Simulect® 20mg/5mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Simulect 20mg/5mL
Lek Simulect je indikovan za profilaksu akutnog odbacivanja organa kod de novo alogenih transplantacija bubrega kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata (uzrasta 1-17 godina) (videti odeljak 4.2). Potrebno ga je koristiti uz istovremenu primenu imunosupresivne terapije bazirane na ciklosporinu u mikroemulziji i kortikosteroidima, kod pacijenata sa nalazom panel reaktivnih antitela (engl. panel reactive antibodies, PRA) manjim od 80% ili u trostrukom protokolu održavanja imunosupresije koji sadrži ciklosporin u mikroemulziji, kortikosteroide i azatioprin ili mikofenolat mofetil.
Lek Simulect treba da propisuju samo lekari sa iskustvom u primeni imunosupresivne terapije nakon transplantacije organa. Lek Simulect treba primeniti pod stručnim medicinskim nadzorom.
Lek Simulet se ne sme primenjivati osim ako nije apsolutno sigurno da će pacijent primiti graft i prateću imunosupresiju.
Lek Simulect treba koristiti uz istovremenu primenu imunosupresivne terapije bazirane na ciklosporinu u mikroemulziji i kortikosteroidima. Može se koristiti i u trostrukom protokolu imunosupresije koji sadrži ciklosporin u mikroemulziji, kortikosteroide, kao i azatioprin ili mikofenolat mofetil.
Doziranje
Odrasli
Standardna ukupna doza je 40 mg, podeljena u dve doze od 20 mg.
Prvu dozu od 20 mg treba primeniti u roku od dva sata pre hirurške transplantacije. Drugu dozu od 20 mg treba primeniti 4 dana nakon transplantacije. Druga doza se ne sme primeniti ukoliko se pojavi teška reakcija preosetljivosti na lek Simulect ili postoperativna komplikacija kao što je gubitak grafta (videti odeljak 4.4).
Deca i adolescenti (uzrasta 1-17 godina)
Kod pedijatrijskih pacijenata koji imaju manje od 35 kg preporučena ukupna doza je 20 mg, koja se primenjuje u dve podeljene doze od po 10 mg. Kod pedijatrijskih pacijenata koji imaju 35 kg ili više, preporučena doza odgovara dozi za odrasle, odnosno ukupna doza je 40 mg, podeljena u dve jednake doze od po 20 mg.
Prvu dozu treba primeniti u roku od dva sata pre hirurške transplantacije. Drugu dozu treba primeniti 4 dana nakon transplantacije. Druga doza se ne sme primeniti ukoliko se pojavi teška reakcija preosetljivosti na lek Simulect ili postoperativna komplikacija kao što je gubitak grafta (videti odeljak 4.4).
Starije osobe (≥ 65 godina)
Dostupni su ograničeni podaci o primeni leka Simulect kod starijih, ali ne postoje dokazi da stariji pacijenti zahtevaju drugačije doziranje od mlađih odraslih pacijenata.
Način primene
Rekonstituisan lek Simulect se može primenjivati kao intravenska bolus injekcija ili kao intravenska infuzija tokom 20-30 minuta.
Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Trudnoća i laktacija (videti odeljak 4.6).
Sledljivost
Sa ciljem da se poboljša sledljivost bioloških medicinskih proizvoda, ime leka i seriju primenjenog leka treba da budu jasno evidentirani.
Pacijenti koji primaju lek Simulect treba da budu smešteni na odeljenjima koja su opremljena adekvatnom laboratorijskom i medicinskom opremom, sa adekvatnim osobljem, uključujući lekove za lečenje teških reakcija preosetljivosti.
Imunosupresivni protokoli koji uključuju kombinaciju lekova povećavaju osetljivost za infekcije, uključujući oportunističke infekcije, infekcije sa smrtnim ishodom i sepsu; rizik je povećan uz potpuno opterećenje imunosupresivima.
Lek Simulect se ne sme primenjivati osim ako nije apsolutno sigurno da će pacijent primiti graft i istovremenu imunosupresiju.
Reakcije preosetljivosti
Teške akutne reakcije preosetljivosti (ispoljene u periodu kraćem od 24 sata) uočene su kod pacijenata prilikom početne primene leka Simulect i kod ponovne primene u nastavku terapije. Ovo uključuje anafilaktoidni tip reakcija kao što su osip, urtikarija, svrab, kijanje, zviždanje u grudima, hipotenzija, tahikardija, dispnea, bronhospazam, plućni edem, srčana insuficijencija, respiratorna insufucijencija i sindrom povećane kapilarne propustljivosti. Ukoliko se javi teška reakcija preosetljivosti, terapija lekom Simulect se mora trajno prekinuti i ne sme se primenjivati više nijedna doza. Potreban je oprez kod pacijenata koji su prethodno primali lek Simulect i koji nastavljaju da ga primaju u daljem toku terapije. Sve je više dokaza da je određena podgrupa pacijenata pod većim rizikom od razvoja reakcija preosetljivosti. To su pacijenti kod kojih je, nakon početne primene leka Simulect, istovremena imunosupresija prevremeno prekinuta zbog, na primer, odustajanja od transplantacije ili ranog gubitka grafta. Kod ponovne primene leka Simulect prilikom sledeće transplantacije, kod nekih od ovih pacijenata primećene su akutne reakcije preosetljivosti.
Neoplazme i infekcije
Pacijenti sa transplantatom koji primaju imunosupresivni protokol, uključujući kombinacije sa ili bez baziliksimaba, imaju povećan rizik od razvoja limfoproliferativnih poremećaja (kao što je limfom) i oportunističkih infekcija (kao što su infekcije citomegalovirusom [CMV], BK virusom). U kliničkim ispitivanjima, incidenca oportunističkih infekcija kod pacijenata koji su primali imunosupresivne protokole sa lekom Simulect i kod onih koji su primali imunosupresivne protokole bez leka Simulect, bila je slična. Objedinjenom analizom, dve petogodišnje proširene studije, nije pronađena nikakva razlika u incidenci maligniteta i limfoproliferativnih poremećaja između imunosupresivnih protokola sa ili bez kombinacije sa baziliksimabom (videti odeljak 4.8).
Vakcinacija
Nema dostupnih podataka o efektima živih i inaktivisanih vakcina kao ni o prenošenju infekcije živom vakcinom kod pacijenata koji primaju lek Simulect. Bez obzira na to, ne preporučuje se primena živih vakcina kod pacijenata koji primaju imunosupresivnu terapiju. Stoga, primenu živih atenuisanih vakcina treba izbegavati kod pacijenata lečenih lekom Simulect. Inaktivisane vakcine mogu se primenjivati kod imunosuprimiraniih pacijenata; međutim, imunski odgovor na vakcinu može zavisiti od stepena imunosupresije, pa bi vakcinacija tokom lečenja lekom Simulect mogla biti manje efektivna.
Primena kod transplantacije srca
Efikasnost i bezbednost leka Simulect u prevenciji akutnog odbacivanja kod primalaca alografta drugih solidnih organa, osim alografta bubrega, nisu dokazane. U nekoliko manjih kliničkih ispitivanja sprovedenih na primaocima transplantata srca, ozbiljni kardiološki neželjeni događaji kao što su srčani zastoj (2,2%), flater pretkomora (1,9%) i palpitacije (1,4%), prijavljeni su češće za lek Simulect nego za druge indukcijske lekove.
Pomoćne supstance sa poznatim dejstvom
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po bočici, odnosno suštinski je „bez natrijuma“. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (39 mg) kalijuma po bočici, odnosno suštinski je „bez kalijuma“.
S obzirom na to da je baziliksimab imunoglobulin, ne očekuje se metabolička interakcija sa lekovima.
Uz dodatnu primenu ciklosporina u mikroemulziji, steroida, azatioprina i mikofenolat mofetila, istovremena primena drugih lekova koji se rutinski daju kod transplantacije organa, u kliničkim ispitivanjima nije dovela do povećanja broja neželjenih reakcija. Ovi istovremeno primenjeni lekovi uključuju sistemske antivirusne, antibakterijske lekove i antimikotike, analgetike, antihipertenzivne lekove kao što su beta-blokatori ili blokatori kalcijumovih kanala i diuretici.
Odgovori humanih antimurinskih antitela (engl. human antimurine antibody, HAMA) su prijavljeni kod
172 pacijenta lečenih baziliksimabom u kliničkoj studiji, bez predviđenih vrednosti za kliničku podnošljivost. Incidenca je bila 2/138 kod pacijenata koji nisu primili muromonab-CD3 (OKT3) i 4/34 kod pacijenata koji su istovremeno primili muromonab-CD3. Primena baziliksimaba ne isključuje kasniju terapiju preparatima sa murinskim antilimfocitnim antitelima.
U originalnim studijama faze III, tokom prva 3 meseca posle transplantacije, 14% pacijenata u grupi koja je primala baziliksimab i 27% pacijenata u placebo grupi imalo je epizodu akutnog odbacivanja lečenu terapijom antitelima (OKT 3 ili antitimocitni globulin/antilimfocitni globulin [ATG/ALG]), bez povećanja broja neželjenih događaja ili infekcija u grupi koja je primala baziliksimab u poređenju sa grupom koja je primala placebo.
U tri kliničke studije ispitivana je primena baziliksimaba u kombinaciji sa trostrukim terapijskim protokolom koji je uključivao ili azatioprin ili mikofenolat mofetil. Ukupni klirens baziliksimaba je smanjen u proseku za 22% kada je azatioprin dodat protokolu koji se sastoji iz ciklosporina u mikroemulziji i kortikosteroida. Ukupni klirens baziliksimaba je smanjen u proseku za 51% kada je mikofenolat mofetil dodat protokolu koji se sastoji iz ciklosporina u mikroemulziji i kortikosteroida. Primena baziliksimaba u trojnom terapijskom protokolu koji uključuje azatioprin ili mikofenolat mofetil nije dovela do povećanja broja neželjenih događaja ili infekcija u grupi koja je primala baziliksimab u poređenju sa grupom koja je primala placebo (videti odeljak 4.8).
Primena leka Simulect je kontraindikovana u trudnoći i laktaciji (videti odeljak 4.3). Baziliksimab ima potencijalno opasno imunosupresivno dejstvo na tok trudnoće i dojeno novorođenče koje je izloženo baziliksimabu preko majčinog mleka. Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efikasne metode kontracepcije tokom i do 16 nedelja nakon terapije.
Ne postoje dostupni podaci iz studija sprovedenih kod ljudi ili na životinjama koji se odnose na izlučivanje baziliksimaba u humano mleko. Ipak, na osnovu osobina baziliksimaba koje su kao i kod IgG1, treba očekivati izlučivanje u mleko. Stoga, treba izbegavati dojenje.
Lek Simulect nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Baziliksimab je ispitivan kao indukcioni lek u četiri randomizovane, dvostruko-slepe, placebom kontrolisane studije kod pacijenata kojima je presađen bubreg, u sledećim kombinovanim imunosupresivnim protokolima: ciklosporin u mikroemulziji i kortikosteroidi u dve studije (346 i 380 pacijenata); ciklosporin u mikroemulziji, azatioprin i kortikosteroidi u jednoj studiji (340 pacijenata) i ciklosporin u mikroemulziji, mikofenolat mofetil i kortikosteroidi u drugoj studiji (123 pacijenta). Podaci o bezbednosti leka Simulect kod pedijatrijskih pacijenata, dobijeni su iz otvorene farmakokinetičke i farmakodinamske studije sprovedene kod dece sa presađenim bubregom (41 pacijent).
Incidenca neželjenih događaja: U četiri prethodno navedene placebom kontrolisane studije, profil neželjenih reakcija kod 590 pacijenata lečenih preporučenom dozom baziliksimaba, bio je uporediv sa
onim koji je zabeležen kod 595 pacijenata koji su primali placebo. Ukupna incidenca neželjenih reakcija povezanih sa terapijom kod svih pacijenata u pojedinačnim studijama, nije se značajno razlikovala između grupe lečene baziliksimabom (7,1%-40%) i grupe koja je primala placebo (7,6%-39%).
Odrasli pacijenti
Načešće prijavljivani (>20%) neželjeni događaji nakon dvostruke ili trostruke terapije u obe terapijske grupe (primena baziliksimaba u poređenju sa primenom placeba) su bili konstipacija, infekcije urinarnog trakta, bolovi, mučnina, periferni edem, hipertenzija, anemija, glavobolja, hiperkalemija, hiperholesterolemija, postoperativna komplikacija rane, povećanje telesne mase, povećanje serumskog kreatinina, hipofosfatemija, dijareja i infekcija gornjih respiratornih puteva.
Pedijatrijska populacija
Najčešće prijavljivani (>20%) neželjeni događaji nakon dvostruke terapije u obe kohorte (telesna masa
<35 kg u odnosu na telesnu masu ≥ 35 kg) bile su infekcije urinarnog trakta, hipertrihoza, rinitis, povišena telesna temperatura, hipertenzija, infekcija gornjih respiratornih puteva, virusna infekcija, sepsa i konstipacija.
Incidenca malignih neoplazmi: Ukupna incidenca maligniteta u pojedinačnim studijama u grupi pacijenata koji su primali baziliksimab i u grupi pacijenata koji su primali poredbenu terapiju, bila je slična. Generalno, limfom/limfoproliferativna bolest pojavila se kod 0,1% (1/701) pacijenata u grupi koja je primala baziliksimab, u poređenju sa 0,3% (2/595) pacijenata koji su primali placebo, u oba slučaja u kombinaciji sa dvostrukom ili trostrukom imunosupresivnom terapijom. Drugi maligniteti uočeni su kod 1,0% (7/701) pacijenata u grupi koja je primala baziliksimab, u poređenju sa 1,2% (7/595) pacijenata u placebo grupi. Objedinjena analiza dve petogodišnje proširene studije, pokazala je jednaku incidencu limfoproliferativnih poremećaja i maligniteta između pacijenata koji su primali baziliksimab - 7% (21/295) i placebo grupe - 7% (21/295) (videti odeljak 4.4).
Incidenca infektivnih epizoda: Ukupna incidenca i profil virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija kod pacijenata lečenih baziliksimabom ili placebom u kombinaciji sa dvostrukom ili trostrukom imunosupresivnom terapijom, bila je uporediva između ove dve grupe. Ukupna incidenca infekcija iznosila je 75,9% u grupi koja je primala baziliksimab i 75,6% u placebo grupi, a incidenca ozbiljnih infekcija iznosila je 26,1%, odnosno 24,8%. Incidenca CMV infekcija slična je u obe grupe (14,6% u odnosu na 17,3% ) nakon dvostrukog ili trostrukog terapijskog protokola (videti odeljak 4.4).
Incidenca i uzroci smrti posle dvostruke ili trostruke terapije su bili slični u grupi koja je primala baziliksimab (2,9%) i u grupi koja je primala placebo (2,6%), a infekcije su bile najčešći uzrok smrti kod obe ispitivane grupe (baziliksimab=1,3%, placebo=1,4%). U objedinjenoj analizi dve petogodišnje proširene studije, incidenca i uzrok smrti ostali su slični u obe ispitivane grupe (baziliksimab 15%, placebo 11%), a primarni uzroci smrti bili su kardiološki poremećaji kao što su srčana insuficijencija i infarkt miokarda (baziliksimab 5%, placebo 4%).
Neželjene reakcije spontano prijavljene tokom postmarketinškog perioda
Na osnovu postmarketinških spontanih prijava zabeležene su sledeće neželjene reakcije, a prikazane su prema klasama sistema organa. Pošto ove reakcije dobrovoljno prijavljuje populacija neutvrđene veličine, nije uvek moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost.
Poremećaji imunskog sistema
Hipersenzitivne/anafilaktoidne reakcije kao što su osip, urtikarija, svrab, kijanje, zviždanje u grudima, bronhospazam, dispnea, plućni edem, srčana insuficijencija, hipotenzija, tahikardija, respiratorna insufucijencija, sindrom povećane kapilarne propustljivosti (engl. capillary leak syndrom) (videti odeljak 4.4). Sindrom oslobađanja citokina.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - Simulect 20mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: Imunosupresivna sredstva; inhibitori interleukina
ATC šifra: L04AC02 Mehanizam dejstva
Baziliksimab je humano/murinsko himerno monoklonsko anttelo (IgG1k), koje je usmereno protiv alfa lanca receptora za interleukin-2 (CD25 antigen), koji se eksprimira na površini T limfocita, kao odgovor na izazivanje antigenom. Baziliksimab se specifično vezuje sa sa velikim afinitetom (KD-vrednost 0,1nanoM) za CD 25 antigen na aktiviranim T limfocitima, koji eksprimiraju veliki afinitet receptora za interleukin–2 (IL- 2R), i tako sprečava vezivanje interleukina-2, koji je kritični signal za proliferaciju T ćelija u ćelijskom imunskom odgovoru koji učestvuje u odbacivanju alografta. Kompletno i konzistentno blokiranje receptora za interleukin-2 održava se sve dok koncentracije baziliksimaba u serumu prelaze 0,2 mikrograma/mL (obično 4-6 nedelja nakon primene). Kako koncentracije padaju ispod ovog nivoa, ekspresija CD25 antigena vraća se na preterapijske vrednosti u toku 1-2 nedelje. Baziliksimab ne izaziva mijelosupresiju.
Klinička efikasnost i bezbednost
Efikasnost baziliksimaba u profilaksi odbacivanja organa kod de novo bubrežnih transplantacija prikazana je u dvostruko-slepim, placebom kontrolisanim studijama. Rezultati poređenja baziliksimaba i placeba u dve pivotalne, dvanaestomesečne, multicentrične studije (ukupno 722 pacijenta) pokazali su da baziliksimab, kada se primenjuje istovremeno sa ciklosporinom u mikroemulziji i kortikosteroidima, značajno smanjuje incidencu epizoda akutnog odbacivanja unutar 6 (31% u odnosu na 45%, p<0,001) i 12 meseci (33% u odnosu na 48%, p< 0,001) nakon transplantacije. Nije uočena značajna razlika između pacijenata lečenih baziliksimabom i placebom u opstanku grafta nakon 6 i 12 meseci (nakon 12 meseci 32 gubitka grafta u grupi koja je primala baziliksimab (9%) i 37 gubitaka grafta u placebo grupi (10%)). Incidenca epizoda akutnog odbacivanja bila je znatno manja kod pacijenata koji su primali baziliksimab i trostruki protokol imunosupresije.
Rezultati dve multicentrične, dvostruko-slepe studije, u kojima je poređen baziliksimab sa placebom (ukupno 463 pacijenta) pokazali su da baziliksimab značajno smanjuje incidencu epizoda akutnog odbacivanja unutar 6 meseci nakon transplantacije, kada je korišćen istovremeno sa ciklosporinom u mikroemulziji, kortikosteroidima, i ili azatioprinom (21% u odnosu na 35%), ili mikofenolat mofetilom (15% u odnosu na 27%). Gubitak grafta javio se kod 6% pacijenata koji su primali baziliksimab i kod 10% pacijenata koji su primali placebo u periodu od 6 meseci. Profil neželjenih događaja ostao je uporediv između terapijskih grupa.
U objedinjenoj analizi dve petogodišnje otvorene proširene studije (ukupno 586 pacijenata), kombinovane stope održanja grafta i preživljavanja pacijenata nisu bile značajno različite između grupe koja je primala baziliksimab i placebo grupe. Proširene studije takođe su pokazale da je kod pacijenata koji su imali epizodu akutnog odbacivanja tokom prve godine nakon transplantacije, došlo i do više gubitaka graftova i slučaja smrti tokom petogodišnjeg perioda praćenja, u odnosu na pacijente koji nisu imali odbacivanje. Na ove događaje nije uticao baziliksimab.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost baziliksimaba su procenjivani u dve pedijatrijske studije
Baziliksimab je korišćen istovremeno sa ciklosporinom u mikroemulziji i steroidima u nekontrolisanoj studiji sprovedenoj kod 41 pedijatrijskog de novo primaoca bubrežnog transplantata. Akutno odbacivanje javilo se kod 14,6% pacijenata do 6 meseci nakon transplantacije i kod 24,3% do 12 meseci. Uopšteno, profil neželjenih događaja je bio u skladu sa opštim kliničkim iskustvom u populaciji pedijatrijskih pacijenata sa bubrežnim transplantatom i sa profilom u kontrolisanim studijama transplantacija kod odraslih.
Baziliksimab je ispitivan u 12-mesečnoj, randomizovanoj, placebom kontrolisanoj, dvostruko-slepoj, multicentričnoj studiji u kombinaciji sa ciklosporinom u mikroemulziji, mikofenolat-mofetilom i sterodima kod pedijatrijskih primaoca bubrežnog alografta. Primarni cilj studije je bio da se demonstrira superiornost ove kombinacije u odnosu na lečenje ciklosporinom u mikroemulziji, mikofenolat mofetilom i steroidima u prevenciji akutnog odbacivanja. Od 202 pacijenta, 104 pacijenta je randomizovano u grupu koja prima baziliksimab, a 98 u grupu koja prima placebo. Primarni parametar praćenja efikasnosti bio je vreme do ispoljavanja prve epizode biopsijom potvrđenog akutnog odbacivanja organa (engl. biopsy-proven acute rejection, BPAR), neuspeha terapije definisanog kao gubitak grafta, smrt ili pretpostavljeno odbacivanje u periodu prvih 6 meseci nakon transplantacije, što se dogodilo kod 16,7% pacijenata u baziliksimab grupi i kod 21,7% u placebo grupi. Kada su granični slučajevi odbacivanja bili uključeni u primarni parametar praćenja efikasnosti, stope su bile 26% u baziliksimab grupi odnosno 23,9% u placebo grupi, bez statistički značajne razlike između grupe koja je primala baziliksimab i grupe koja je primala placebo (HR:1,04, 90% CI: {0,64; 1,68}). Stopa BPAR-a je bila 9,4% u baziliksimab grupi a 17,4% u placebo grupi (HR:0,50, 90% CI: {0,25; 0,99}). Kada su granični slučajevi odbacivanja bili uključeni, stope su bile 20,8% kod pacijenata u bazilksimab grupi i 19,6% u placebo grupi (HR:1,01, 90% CI: {0,59; 1,72}). Ukupan bezbedonosni profil je bio sličan u obe grupe. Stopa incidence neželjenih događaja i profil neželjenih događaja između dve grupe bili su uporedivi i očekivani za terapijski režim i osnovno oboljenje.
Imunogenost
Od 339 pacijenata sa presađenim bubregom, na terapiji baziliksimabom i testiranim na anti-idiotipska antitela, 4 pacijenta (1,2%) je razvilo odgovor anti-idiotipskih antitela. U kliničkoj studiji sprovedenoj kod 172 pacijenta koji su primali baziliksimab, incidenca pojave humanih anti-murinskih antitela (HAMA) kod pacijenata sa bubrežnim transplantatom lečenih baziliksimabom, bila je 2/138 kod pacijenata koji nisu bili izloženi muromonabu-CD3, i 4/34 pacijenata koji su istovremeno primili muromonab-CD3. Dostupni klinički podaci u vezi sa primenom muromonaba-CD3 kod pacijenata prethodno lečenih baziliksimabom, ukazuju da kasnija primena muromonaba-CD3 ili drugih murinskih anti-limfocitnih antitela nije isključena.
Odrasle osobe
Kod odraslih pacijenata podvrgnutih transplantaciji bubrega, sprovedene su farmakokinetičke studije pojedinačne doze i višestrukih doza. Kumulativne doze su bile u rasponu od 20 mg do 60 mg. Maksimalna koncentracija u serumu nakon intravenske infuzije od 20 mg tokom 30 minuta je 7,1 ± 5,1 mg/L. Postoji proporcionalni porast vrednosti Cmax i PIK od 20 mg do 60 mg, u rasponu ispitivanih primenjenih pojedinačnih doza. Volumen distribucije u stanju ravnoteže iznosio je 8,6 ± 4,1 L. Obim i stepen raspodele u različitim telesnim odeljcima nisu potpuno proučeni. In vitro studije u kojima su korišćena ljudska tkiva ukazuju da se baziliksimab vezuje jedino za aktivirane limfocite i makrofage/monocite. Terminalno poluvreme eliminacije iznosi 7,2 ± 3,2 dana. Ukupni klirens iznosi 41 ± 19 mL/h.
Nije primećen klinički značajan uticaj telesne mase ili pola na volumen distribucije ili klirens kod odraslih pacijenata. Na poluvreme eliminacije ne utiče uzrast, pol ili rasa.
Pedijatrijska populacija
Farmakokinetika baziliksimaba je procenjena kod 39 pedijatrijskih pacijenata sa izvršenom de novo transplantacijom bubrega. Kod odojčadi i dece (uzrasta 1-11 godina, n=25), volumen distribucije u stanju ravnoteže iznosio je 4,8 ± 2,1 L, poluvreme eliminacije 9,5 ± 4,5 dana, a klirens 17 ± 6 mL/h. Volumen distribucije i klirens smanjeni su za oko 50% u poređenju sa odraslim pacijentima sa izvršenom transplantacijom bubrega. U ovoj starosnoj grupi na parametre raspodele nisu uticali, u klinički značajnom opsegu, uzrast (1-11 godina), telesna masa (9-37 kg), ili površina tela (0,44-1,20 m2). Kod adolescenata (uzrast 12-16 godina, n=14), volumen distribucije u stanju ravnoteže iznosi 7,8 ± 5,1 L, poluvreme eliminacije 9,1 ± 3,9 dana, a klirens 31 ± 19 mL/h. Dispozicija kod adolescenata bila je slična onoj kod odraslih pacijenata sa izvršenom transplantacijom bubrega. Odnos između koncentracije u serumu i zasićenja receptora procenjen je kod 13 pacijenata, i bio je sličan onome karakterističnom za odrasle pacijente sa izvršenom transplantacijom bubrega.
Farmaceutski podaci - Simulect 20mg/5mL
Prašak za rastvor za injekciju/infuziju:
kalijum-dihidrogenfosfat dinatrijum-fosfat, bezvodni natrijum-hlorid
saharoza manitol glicin
Rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju:
voda za injekcije
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Rok upotrebe neotvorenog leka:
3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:
Rastvor je nakon rekonstitucije hemijski i fizički stabilan tokom 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, ili tokom 4 sata na sobnoj temperaturi Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba odmah iskoristiti. Ako se ne iskoristi odmah, korisnik je odgovoran za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe leka (videti odeljak 6.6).
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je za:
prašak za rastvor za injekciju/infuziju:
bezbojna staklena bočica (staklo tip I), zatvorena sivim butil gumenim čepom, obloženim fluoro-smolom, sa aluminijumskom kapicom i plavim polipropilenskim flip-off poklopcem.
Jedna bočica sadrži 20 mg baziliksimaba, u obliku praška za rastvor za injekciju ili infuziju;
rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju:
bezbojna staklena ampula (staklo tip I), koja sadrži 5mL vode za injekcije.
Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu sa praškom, jednu ampulu sa rastvaračem i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Rekonstitucija
Da bi se pripremio rastvor za infuziju ili injekciju, iz priložene ampule, u aseptičnim uslovima, dodajte 5 mL vode za injekcije u staklenu bočicu koja sadrži Simulect prašak. Promućkajte bočicu pažljivo, da bi se rastvorio prašak, i tako izbeglo stvaranje pene. Preporučeno je da se nakon rekonstitucije bezbojni, bistri do opalescentni rastvor odmah upotrebi. Rekonstituisani rastvor treba vizuelno pregledati na prisustvo čestica pre primene leka. Nemojte ga koristiti ako ima vidljivih čestice nakon rekonstitucije.
Nakon rekonstitucije rastvor je hemijski i fizički stabilan tokom 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, ili tokom 4 sata na sobnoj temperaturi. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba odmah iskoristiti. Ako se ne iskoristi odmah, korisnik je odgovoran za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe leka.
Ako se ne upotrebi unutar 24 sata, rekonstituisani rastvor treba baciti.
Rekonstituisani rastvor je izotoničan, i može se dati kao bolus injekcija ili kao infuzija razblažen fiziološkim rastvorom ili 5% (50 mg/mL) rastvorom glukoze za infuziju do zapremine 50 mL ili veće.
Kako ne postoje podaci u vezi kompatibilnosti leka Simulect sa drugim lekovima za intravensku upotrebu, lek Simulect ne treba mešati sa drugim lekovima, i treba ga uvek primenjivati kroz zasebnu infuzionu liniju.
Potvrđena je kompatibilnost sa brojnim infuzionim setovima.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.