.j. vWF:RCof /kg telesne mase, posebno kod pacijenata koji imaju tip 3 von Willebrand-ove bolesti, kada su za održavanje odgovarajućih koncentracija potrebne veće doze u poređenju sa ostalim tipovima von Willebrand-ove bolesti.

Prevencija hemoragija u slučaju operacija ili ozbiljnih trauma:

Za prevenciju obilnog krvarenja tokom ili nakon operacije, primenu leka treba započeti 1 do 2 sata pre hirurške procedure.

Odgovarajuću dozu ponoviti na svakih 12 do 24 sata. Doza i trajanje lečenja će zavisiti od kliničkog stanja pacijenta, tipa i jačine krvarenja i od koncentracije vWF:RCof i FVIII:C.

Pri upotrebi vWF proizvoda koji sadrži faktor VIII, lekar mora da ima u vidu da produženo lečenje može prouzrokovati prekomerno povećanje koncentracije FVIII:C. Treba razmotriti smanjenje doze i/ili produženje doznih intervala nakon 24 do 48 sati tretmana, kako bi se izbeglo nekontrolisano povećanje koncentracije FVIII:C.

Pedijatrijska populacija

Doziranje kod dece se određuje prema telesnoj masi i bazira se na istim pravilima kao i za odrasle. Učestalost primene treba da je uvek usmerena ka kliničkoj efikasnosti za svaki pojedinačni slučaj.

Način primene

Za intravensku primenu.

Rekonstituisati preparat kao što je opisano u odeljku 6.6.

Pre primene rekonstituisani lek treba zagrejati na sobnu ili temperaturu tela. Lek se primenjuje sporo, intravenski, brzinom koja odgovara pacijentu. Jednom kada se rekonstituisani proizvod (rastvor) prebaci u špric, mora se upotrebiti odmah.

U slučaju kada su neophodne veće količine faktora, lek se može primeniti i putem infuzije. Tada rekonstituisani proizvod treba preneti u odgovarajući infuzioni sistem.

Brzina injekcije ili infuzije ne sme da pređe 4 mL po minutu. Pacijenta treba pratiti na bilo koju iznenadnu reakciju. Ukoliko se pojavi bilo koja reakcija koja bi se mogla dovesti u vezu sa primenom ovog leka, treba smanjiti brzinu infuzije ili treba prekinuti sa primenom, u zavisnosti od kliničkog stanja pacijenta. Videti takođe odeljak 4.4.

Preosetljivost na aktivne supstance ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova potrebno je jasno zabeležiti naziv i broj serije primenjenog leka.

Preosetljivost

Reakcije preosetljivosti alergijskog tipa su moguće. Ukoliko se ovi simptomi pojave, pacijente treba savetovati da odmah prekinu primenu leka i da se obrate svom lekaru. Pacijenti moraju biti informisani o ranim znacima preosetljivosti koji uključuju osip, generalizovanu urtikariju, stezanje u grudima, zviždanje u grudima, hipotenziju i anafilaktički šok.

U slučaju šoka, treba poštovati važeće standardne preporuke za terapiju šoka.

Hemofilija A

Inhibitori

Stvaranje neutrališućih antitela (inhibitora) na faktor VIII je poznata komplikacija u lečenju pacijenata sa hemofilijom A. Ovi inhibitori su obično IgG imunoglobulini usmereni protiv prokoagulantne aktivnosti faktora FVIII, što se može meriti Bethesda-jedinicama (engl. Bethesda Units, BU) po mL plazme korišćenjem modifikovane analize. Rizik od razvoja inhibitora je povezan sa težinom bolesti i sa izloženošću faktoru VIII, pri čemu je rizik najveći tokom prvih 50 dana izlaganja, ali se nastavlja tokom života iako se povremeno javlja.

Klinički značaj razvoja inhibitora će zavisiti od titra inhibitora, pri čemu inhibitori sa malim titrom predstavljaju manji rizik za pojavu nedovoljnog kliničkog odgovora u odnosu na inhibitore s velikim titrom.

Po pravilu, kod pacijenata koji su na terapiji humanim faktorom koagulacije VIII, treba pažljivo pratiti pojavu inhibitora, odgovarajućim kliničkim posmatranjima i laboratorijskim analizama. Ukoliko se ne postignu očekivane vrednosti faktora VIII u plazmi, ili ako odgovarajućom dozom nije moguće kontrolisati krvarenje, neophodno je izvršiti procenu prisustva inhibitora faktora VIII. Kod pacijenata sa velikim vrednostima inhibitora, terapija faktorom VIII može biti neefikasna i moraju se razmotriti druge terapijske opcije. Lečenje ovih pacijenata moraju voditi lekari sa iskustvom u lečenju pacijenata sa hemofilijom A i sa inhibitorima faktora VIII.

Kardiovaskularni događaji

Kod pacijenata sa postojećim kardiovaskularnim faktorima rizika, supstituciona terapija sa faktorom VIII može povećati kardiovaskularni rizik.

von Willebrand-ova bolest

Postoji rizik od pojave trombotičkih događaja uključujući plućnu emboliju, posebno kod pacijenata sa utvrđenim faktorima rizika (npr. u perioperativnom periodu bez sprovedene profilakse tromboze, kod izostanka rane mobilizacije, gojaznosti, prekomerne doze, maligniteta). Stoga, rizični pacijenti moraju biti praćeni na rane znake tromboze. Treba sprovesti profilaksu venske tromboembolije u skladu sa važećim preporukama.

Prilikom primene vWF proizvoda, lekar mora da ima u vidu da produžena terapija može uzrokovati prekomerno povećanje koncentracije FVIII:C. Kod pacijenata koji primaju vWF proizvode koji sadrže FVIII, treba pratiti koncentracije FVIII:C u plazmi, kako bi se izbeglo produženje prekomernih koncentracija FVIII:C u plazmi, što povećava rizik od trombotičkih događaja. Treba razmotriti antitrombotične mere.

Kod pacijenata sa von Willebrand-ovom bolešću, posebno kod pacijenata sa bolešću tipa 3, mogu se razviti neutrališuća antitela (inhibitori) na vWF. Ukoliko nisu postignute očekivane efikasne aktivnosti vWF:RCof u plazmi ili ukoliko krvarenje nije kontrolisano odgovarajućim dozama, treba sprovesti određenu analizu da bi se utvrdilo prisustvo vWF inhibitora. Kod pacijenata sa velikim koncentracijama inhibitora, terapija može biti neefikasna i treba razmotriti druge terapijske opcije.

Komplikacije povezane sa centralnim venskim kateterom

Ako je potrebno postaviti centralni venski kateter (engl. central venous access device, CVAD), treba uzeti u obzir rizik od komplikacija povezanih sa centralnim venskim kateterom, koje uključuju lokalne infekcije, bakterijemiju i trombozu na mestu primene katetera.

Važne informacije o zaštiti od prenosa virusa

Standardne mere za prevenciju infekcija koje su posledica primene lekova koji su dobijeni iz humane krvi ili plazme uključuju selekciju davalaca, analizu pojedinačnih donacija i pulova plazme na prisustvo specifičnih markera infekcija i uvođenje efikasnih proizvodnih postupaka za inaktivaciju/uklanjanje virusa. Uprkos tome, kada se primenjuju lekovi proizvedeni iz humane krvi ili plazme, ne može se u potpunosti isključiti mogućnost prenošenja infektivnih agenasa. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili nove viruse i druge patogene.

Preduzete mere se smatraju efikasnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus (HBV) i hepatitis C virus (HCV), i za virus bez omotača kao što je hepatitis A virus (HAV).

Ove mere mogu imati ograničen efekat na viruse bez omotača kao što je parvovirus B19.

Infekcija parvovirusom B19 može imati ozbiljne posledice za trudnice (fetalna infekcija) i za osobe sa imunodeficijencijom ili povećanom eritropoezom (npr. hemolitička anemija).

Treba razmotriti odgovarajuću vakcinaciju (protiv hepatitisa A i B) kod pacijenata koji redovno/ponavljano primaju lekove koji sadrže FVIII/vWF dobijene iz humane krvi ili plazme.

Lek Haemate P 500 IU FVIII/ 1200 IU VWF sadrži 26 mg natrijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije ovog leka sa drugim lekovima nisu ispitivane do danas.

Reproduktivne studije na životinjama nisu sprovedene sa ovim lekom.

Hemofilija A

S obzirom da se hemofilija A retko javlja kod žena, nema iskustva o primeni faktora VIII tokom trudnoće i dojenja.

Stoga, tokom trudnoće i laktacije vWF i faktor VIII treba koristiti samo ukoliko je jasno indikovano.

Von Willebrand-ova bolest

Von Willebrand-ova bolest pogađa žene više nego muškarce zbog autozomnog nasleđivanja jer imaju dodatni rizik od krvarenja zbog menstruacije, trudnoće, trudova, porođaja i ginekoloških komplikacija. Na osnovu postmarketinškog iskustva, supstituciona terapija sa vWF se može preporučiti u prevenciji i lečenju akutnog krvarenja.

Ne postoje dostupne kliničke studije o supstitucionoj terapiji sa vWF kod trudnica i dojilja.

Lek Haemate P 500 IU FVIII/1200 IU VWF nema uticaj na sposobnosti upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije navedene u nastavku su zasnovane na post-marketinškom iskustvu . Sažetak bezbednosnog profila

Tokom lečenja odraslih osoba i adolescenata lekom Haemate P 500 IU FVIII/1200 IU VWF, mogu se

pojaviti sledeće neželjene reakcije:

Reakcije preosetljivosti ili alergijske reakcije, tromboembolijski događaji i povišena telesna temperatura (groznica).

Osim toga, kod pacijenata se mogu razviti inhibitori faktora VIII i vWF.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U sledećoj tabeli neželjene reakcije su navedene u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa. Učestalosti su definisane u skladu sa sledećom konvencijom: veoma često (≥1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno ( ≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

*Učestalost se zasniva na studijama sprovedenim sa svim lekovima koji sadrže FVIII koje obuhvataju

pacijente sa teškom hemofilijom A. PTPs = pacijenti koji su ranije lečeni (engl. previously-treated patients), PUPs = pacijenti koji nisu ranije lečeni (engl. previously-untreated patients).

Opis odabranih neželjenih reakcija

• Poremećaji krvi i limfnog sistema

  Kada su potrebne veoma velike ili učestale doze, npr. kada su prisutni inhibitori ili kada je u pitanju pre- ili postoperativno lečenje, trebalo bi sve pacijente pratiti radi uočavanja znakova hipervolemije. Dodatno, pacijente sa krvnim grupama A, B i AB bi trebalo pratiti u cilju otkrivanja intravaskularne hemolize i/ili smanjenja vrednosti hematokrita.

• Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma retko se može pojaviti groznica (povišena telesna temperatura).

• Poremećaji imunskog sistema

Preosetljivost ili alergijske reakcije (koje mogu uključiti angioedem, osećaj žarenja i peckanja na mestu primene injekcije/infuzije, drhtavicu, crvenilo, generalizovanu urtikariju, glavobolju, osip, hipotenziju, letargiju, mučninu, uznemirenost, tahikardiju, stezanje u grudima, svrab, povraćanje, zviždanje u grudima) veoma retko se javljaju, i u nekim slučajevima mogu napredovati do teške anafilakse (uključujući šok).

Hemofilija A

• Poremećaji krvi i limfnog sistema

  Kod pacijenata sa hemofilijom A koji se leče lekovima koji sadrže faktor VIII, uključujući i lek Haemate P 500 IU FVIII/1200 IU VWF može doći do razvoja neutrališućih antitela (inhibitori). Ukoliko se ovakvi inhibitori pojave, stanje će se manifestovati kao neadekvatan klinički odgovor. U ovakvim slučajevima, preporučeno je da se kontaktira specijalizovani centar za hemofiliju.

  Za podatke o bezbednosti u vezi sa infektivnim agensima, videti odeljak 4.4.

  von Willebrand-ova bolest

• Poremećaji krvi i limfnog sistema

  Kod pacijenata sa von Willebrand-ovom bolešću, posebno kod pacijenata sa bolešću tipa 3, veoma retko mogu da se razviju neutrališuća antitela (inhibitori) na vWF. Ukoliko se takvi inhibitori pojave, stanje se može manifestovati kao neadekvatan klinički odgovor. Ova antitela precipitiraju i mogu se javiti istovremeno sa anafilaktičkom reakcijom. Stoga, pacijente koji su već doživeli anafilaktičku reakciju treba ispitati na prisustvo inhibitora.

  U svim ovakvim slučajevima, preporučeno je da se kontaktira specijalizovani centar za hemofiliju.

• Vaskularni poremećaji

Veoma retko može doći do trombotičkih/ tromboembolijskih događaja (uključujući emboliju pluća).

Kod pacijenata koji primaju lekove sa vWF, održavanje velike koncentracije FVIII:C u plazmi može povećati rizik od trombotičkih događaja (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da učestalost, tip i težina neželjenih reakcija kod dece bude ista kao i kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Do sada nisu zabeleženi simptomi predoziranja sa vWF-om i FVIII.

Ipak, u slučaju primene izuzetno velikih doza, ne može da se isključi rizik od tromboze, naročito kod lekova koji sadrže vWF a koji imaju veliki sadržaj FVIII.