Vyndaqel® 20mg kapsula, meka
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Vyndaqel 20mg
Lek Vyndaqel je indikovan za lečenje transtiretinske amiloidoze kod odraslih pacijenata sa prvim stadijumom simptomatske polineuropatije kako bi se odložilo oštećenje perifernih nerava.
Lečenje treba započeti pod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju pacijenata sa transtiretinskom amiloidnom polineuropatijom (engl. transthyretin amyloid polyneuropathy, ATTR-PN).
Doziranje
Preporučena doza tafamidis-meglumina iznosi 20 mg jednom dnevno, oralno. Tafamidis i tafamidis-meglumin nisu međusobno zamenjivi na bazi miligrama.
Ukoliko se nakon primene doze javi povraćanje, i u povraćenom sadržaju se nađe cela kapsula leka Vyndaqel, treba uzeti dodatnu dozu ako je moguće. Ako se u povraćenom sadržaju ne nađe kapsula, nije potrebna dodatna doza, a sledećeg dana treba uzeti uobičajenu dozu.
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Ne zahteva se prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije jetre i bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, odnosno blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre. Dostupni su ograničeni podaci o pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji ili jednak 30 mL/min). Tafamidis-meglumin nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, pa se preporučuje oprez (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Primena tafamidisa nije relevantna u pedijatrijskoj populaciji.
Način primene Oralna upotreba.
Kapsule treba progutati cele, a ne smrvljene ili presečene. Lek Vyndaqel se može uzimati sa hranom ili bez nje.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efikasne metode kontracepcije kad uzimaju tafamidis- meglumin i da nastave sa korišćenjem odgovarajuće kontracepcije još mesec dana nakon prestanka lečenja tafamidis-megluminom (videti odeljak 4.6).
Tafamidis-meglumin treba dodati standardnoj nezi pri lečenju pacijenata sa ATTR-PN. U sklopu ove standardne nege, lekari treba da prate pacijente i da nastave sa procenjivanjem potrebe za drugom terapijom, uključujući potrebu za transplantacijom jetre. Kako nema dostupnih podataka o upotrebi tafamidis- meglumina posle transplantacije jetre, njegovu primenu kod pacijenata kojima je transplantirana jetra, treba prekinuti.
Ovaj lek sadrži najviše 44 mg sorbitola po kapsuli. Sorbitol je izvor fruktoze.
Potrebno je uzeti u obzir i aditvno dejstvo istovremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu) i unos sorbitola (ili fruktoze) putem hrane.
Sadržaj sorbitola u lekovima za oralnu primenu može da utiče na bioraspoloživost drugih lekova za oralnu primenu koji se uzimaju istovremeno.
U kliničkom ispitivanju u kom su učestvovali zdravi dobrovoljci, 20 mg tafamidis-meglumina nije ni indukovalo ni inhibiralo enzim CYP3A4 citohroma P450.
In vitro tafamidis inhibira efluksni transporter BCRP (engl. breast cancer resistant protein, protein rezistencije raka dojke) uz IC50 = 1,16 mikroM i može da izazove lek-lek interakcije u klinički značajnim koncentracijama sa supstratima ovog transportera (npr. metotreksat, rosuvastatin, imatinib). U kliničkoj studiji sprovedenoj kod zdravih dobrovoljaca izloženost rosuvastatinu, supstratu BCRP, se povećala približno 2 puta nakon ponovljenih doza tafamidisa od 61 mg jednom dnevno.
Slično tome, tafamidis inhibira i transportere organskih anjona OAT1 uz IC50 = 2,9 mikroM i OAT3 uz IC50 = 2,36 mikroM, pa može da izazove lek-lek interakcije u klinički značajnim koncentracijama sa supstratima ovih transportera (npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi, bumetanid, furosemid, lamivudin, metotreksat, oseltamivir, tenofovir, ganciklovir, adefovir, cidofovir, zidovudin, zalcitabin). Na osnovu in vitro podataka, maksimalne predviđene promene PIK-a za OAT1 i OAT3 supstrate bile su manje od 1,25 za dozu tafamidis-meglumina od 20 mg, dakle, ne očekuje se da će inhibicija OAT1 ili OAT3 transportera dejstvom tafamidisa dovesti do klinički značajnih interakcija.
Nisu sprovedena ispitivanja interakcija kako bi se procenilo dejstvo drugih lekova na tafamidis-meglumin. Izmenjene vrednosti laboratorijskih testova
Tafamidis može da smanji koncentraciju ukupnog tiroksina u serumu bez prateće promene koncentracije slobodnog tiroksina (T4) ili tireostimulirajućeg hormona (TSH). Ovo zapažanje u vezi sa vrednošću ukupnog tiroksina verovatno je rezultat smanjenog vezivanja tiroksina za transtiretin (TTR) ili izmeštanja iz TTR-a usled visokog afiniteta tafamidisa za vezivanje za receptor tiroksin TTR-a. Nisu zabeleženi klinički nalazi koji ukazuju na oštećenje funkcije štitaste žlezde.
Žene u reproduktivnom periodu
Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efikasne metode kontracepcije tokom terapije tafamidis- megluminom, i još mesec dana nakon prekida terapije zbog dugog poluvremena eliminacije.
Trudnoća
Nema podataka o upotrebi tafamidis-meglumina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su pokazala razvojnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Ne preporučuje se primena tafamidis-meglumina tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.
Dojenje
Raspoloživi podaci dobijeni prilikom ispitivanja na životinjama pokazuju da se tafamidis izlučuje u mleko. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče. Tafamidis-meglumin ne treba koristiti tokom dojenja.
Plodnost
U pretkliničkim ispitivanjima nije uočeno smanjenje plodnosti (videti odeljak 5.3).
Na osnovu farmakodinamskog i farmakokinetičkog profila, smatra se da tafamidis-meglumin ne utiče ili da ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Ukupni klinički podaci prikazuju izloženost 127 pacijenata sa ATTR-PN dnevnoj dozi od 20 mg tafamidis- meglumina tokom prosečnog perioda od 538 dana (u opsegu od 15 do 994 dana). Neželjene reakcije su generalno bile blage ili umerene.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije su navedene u nastavku prema MedDRA klasama sistema organa (SOC) i kategorijama učestalosti uz primenu standardne konvencije: veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100 do <1/10) i povremeno (≥1/1000 do <1/100). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su predstavljene po opadajućoj
ozbiljnosti. Neželjene reakcije prijavljene iz kliničkih ispitivanja prikazane su u tabeli u nastavku i odražavaju stopu pojavljivanja u okviru dvostruko slepe, placebom kontrolisane kliničke studije faze 3 (Fx-005).
| Klasa sistema organa | Veoma često |
| Infekcije i infestacije | Infekcija urinarnog trakta |
| Gastrointestinalni poremećaji | Dijareja |
| Bol u gornjem delu stomaka |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Postoji minimalno kliničko iskustvo sa predoziranjem. Tokom kliničkih ispitivanja, dva pacijenta kojima je dijagnostikovana transtiretinska amiloidna kardiomiopatija (ATTR-CM) slučajno su progutala pojedinačnu dozu tafamidis-meglumina od 160 mg, bez pojave povezanih neželjenih događaja. Najveća pojedinačna doza tafamidis-meglumina koja je data zdravim dobrovoljcima u kliničkim ispitivanjima iznosila je 480 mg. Uz tu dozu prijavljen je jedan neželjeni događaj povezan sa terapijom, blagi hordeolum.
Terapija
U slučaju predoziranja, po potrebi treba uvesti standardnu suportivnu terapiju.
Farmakološki podaci - Vyndaqel 20mg
Farmakoterapijska grupa: Ostali lekovi koji deluju na nervni sistem.
ATC šifra: N07XX08
Mehanizam dejstva
Tafamidis je selektivni stabilizator TTR-a. Tafamidis se vezuje za TTR na mestima vezivanja tiroksina, stabilizuje tetramer i usporava razdvajanje na monomere, što predstavlja korak koji ograničava brzinu u amiloidogenom procesu.
Farmakodinamska dejstva
Transtiretinska amiloidoza predstavlja ozbiljnu, iscrpljujuću bolest koja nastaje usled akumulacije različitih nerastvorljivih fibrilarnih proteina, ili amiloida, u tkivima u meri koja je dovoljna da poremeti normalnu funkciju. Razdvajanje transtiretinskog tetramera na monomere predstavlja korak koji ograničava brzinu
progresije u patogenezi transtiretinske amiloidoze. Presavijeni monomeri se delimično denaturišu, čime nastaju drugačije presavijeni monomerni amiloidogeni intermedijeri. Ti intermedijeri se zatim pogrešno spajaju u rastvorljive oligomere, profilamente, filamente i amiloidne fibrile. Tafamidis se vezuje sa negativnom kooperativnošću na dva mesta za vezivanje tiroksina na nativnom tetramernom obliku transtiretina i tako sprečava njegovo razdvajanje na monomere. Primena tafamidisa se zasniva na inhibiciji razdvajanja tetramera TTR kako bi se usporilo napredovanje bolesti kod pacijenata sa prvim stadijumom ATTR-PN.
Test stabilizacije TTR-a je korišćen kao farmakodinamski marker za procenjivanje stabilnosti TTR tetramera.
Tafamidis je stabilizovao i wild-type TTR tetramer i tetramere 14 varijanti TTR-a koji su klinički ispitani nakon doziranja tafamidisa jednom dnevno. Tafamidis je takođe stabilizovao TTR tetramer za 25 varijanti koje su ispitane ex vivo, čime je pokazana stabilizacija TTR-a kod 40 amiloidogenih TTR genotipova.
Klinička efikasnost i bezbednost
Pivotalno ispitivanje tafamidis-meglumina kod pacijenata sa prvim stadijumom ATTR-PN, bila je multicentrična, randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana studija u trajanju od 18 meseci. Ova studija je procenjivala bezbednost i efikasnost tafamidis-meglumina primenjenog u dozi od 20 mg jednom dnevno kod 128 pacijenata sa ATTR-PN uz Val30Met mutaciju i prvi stadijum oboljenja (126 od 128 pacijenata nije rutinski zahtevalo pomoć pri kretanju). Primarna merenja ishoda predstavljala su broj poena za neuropatsko oštećenje donjih ekstremiteta (engl. Neuropathy Impairment Score of the Lower Limb [NIS- LL], što je procena lekara pri neurološkom pregledu donjih ekstremiteta) i Norfolški upitnik o kvalitetu života – dijabetična neuropatija (engl. Norfolk Quality of Life – Diabetic Neuropathy [Norfolk QOL-DN], što je ishod prema proceni pacijenta, ukupan broj poena za kvalitet života (engl. Total Quality of Life score [TQOL]). Druga merenja ishoda obuhvatala su kombinovani broj poena za funkciju velikih nervnih vlakana (nervna provodljivost, prag osećaja vibracije i odgovor srčanog pulsa na duboko disanje) i malih nervnih vlakana (bol usled toplote, prag osećaja hladnoće i odgovor srčanog pulsa na duboko disanje), kao i procene uhranjenosti pomoću modifikovanog indeksa telesne mase (mBMI – BMI pomnožen vrednošću serumskog albumina izraženom u g/L). Nakon toga, 86 od ukupno 91 pacijenta koji su završili lečenje u trajanju od 18 meseci, bilo je uključeno u produžetak studije otvorenog tipa tokom kog su svi primali dozu od 20 mg tafamidis-meglumina jednom dnevno sledećih 12 meseci.
Nakon 18 meseci lečenja, više pacijenata lečenih tafamidis-megluminom imalo je terapijski odgovor prema skali NIS-LL (promena za manje od 2 poena na skali NIS-LL). Rezultati unapred određenih analiza primarnih ishoda prikazani su u sledećoj tabeli:
| Vyndaqel u odnosu na placebo: NIS-LL i TQOL nakon 18 meseci (Studija Fx-005) | |||
| Placebo | Vyndaqel | ||
| Unapred određena analiza populacije planirane zalečenje | N=61 | N=64 | |
| Pacijenti sa terapijskim odgovorom prema skali NIS-LL (% pacijenata)Razlika (Vyndaqel minus placebo) 95% CI razlike (p-vrednost) | 29,5% | 45,3% | |
| 15,8%-0,9%; 32,5% (0,068) | |||
| TQOL promena od početne srednje vrednosti najmanjih kvadrata (SE)Razlika u srednjim vrednostima najmanjih kvadrata (SE) 95% CI razlike (p-vrednost) | 7,2 (2,36) | 2,0 (2,31) | |
| -5,2 (3,31)-11,8; 1,3 (0,116) | |||
| Unapred određena analiza efikasnosti koja se mogla proceniti | N=42 | N=45 | |
| Osobe sa terapijskim odgovorom prema skali NIS-LL (% pacijenata)Razlika (Vyndaqel minus placebo) 95% CI razlike (p-vrednost) | 38,1% | 60,0% | |
| 21,9%1,4%; 42,4% (0,041) | |||
| TQOL promena od početne srednje vrednosti najmanjih kvadrata (SE)Razlika u srednjim vrednostima najmanjih kvadrata (SE) 95% CI razlike (p-vrednost) | 8,9 (3,08) | 0,1 (2,98) | |
| -8,8 (4,32)-17,4; -0,2 (0,045) | |||
U unapred određenoj analizi populacije planirane za lečenje, terapijski odgovor prema skali NIS-LL, pacijenti koji su prekinuli ispitivanje pre isteka 18 meseci zbog transplantacije jetre svrstani su u kategoriju pacijenata bez terapijskog odgovora. U unapred određenoj analizi efikasnosti koja se mogla proceniti koristili su se podaci dobijeni od onih pacijenata koji su završili lečenje u trajanju od 18 meseci prema protokolu.
Sekundarni ishodi pokazali su da je terapija tafamidis-megluminom rezultirala manjim propadanjem neurološke funkcije i poboljšanim stanjem uhranjenosti (mBMI) u poređenju sa placebom, kao što je prikazano u sledećoj tabeli.
| Promene sekundarnih parametara praćenja ishoda od početne srednje vrednosti najmanjih kvadrata do srednje vrednosti najmanjih kvadrata posle 18 meseci (standardna greška)(populacija planirana za lečenje) (studija Fx-005) | ||||
| Placebo N=61 | Vyndaqel N=64 | P-vrednost | % promene zaVyndaqel u odnosu na placebo | |
| Promena NIS-LL u odnosu na početnu vrednostSrednja vrednost najmanjihkvadrata (SE) | 5,8 (0,96) | 2,8 (0,95) | 0,027 | -52% |
| Promena velikih nervnih vlakana u odnosu na početnu vrednost Srednja vrednost najmanjihkvadrata (SE) | 3,2 (0,63) | 1,5 (0,62) | 0,066 | -53% |
| Promena malih nervnih vlakana u odnosu na početnu vrednost Srednja vrednost najmanjihkvadrata (SE) | 1,6 (0,32) | 0,3 (0,31) | 0,005 | -81% |
| Promena mBMI u odnosu na početnu vrednostSrednja vrednost najmanjih kvadrata (SE) | -33,8 (11,8) | 39,3 (11,5) | < 0,0001 | NP |
mBMI je izveden kao proizvod serumskog albumina i indeksa telesne mase.
Na osnovu ponovljenih merenja analize varijanse sa promenom u odnosu na početnu vrednost kao zavisnom varijablom, nestrukturiranom matricom kovarijanse sa lečenjem, mesecom i lečenjem po mesecu kao fiksnim efektima i učesnikom ispitivanja kao slučajnim efektom u modelu.
NP = nije primenljivo
U produžetku studije otvorenog tipa, stopa promene NIS-LL tokom 12 meseci lečenja bila je slična onoj koja je uočena kod pacijenata koji su bili randomizovani i lečeni tafamidisom u prethodnom dvostruko slepom periodu od 18 meseci.
Dejstva tafamidisa su procenjivana kod pacijenata sa ne-Val30Met ATTR-PN u suportivnoj studiji otvorenog tipa kod 21 pacijenta i postmarkentiškoj opservacionoj studiji kod 39 pacijenata. Na osnovu rezultata dobijenih iz tih studija mehanizma dejstva tafamidisa i rezultata stabilizacije TTR, očekuje se korist od tafamidis-meglumina kod pacijenata sa prvim stadijumom ATTR-PN usled mutacija, isključujući Val30Met.
Dejstva tafamidisa su procenjivana u dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj, randomizovanoj studiji sa 3 grupe kod 441 pacijenta sa wild-type ili naslednom transtiretinskom amiloidnom kardiomiopatijom (ATTR- CM). Primarna analiza objedinjenih podataka grupa koje su uzimale tafamidis-meglumin (20 mg i 80 mg) u poređenju sa grupom koja je uzimala placebo pokazala je značajno smanjenje (p=0,0006) ukupnog mortaliteta usled bilo kog uzroka i učestalosti hospitalizacija povezanih sa kardiovaskularnim uzrocima.
Jedna oralna doza od 400 mg rastvora tafamidisa, koja je veća od terapijske doze, kod zdravih dobrovoljaca nije pokazala produženje QTc intervala.
Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja tafamidisa u svim podgrupama pedijatrijske populacije kod transtiretinske amiloidoze (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).
Za ovaj lek izdata je „dozvola pod posebnim okolnostima“. To znači da s obzirom na malu učestalost bolesti nije bilo moguće doći do potpunih informacija o ovom leku. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije će jednom godišnje procenjivati nove informacije o ovom leku i ažuriraće Sažetak karakteristika leka ukoliko je neophodno.
Resorpcija
Posle oralne primene meke kapsule jednom dnevno najviša koncentracija u plazmi (Cmax) postiže se pri medijani vremena (tmax) od 4 sata nakon primene doze na prazan stomak. Istovremena primena sa visokokaloričnim obrokom koji je bogat mastima, promenila je brzinu, ali ne i stepen resorpcije. Ovi rezultati podržavaju primenu tafamidisa sa hranom ili bez nje.
Distribucija
Tafamidis se vezuje za proteine plazme u visokom procentu (> 99%). Prividni volumen distribucije u ravnotežnom stanju iznosi 16 litara.
Stepen vezivanja tafamidisa za proteine plazme procenjivan je uz primenu životinjske i humane plazme. Afinitet tafamidisa za TTR veći je od afiniteta za albumin. Zbog toga je u plazmi verovatnije preferencijalno vezivanje tafamidisa za TTR uprkos značajno većoj koncentraciji albumina (600 mikroM) u odnosu na TTR (3,6 mikroM).
Biotransformacija i eliminacija
Nema jasnog dokaza da se tafamidis kod ljudi izlučuje putem žuči. Na osnovu pretkliničkih podataka, smatra se da se tafamidis metaboliše glukuronidacijom i da se izlučuje putem žuči. Ovo je verovatno put biotransformacije u humanoj populaciji, jer se oko 59% ukupno primenjene doze otkrije u fecesu, a oko 22% u urinu. Na osnovu rezultata populacione farmakokinetike, prividni oralni klirens tafamidisa-meglumina je 0,228 L/sat, a populaciona srednja vrednost poluvremena eliminacije je približno 49 sati.
Linearnost doze i vremena
Izloženost tafamidisu pri primeni tafamidis-meglumina jednom dnevno, povećavala se sa povećanjem doze do pojedinačne doze do 480 mg i višestruke doze do 80 mg dnevno. Uopšteno, povećanja su bila proporcionalna ili skoro proporcionalna dozi, a klirens tafamidisa bio je nepromenljiv tokom vremena.
Farmakokinetički parametri bili su slični nakon pojedinačne i ponovljene primene 20 mg tafamidis- meglumina, što ukazuje na odsustvo indukcije ili inhibicije metabolizma tafamidisa.
Rezultati doziranja sa 15 mg do 60 mg jednom dnevno oralnog rastvora tafamidis-meglumina tokom 14 dana pokazali su da se stanje ravnoteže postiže do 14. dana.
Posebne populacije
Oštećenje funkcije jetre
Farmakokinetički podaci ukazali su na smanjenu sistemsku izloženost (približno 40%) i povećan ukupni klirens (0,52 L/sat u odnosu na 0,31 L/sat) tafamidis-meglumina kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor od 7–9, uključujući i te vrednosti) u poređenju sa zdravim osobama zbog veće nevezane frakcije tafamidisa. Pošto pacijenti sa umerenim oštećenjem funkcije jetre imaju manje vrednosti TTR od zdravih osoba, prilagođavanje doziranja nije neophodno, jer je stehiometrija tafamidisa sa ciljnim proteinom TTR dovoljna za stabilizaciju tetramera TTR-a. Izloženost tafamidisu kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre nije poznata.
Oštećenje funkcije bubrega
Tafamidis nije posebno ispitivan u specifičnoj studiji kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.
Uticaj klirensa kreatinina na farmakokinetiku tafamidisa procenjen je u populacionoj farmakokinetičkoj analizi pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 18 mL/min.
Farmakokinetičke procene nisu ukazale na razliku između prividnog oralnog klirensa tafamidisa kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 80 mL/min u poređenju sa onima kod kojih je klirens
kreatinina veći ili jednak 80 mL/min. Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ne smatra se neophodnim.
Stariji pacijenti
Na osnovu rezultata populacione farmakokinetike, ispitanici starosti ≥ 65 godina imali su u proseku 15% niži procenjeni prividni oralni klirens u ravnotežnom stanju u poređenju sa ispitanicima mlađim od 65 godina. Međutim, razlika u klirensu dovodi do < 20% povećanja srednje vrednosti Cmax i PIK-a u odnosu na mlađe ispitanike i nije klinički značajna.
Farmakokinetički/farmakodinamski odnosi
In vitro podaci ukazuju na to da tafamidis ne dovodi do značajne inhibicije enzima CYP1A2, CYP3A4, CYP3A5, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9, CYP2C19 i CYP2D6 citohroma P450. Ne očekuje se da će tafamidis prouzrokovati klinički relevantne interakcije leka usled indukcije CYP1A2, CYP2B6 ili CYP3A4.
In vitro ispitivanja ukazuju da je malo verovatno da će tafamidis izazvati sistemske interakcije pri klinički relevantnim koncentracijama sa supstratima UDP-glukuronoziltransferaze (UGT). Tafamidis može da inhibira aktivnost UGT1A1 u crevima.
Tafamidis je pokazao nizak potencijal za inhibiciju transportnog proteina rezistentnog na veći broj lekova (engl. Multi-Drug Resistant Protein, MDR1) (poznat i kao P glikoprotein, P-gp) sistemski i u gastrointestinalnom traktu, organsko katjonskog transportera 2 (engl. organic cation transporter 2, OCT2), transportera 1 za ekstruziju više lekova i toksina (engl. multidrug and toxin extrusion transporter 1, MATE1) i MATE2K, organsko anjonski transportni polipeptid 1B1 (engl. organic anion transporting polypeptide 1B1, OATP1B1) i OATP1B3 pri klinički relevantnim koncentracijama.
Farmaceutski podaci - Vyndaqel 20mg
Sadržaj kapsule
Makrogol 400 (E1521) Sorbitanmonooleat (E494) Polisorbat 80 (E433)
Sastav kapsule
Želatin (E441) Glicerol (E422)
Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) Sorbitan
Sorbitol (E420) Manitol (E421) Titan-dioksid (E171) Voda, prečišćena
Sastav mastila za štampu
Etanol
Amonijum-hidroksid (E527), 28% Izopropilalkohol
Voda, prečišćena Makrogol 400 (E1521) Polivinil-acetat-ftalat Propilenglikol
Boja Carmine (E120)
Boja FD&CBlue #1/ Briliant Blue FCF (E133)
Unutrašnje pakovanje je PVC/Al/oPA/PVC – Al perforirani blister deljiv na pojedinačne doze.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera, deljiva na pojedinačne doze sa po 10 kapsula, mekih, ukupno 30 kapsula, mekih (30 x (10 x 1)) i Uputstvo za lek.