MEMENTO® 10mg film tableta

Lečenje odraslih pacijenata sa umerenom do teškom Alchajmerovom bolešću.

Lečenje treba da započne i nadzire lekar sa iskustvom u dijagnostikovanju i lečenju Alchajmerove demencije.

Doziranje

Terapiju treba započeti samo ako postoji negovatelj koji će redovno nadzirati primenu leka od strane pacijenta. Dijagnozu treba postaviti u skladu sa važećim smernicama. Podnošljivost i doziranje memantina treba redovno procenjivati, po mogućnosti u roku od 3 meseca od početka lečenja. Nakon toga, klinička korist memantina i pacijentova podnošljivost lečenja trebaju biti redovno ponovo procenjivani, u skladu sa važećim kliničkim smernicama. Terapija održavanja može biti nastavljena onoliko dugo koliko je terapijska korist povoljna i dok pacijent podnosi lečenje memantinom. Kada više ne postoji dokaz o terapijskom dejstvu ili ako pacijent ne podnosi lečenje, trebao bi se razmotriti prekid lečenja memantinom.

Odrasli:

Titriracija doze

Maksimalna dnevna doza je 20 mg na dan. U cilju smanjivanja rizika od neželjenih dejstava, doza održavanja se postiže povećavanjem doze od 5 mg nedeljno tokom prve tri nedelje lečenja, na način kako sledi:

Prva nedelja (dani 1-7):

Pacijent treba da primenjuje dozu od 5 mg (pola film tablete od 10 mg) na dan, tokom 7 dana.

Druga nedelja (dani 8-14):

Pacijent treba da primenjuje dozu od 10 mg (jedna film tableta od 10 mg) na dan, tokom 7 dana.

Treća nedelja (dani 15-21):

Pacijent treba da primenjuje dozu od 15 mg (jedna i po film tableta od 10 mg) na dan, tokom 7 dana.

Od četvrte nedelje lečenja pa nadalje:

Pacijent treba primenjivati dozu od 20 mg (dve film tablete od 10 mg) na dan.

Doza održavanja

Preporučena doza održavanja je 20 mg na dan.

Stariji pacijenti

Temeljem kliničkih studija, preporučena doza za pacijente starije od 65 godina je 20 mg (dve film tablete od 10 mg) na dan, na način kako je to prethodno opisano.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blago oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina 50-80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-49 mL/min) dnevna doza treba da iznosi 10 mg na dan. Ako se nakon lečenja u trajanju od najmanje 7 dana ova doza dobro podnosi, može se povećavati do doze od 20 mg na dan, prema standardnoj titracijskoj šemi. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 5-29 mL/min) dnevna doza treba da iznosi 10 mg na dan.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blago ili umereno oštećenom funkcijom jetre (Child-Pugh A i Child-Pugh B) nije potrebno prilagođavanje doze. Nema dostupnih podataka o primeni memantina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre se ne preporučuje primena leka MEMENTO.

Pedijatrijska populacija

Nema dostupnih podataka.

Način primene

Lek MEMENTO treba da se primenjuje oralno jednom na dan, svakog dana u isto vreme. Film tablete se mogu primenjivati uz hranu ili bez hrane.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Preporučuje se oprez kod pacijenata sa epilepsijom, sa konvulzijama u anamnezi, ili kod pacijenata sa faktorima predispozicije za epilepsiju.

Treba izbegavati istovremenu primenu antagonista N-metil-D-aspartata (NMDA), poput amantadina, ketamina ili dekstrometorfana. Ove supstance deluju na isti sistem receptora kao i memantin, te stoga neželjene reakcije (uglavnom povezane sa centralnim nervnim sistemom (CNS)) mogu biti učestalije ili izraženije (videti odeljak 4.5.).

Neki faktori koji mogu da povećaju pH urina (videti odeljak 5.2.“Eliminacija“) mogu zahtevati pažljivo praćenje pacijenta. Ovi faktori uključuju drastične promene u načinu ishrane, npr. prelazak sa mesne na vegetarijansku ishranu, ili izrazito veliki unos alkalizirajućih želudačnih pufera. Osim toga, pH vrednost urina mogu povećati stanja bubrežne tubularne acidoze (RTA) ili teških infekcija urinarnog trakta uzrokovanih Proteus bakterijama.

Iz većine kliničkih ispitivanja isključeni su pacijenti koji su nedavno preboleli infarkt miokarda, pacijenti sa nekompenzovanim kongestivnim zatajenjem srca (NYHA III-IV) ili sa nekontrolisanom hipertenzijom. Posledica ovoga je limitiranost dostupnih podataka, zbog čega bi pacijente sa ovim stanjima trebalo pažljivo nadzirati.

Lek MEMENTO sadrži natrijum

Lek MEMENTO sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Zbog farmakoloških efekata i mehanizma dejstva memantina, mogu se javiti sledeće interakcije:

• Mehanizam dejstva sugeriše da bi efekti L-dope, dopaminergičkih agonista i antiholinergika mogli da budu pojačani pri istovremenom lečenju sa NMDA-antagonistima poput memantina. Efekti barbiturata i neuroleptika mogu biti smanjeni. Istovremena primena memantina sa spazmoliticima dantrolenom ili baklofenom može modifikovati njihove efekte, te može biti neophodno prilagođavanje doze.

• Istovremenu primenu memantina i amantadina treba izbegavati, zbog rizika od farmakotoksične psihoze. Obe supstance su hemijski srodni NMDA-antagonisti. Isto bi se moglo odnositi i na

  ketamin i dekstrometorfan (videti odeljak 4.4.). Postoji jedan objavljeni izveštaj o slučaju koji se odnosi na mogući rizik i od kombinovanja memantina i fenitoina.

• Druge aktivne supstance poput cimetidina, ranitidina, prokainamida, hinidina, hinina i nikotina, koje koriste isti katjonski transportni sistem u bubregu kao i amantadin, mogle bi takođe stupiti u interakciju sa memantinom, a to vodi potencijalnom riziku od povećanih plazmanskih nivoa.

• Pri istovremenoj primeni memantina i hidrohlortiazida, ili pri bilo kojoj kombinaciji sa hidrohlortiazidom, postoji mogućnost smanjenog serumskog nivoa hidrohlortiazida.

• Nakon stavljanja leka u promet, zabeleženi su izolirani slučajevi povećanja internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. International Normalized Ratio, INR), kod pacijenata koji su istovremeno lečeni varfarinom. Iako uzročna povezanost nije utvrđena, savetuje se pažljivo praćenje protrombinskog vremena ili INR-a kod pacijenata koji se istovremeno leče oralnim antikoagulansima.

  U farmakokinetičkim studijama primene pojedinačne doze kod mladih zdravih osoba, nije uočena relevantna aktivna supstanca-aktivna supstanca interakcija između memantina i gliburida/metformina ili donepezila.

  U kliničkom ispitivanju na mladim zdravim osobama, nije uočen relevantan efekat memantina na farmakokinetiku galantamina.

  U in vitro uslovima, memantin nije inhibirao enzime CYP 1A2, 2A6, 2C9, 2D6, 2E1 i 3A, monooksigenaze koje sadrže flavin, epoksid hidrolazu ili sulfataciju.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni memantina kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama ukazuju na potencijal za smanjenje intrauterinog rasta, pri nivoima izloženosti identičnim ili neznatno višim od nivoa izloženosti kod ljudi (videti odeljak 5.3.). Potencijalni rizik za ljude je nepoznat.

Memantin se ne bi trebao primenjivati tokom trudnoće, osim ukoliko je to neophodno.

Dojenje

Nije poznato da li se memantin izlučuje u majčino mleko, međutim, kada se uzme u obzir njegova lipofilnost, to se verovatno događa. Žene koje primenjuju memantin ne treba da doje.

Plodnost

Nisu zabeležena neželjena dejstva memantina na plodnost kod muškaraca i žena.

Umerena do teška Alchajmerova bolest obično za posledicu ima smanjenje sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Osim toga, memantin ispoljava blagi do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, tako da pacijente na vanbolničkom lečenju treba upozoriti da budu posebno oprezni pri izvođenju ovih radnji.

Sažetak bezbednosnog profila

U kliničkim ispitivanjima blage do teške demencije, koja su uključivala 1784 pacijenta lečena memantinom i 1595 pacijenata koji su primali placebo, ukupna učestalost neželjenih dejstava u grupi lečenoj memantinom, nije se razlikovala od stope učestalosti neželjenih dejstava u grupi koja je primala placebo; neželjena dejstva su, u odnosu na njihovu težinu, uglavnom bila blaga do umerena. Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale, s većom učestalošću u grupi s memantinom nego u placebo grupi, bile su vrtoglavica (6,3%, naspram 5,6%), glavobolja (5,2%, naspram 3,9%), konstipacija (4,6%,

naspram 2,6%), somnolencija (3,4%, naspram 2,2%) i hipertenzija (4,1%, naspram 2,8%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije prikazane u tabeli u nastavku teksta, prikupljene su tokom kliničkih studija sa memantinom i nakon stavljanja leka u promet.

Neželjene reakcije navedene su prema klasi organskih sistema, uz primenu sledeće konvencije: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su predstavljena u padajućem nizu u odnosu na njihovu ozbiljnost.

1 Halucinacije su većinom zapažene kod pacijenata sa teškom Alchajmerovom bolešću.

2 Izolovani slučajevi prijavljeni nakon stavljanja leka u promet.

Alchajmerova bolest je povezana sa depresijom, suicidalnim idejama i sa suicidom. Tokom post- marketinškog perioda, ove reakcije su bile prijavljene kod pacijenata lečenih memantinom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Dostupno je samo ograničeno iskustvo u vezi sa predoziranjem, i to iz kliničkih studija i tokom post- marketinškog perioda praćenja.

Simptomi

Relativno velika predoziranja (200 mg i 105 mg/dan, tokom 3 dana), bila su povezana ili samo sa simptomima umora, slabosti i/ili dijareje ili su simptomi izostali. U slučajevima predoziranja dozom manjom od 140 mg ili sa nepoznatom dozom, pacijenti su ispoljavali simptome koji su poticali iz

centralnog nervnog sistema (konfuzija, omamljenost, somnolencija, vrtoglavica, agitacija, agresija, halucinacija i poremećaj hoda) i/ili gastrointestinalnog porekla (povraćanje i dijareja).

U najekstremnijem slučaju predoziranja, pacijent je preživeo peroralno uzimanje ukupne količine od 2000 mg memantina, sa efektima na centralni nervni sistem (koma tokom 10 dana, a nakon toga diplopija i agitacija). Pacijent je primio simptomatsku terapiju i plazmaferezu. Pacijent se oporavio bez trajnih posledica.

U drugom slučaju predoziranja velikom dozom, pacijent je takođe preživeo i oporavio se. Pacijent je peroralno primenio 400 mg memantina. Pacijent je imao simptome koji su poticali iz centralnog nervnog sistema, poput nemira, psihoze, vizuelnih halucinacija, prokonvulzivnosti, somnolencije, stupora i besvesnog stanja.

Lečenje

U slučaju predoziranja, lečenje treba da bude simptomatsko. Nije dostupan specifičan antidot za intoksikaciju ili predoziranje. Po potrebi, treba primeniti standardne kliničke procedure za uklanjanje aktivne supstance, poput gastrične lavaže, primene medicinskog uglja (zaustavljanje potencijalne enterohepatičke recirkulacije), acidifikacije urina, te forsirane diureze.

U slučaju znakova i simptoma opšte prekomerne stimulacije centralnog nervnog sistema, treba pažljivo razmotriti simptomatsko kliničko lečenje.