Ecalta® 100mg prašak za koncentrat za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Ecalta 100mg
Terapiju lekom Ecalta treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju invazivnih gljivičnih infekcija. Doziranje
Pre početka terapije, potrebno je uzeti uzorke za kulturu gljivica. Lečenje se može započeti pre dobijanja rezultata kulture, a kada oni budu dostupni terapiju treba prilagoditi dobijenim nalazima.
Odrasli pacijenti (doziranje i trajanje terapije)
Prvog dana primenjuje se pojedinačna udarna doza od 200 mg, a nakon toga se lečenje nastavlja primenom dnevne doze od 100 mg. Dužina terapije zavisi od kliničkog odgovora pacijenta.
Generalno, antigljivičnu terapiju treba nastaviti najmanje 14 dana nakon poslednje pozitivne kulture. Nema dovoljno podataka koji podržavaju primenu doze od 100 mg duže od 35 dana.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre
Nije potrebno prilagođavati dozu leka kod pacijenata sa blagim, umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Dozu nije potrebno prilagođavati ni kod pacijenata sa bilo kojim stepenom bubrežne insuficijencije,
uključujući i pacijente na dijalizi. Lek Ecalta se može primenjivati nezavisno od vremena hemodijalize (videti odeljak 5.2).
Druge posebne populacije
Nije potrebno prilagođavati dozu leka kod odraslih pacijenata na osnovu pola, telesne mase, rase, HIV pozitivnog statusa ili starosnog doba (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija (uzrasta od 1 meseca do 18 godina) (doziranje i trajanje terapije)
Prvog dana primenjuje se pojedinačna udarna doza od 3,0 mg/kg (ne sme biti veća od 200 mg), a nakon toga se lečenje nastavlja primenom dnevne doze održavanja od 1,5 mg/kg (ne sme biti veća od 100 mg).
Dužina terapije zavisi od kliničkog odgovora pacijenta.
Generalno, antigljivičnu terapiju treba nastaviti najmanje 14 dana nakon poslednje pozitivne kulture. Bezbednost i efikasnost leka Ecalta kod novorođenčadi (mlađih od 1 meseca) nije utvrđena (videti odeljak 4.4)
Način primene
Samo za intravensku primenu.
Lek Ecalta treba rekonstituisati vodom za injekcije do koncentracije od 3,33 mg/mL, a potom razblažiti do koncentracije od 0,77 mg/mL, kako bi se dobio finalni rastvor za infuziju. Zapremina rastvora za infuziju koju je potrebno primeniti kod pedijatrijskih pacijenata da bi se obezbedila potrebna doza leka varira u zavisnosti od telesne mase deteta. Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene (videti odeljak 6.6).
Preporučuje se da brzina primene infuzije leka Ecalta ne prelazi 1,1 mg/min (što odgovara 1,4 mL/min kada se lek rekonstituiše i razblaži prema uputstvu). Reakcije povezane sa primenom infuzije se retko javljaju ako brzina infuzije anidulafungina ne prelazi 1,1 mg/min (videti odeljak 4.4).
Lek Ecalta se ne sme primenjivati kao bolus injekcija.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Preosetljivost na druge lekove iz grupe ehinokandina.
Primena leka Ecalta nije ispitivana kod pacijenata sa endokarditisom, osteomijelitisom ili meningitisom izazvanih Candidom.
Efikasnost leka Ecalta je procenjena samo kod ograničenog broja pacijenata sa neutropenijom (videti odeljak 5.1).
Pedijatrijska populacija
Ne preporučuje se primena leka Ecalta kod novorođenčadi (mlađih od 1 meseca). Potrebno je kod novorođenčadi razmotriti primenu terapije koja obuhvata diseminovanu kandidijazu, uključujući i kandidijazu centralnog nervnog sistema (CNS); pretklinički modeli infekcija ukazuju na to da je za postizanje odgovarajuće penetracije leka u CNS neophodno primeniti veće doze anidulafungina (videti odeljak 5.3), što uključuje i primenu većih doza polisorbata 80 koji se koristi kao ekscipijens. Literaturni podaci pokazuju da je primena velikih doza polisorbata povezana sa pojavom toksičnosti koja može ugroziti život novorođenčadi.
Nisu dostupni klinički podaci koji bi podržali bezbednost i efikasnost primene većih doza anidulafungina od onih koje su preporučene u odeljku 4.2.
Uticaj na jetru
Povećane vrednosti enzima jetre su uočene kako kod zdravih ispitanika tako i kod pacijenata koji su primali anidulafungin. Kod pojedinih pacijenata sa lošim opštim zdravstvenim stanjem koji su uz anidulafungin istovremeno primali više drugih lekova, došlo je do pojave klinički značajnih poremećaja funkcije jetre. U kliničkim ispitivanjima povremeno su se javljali slučajevi značajnog poremećaja funkcije jetre, hepatitisa i hepatičke insuficijencije. Pacijente kod kojih se tokom terapije anidulafunginom jave povećane vrednosti enzima jetre treba pratiti kako bi se uočili simptomi pogoršanja funkcije jetre i procenio odnos rizika i koristi nastavka terapije anidulafunginom.
Anafilaktičke reakcije
Tokom primene anidulafungina prijavljena je pojava anafilaktičkih reakcija, uključujući šok. Ako dođe do pojave ovih reakcija, treba prekinuti primenu anidulafungina i primeniti odgovarajuću terapiju.
Reakcije povezane sa primenom infuzije
Prijavljeni su neželjeni događaji povezani sa primenom infuzije anidulafungina, uključujući osip, urtikariju, crvenilo, svrab, dispneju, bronhospazam i hipotenziju. Neželjeni događaji povezani sa primenom infuzije javljaju se retko kada brzina primene infuzije anidulafungina ne prelazi 1,1 mg/min (videti odeljak 4.8).
U nekliničkim ispitivanjima (na pacovima) uočeno je pogoršanje reakcija povezanih sa primenom infuzije tokom istovremene primene anestetika (videti odeljak 5.3). Klinički značaj ovog nalaza nije poznat. Međutim, istovremenu primenu anidulafungina i anestetika treba sprovoditi sa oprezom.
Sadržaj fruktoze
Lek Ecalta sadrži fruktozu.
Pacijenti sa naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu (engl. hereditary fructose intolerance, HFI) ne smeju da primaju ovaj lek, osim u slučajevima kada je to apsolutno neophodno.
Kod beba i male dece (mlađe od 2 godine) može se dogoditi da dijagnoza HFI nije još uvek postavljena. Lekovi koji se primenjuju intravenski (i sadrže fruktozu) mogu ugroziti život i ne treba ih primenjivati kod ove populacije ukoliko ne postoji izražena klinička potreba i nisu dostupne druge terapijske opcije. Pre primene ovog leka mora se uzeti anamneza o simptomima HFI od svakog pacijenta.
Sadržaj natrijuma
Lek Ecalta sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi. Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma mogu smatrati da je ovaj lek u suštini bez natrijuma.
Za razblaživanje leka Ecalta mogu se koristiti rastvori koji sadrže natrijum (videti odeljak 6.6), što treba uzeti u obzir kada se posmatra ukupna količina natrijuma koju će pacijent primiti.
Anidulafungin nije klinički značajan supstrat, induktor ili inhibitor izoenzima citohroma P450 (1A2, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19, 2D6, 3A). Treba napomenuti da se na osnovu in vitro studija ne može u potpunosti isključiti mogućnost interakcija in vivo.
Studije interakcija anidulafungina su sprovedene sa onim lekovima za koje je verovatnoća istovremene primene najveća. Istovremena primena anidulafungina sa ciklosporinom, vorikonazolom ili takrolimusom ne zahteva prilagođavanje doze nijednog od ovih lekova, a takođe nije potrebno prilagođavanje doze anidulafungina kada se primenjuje istovremeno sa amfotericinom B ili rifampicinom.
Pedijatrijska populacija
Studije interakcija sprovedene su samo kod odraslih.
Trudnoća
Nema podataka o primeni anidulafungina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Ne preporučuje se primena leka Ecalta tokom trudnoće, osim kada je korist za majku nesumnjivo veća od potencijalnog rizika za fetus.
Dojenje
Nije poznato da li se anidulafungin izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Dostupni farmakodinamski/toksikološki podaci za životinje pokazali su da se anidulafungin izlučuje u majčino mleko.
Ne može se isključiti rizik za odojče. Odluku o prestanku dojenja ili prestanku/uzdržavanju od terapije lekom Ecalta treba doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za majku.
Plodnost
U studijama na mužjacima i ženkama pacova nije uočen uticaj anidulafungina na plodnost (videti odeljak 5.3).
Sažetak bezbednosnog profila
Neželjene reakcije povezane sa primenom infuzije anidulafungina zabeležene u kliničkim studijama uključuju osip, svrab, dispneju, bronhospazam, hipotenziju (česti događaji), crvenilo, nalete vrućine i urtikariju (povremeni događaji) i prikazane su u Tabeli 1 (videti odeljak 4.4).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Sledeća tabela obuhvata neželjene reakcije usled svih uzroka (MedDRA terminologija), koje su se javile kod 840 ispitanika koji su primali anidulafungin u dozi od 100 mg, sa sledećom učestalošću: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000) i neželjene reakcije iz spontanih prijava sa nepoznatom učestalošću (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj kategoriji učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućoj ozbiljnosti.
Tabela 1. Tabela neželjenih reakcija| Klasa Sistema | Veoma česta | Česta | Povremena | Retka | Veoma | Nepoznata |
| Organa | ≥ 1/10 | ≥ 1/100 | ≥ 1/1000 | ≥ 1/10000 | retka | |
| do | do | do | < 1/10000 | |||
| < 1/10 | < 1/100 | < 1/1000 | ||||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | koagulopatija | |||||
| Poremećaji | anafilaktički | |||||
| imunskog sistema | šok, | |||||
| anafilaktička | ||||||
| reakcija* | ||||||
| Poremećajimetabolizma i ishrane | hipokalemija | hiperglikemija | ||||
| Poremećajinervnog sistema | konvulzija,glavobolja | |||||
| Vaskularniporemećaji | hipotenzija,hipertenzija | crvenilo,naleti vrućine | ||||
| Respiratorni, | bronhospazam, | |||||
| torakalni i | dispneja | |||||
| medijastinalni | ||||||
| poremećaji | ||||||
| Gastrointestinalni poremećaji | dijareja, mučnina | povraćanje | bol u gornjem abdomenu | |||
| Hepatobilijarni | povećane | povećane vrednosti | ||||
| poremećaji | vrednosti alanin | gama-glutamiltrans- | ||||
| aminotransferaze, | feraze | |||||
| povećane vrednosti | ||||||
| alkalne fosfataze u | ||||||
| krvi, povećane | ||||||
| vrednosti aspartat | ||||||
| aminotransferaze, | ||||||
| povećane vrednosti | ||||||
| bilirubina u krvi, | ||||||
| holestaza | ||||||
| Poremećaji kože ipotkožnog tkiva | osip,svrab | urtikarija | ||||
| Poremećaji bubrega iurinarnog sistema | povećane vrednosti kreatinina u krvi | |||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene | bol na mestu primene infuzije |
* Videti odeljak 4.4
Pedijatrijska populacija
Bezbednost anidulafungina ispitivana je kod 68 pacijenata (uzrasta od 1 meseca do 18 godina) sa invazivnom kandidijazom koja uključuje i kandidemiju (engl. invasive candidiasis including candidaemia, ICC) u prospektivnoj otvorenoj nekomparativnoj pedijatrijskoj studiji (videti odeljak 5.1). Učestalost pojedinih hepatobilijarnih neželjenih događaja, uključujući povećane vrednosti alanin aminotransferaze i povećane vrednosti aspartat aminotransferaze, bila je veća kod ovih pedijatrijskih pacijenata (7-10 %) nego kod odraslih (2%). Iako su tome mogle doprineti razlike u težini osnovne bolesti, ne može se isključiti učestalija pojava hepatobilijarnih neželjenih reakcija kod pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odrasle.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Kao i uvek kod predoziranja, ukoliko je potrebno treba primeniti opšte suportivne mere. U slučaju predoziranja, mogu se javiti neželjene reakcije navedene u odeljku 4.8.
Tokom kliničkih ispitivanja, greškom je primenjena pojedinačna udarna doza od 400 mg anidulafungina. Nisu prijavljene klinički manifestne neželjene reakcije. U studiji na 10 zdravih ispitanika kod kojih je primenjena udarna doza od 260 mg, nakon koje je nastavljena primena dnevne doze od 130 mg, nije uočena toksičnost koja ograničava povećanje doze; kod 3 od 10 ispitanika javio se prolazni, asimptomatski porast vrednosti transaminaza (≤ 3 x gornja granica normalnih vrednosti).
Tokom pedijatrijskog kliničkog ispitivanja, jedan pacijent je primio dve doze anidulafungina koje su iznosile 143% očekivane doze. Nisu prijavljene klinički manifestne neželjene reakcije.
Lek Ecalta se ne može ukloniti dijalizom.
Farmakološki podaci - Ecalta 100mg
Farmakoterapijska grupa: Antimikotici za sistemsku primenu, ostali antimikotici za sistemsku primenu
ATC šifra: J02AX06 Mehanizam dejstva
Anidulafungin je polusintetski ehinokandin, lipopeptid sintetisan iz produkata fermentacije Aspergillus nidulans.
Anidulafungin je selektivni inhibitor 1,3-ß-D glukan sintaze, enzima koji je prisutan u ćelijama gljivica, ali ne i sisara. On dovodi do inhibicije stvaranja 1,3-ß-D glukana, jedinjenja neophodnog za sintezu ćelijskog zida gljivice. Anidulafungin pokazuje fungicidni efekat na vrste Candida, kao i delovanje protiv područja aktivnog rasta ćelija hife gljivice Aspergillus fumigatus.
In vitro aktivnost
Anidulafungin pokazuje in vitro delovanje protiv C. albicans, C. glabrata, C. parapsilosis, C. krusei i
C. tropicalis. Za klinički značaj ovih nalaza videti odeljak ″Klinička efikasnost i bezbednost″.
Izolati sa mutacijama hot spot regija ciljnih gena dovode se u vezu sa terapijskim neuspehom ili pojavom probojnih infekcija. Većina kliničkih slučajeva obuhvata terapiju kaspofunginom. Međutim, u eksperimentima na životinjama ove mutacije dovode do ukrštene rezistencije na sva tri ehinokandina, pa se
iz tog razloga ovi izolati klasifikuju kao ehinokandin-rezistentni sve dok se ne dobiju dodatni kinički podaci koji se odnose na anidulafungin.
In vitro aktivnost anidulafungina protiv Candida sojeva nije ujednačena. Minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) anidulafungina za C. parapsilosis su više nego za druge Candida sojeve. Standardizovana metoda za ispitivanje osetljivosti Candida sojeva na anidulafungin kao i odgovarajuće granične vrednosti utvrđeni su od strane Evropskog komiteta za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST).
Tabela 2. EUCAST granične vrednosti
| Candida vrste | Granične vrednosti MIK (mg/L) | |
| ≤ S (osetljiv) | > R (rezistentan) | |
| Candida albicans | 0,03 | 0,03 |
| Candida glabrata | 0,06 | 0,06 |
| Candida tropicalis | 0,06 | 0,06 |
| Candida krusei | 0,06 | 0,06 |
| Candida parapsilosis | 4 | 4 |
| ostale Candida spp.1 | Nedovoljno podataka | |
| 1Granične vrednosti su uglavnom određene na osnovu farmakokinetičkih i farmakodinamskih podataka i nezavisne su od distribucije MIK vrednostispecifične za Candida vrste. Treba ih primenjivati samo za organizme za koje nisu definisane specifične granične vrednosti | ||
In vivo aktivnost
Pokazana je efikasnost parenteralno primenjenog anidulafungina protiv Candida sojeva na modelima imunskikompetentnih i imunskikompromitovanih miševa i kunića. Primena anidulafungina dovela je do produženja perioda preživljavanja, a takođe i do smanjenja količine gljivica Candida spp. u organima, u intervalima od 24 do 96 sati nakon poslednje terapije.
Eksperimentalni modeli infekcija obuhvatali su diseminovanu C. albicans infekciju kod neutropeničnih kunića, ezofagealnu/orofaringealnu infekciju flukonazol-rezistentnom C. albicans kod neutropeničnih kunića i diseminovanu infekciju flukonazol-rezistentnom C. glabrata kod neutropeničnih miševa.
Klinička efikasnost i bezbednost
Kandidemija i drugi oblici invazivne kandidijaze
Bezbednost i efikasnost anidulafungina procenjeni su u pivotalnoj randomizovanoj, dvostruko slepoj, multicentričnoj, multinacionalnoj studiji faze III prvenstveno kod pacijenata sa kandidemijom bez neutropenije i na ograničenom broju pacijenata sa Candida infekcijom dubokih tkiva ili sa formiranjem apscesa. Pacijenti sa endokarditisom, osteomijelitisom ili meningitisom koji su izazvani Candidom, kao i pacijenti sa infekcijom uzrokovanom C. krusei, bili su specifično isključeni iz studije. Pacijenti su randomizovani da primaju ili anidulafungin (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) ili flukonazol (udarna doza od 800 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 400 mg intravenski), a stratifikovani su prema APACHE II skoru (≤ 20 i > 20) i prisustvu odnosno odsustvu neutropenije. Trajanje terapjije iznosilo je najmanje 14, odnosno najviše 42 dana. Pacijentima u obe studijske grupe bio je dozvoljen prelaz na oralni način primene flukonazola nakon najmanje 10 dana intravenske terapije, uz uslov da su u mogućnosti da podnesu oralnu primenu leka i da su u afebrilnom stanju najmanje 24 sata, kao i da su poslednje hemokulture negativne na Candida sojeve.
Pacijenti koji su primili najmanje jednu dozu ispitivanog leka i koji su pre uključivanja u studiju imali pozitivnu kulturu na Candida sojeve iz uobičajeno sterilnih mesta uzorkovanja, uključeni su u modifikovanu intention-to-treat (MITT) populaciju. U primarnoj analizi efikasnosti, gde je procenjivan ukupni odgovor kod MITT populacije po završetku intravenske terapije, anidulafungin je upoređivan sa flukonazolom prema
prethodno utvrđenom dvostepenom statističkom poređenju (neinferiornost, a zatim superiornost). Uspešan ukupni odgovor podrazumevao je kliničko poboljšanje i mikrobiološku eradikaciju. Pacijenti su praćeni šest nedelja po završetku celokupne terapije.
Dvestapedesetšest (256) pacijenata starosti od 16 do 91 godine randomizovani su da primaju terapiju i dobili su najmanje jednu dozu ispitivanog leka. Najčešće izolovani sojevi na početku bili su C. albicans (63,8% anidulafungin, 59,3% flukonazol), zatim C. glabrata (15,7%, 25,4%), C. parapsilosis (10,2%,
13,6%) i C. tropicalis (11,8%, 9,3%) – sa redom, 20, 13 i 15 izolata za poslednja 3 soja u grupi koja je primala anidulafungin. Većina pacijenata imala je Apache II skor ≤ 20 i nekolicina je imala neutropeniju.
Podaci o efikasnosti, ukupni i prema različitim podgrupama, prikazani su ispod u Tabeli 3.
| Tabela 3. Opšti uspeh kod MITT populacije: primarni i sekundarni ishodi | |||
| Anidulafungin | Flukonazol | Ralika između grupaa(95% CI) | |
| Kraj i.v. terapije (1º ishod) | 96/127 (75,6%) | 71/118 (60,2%) | 15,42 (3,9: 27,0) |
| Samo kandidemija | 88/116 (75,9%) | 63/103 (61,2%) | 14,7 (2,5; 26,9) |
| Druga sterilna mestab | 8/11 (72,7%) | 8/15 (53,3%) | - |
| Peritonealna tečnost/IAc apsces | 6/8 | 5/8 | |
| Ostalo | 2/3 | 3/7 | |
| C. albicansd | 60/74 (81,1%) | 38/61 (62,3%) | - |
| Ne-albicans sojevid | 32/45 (71,1%) | 27/45 (60,0%) | - |
| Apache II skor ≤ 20 | 82/101 (81,2%) | 60/98 (61,2%) | - |
| Apache II skor > 20 | 14/26 (53,8%) | 11/20 (55,0%) | - |
| Bez neutropenije (apsolutni broj neutrofila,ćelija/mm3 > 500) | 94/124 (75,8%) | 69/114 (60,5%) | - |
| Sa neutropenijom (apsolutni broj neutrofila,ćelija/mm3 ≤ 500) | 2/3 | 2/4 | - |
| Ostali ishodi | |||
| Kraj celokupne terapje | 94/127 (74,0%) | 67/118 (56,8%) | 17,24 (2,9; 31,6)e |
| Kontrola posle 2 nedelje | 82/127 (64,6%) | 58/118 (49,2%) | 15,41 (0,4; 30,4)e |
| Kontrola posle 6 nedelja | 71/127 (55,9%) | 52/118 (44,1%) | 11,84 (-3,4; 27,0)e |
a Izračunato kao anidulafungin manje flukonazol
b Sa ili bez istovremene kandidemije
c Intraabdominalno
d Podaci prikazani za pacijente sa jednim patogenom na početku.
e Intervali pouzdanosti od 98,3%, naknadno usklađeni za višestruka poređenja u sekundarnim vremenskim tačkama.
Stope smrtnosti u grupama koje su primale anidulafungin i flukonazol prikazane su ispod u Tabeli 4:
| Tabela 4. Smrtnost | ||
| Anidulafungin | Flukonazol | |
| Ukupna smrtnost u studiji | 29/127 (22,8%) | 37/118 (31,4%) |
| Smrtnost tokom terapije u studiji | 10/127 (7,9%) | 17/118 (14,4%) |
| Smrtnost usled Candida infekcije | 2/127 (1,6%) | 5/118 (4,2%) |
Dodatni podaci kod pacijenata sa neutropenijom
Efikasnost anidulafungina (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) kod odraslih pacijenata sa neutropenijom (definisano kao apsolutni broj neutrofila ≤ 500 ćelija/mm3, leukociti ≤ 500 ćelija/mm3 ili prisustvo neutropenije pre uključenja u studiju prema proceni istraživača) sa mikrobiološki potvrđenom invazivnom kandidijazom procenjena je u analizi zbirnih podataka iz pet prospektivnih studija (jedna komparativna sa kapsofunginom i četiri otvorene nekomparativne). Pacijenti su primali terapiju najmanje 14 dana. Klinički stabilni pacijenti mogli su preći na oralnu terapiju azolima posle najmanje 5 do 10 dana terapije anidulafunginom. Ukupno je 46 pacijenata bilo uključeno u analizu. Većina pacijentata imala je samo kandidemiju (84,8%; 39/46). Najčešći patogeni izolovani pre uključenja u studiju bili su C. tropicalis (34,8%; 16/46), C. krusei (19,6%; 9/46), C. parapsilosis (17,4%; 8/46), C. albicans (15,2%; 7/46) i C. glabrata (15,2%; 7/46). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije (primarni ishod) iznosila je 26/46 (56,5%), a na kraju celokupne terapije 24/46 (52,2%). Smrtnost usled svih uzroka do kraja studije (kontrola posle 6 nedelja praćenja) bila je 21/46 (45,7%).
Efikasnost anidulafungina kod odraslih pacijenata sa neutropenijom (definisano kao apsolutni broj neutrofila
≤ 500 ćelija/mm3 pre uključenja u studiju) sa invazivnom kandidijazom procenjena je u prospektivnom, dvostruko slepom, randomizovanom, kontrolisanom ispitivanju. Pacijenti koji su ispunili kriterijume za uključenje u studiju primali su ili anidulafungin (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) ili kaspofungin (udarna doza od 70 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 50 mg intravenski) (2:1 randomizacija). Pacijenti su primali terapiju najmanje 14 dana. Klinički stabilni pacijenti mogli su preći na oralnu terapiju azolima posle najmanje 10 dana terapije anidulafunginom. Ukupno je 14 pacijenata sa neutropenijom i mikrobiološki potvrđenom invazivnom kandidijazom (MITT populacija) bilo uključeno u studiju (11 anidulafungin; 3 kaspofungin). Većina od tih pacijentata imala je samo kandidemiju. Najčešći patogeni izolovani pre uključenja u studiju bili su C. tropicalis (4 anidulafungin, 0 kaspofungin),
C. parapsilosis (2 anidulafungin, 1 kaspofungin), C. krusei (2 anidulafungin, 1 kaspofungin) i C. ciferrii (2 anidulafungin, 0 kaspofungin). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije (primarni ishod) iznosila je 8/11 (72,7%) za anidulafungin i 3/3 (100,0%) za kaspofungin (razlika -27,3; 95% CI -80,9; 40,3). Smrtnost usled svih uzroka do kontrole posle 6 nedelja praćenja bila je 4/11 (36,4%) za anidulafungin (MITT populacija) i 2/3 (66,7%) za kaspofungin.
U analizi zbirnih podataka iz četiri prospektivne, otvorene, nekomparativne studije sličnog dizajna identifikovani su pacijenti sa mikrobiološki potvrđenom invazivnom kandidijazom (MITT populacija) i neutropenijom. Efikasnost anidulafungina (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) procenjena je kod 35 odraslih pacijenata sa neutropenijom (22 pacijenta sa apsolutnim brojem neutrofila ≤ 500 ćelija/mm3 ili leukocitima ≤ 500 ćelija/mm3 i 13 pacijenata koji su prema proceni istraživača imali neutropeniju pre uključenja u studiju). Svi pacijenti su primali terapiju najmanje 14 dana. Klinički stabilni pacijenti mogli su preći na oralnu terapiju azolima posle najmanje 5 do 10 dana terapije anidulafunginom. Većina pacijentata imala je samo kandidemiju (85,7%). Najčešći patogeni izolovani pre uključenja u studiju bili su C. tropicalis (12 pacijenata), C. albicans (7 pacijenata), C. glabrata (7 pacijenata), C. krusei (7 pacijenata) i C. parapsilosis (6 pacijenata). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije (primarni ishod) iznosila je 18/35 (51,4%), a na kraju celokupne terapije 16/35 (45,7%). Smrtnost usled svih uzroka do 28. dana studije bila je 10/35 (28,6%). Stopa uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije kao i na kraju celokupne terapije iznosila je 7/13 (53,8%) kod 13 pacijenata koji su prema proceni istraživača imali neutropeniju pre uključenja u studiju.
Dodatni podaci kod pacijenata sa infekcijom dubokih tkiva
Efikasnost anidulafungina (udarna doza od 200 mg intravenski, a zatim dnevna doza od 100 mg intravenski) kod odraslih pacijenata sa mikrobiološki potvrđenom kandidijazom dubokih tkiva procenjena je u analizi zbirnih podataka iz pet prospektivnih studija (jedna komparativna i četiri otvorene). Pacijenti su primali terapiju najmanje 14 dana. U četiri otvorene studije pacijenti su mogli preći na oralnu terapiju azolima posle najmanje 5 do 10 dana terapije anidulafunginom. U analizu je bilo uključeno ukupno 129 pacijenata . Dvadeset jedan pacijent (16,3%) je istovremeno imao kandidemiju. Srednja vrednost APACHE II skora iznosila je 14,9 (raspon 2 do 44). Najčešća lokalizacija infekcije obuhvatala je peritonealnu šupljinu (54,3%; 70 od 129), hepatobilijarni trakt (7,0%; 9 od 129), pleuralnu šupljinu (5,4%; 7 od 129) i bubreg (3,1%; 4 od 129). Najčešći patogeni izolovani iz dubokih tkiva pre uključenja u studiju bili su C. albicans (64,3%; 83 od 129), C. glabrata (31,0%; 40 od 129), C. tropicalis (11,6%; 15 od 129) i C. krusei (5,4%; 7 od 129). Stopa
uspešnog ukupnog odgovora na kraju intravenske terapije (primarni ishod) i na kraju celokupne terapije kao i smrtnost usled svih uzroka do kontrole posle 6 nedelja, prikazani su u Tabeli 5.
Tabela 5. Stopa uspešnog ukupnog odgovoraa i smrtnost usled svih uzroka kod pacijenata sa kandidijazom dubokih tkiva – zbirna analiza
MITT populacija n/N (%)
Uspešan opšti odgovor na kraju intravenske terapije
ukupno 102/129 (79,1)
peritonealna šupljina 51/70 (72,9)
hepatobilijarni trakt 7/9 (77,8)
pleuralna šupljina 6/7 (85,7)
bubreg 3/4 (75,0)
Uspešan ukupni odgovor na kraju celokupne terapije 94/129 (72,9)
Smrtnost usled svih uzroka 40/129 (31,0)
a uspešan ukupni odgovor se definiše kao i klinički i mikrobiološki uspešan odgovor
Pedijatrijska populacija
U prospektivnoj, otvorenoj, nekomparativnoj, multinacionalnoj studiji ispitivani su efikasnost i bezbednost anidulafungina kod 68 pacijenata uzrasta od 1 meseca do 18 godina sa ICC. Pacijenti su stratifikovani prema uzrastu (od 1 meseca do 2 godine, od 2 do 5 godina i od 5 do 18 godina), primali su anidulafungin intravenski jednom dnevno (prvog dana udarna doza od 3,0 mg/kg a nakon toga dnevna doza održavanja od 1,5 mg/kg) do 35 dana, a potom su opciono prebacivani na flukonazol oralno (6 - 12 mg/kg/dan, najviše 800 mg/dan). Pacijenti su kontrolisani posle 2 i posle 6 nedelja od završetka celokupne terapije.
Od 68 pacijenata koji su primali anidulafungin, kod 64 je mikrobiološki potvrđena Candida infekcija i kod njih je procenjivana efikasnost u MITT populaciji. Ukupno, kod 61 pacijenta (92,2%) Candida je izolovana samo iz krvi. Najčešće izolovani patogen bio je Candida albicans (kod 25 pacijenata [39,1%]) kao i Candida parapsilosis (kod 17 pacijenata [26,6%]) i Candida tropicalis (kod 9 pacijenata [14,1%]). Uspešan ukupni odgovor definisan je kao i klinički uspešan odgovor (izlečenje ili poboljšanje) i mikrobiološki uspešan odgovor (eradikacija ili pretpostavljena eradikacija). Opšte stope uspešnog ukupnog odgovora u MITT populaciji prikazane su u tabeli 6.
| Tabela 6. Sažetak uspešnog ukupnog odgovora prema uzrastu, MITT populacija | |||||
| Uspešan ukupni odgovor, n (%) | |||||
| Vremenska tačka | Ukupan odgovor | Od 1 meseca do 2 godine (N=16)n (n/N, %) | Od 2 do 5 godina (N=18)n (n/N, %) | Od 5 fo 18 godina (N=30)n (n/N, %) | Ukupno (N=64)n (n/N, %) |
| Kraj intravenske terapije | Uspešan | 11 (68,8) | 14 (77,8) | 20 (66,7) | 45 (70,3) |
| 95% CI | (41,3; 89,0) | (52,4; 93,6) | (47,2; 82,7) | (57,6; 81,1) | |
| Kraj celokupneterapije | Uspešan | 11 (68,8) | 14 (77,8) | 21 (70,0) | 46 (71,9) |
| 95% CI | (41,3; 89,0) | (52,4; 93,6) | (50,6; 85,3) | (59,2; 82,4) | |
| Kontrola posle 2nedelje | Uspešan | 11 (68,8) | 13 (72,2) | 22 (73,3) | 46 (71,9) |
| 95% CI | (41,3; 89,0) | (46,5; 90,3) | (54,1; 87,7) | (59,2; 82,4) | |
| Kontrola posle 6nedelja | Uspešan | 11 (68,8) | 12 (66,7) | 20 (66,7) | 43 (67,2) |
| 95% CI | (41,3; 89,0) | (41,0; 86,7) | (47,2; 82,7) | (54,3; 78,4) | |
95% CI – interval pouzdanosti od 95% za binomne proporcije primenom Clopper-Pearson metode;
N – broj ispitanika u populaciji n – broj ispitanika sa odgovorom
Opšta farmakokinetička svojstva
Farmakokinetika anidulafungina određivana je kod zdravih ispitanika, posebnih populacija i pacijenata.
Primećena je mala varijabilnost u sistemskoj izloženosti među ispitanicima (koeficijent varijabilnosti ~ 25%). Stanje ravnoteže se postiže prvog dana nakon primene udarne doze (dvostruko veće od dnevne doze održavanja).
Distribucija
Farmakokinetiku anidulafungina karakteriše brzo poluvreme distribucije (0,5-1 sat) i volumen distribucije od 30 do 50 litara, koji je sličan ukupnoj zapremini telesne tečnosti. Anidulafungin se velikim delom vezuje (> 99%) za proteine humane plazme. Nisu sprovedene posebne studije distribucije anidulafungina u tkiva kod ljudi, tako da nisu raspoloživi podaci o prolasku anidulafungina u cerebrospinalnu tečnost (CSF) i/ili kroz krvno-moždanu barijeru.
Biotransformacija
Nije uočeno da se anidulafungin metaboliše u jetri. Anidulafungin nije klinički značajan supstrat, induktor ili inhibitor izoenzima citohroma P450. Malo je verovatno da anidulafungin ima klinički značajne efekte na metabolizam drugih lekova koji se metabolišu putem izoenzima citohroma P450.
Pri fiziološkoj temperaturi i pH, anidulafungin podleže sporoj hemijskoj degradaciji do peptida sa otvorenim prstenom koji nema antifungalno dejstvo. Poluvreme degradacije anidulafungina in vitro u fiziološkim uslovima iznosi približno 24 sata. In vivo, proizvod sa otvorenim prstenom se postepeno razgrađuje do peptida i kao takav izlučuje uglavnom putem žuči.
Eliminacija
Klirens anidulafungina iznosi približno 1 L/h. Anidulafungin ima osnovno poluvreme eliminacije od približno 24 sata, što određuje najveći deo profila zavisnosti koncentracije leka u plazmi u funkciji vremena, i terminalno poluvreme eliminacije od 40-50 sati, što karakteriše ovaj profil u završnoj fazi eliminacije.
U kliničkoj studiji sa primenom pojedinačne doze, radioaktivno obeleženi (14C) anidulafungin (~ 88 mg) je primenjen kod zdravih ispitanika. Približno 30% primenjene radioaktivne doze se eliminiše putem stolice u periodu od 9 dana, a od toga manje od 10% čini lek u nepromenjenom obliku. Manje od 1% primenjene radioaktivne doze izlučuje se urinom, ukazujući na zanemarljiv bubrežni klirens. Koncentracija anidulafungina pada ispod donje granice kvantifikacije 6 dana po primeni doze. Zanemariljve količine radioaktivnosti koja potiče od leka zabeležene su u krvi, urinu i stolici 8 nedelja nakon primene doze.
Linearnost
Anidulafungin pokazuje linearnu farmakokinetiku u širokom opsegu doza primenjenih jednom dnevno (15-130 mg).
Posebne populacije
Pacijenti sa gljivičnim infekcijama
Farmakokinetika anidulafungina kod pacijenata sa gljivičnim infekcijama slična je farmakokinetici kod zdravih ispitanika, prema podacima farmakokinetičke populacione analize. Nakon primene dnevne doze od 200/100 mg i pri brzini infuzije od 1,1 mg/min, Cmax u stanju dinamičke ravnoteže iznosi 7 mg/L, minimalna koncentracija (Cmin) iznosi 3 mg/L, a prosečna vrednost PIK u stanju dinamičke ravnoteže je približno 110 mg·h/L.
Telesna masa
Iako je telesna masa identifikovana kao izvor varijabilnosti klirensa u farmakokinetičkoj populacionoj analizi, smatra se da ima mali klinički uticaj na farmakokinetiku anidulafungina.
Pol
Koncentracije anidulafungina u plazmi kod zdravih muškaraca i žena bile su slične. U studijama nakon primene višestrukih doza kod pacijenata, klirens leka je bio nešto brži (približno 22%) kod muškaraca.
Stariji
Farmakokinetička populaciona analiza je pokazala da se medijana vrednosti klirensa blago razlikuje kod starijih (pacijenti ≥ 65, srednji CL = 1,07 L/h) u odnosu na mlađe (pacijenti < 65, srednji CL = 1,22 L/h) pacijente, međutim opseg vrednosti klirensa je bio sličan.
Rasa
Farmakokinetika anidulafungina bila je slična kod ispitanika bele, crne, azijske i latinoameričke rasne pripadnosti.
HIV pozitivni pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod HIV pozitivnih pacijenata, bez obzira na istovremenu primenu anti-retroviralne terapije.
Insuficijencija jetre
Anidulafungin se ne metaboliše u jetri. Farmakokinetika anidulafungina ispitivana je kod pacijenata sa Child-Pugh klasom A, B ili C insuficijencije jetre. Koncentracije anidulafungina nisu bile povećane kod ispitanika sa bilo kojim stepenom insuficijencije jetre. Primećeno je blago smanjenje vrednosti PIK kod pacijenata sa Child-Pugh klasom C insuficijencije jetre, ali je ono bilo u okviru procenjenog opsega kod zdravih ispitanika.
Insuficijencija bubrega
Anidulafungin ima zanemarljiv bubrežni klirens (<1%). U kliničkoj studiji na ispitanicima sa blagim, umerenim, teškim ili terminalnim (pacijenti na dijalizi) stepenom insuficijencije bubrega, farmakokinetika anidulafungina bila je slična farmakokinetici kod ispitanika sa normalnom bubrežnom funkcijom. Anidulafungin ne podleže dijalizi i može se primenjivati nezavisno od vremena hemodijalize.
Pedijatrijski pacijenti
Farmakokinetika anidulafungina nakon najmanje 5 primenjenih dnevnih doza ispitivana je kod 24 imunskikompromitovana pedijatrijska pacijenta (uzrasta od 2 do 11 godina) i adolescenata (uzrasta od 12 do 17 godina) sa neutropenijom. Stanje dinamičke ravnoteže postignuto je prvog dana nakon udarne doze (dvostruko veća od doze održavanja), a vrednosti Cmax i PIKss u stanju dinamičke ravnoteže su se povećavale proporcionalno povećanju doze. Sistemska izloženost nakon primene dnevne doze održavanja od 0,75 i 1,5 mg/kg/dan kod ove populacije bila je uporediva sa izloženošću kod odraslih pacijenata nakon primene 50, odnosno 100 mg/dan. Pacijenti su dobro podnosili oba režima doziranja.
Farmakokinetika anidulafungina ispitivana je kod 66 pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 1 meseca do 18 godina) sa ICC u prospektivnoj, otvorenoj, nekomparativnoj pedijatrijskoj studiji nakon primene udarne doze od 3,0 mg/kg i doze održavanja od 1,5 mg/kg/dan (videti odeljak 5.1). Na osnovu populacione farmakokinetičke analize kombinovanih podataka dobijenih od odraslih pedijatrijskih pacijenata sa ICC, srednje vrednosti parametara izloženosti (PIK0-24ss i Cminss) u stanju dinamičke ravnoteže kod pedijatrijskih pacijenata svih uzrasta (od 1 meseca do 2 godine, od 2 do 5 godina i od 5 do 18 godina) bile su uporedive sa onim kod odraslih pacijenata koji su primali udarnu dozu od 200 mg i dozu održavanja od 100 mg/dan. Klirens podešen na telesnu masu (L/h/kg) i volumen distribucije u stanju dinamičke ravnoteže (L/kg) bili su slični u svim starosnim grupama.
Farmaceutski podaci - Ecalta 100mg
Fruktoza Manitol Polisorbat 80 Vinska kiselina
Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH)
Ovaj lek ne sme da se meša sa drugim medicinskim proizvodima ili elektrolitima osim onih navedenih u odeljku 6.6.
Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju (pre rekonstitucije):
Tri (3) godine.
Dozvoljeno je odstupanje od propisanih uslova čuvanja do 96 sati na temperaturi do 25 ºC, nakon čega prašak treba vratiti u frižider.
Rekonstituisani rastvor:
Pokazana je hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi rekonstituisanog rastvora tokom 24 sata na temperaturi do 25 ºC.
Sa mikrobiloške tačke gledišta lek nakon rekonstitucije treba odmah upotrebiti, osim ako se rekonstitucija ne vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. U ovom slučaju, rekonstituisani rastvor se može čuvati najduže 24 sata na temperaturi do 25 ºC.
Rastvor za infuziju:
Ne sme se zamrzavati.
Pokazana je hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi rastvora za infuziju tokom 48 sati na temperaturi do 25 ºC.
Sa mikrobiloške tačke gledišta lek nakon razblaživanja treba odmah upotrebiti, osim ako se razblaživanje ne vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. U ovom slučaju, razblaženi rastvor se može čuvati najduže 48 sati od pripreme na temperaturi do 25 ºC.
Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju (pre rekonstitucije):
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C).
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaženja, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tip 1 zapremine 30 mL sa elastomerskim zatvaračem (od butil gume sa prevlakom od inertnog polimera na dodirnoj površini sa proizvodom i lubrikantom na spoljašnjoj površini radi lakšeg rukovanja ili od brombutil gume sa lubrikantom na spoljašnjoj površini) i aluminijumskom kapicom sa zaštitnim („flip–off“) poklopcem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bočicom staklenom i Uputstvom za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Nema posebnih zahteva za odlaganje.
Lek Ecalta prašak za koncentrat za rastvor za infuziju se mora rekonstituisati vodom za injekcije, a potom razblažiti ISKLJUČIVO sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom natrijum-hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvorom glukoze za infuziju. Nije dokazana kompatibilnost prilikom rekonstitucije leka Ecalta sa drugim supstancama za intravensku primenu, aditivima ili lekovima osim sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom natrijum- hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvorom glukoze za infuziju. Rastvor za infuziju se ne sme zamrzavati.
Rekonstitucija
Sadržaj jedne bočice rekonstituisati sa 30 mL vode za injekcije pod aseptičnim uslovima, kako bi se dobila koncentracija od 3,33 mg/mL. Trajanje rekonstitucije može biti do 5 minuta. Ukoliko se nakon daljeg razblaživanja primeti prisustvo čestica ili promena boje, rastvor treba odbaciti.
Razblaživanje i infuzija
Lekove za parenteralnu upotrebu pre primene treba vizuelno pregledati na prisustvo čestica i promenu boje, kada god rastvor i kontejner to omogućavaju. Rastvor treba odbaciti ako se primeti prisustvo čestica ili promena boje.
Odrasli pacijenti
Pod aseptičnim uslovima sadržaj bočice/bočica nakon rekonstitucije prebaciti u kesu (ili bocu) za intravensku primenu u kojoj se nalazi 9 mg/mL (0,9%) rastvor natrijum-hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvor glukoze za infuziju da bi se dobila odgovarajuća koncentracija leka Ecalta. U tabeli ispod prikazan je postupak razblaživanja kako bi se dobio finalni rastvor za infuziju koncentracije 0,77 mg/mL, kao i uputstvo za primenu infuzionog rastvora za svaku dozu.
Potrebna razblaženja za primenu leka Ecalta
| Doza | Broj bočica sa praškom | Ukupna rastvorenazapremina | Zapremina infuzije A | Ukupna zapreminainfuzijeB | Brzina infuzije | Minimalno trajanjeinfuzije |
| 100 mg | 1 | 30 mL | 100 mL | 130 mL | 1,4 mL/min ili84 mL/sat | 90 min |
| 200 mg | 2 | 60 mL | 200 mL | 260 mL | 1,4 mL/min ili84 mL/sat | 180 min |
A 9 mg/mL (0,9%) rastvor natrijum-hlorida za infuziju ili 50 mg/mL (5%) rastvor glukoze za infuziju
B Koncentracija infuzionog rastvora je 0,77 mg/mL
Brzina infuzije ne sme da prelazi 1,1 mg/min (što odgovara brzini od 1,4 mL/min ili 84 mL/sat kada se rekonstituiše i razblaži prema uputstvu) (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.8).
Pedijatrijski pacijenti
Zapremina rastvora za infuziju koju je potrebno primeniti kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do 18 godina da bi se obezbedila potrebna doza leka varira u zavisnosti od telesne mase pacijenta. Sadržaj bočice nakon rekonstitucije treba dalje razblažiti da bi se dobio finalni rastvor za infuziju koncentracije 0,77 mg/mL.Preporučuje se primena šprica sa programatorom ili primena infuzione pumpe. Brzina infuzije ne sme da prelazi 1,1 mg/min (što odgovara brzini od 1,4 mL/min ili 84 mL/sat kada se rekonstituiše i razblaži prema uputstvu (videti odeljke 4.2 i 4.4).
-
Izračunati dozu koja je potrebna pacijentu i rekonstituisati sadržaj bočice/bočica prema uputstvu kako bi se dobila koncentracija od 3,33 mg/mL (videte odeljke 2 i 4.2)
-
Izračunati potrebnu zapreminu rekonstituisanog rastvora anidulafungina (mL):
Zapremina rekonstituisanog rastvora anidulafungina (mL) = Doza anidulafungina (mg) 3,33 mg/mL
-
Izračunati ukupnu zapreminu rastvora (mL) potrebnu da bi se postigla finalna koncentracija od 0,77 mg/mL:
Ukupna zapremina rastvora (mL) = Doza anidulafungina (mg) 0,77 mg/mL
-
Izračunati potrebnu zapreminu rastvarača (5% rastvor glukoze za infuziju ili 0,9% rastvor natrijum-hlorida za infuziju (fiziološki rastvor) potrebnu za pripremu rastvora:
Zapremina rastvarača (mL) = Ukupna zapremina rastvora (mL) – Zapremina rekonstituisanog rastvora anidulafungina (mL)
-
Pod aseptičnim uslovima prebaciti potrebne zapremine (mL) rekonstituisanog rastvora anidulafungina i 5%-og rastvora glukoze za infuziju ili 0,9%-og rastvora natrijum-hlorida za infuziju (fiziološkog rastvora) u špric ili kesu za intravensku infuziju koji se koriste za primenu leka.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.