Tezspire® 210mg rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Tezspire 210mg
Lek Tezspire je indikovan kao dodatna terapija održavanja kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina sa teškom astmom koja nije odgovarajuće kontrolisana upotrebom velikih doza kortikosteroida za inhalacionu primenu u kombinaciji sa drugom terapijom za održavanje.
Terapiju treba započeti kod lekara koji ima iskustvo u dijagnostikovanju i lečenju teške astme. Doziranje
Odrasli i adolescenti (uzrasta 12 i više godina)
Preporučena doza je 210 mg tezepelumaba supkutanom injekcijom svake 4 nedelje.
Lek Tezspire je namenjen za dugotrajnu terapiju. Odluku o nastavku terapije treba doneti najmanje jednom godišnje na osnovu stepena kontrole astme kod pacijenta.
Propuštena doza
Ukoliko se propusti planirana doza, dozu treba uzeti što je pre moguće. Nakon toga, pacijent može primeniti sledeću dozu na planirani dan primene. Ako je već vreme za sledeću dozu, treba je primeniti u skladu sa rasporedom. Ne sme se primeniti dupla doza.
Posebne populacije
Stariji pacijenti (≥ 65 godina)
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije bubrega i jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze za pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Tezspire kod dece mlađe od 12 godina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.
Način primene
Lek Tezspire se primenjuje supkutanom injekcijom.
Nakon obuke o tehnikama primene supkutane injekcije pacijent može sam primeniti injekciju ili je staratelj može primeniti. Pre nego što počnu primenjivati lek, pacijentima i/ili starateljima treba pružiti odgovarajuću obuku o tome kako pripremiti i primeniti leka Tezspire u skladu sa „Uputstvom za upotrebu”.
Lek Tezspire treba primeniti u butinu ili abdomen, osim u području od 5 cm oko pupka. Ako injekciju primenjuje zdravstveni radnik ili staratelj, može se primeniti i u nadlakticu. Pacijent ne sme sam sebi primenjivati injekciju u nadlakticu. Ne sme se primenjivati na područja gde je koža osetljiva, prekrivena modricama, crvena ili stvrdnuta. Preporučuje se menjati mesto primene injekcije kod svake injekcije.
Detaljna uputstva za primenu napunjenog injekcionog pena nalaze se u „Uputstvu za upotrebu”.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Sledljivost
Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.
Akutne egzacerbacije astme
Lek Tezspire se ne sme koristiti za lečenje akutnih egzacerbacija astme.
Simptomi ili egzacerbacije astme mogu se javiti tokom terapije. Pacijente treba uputiti da potraže savet lekara ukoliko im je astma i dalje ne kontrolisana ili se pogorša nakon početka terapije.
Kortikosteroidi
Ne preporučuje se nagli prekid primene kortikosteroida nakon početka terapije. Smanjenje doze kortikosteroida, ukoliko je potrebno, treba biti postepeno i sprovedeno pod nadzorom lekara.
Reakcije preosetljivosti
Nakon primene tezepelumaba mogu se javiti reakcije preosetljivosti (na primer, anafilaksa, osip) (videti odeljak 4.8). Ove reakcije mogu se javiti nakon nekoliko sati nakon primene, ali u nekim slučajevima mogu imati odloženi početak (tj. nakon nekoliko dana).
Istorija anafilakse koja nije povezana sa tezepelumabom može predstavljati faktor rizika za pojavu anafilakse nakon primene leka Tezspire. U skladu sa kliničkom praksom, pacijenti treba budu praćeni neko vreme nakon primene leka Tezspire.
U slučaju ozbiljne reakcije preosetljivosti (na primer, anafilakse), primenu tezepelumaba treba odmah prekinuti i započeti odgovarajuće lečenje prema kliničkim indikacijama.
Ozbiljne infekcije
Blokiranje timičkog stromalnog limfopoeitina (engl. thymic stromal lymphopoietin, TSLP) teoretski može povećati rizik od nastanka ozbiljnih infekcija. U placebo-kontrolisanim studijama nije primećeno povećanje ozbiljnih infekcija kod primene tezepelumaba.
Pacijenti sa postojećim ozbiljnim infekcijama treba da budu lečeni pre započinjanja terapije tezepelumabom. Ukoliko pacijenti razviju ozbiljnu infekciju tokom terapije tezepelumabom, terapija tezepelumabom treba biti prekinuta sve dok ozbiljna infekcija ne povuče.
Ozbiljni kardiološki događaji
U dugotrajnoj kliničkoj studiji primećena je neravnoteža u broju ozbiljnih kardioloških neželjenih događaja kod pacijenata koji su lečeni tezepelumabom i onih koji su primali placebo. Nije utvrđena uzročno-posledična veza između tezepelumaba i ovih događaja, niti je identifikovana populacija pacijenata sa rizikom od ovih događaja.
Pacijenti treba da budu upoznati sa znakovima ili simptomima koji ukazuju na kardiološke događaje (na primer bol u grudima, dispneja, malaksalost, osećaj vrtoglavice ili slabosti) i da odmah potraže medicinsku pomoć ukoliko se takvi simptomi jave. Ukoliko se kod pacijenata razvije ozbiljan kardiološki neželjeni događaj tokom terapije tezepelumabom, terapija tezepelumabom treba da bude prekinuta sve dok se akutni neželjeni događaj ne stabilizuje.
Trenutno nema podataka o ponovnoj terapiji pacijenata kod kojih se javi ozbiljan kardiološki događaj ili ozbiljna infekcija.
Infekcija parazitima (helmintima)
TSLP može biti uključen u imunološki odgovor na određene infekcije helmintima. Pacijenti sa poznatim infekcijama helmintima nisu bili uključeni u klinička ispitivanja. Nije poznato da li tezepelumab može uticati na pacijentov odgovor na infekcije helmintima.
Pacijenti sa prethodno postojećim infekcijama helmintima treba da budu lečeni pre započinjanja terapije tezepelumabom. Ukoliko pacijenti razviju infekciju tokom terapije i ne reaguju na terapiju antihelminticima, terapija tezepelumabom treba da bude prekinuta sve dok se infekcija ne povuče.
Sadržaj natrijuma
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmola natrijuma (23 mg) po dozi od 210 mg, što znači da je suštinski
„bez natrijuma”.
Studije interakcije sa drugim lekovima nisu sprovedene.
Primenu živih atenuisanih vakcina treba izbegavati kod pacijenata koji primaju tezepelumab.
U randomizovanoj, dvostruko slepoj, paralelnoj studiji sa 70 pacijenata uyrasta između 12 i 21 godine sa umerenom do teškom astmom, izgleda da lečenje tezepelumabom nije uticalo na reakcije humoralnih antitela izazvane sezonskom vakcinacijom četvorovalentnom vakcinom protiv gripa.
Ne očekuje se da će tezepelumab imati klinički značajan uticaj na farmakokinetiku istovremeno primenjenih lekova za astmu. Na osnovu populacione farmakokinetičke analize, uobičajeno primenjeni lekovi za astmu (uključujući antagoniste receptora leukotriena, teofilin/aminofilin i oralne kortikosteroide) nisu imali uticaj na eliminaciju tezepelumaba.
Trudnoća
Nema podataka ili su podaci o primeni tezepelumaba kod trudnica ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoće). Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).
Humana IgG antitela, kao što je tezepelumab, prolaze kroz placentarnu barijeru, zbog čega se lek Tezspire može preneti sa majke na fetus u razvoju.
Kao mera opreza, poželjno je izbegavati primenu leka Tezspire tokom trudnoće, osim ako je očekivana korist za majku veća od bilo kojeg mogućeg rizika za fetus.
Dojenje
Nije poznato da li se tezepelumab izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Poznato je da se nekoliko dana nakon porođaja humana IgG antitela izlučuju u majčino mleko, pri čemu se njihova koncentracije ubrzo nakon toga smanjuje na male vrednosti; zato se ne može isključiti rizik za odojčad tokom ovog kratkog perioda.
Za ovaj određen period treba doneti odluku da li treba prekinuti/uzdržavati se od terapije tezepelumabom, uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist terapije za ženu.
Nakon toga, tezepelumab se može primenjivati tokom dojenja ukoliko je to klinički potrebno.
Videti odeljak 5.3 za informacije o izlučivanju tezepelumaba u mleko životinja (cinomolgus majmuni). Plodnost
Nema podataka o uticaju na plodnost kod ljudi. Studije na životinjama nisu pokazale štetne uticaje terapije tezepelumabom na plodnost (videti odeljak 5.3).
Lek Tezspire nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljene neželjene reakcije tokom terapije su artralgija (3,8%) i faringitis (4,1%).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
U Tabeli 1 prikazane su neželjene reakcije iz kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa teškom astmom, pri čemu je ukupno 665 pacijenata primilo najmanje jednu dozu leka Tezspire tokom ispitivanja u trajanju od 52 nedelja, kao i iskustva nakon stavljanja leka u promet.
Učestalost neželjenih reakcija je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do
< 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi učestalosti, neželjene reakcije predstavljene su po padajućem nizu prema ozbiljnosti.
Tabela 1 Prikaz neželjenih reakcija
| Klasa sistema organa | Neželjene reakcije | Učestalost |
| Infekcije i infestacije | faringitisa | često |
| Poremećaji imunskog sistema | preosetljivost (uključujući anafilaktičku reakciju) | nepoznato |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | osipb | često |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | artralgija | često |
| Opšti poremećaji i stanja na mestu primene | reakcije na mestu primene injekcijec | često |
a Pojam faringitis obuhvatao je sledeće objedinjene pojmove: faringitis, bakterijski faringitis, streptokokni faringitis i virusni faringitis.
b Pojam osip obuhvatao je sledeće objedinjene pojmove: osip, osip praćen svrabom, eritematozni osip, makulopapularni osip, makularni osip.
c Videti „Opis odabranih neželjenih reakcija“.
Opis odabranih neželjenih reakcija
Reakcije na mestu primene injekcije
Prema objedinjenim podacima o bezbednosti iz ispitivanja PATHWAY i NAVIGATOR, reakcije na mestu primene (npr. crvenilo na mestu primene, otok na mestu primene, bol na mestu primene) javljale su se sa učestalošću od 3,8% kod pacijenata koji su lečeni sa tezepelumabom u dozi od 210 mg supkutano svake 4 nedelje (Q4W).
Pedijatrijska populacija
Ukupno 82 adolescenata uzrasta od 12 do 17 godina sa teškom, nekontrolisanom astmom su uključena u 52-nedeljnu fazu 3 NAVIGATOR studije (videti odeljak 5.1). Profil bezbednosti kod adolescenata je uglavnom sličan ukupnoj studijskoj populaciji.
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U kliničkim ispitivanjima, primenjene su doze do 280 mg supkutano svake 2 nedelje (Q2W) i doze do 700 mg intravenski svake 4 nedelje (Q4W) kod pacijenata sa astmom bez dokaza o toksičnosti povezanoj sa dozom.
Ne postoji specifična terapija za predoziranje tezepelumabom. Ukoliko dođe do predoziranja, pacijenta treba suportivno lečiti uz odgovarajuće praćenje po potrebi.
Farmakološki podaci - Tezspire 210mg
Farmakoterapijska grupa: Lekovi za opstruktivne bolesti disajnih puteva, drugi sistemski lekovi za opstruktivne bolesti disajnih puteva, ATC kod: R03DX11
Mehanizam dejstva
Tezepelumab je monoklonsko antitelo (IgG2λ) ciljano deluje na timusni stromalni limfopoetin (TSLP), koje sprečava njegovu interakciju sa heterodimeričnim receptorom za TSLP. Kod astme, kako alergijski tako i nealergijski okidači indukuju proizvodnju TSLP. Blokiranje TSLP tezepelumabom smanjuje širok spektar biomarkera i citokina koji su povezani sa zapaljenjem disajnih puteva (npr. eozinofili u krvi, eozinofili u podsluznici disajnih puteva, IgE, FeNO, IL-5 i IL- 13); međutim, mehanizam delovanja tezepelumaba kod astme još uvek nije definitivno utvrđen.
Farmakodinamska dejstva
Uticaj na eozinofile u krvi i biomarkere zapaljenja i citokine
U kliničkim ispitivanjima, primena tezepelumaba 210 mg supkutano svake 4 nedelje smanjila je broj eozinofila u krvi, FeNO, koncentraciju IL-5, koncentraciju IL-13 i koncentraciju IgE u odnosu na početnu vrednost u poređenju sa placebom. Ovi markeri su bili skoro maksimalno suzbijeni nakon 2 nedelje terapije, osim IgE čije su se koncentracije smanjivale sporije. Ta dejstva održana su tokom lečenja.
Uticaj na eozinofile u submukozi disajnih puteva
U kliničkom ispitivanju, primena tezepelumaba 210 mg supkutano svake 4 nedelje smanjila je broj eozinofila u submukozi disajnih puteva za 89% u poređenju sa smanjenjem od 25% uz placebo.
Smanjenje je bilo dosledno bez obzira na biomarkere zapaljenja na početku terapije.
Imunogenost
U studiji NAVIGATOR, antitela na lek (engl. anti-drug antibodies, ALA) su otkrivena u bilo kojem trenutku kod 26 (4,9%) od 527 pacijenata koji su primali tezepelumab prema preporučenoj šemi doziranja tokom 52-nedeljnog perioda ispitivanja. Od ovih 26 pacijenata, 10 pacijenata (1,9% pacijenata koji su lečeni tezepelumabom) razvila su se antitela na lek koja se javljaju tokom lečenja, a kod 1 pacijenta (0,2% pacijenata koji su lečeni tezepelumabom) neutrališuća antitela. Titri ALA su uglavnom bili mali i često prolazni. Nije primećen dokaz uticaja ALA na farmakokinetiku, farmakodinamiku, efikasnost ili bezbednost leka.
Klinička efikasnost
Efikasnost tezepelumaba je procenjena u dva randomizovana, dvostruko slepa, placebo-kontrolisana klinička ispitivanja (PATHWAY i NAVIGATOR) sa paralelnim grupama u trajanju od 52 nedelje, u kojima je učestvovalo ukupno 1609 pacijenata od 12 godina i stariji sa teškom astmom. U oba ispitivanja, pacijenti su bili uključeni bez zahteva za minimalnom početnom vrednošću eozinofila u krvi ili drugih biomarkera zapaljenja (npr. FeNO ili IgE).
PATHWAY je bilo ispitivanje pogoršanja astme u trajanju od 52 nedelje, u kojem je učestvovalo 550 pacijenata (od 18 godina i stariji) sa teškom, nekontrolisanom astmom, koji su primali tezepelumab 70 mg supkutano svake 4 nedelje, tezepelumab 210 mg supkutano svake 4 nedelje, tezepelumab 280 mg supkutano svake 2 nedelje ili placebo. Pacijenti su unutar proteklih 12 meseci morali imati istoriju 2 ili više egzacerbacija astme koja zahtevaju lečenje oralnim ili sistemskim kortikosteroidima ili 1 egzacerbaciju astme koja je dovela do hospitalizacije.
NAVIGATOR je bilo 52-nedeljno ispitivanje uticaja na egzacerbacije, u koje je učestvovao ukupno 1061 pacijenta (odrasli i adolescenti 12 godina i stariji) sa teškom, nekontrolisanom astmom. Pacijenti su primali terapiju tezepelumabom 210 mg supkutano svake 4 nedelje ili placebo. Pacijenti su unutar proteklih 12 meseci morali imati istoriju 2 ili više egzacerbacija astme koja zahtevaju lečenje oralnim ili sistemskim kortikosteroidima ili su dovele do hospitalizacije.
U oba ispitivanja, PATHWAY i NAVIGATOR, pacijenti su morali imati rezultat od 1,5 ili više na upitniku o kontroli astme od 6 pitanja (engl. Asthma Control Questionnaire 6, ACQ-6) na skriningu i smanjenu funkciju pluća na početku ispitivanja (FEV1 pre primene bronhodilatatora manje od 80% predviđene vrednosti kod odraslih, odnosno manje od 90% predviđene vrednosti kod adolescenata). Pacijenti su morali biti redovno lečeni srednjom ili velikom dozom kortikosteroida za inhalacionu primenu (engl. inhaled corticosteroids, ICS) i barem jednim dodatnim lekom za kontrolu astme sa oralnim kortikosteroidima (engl. oral corticosteroids, OCS) ili bez njih. Velika doza ICS-a definisana je kao > 500 mikrograma flutikazonpropionata ili ekvivalentno dnevno. Srednja doza ICS-a definisana je kao > 250 do 500 mikrograma flutikazonpropionata ili ekvivalentno dnevno u ispitivanju PATHWAY i kao 500 mcg flutikazonpropionata ili ekvivalentno dnevno u ispitivanju NAVIGATOR. Pacijenti su nastavljali sa osnovnom terapijom za astmu tokom trajanja ispitivanja.
Demografski podaci i polazne karakteristike ova dva ispitivanja prikazane su u Tabeli 2 u nastavku.
Tabela 2 Demografski podaci i polazne karakteristike ispitivanja astme
| PATHWAYN = 550 | NAVIGATORN = 1059 | |
| Srednja vrednost životnog doba (godine) (SD) | 52 (12) | 50 (16) |
| Žene (%) | 66 | 64 |
| Bela rasa (%) | 92 | 62 |
| Pripadnici crne rase ili Afroamerikanci (%) | 3 | 6 |
| Azijati (%) | 3 | 28 |
| Hispanoamerikanci ili Latinoamerikanci (%) | 1 | 15 |
| Srednja vrednost trajanje astme (godine) (SD) | 17 (12) | 22 (16) |
| Nikada nije pušio/-la (%) | 81 | 80 |
| Korišćenje velike doze ICS-a (%) | 49 | 75 |
| Primena OCS (%) | 9 | 9 |
| Srednja vrednost broja egzacerbacija u prethodnoj godini (SD) | 2,4 (1,2) | 2,8 (1,4) |
| Srednja vrednost % predviđenog FEV1 na početku ispitivanja (SD) | 60 (13) | 63 (18) |
| Srednja vrednost FEV1 pre primene bronhodilatora (L) (SD) | 1,9 (0,6) | 1,8 (0,7) |
| Srednja vrednost reverzibilnost FEV1 nakon primene bronhodilatatora (%) (SD) | 23 (20) | 15 (15) |
| Srednja početna vrednost krvnih eozinofila (ćelija/mikrolitara) (SD) | 371 (353) | 340 (403) |
| Broj eozinofila u krvi ≥ 150 ćelija/mikrolitara (%) | 76 | 74 |
| Pozitivan alergijski status (%)a | 46 | 64 |
| Srednja vrednost FeNO (ppb) (SD) | 35 (39) | 44 (41) |
| FeNO ≥ 25 ppb (%) | 44 | 59 |
| Srednja vrednost ACQ-6 rezultata (SD) | 2,7 (0,8) | 2,8 (0,8) |
| Broj eozinofila u krvi ≥ 150 ćelija/mikrolitara i FeNO ≥ 25 ppb (%) | 38 | 47 |
a Pozitivan alergijski status definisan je kao pozitivan rezultat IgE seruma specifičan za bilo koji trajni aerogen u FEIA panelu. ACQ-6, Upitnik za kontrolu astme 6; EOS, eozinofili; FEIA (engl. fluorescent enzyme immunoassay), fluorescentni enzimski imunotest; FeNO (engl. fractional exhaled nitric oxide), frakcioni izdahnuti azotni oksid; FEV1 (engl. forced expiratory volume in one second), zapremina prinudnog izdisaja u jednoj sekundi; ICS, inhalatorni kortikosteroid; IgE, imunoglobulin E; OCS, oralni kortikosteroid; ppb (engl. parts per billion), Delovi na milijardu; SD, standardna devijacija.
Rezultati koji su u nastavku sumirani odnose se na preporučenu dozu tezepelumaba od 210 mg supkutano jednom u četiri nedelje.
Egzacerbacije
Primarni parametar praćenja ishoda u ispitivanjima PATHWAY i NAVIGATOR bila je stopa teških egzacerbacija astme merena tokom 52 nedelje. Teške egzacerbacije astme definisane su kao pogoršanje astme koje zahteva primenu ili povećanje oralnih ili sistemskih kortikosteroida tokom najmanje 3 dana, ili primenu jedne depo injekcije kortikosteroida, kao i posete hitnoj službi koje zahtevaju upotrebu oralnih ili sistemskih kortikosteroida i/ili hospitalizaciju.
U obe studije, PATHWAY i NAVIGATOR, pacijenti koji su primali tezepelumab imali su značajno smanjenje godišnje stope teških egzacerbacija astme u poređenju sa placebom (Tabela 3 i Tabela 4). Takođe je bilo manje egzacerbacija koje su zahtevale posete hitnoj službi i/ili hospitalizaciju kod pacijenata koji su lečeni tezepelumabom u poređenju sa placebom. U ispitivanjima PATHWAY i NAVIGATOR, teške egzacerbacije astme koje su zahtevale posete hitnoj službi i/ili hospitalizaciju
smanjene su za 85% i 79% primenom tezepelumaba od 210 mg supkutano jednom u četiri nedelje, redom.
Tabela 3 Stopa teških egzacerbacija u nedelji 52 u ispitivanju NAVIGATORa
| Tezepelumab (N = 528) | Placebo (N = 531) | |
| Godišnja stopa teških egzacerbacija astme | ||
| Stopa | 0,93 | 2,10 |
| Rate ratio (95% CI) | 0,44 (0,37; 0,53) | |
| p-vrednost | < 0,001 | |
a Vreme rizika definiše ukupno trajanje vremena u kojem se može javiti nova egzacerbacija (tj. ukupno vreme praćenja ne računajući vreme tokom i 7 dana nakon egzacerbacije).
CI, interval pouzdanosti
Tabela 4 Stopa teških egzacerbacija u nedelji 52 u ispitivanju PATHWAYa
| Tezepelumab (N = 137) | Placebo (N = 138) | |
| Godišnja stopa teških egzacerbacija astme | ||
| Stopa | 0,20 | 0,72 |
| Rate ratio (95% CI) | 0,29 (0,16; 0,51) | |
| p-vrednost | < 0,001 | |
a Vreme rizika definiše ukupno vreme praćenja. CI, interval pouzdanosti
Analiza podgrupa
U studiji NAVIGATOR, tezepelumab je pokazao smanjenje stope teških egzacerbacija astme bez obzira na početne koncentracije eozinofila u krvi, FeNO, kao i na alergijski status (određen višegodišnjim IgE specifičnim za aeroalergene). Slični rezultati su viđeni i u ispitivanju PATHWAY. Videti Sliku 1.
U studiji NAVIGATOR, smanjenje stope teških egzacerbacija astme bilo je veće sa povećanjem početnog broja eozinofila u krvi i vrednosti FeNO (rate ratio = 0,79 [95% CI: 0,48; 1,28] za pacijente i sa početnom vrednošću broja eozinofila u krvi < 150 ćelija/mikrolitara i sa početnom vrednošću FeNO < 25 ppb; rate ratio = 0,30 [95% CI: 0,23, 0,40] za pacijente sa početnim brojem eozinofila u krvi ≥ 150 ćelija/ mikrolitara i početnim FeNO ≥ 25 ppb).
Slika 1 Rate Ratio godišnje egzacerbacije astme tokom 52 nedelje u zavisnosti od različitih polaznih biomarkera za skup analize u celini (objedinjeni podaci za ispitivanje NAVIGATOR i PATHWAY)a
a Vreme rizika definiše ukupno trajanje vremena u kojem se može javiti nova egzacerbacija (tj. ukupno vreme praćenja ne računajući vreme tokom i 7 dana nakon egzacerbacije).
b Alergijski status definisan je kao rezultat IgE seruma specifičan za bilo koji trajni aerogen u panelu FEIA.
Funkcija pluća
Promena početne vrednosti FEV1 procenjena je kao sekundarani parametar praćenja ishoda u ispitivanju NAVIGATOR. U poređenju sa placebom, tezepelumab je pružio klinički značajna poboljšanja u vidu srednje promene početne vrednosti FEV1 (Tabela 5).
Ishodi koje prijavljuju pacijenti
Promene početnih rezultata upitnika ACQ-6, Standardizovani upitnik o kvalitetu života osoba sa astmom, uzrasta od 12 i više godina [engl. Standardised Asthma Quality of Life Questionnaire for agees 12 and Older, AQLQ(S)+12], i srednje vrednosti nedeljnih rezultata dnevnika za praćenje simptoma astme (engl. Asthma Symptom Diary, ASD) procenjene su kao sekundarni parametri praćenja ishoda u ispitivanju NAVIGATOR. Težina zviždenja pri disanju, nedostatak daha, kašalj i stezanje u grudima procenjivani su dva puta dnevno (ujutro i uveče). Buđenje tokom noći i aktivnost procenjivani su svakodnevno. Ukupan rezultat ASD-a izračunat je kao srednja vrednost rezultata za 10 pitanja (Tabela 5).
Poboljšanja rezultata upitnika ACQ-6 i AQLQ(S)+12 uočena su već nakon 2 odnosno 4 nedelje od primene tezepelumaba, i trajala su do 52. nedelje u oba ispitivanja.
Tabela 5 Rezultati za ključne sekundarne parametre praćenja ishoda u 52. nedelji u ispitivanju NAVIGATORa
| Tezepelumab | Placebo | |
| FEV1 pre primene bronhodilatatora | ||
| N | 527 | 531 |
| Srednja promena (LS) od početne vrednosti (L) | 0,23 | 0,10 |
| Srednja vrednost razlike (LS) u odnosu na placebo (L) (95% CI) | 0,13 (0,08; 0,18) | |
| p-vrednost | < 0,001 | |
| Ukupan rezultat upitnika AQLQ(S)+12 | ||
| N | 525 | 526 |
| Srednja promena (LS) od početne vrednosti | 1,48 | 1,14 |
| Razlika u odnosu na placebo (95% CI) | 0,33 (0,20; 0,47) | |
| p-vrednost | < 0,001 | |
| Rezultat upitnika ACQ-6 | ||
| N | 527 | 531 |
| Srednja promena (LS) od početne vrednosti | -1,53 | -1,20 |
| Razlika u odnosu na placebo (95% CI) | -0,33 (-0,46; -0,20) | |
| p-vrednost | < 0,001 | |
| ASD | ||
| N | 525 | 531 |
| Srednja promena (LS) od početne vrednosti | -0,70 | -0,59 |
| Razlika u odnosu na placebo (95% CI) | -0,11 (-0,19; -0,04) | |
| p-vrednost | 0,004 | |
a Procene su dobijene primenom mešovitog modela sa ponovljenim merenjima (engl. Mixed Model for Repeated Measures, MMRM) korišćenjem svih dostupnih podataka pacijenata sa najmanje 1 promenom u odnosu na početnu vrednost, uključujući podatke nakon prekida lečenja.
ACQ-6, Upitnik za ocenu kontrolu astme 6; AQLQ(S)+12, Standardizovani upitnik o kvalitetu života osoba sa astmom uzrasta 12 i više godina; ASD, Dnevnik za praćenje simptoma astme; CI, Interval poverenja; FEV1, Forsirani ekspiratorni volumen u jednoj sekundi; LS, metoda najmanjhi kvadrata; N, Broj pacijenata koji su doprineli analizi (FA) sa najmanje 1 promenom početne vrednosti
Stariji pacijenti (≥ 65 godina)
Od ukupno 665 pacijenata sa astmom izloženih tezepelumabu od 210 mg supkutano jednom u četiri nedelje u ispitivanjima PATHWAY i NAVIGATOR, ukupno 119 pacijenata imalo je 65 godina ili više, od kojih su 32 pacijenta imala 75 ili više godina. Bezbednost u ovim uzrasnim grupama bila je slična celokupnoj populaciji studije.
Efikasnost u ovim uzrasnim grupama bila je slična celokupnoj ispitivanoj populaciji u ispitivanju NAVIGATOR. U ispitivanju PATHWAY nije bio uključen dovoljan broj pacijenata starosti 65 i više godina da bi se utvrdila efikasnost u ovoj starosnoj grupi.
Pedijatrijska populacija
U ispitivanju NAVIGATOR su ukupno 82 adolescenta uzrasta od 12 do 17 godina sa teškom, nekontrolisanom astmom uključena i lečena tezepelumabom (n = 41) ili placebom (n = 41). Od
41 adolescenta koji je primao tezepelumab, 15 je uzimalo velike doze ICS-a pri početku ispitivanja. Godišnja stopa egzacerbacija astme kod adolescenata koji su bili lečeni tezepelumabom bila je 0,68 u poređenju sa 0,97 za placebo (rate ratio 0,70; 95% CI 0,34; 1,46). Prosečna promena od početne vrednosti za FEV1 uočena kod adolescenata lečenih tezepelumabom iznosila je 0,44 L u poređenju sa 0,27 L za placebo (LS prosečna razlika 0,17 L; 95% CI -0,01; 0,35). Farmakodinamički odgovori kod adolescenata su uglavnom bili slični celokupnoj ispitivanoj populaciji.
Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja leka Tezspire za jednu ili više podgrupa pedijatrijske populacije kod astme (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).
Farmakokinetika tezepelumaba nakon supkutane primene doze u rasponu od 2,1 mg do 420 mg bila je proporcionalna dozi.
Resorpcija
Nakon primene jedne supkutane doze, maksimalna koncentracija u serumu se postiže u periodu od približno 3 do 10 dana. Na osnovu farmakokinetičke analize populacije, procenjena apsolutna bioraspoloživost je približno 77%. Nije bilo klinički važne razlike u bioraspoloživosti kod primene leka na različitim mestima primene (trbuh, butina ili nadlaktica).
Distribucija
Na osnovu farmakokinetičke analize populacije, centralni i periferni volumen distribucije tezepelumaba iznose 3,9 L i 2,2 L, redom, kod osobe telesne mase 70 kg.
Metabolizam
Tezepelumab je humano monoklonsko antitelo (IgG2λ) koje se razgrađuje putem proteolitičkih enzima koji su široko rasprostranjeni u organizmu i ne metabolizuje se putem enzima jetre.
Eliminacija
Budući da je tezepelumab humano monoklonsko antitelo, eliminiše se putem intracelularnog katabolizma, a nema dokaza o eliminaciji putem ciljano posredovanog klirensa. Na osnovu farmakokinetičke analize populacije, procenjeni klirens za tezepelumab iznosi 0,17 L na dan kod osobe telesne mase 70 kg. Poluvreme eliminacije je približno 26 dana.
Posebne populacije
Starost, pol, rasa
Na osnovu farmakokinetičke analize populacije, starost, pol i rasa nemaju klinički značajne efekte na farmakokinetiku tezepelumaba.
Telesna masa
Na osnovu farmakokinetičke analize populacije, veća telesna masa je povezana sa manjom izloženošću. Međutim, uticaj telesne mase na izloženost nema klinički značajan uticaj na efikasnost ili bezbednost i ne zahteva prilagođavanje doze.
Pedijatrijski pacijenti
Na osnovu farmakokinetičke analize populacije, nema klinički značajnih razlika u farmakokinetici tezepelumaba između odraslih osoba i adolescenata uzrasta od 12 do 17 godina. Tezepelumab nije ispitivan kod dece mlađe od 12 godina (videti odeljak 4.2).
Stariji pacijenti (≥ 65 godina starosti)
Na osnovu farmakokinetičke analize populacije, nije primećena klinički značajna razlika farmakokinetici tezepelumaba između pacijenata starijih od 65 godina i mlađih pacijenata.
Oštećenje funkcije bubrega
Nisu sprovedene zvanične kliničke studije za ispitivanje uticaja oštećenja funkcije bubrega na tezepelumab. Na osnovu populacione farmakokinetičke analize, eliminacija tezepelumaba bila je slična kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 60 do < 90 mL/min), umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30 do < 60 mL/min) i kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≥ 90 mL/min). Tezepelumab nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min); međutim, tezepelumab se ne eliminiše putem bubrega.
Oštećenje funkcije jetre
Nisu sprovedene zvanične kliničke studije za ispitivanje uticaja oštećenja funkcije jetre na tezepelumab. Monoklonska antitela tipa IgG se ne eliminišu pretežno putem jetre, pa promena funkcije jetre ne bi trebalo da utiče na eliminaciju tezepelumaba. Na osnovu farmakokinetičke analize populacije, biomarkeri početne funkcije jetre (ALT, AST i bilirubin) nisu imali uticaj na eliminaciju tezepelumaba.
Farmaceutski podaci - Tezspire 210mg
Sirćetna kiselina; L-prolin; Polisorbat 80;
Natrijum-hidroksid; Voda za injekcije.
3 godine.
Lek Tezspire se može čuvati na sobnoj temperaturi (na temperaturi od 20 °C do 25 °C) najduže 30 dana. Nakon vađenja iz frižidera, lek Tezspire se mora upotrebiti u roku od 30 dana ili odložiti.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Za čuvanje nakon vađenja iz frižidera, videti odeljak 6.3. Čuvajte napunjeni pen u kartonskoj kutiji kako biste zaštitili od svetlosti. Ne zamrzavati. Ne mućkati. Ne izlagati toploti.
Unutrašnje pakovanje: 1,91 mL rastvora se pakuje u silikonizovani stakleni (staklo tip I) napunjeni injekcioni špric koji sadrži pričvršćenu iglu od nerđajućeg čelika tankog zida (27G x ½ inch-12,7 mm) sa zaštitnim zatvaračem i čepom klipa od bromobutila. Napunjeni injekcioni pen se sastoji od napunjenog injekcionog šprica u okviru ručnog, mehaničkog (na osnovu opruge) injekcionog uređaja.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan napunjeni injekcioni pen i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Ovaj lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.
Pre primene, izvadite kutiju iz frižidera i ostavite lek Tezspire da dostigne sobnu temperaturu. Za to je obično potrebno 60 minuta.
Pre primene vizuelno pregledati lek Tezspire kako biste utvrdili da li sadrži čestice ili je promenjena boja. Lek Tezspire je bistar do opalescentan, bezbojan do svetložut rastvor. Ne koristite ovaj lek ako je rastvor mutan, promenjene boje ili sadrži velike čestice ili strane materije.
Dodatne informacije i uputstva za pripremu i primenu leka Tezspire koristeći napunjeni pen navedeni su u Uputstvu za lek i delu „Uputstvo za upotrebu“.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.