Madopar® 200mg+50mg tableta

Parkinsonizam – idiopatski, postencefalitični.

Prethodna neurohirurška intervencija nije kontraindikacija za primenu leka Madopar.

Režim doziranja leka je varijabilan, te je u daljem tekstu dozni režim dat u vidu preporuka. Doziranje

Odrasle osobe

Pacijenti koji nisu prethodno lečeni levodopom

Preporučena početna doza iznosi 50 mg levodope/12,5 mg benzerazida (jedna četvrtina tablete) 3-4 puta dnevno. Kod pacijenata u uznapredovalom stadijumu bolesti terapija se može započeti sa 100 mg levodope/25 mg benzerazida (jedna polovina tablete) 3 puta dnevno.

Dnevna doza leka se postepeno povećava, jednom ili dva puta nedeljno, za 100 mg levodope/25 mg benzerazida (jedna polovina tablete), do postizanja potpunog terapijskog efekta ili do pojave neželjenih reakcija.

Kod starijih pacijenata se može započeti sa 50 mg levodope/12,5 mg benzerazida (jedna četvrtina tablete) 1- 2 puta dnevno. Doza se može povećavati za 50 mg levodope/12,5 mg benzerazida svaka 3-4 dana.

Efektivna doza je najčešće između 2 i 4 tablete leka Madopar 200mg/50mg (400/100 mg do 800/200 mg levodope/benzerazida) dnevno, u podeljenim dozama (2 do 4 tablete leka Madopar ili 4 do 8 puta po pola tablete leka Madopar). Većini pacijenata neće trebati više od 6 doza od 100/25 mg levodope/benzerazida (6 puta po polovina tablete leka Madopar).

Kliničko poboljšanje obično počinje nakon jedne do tri nedelje, dok je za potpun terapijski efekat uglavnom potrebno nešto više vremena. Zbog toga se preporučuje da se sačeka nekoliko nedelja pre povećanja doze

leka iznad prosečnog raspona doza. Ukoliko se ni posle ovog perioda ne postigne poboljšanje, doza leka Madopar se može povećati uz oprez. Retko kada je potrebno dati pacijentu više od 10 doza od 100/25 mg levodope/benzerazida (10 puta po pola tablete leka Madopar ili 5 tableta leka Madopar dnevno).

Lečenje treba nastaviti najmanje šest meseci pre nego što se zaključi da terapija nema efekta usled nedostatka kliničkog odgovora.

Doza leka Madopar od 50/12,5 mg levodopa /benzerazid (jedna četvrtina tablete) može da se koristi da se lakše podesi režim doziranja individualnim potrebama pacijenta. Kod pacijenata koji su imali fluktuacije kao odgovor na terapiju, može pomoći deljenje doze na manje doze (od 50/12,5 mg, četvrtina tablete) koje će se primenjivati češće, bez promene ukupne dnevne doze leka.

Doza od 200 mg levodope/50 mg benzerazida (cela tableta leka Madopar) se koristi za terapiju održavanja, kada se odredi optimalna doza leka primenom doze od 100 mg levodope/25 mg benzerazida (polovina tablete leka Madopar).

Pacijenti koji su prethodno lečeni levodopom

Preporučuje se sledeća procedura: Primenu levodope treba prekinuti i narednog dana započeti primenu leka Madopar. Lečenje treba započeti jednom dozom leka od 100 mg levodope/25 mg benzerazida (jedna polovina tablete leka Madopar) manje u odnosu na broj tableta ili kapsula od 500 mg levodope koje je pacijent prethodno uzimao (npr. ako je pacijent prethodno uzimao 2 g levodope dnevno, tada bi trebalo da započne sa uzimanjem leka Madopar u dozi od 100 mg levodope/25 mg benzerazida (jedna polovina tablete leka Madopar) tri puta dnevno). Pacijenta treba pratiti nedelju dana, a zatim, ako je potrebno, povećati dozu na način opisan u odeljku „Pacijenti koji nisu prethodno lečeni levodopomˮ.

Pacijenti koji su prethodno lečeni kombinacijom levodope i inhibitora dekarboksilaze

Prethodnu terapiju treba prekinuti 12 sati pre započinjanja primene leka Madopar. Da bi se smanjila moguća neželjena dejstva nakon prekida primene levodope, preporučuje se da se prethodna terapija prekine uveče, a sa uzimanjem leka Madopar nastavi ujutru. Početna doza leka Madopar treba da bude 50 mg levodope/12,5 mg benzerazida (jedna četvrtina tablete leka Madopar), tri do četiri puta dnevno. Doza se zatim može povećati na isti način kako je opisano u odeljku „Pacijenti koji nisu prethodno lečeni levodopomˮ.

Drugi antiparkinsonici se mogu davati zajedno sa lekom Madopar. Postojeću terapiju sa drugim antiparkinsonicima, npr. antiholinergicima ili amantadinom, treba nastaviti tokom započinjanja terapije lekom Madopar. Međutim, kako se terapija lekom Madopar nastavlja i terapijski efekat postaje očigledan, može se javiti potreba da se doze ostalih lekova smanje, ili da se ti lekovi postepeno povuku iz terapije.

Stariji pacijenti

Iako tolerancija na levodopu može biti smanjena kod starijih osoba, čini se da se lek Madopar dobro podnosi i da neželjeni efekti nisu zabrinjavajući u ovoj populaciji pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Lek Madopar se ne sme davati pacijentima mlađim od 25 godina, zbog toga nema posebnih preporuka za doziranje kod dece.

Način primene

Tablete su namenjene za oralnu upotrebu, i treba ih uzimati 30 minuta pre ili jedan sat nakon obroka.

Lek Madopar je kontraindikovan kod:

• pacijenata u slučaju preosetljivosti na levodopu ili benzerazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• pacijenata koji primaju neselektivne inhibitore monoaminooksidaze (MAO), zbog rizika od hipertenzivne krize (videti odeljak 4.4). Međutim, kombinacija sa selektivnim inhibitorima MAO-B, kao što su selegilin ili rasagilin, kao i kombinacija sa selektivnim MAO-A inhibitorima, kao što je

  moklobemid, nije kontraindikovana. Kombinacija MAO-A i MAO-B inhibitora je ekvivalentna neselektivnoj MAO inhibiciji i zato se ova kombinacija ne treba davati istovremeno sa lekom Madopar (videti odeljak 4.5).

• pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije endokrinog sistema (npr. feohromocitom, hipertiroidizam, Cushing syndrome), bubrega (osim pacijenata sa RLS-sindrom-om nemirnih nogu na dijalizi), jetre, srca (npr. ozbiljna srčana aritmija i srčana insuficijencija), psihijatrijskim bolestima sa psihotičnom komponentom i kod glaukoma zatvorenog ugla (može se koristiti kod glaukoma otvorenog ugla ukoliko je intraokularni pritisak pod kontrolom).

• pacijenata mlađih od 25 godina (skeletni razvoj mora biti završen).

• trudnica ili žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste efikasne mere kontracepcije. Ukoliko pacijentkinja koja uzima lek Madopar zatrudni, ovaj lek se mora obustaviti (po savetu lekara koji propisuje lek).

  Postoje podaci koji ukazuju na mogućnost da primena leka Madopar može potencirati razvoj malignog melanoma. Zbog toga se ovaj lek ne sme primenjivati kod osoba koje su bolovale ili trenutno boluju od malignog melanoma.

Ukoliko je potrebna primena drugih lekova tokom terapije lekom Madopar, pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave neželjenih dejstava ili pojačavanja efekta leka.

Reakcije preosetljivosti se mogu javiti kod osetljivih pacijenata.

Savetuje se redovno merenje intraokularnog pritiska kod pacijenata sa glaukomom otvorenog ugla, jer postoji teorijski rizik da levodopa utiče na porast intraokularnog pritiska.

Potreban je oprez kod primene leka Madopar u sledećim slučajevima: kod endokrinih, bubrežnih, plućnih i kardiovaskularnih bolesti, naročito ukoliko je pacijent imao infarkt miokarda ili aritmije; psihijatrijskih poremećaja (npr.depresija); oboljenja jetre; peptičkog ulkusa; osteomalacije; primene simpatomimetika (npr. kod bronhijalne astme) zbog mogućeg potenciranja kardiovaskularnih efekata levodope; kod primene antihipertenziva zbog mogućeg pojačanog hipotenzivnog dejstva.

Neophodan je oprez kada se lek Madopar primenjuje kod pacijenata sa postojećom bolešću koronarnih arterija, srčanim aritmijama ili srčanom insuficijencijom (takođe videti odeljak 4.3). Srčanu funkciju treba pratiti uz poseban oprez kod takvih pacijenata na početku kao i redovno tokom lečenja.

Neophodno je strogo kontrolisano praćenje pacijenata sa faktorima rizika (npr. stariji pacijenti, istovremena primena antihipertenziva ili drugih lekova sa ortostatskim potencijalom) ili pacijenata sa istorijom ortostatske hipotenzije. Kontrola se preporučuje posebno na početku terapije ili u slučaju povećanja doze.

Prijavljeno je da lek Madopar može da izazove smanjenje broja krvnih ćelija (npr. hemolitička anemija, trombocitopenija i leukopenija). Prijavljeno je nekoliko slučajeva agranulocitoze i pancitopenije, u kojima nije mogla da se uspostavi direktna veza sa lekom Madopar, ali ni da se u potpunosti isključi. Zato je neophodno periodično laboratorijsko praćenje broja krvnih ćelija tokom lečenja.

Depresija može biti deo kliničke slike kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, ali se može takođe pojaviti kod pacijenata kao posledica terapije lekom Madopar. Sve pacijente treba pažljivo pratiti zbog psiholoških promena i depresije sa ili bez suicidalnih ideja.

Lek Madopar može dovesti do dopamin disregulacionog sindroma (engl. Dopamine Dysregulation Syndrome – DDS) usled prekomerne primene leka. Mala podgrupa pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti ima kognitivne i bihejvioralne poremećaje, koji mogu biti u direktnoj vezi sa uzimanjem povećane količine leka (suprotno savetu lekara) u dozi koja je daleko iznad potrebne za lečenje ovog motornog poremećaja.

Lek Madopar se ne sme naglo obustaviti. Naglo obustavljanje terapije može dovesti do sindroma sličnog neuroleptičnom malignom sindromu (hiperpireksija i rigidnost mišića, moguće psihološke promene, povećanje vrednosti kreatinin fosfokinaze u serumu, dodatni znaci u teškim slučajevima mogu uključivati

mioglobinuriju, rabdomiolizu i akutnu bubrežnu insuficijenciju) koji mogu ugroziti život. Ukoliko se kombinacija takvih znakova i simptoma pojavi, pacijenta treba strogo kontrolisati i ako je neophodno hospitalizovati, i brzo primeniti odgovarajuće simptomatsko lečenje. Ovo može uključivati nastavak terapije lekom Madopar, ali tek nakon odgovarajuće procene.

Piridoksin (vitamin B⁶) može da se daje zajedno sa lekom Madopar, jer prisustvo inhibitora dekarboksilaze štiti levodopu od razgradnje na periferiji, koju inače piridoksin olakšava.

Kod terapije levodopom mogu da nastupe pospanost i epizode iznenadnih napada sna. Iznenadni napadi sna tokom dnevnih aktivnosti, i bez znakova upozorenja, javljali su se veoma retko. Pacijenti moraju biti informisani o ovom riziku, i savetovani da budu na oprezu dok upravljaju vozilima ili rukuju mašinama za vreme lečenja levodopom. Pacijenti kod kojih se javila pospanost i/ili epizode naglog padanja u san ne smeju upravljati vozilima ili rukovati mašinama. Trebalo bi razmotriti smanjenje doze ili prekid terapije (videti odeljak 4.7).

Poremećaji kontrolisanja nagona

Pacijente treba redovno kontrolisati zbog mogućeg razvoja poremećaja kontrolisanja nagona. Kod pacijenata lečenih levodopom i/ili agonistima dopamina (odnosi se i na lek Madopar) može se javiti patološko kockanje, povećanje libida i hiperseksualnost, nekontrolisano trošenje ili kupovanje, opsesivno uzimanje hrane i prejedanje. Treba razmotriti opravdanost primene terapije lekom Madopar, ako se razvijaju ovi simptomi.

Melanom

Epidemiološke studije su pokazale da je kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću veći rizik od razvoja melanoma nego u opštoj populaciji (prosečno 2 do 6 puta veći). Nejasno je da li je povećan rizik usled Parkinsonove bolesti ili drugih faktora, kao što je npr. levodopa koja se koristi za lečenje Parkinsonove bolesti. Zato se pacijenati i njihovi staratelji savetuju da redovno prate stanje kože zbog moguće pojave melanoma, kada su lečeni lekom Madopar za bilo koju indikaciju. Idealno bi bilo da se obavljaju redovne dermatološke kontrole.

Upozorenja vezano za interakcije

Ukoliko je kod pacijenta potrebno izvesti hiruršku intervenciju u opštoj anesteziji, uobičajeni terapijski režim lekom Madopar treba nastaviti što je moguće bliže terminu operacije, izuzev u slučaju primene halotana. Pri pripremi pacijenta za opštu anesteziju sa halotanom, terapiju lekom Madopar treba prekinuti 12 - 48 sati pre hirurške intervencije, zbog mogućih fluktuacija krvnog pritiska i/ili pojave aritmija kod pacijenata na terapiji ovim lekom. Terapija lekom Madopar može se nastaviti nakon hirurške intervencije; dozu treba postepeno povećavati do preoperativnog nivoa.

Ukoliko pacijent mora biti podvrgnut hitnoj hirurškoj intervenciji, kada terapija lekom Madopar nije prekinuta, anesteziju sa halotanom treba izbegavati.

Ako lek Madopar treba da se primenjuje kod pacijenata koji primaju ireverzibilne neselektivne MAO inhibitore, trebalo bi da postoji interval od najmanje 2 nedelje između ukidanja MAO inhibitora i započinjanja terapije lekom Madopar. U suprotnom se mogu javiti neželjena dejstva kao što je hipertenzivna kriza (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena antipsihotika koji blokiraju dopaminske receptore, posebno antagoniste D2 receptora može antagonizovati antiparkinsonijska dejstva kombinacije levodopa-benzerazid, zato je neophodan oprez i pažljivo praćenje pacijenata zbog gubitka antiparkinsonijskog efekta i pogoršanja Parkinsonove bolesti.

Istovremena primena leka Madopar sa simpatomimeticima (npr. epinefrin, norepinefrin, izoproterenol ili amfetamin koji stimulišu simpatički nervni sistem) može potencirati njihova dejstva i zato se ove kombinacije ne preporučuju. Ukoliko je istovremena primena neophodna, treba pažljivo pratiti stanje kardiovaskularnog sistema. Nekada je neophodno smanjenje doze simpatomimetika.

Kada se uvodi adjuvantna terapija COMT (katehol-O-metil-transferaza) inhibitorom, može biti neophodno smanjenje doze leka Madopar.

Antiholinergike ne treba naglo obustavljati kada se uvodi terapija lekom Madopar, jer levodopa ne počinje da deluje neko vreme.

Kombinacija sa antiholinergicima, amantadinom, selegilinom, bromokriptinom i dopaminskim agonistima je dozvoljena, iako se mogu pojačati i željena i neželjena dejstva takve terapije. Može biti potrebno smanjenje doze leka Madopar ili drugog leka.

Laboratorijske analize

Potrebna je periodična procena hepatičke, hematopoetske, bubrežne i kardiovaskularne funkcije kao i broja krvnih ćelija.

Pacijenti sa dijabetesom treba češće da kontrolišu vrednosti šećera u krvi, a dozu antidijabetika prilagoditi vrednostima šećera u krvi.

Pacijente koji osete poboljšanje tokom terapije lekom Madopar, treba savetovati da postepeno normalizuju svoje aktivnosti, s obzirom na to da naglo povećanje fizičke aktivnosti može dovesti do povreda.

Farmakokinetičke interakcije

Istovremena primena leka Madopar sa antiholinergičnim lekom, triheksifenidilom, smanjuje brzinu, ali ne i stepen resorpcije levodope.

Gvožđe-sulfat smanjuje maksimalne koncentracije u plazmi i AUC levodope za 30-50%. Farmakokinetičke promene uočene tokom istovremene terapije gvožđe-sulfatom pokazale su se kao klinički značajne kod nekih, ali ne i kod svih pacijenata.

Opioide i lekove koji interferiraju sa mehanizmom nastanka biogenih amina u centralnom nervnom sistemu, kao što su alkaloidi rauvolfije (rezerpin), tetrabenazin (Nitoman), metoklopramid, fenotiazini, tioksanteni, butirofenoni, amfetamini i papaverin, treba izbegavati kada je to moguće. Ukoliko je njihova primena neophodna, pacijent mora biti pod strogim medicinskim nadzorom kako bi se uočili znaci pojačanja dejstva lekova, antagonizam, druge interakcije i neuobičajena neželjena dejstva. Pokazano je da metoklopramid povećava stepen resorpcije levodope.

Domperidon može povećati bioraspoloživost levodope kao rezultat povećane apsorpcije levodope u crevima. Farmakodinamičke interakcije

Istovremena primena antipsihotika koji blokiraju dopaminske receptore, posebno antagoniste D² receptora može antagonizovati antiparkinsonijska dejstva leka Madopar, zato je neophodan oprez i pažljivo praćenje pacijenata zbog gubitka antiparkinsonijskog efekta i pogoršanja Parkinsonove bolesti.

Simptomatska ortostatska hipotenzija se javljala kada su se kombinacija levodope i inhibitora dekarboksilaze davale za lečenje pacijenata koji su već primali antihipertenzivne lekove. Kod pacijenata koji primaju antihipertenzivne lekove neophodno je pažljivo uvođenje leka Madopar. Potrebno je kontrolisati krvni pritisak zbog eventualne potrebe za prilagođavanjem doze.

Istovremena primena leka Madopar sa simpatomimeticima (npr. epinefrin, norepinefrin, izoproterenol ili amfetamin koji stimulišu simpatički nervni sistem) može potencirati njihova dejstva i zato se ove kombinacije ne preporučuju. Ukoliko je istovremena primena neophodna, treba pažljivo pratiti stanje kardiovaskularnog sistema. Nekada je neophodno smanjenje doze simpatomimetika.

Ako lek Madopar treba da se primenjuje kod pacijenata koji primaju ireverzibilne neselektivne MAO inhibitore, trebalo bi da postoji interval od najmanje 2 nedelje između ukidanja MAO inhibitora i započinjanja terapije lekom Madopar. U suprotnom se mogu javiti neželjena dejstva kao što je hipertenzivna kriza (videti odeljak 4.3). Selektivni MAO-B inhibitori, kao što su selegilin i rasagilin, i selektivni MAO-A inhibitori, kao što je moklobemid, se mogu propisati pacijentima na terapiji levodopom i benzerazidom. Preporučuje se prilagođavanje doze levodope individualnim potrebama pacijenta u smislu efikasnosti i podnošljivosti. Kombinacija MAO-A i MAO-B inhibitora je ekvivalentna neselektivnoj MAO inhibiciji i zato ovu kombinaciju ne treba davati istovremeno sa lekom Madopar (videti odeljak 4.3).

Kombinacija sa antiholinergicima, amantadinom, selegilinom, bromokriptinom i dopaminskim agonistima je dozvoljena, iako se mogu pojačati i željena i neželjena dejstva takve terapije. Može biti neophodno da se smanji doza leka Madopar ili drugog leka. Kada se uvodi adjuvantna terapija COMT (katehol-O-metil-

transferaza) inhibitorom, može biti neophodno smanjenje doze leka Madopar. Antiholinergike ne treba naglo obustavljati kada se uvodi terapija lekom Madopar, jer levodopa ne počinje da deluje neko vreme.

Levodopa može da utiče na vrednosti laboratorijskih analiza za kateholamine, ketonska tela, kreatinin, mokraćnu kiselinu i glikozuriju. Laboratorijska analiza urina može dati lažno pozitivan nalaz na ketonska tela.

Levodopa inhibira odgovor na protirelin u testovima tireoidne funkcije.

Coombs-ov test može dati lažno pozitivan rezultat kod pacijenata koji su na terapiji lekom Madopar. Primećen je smanjen efekat leka kada se uzima uz obrok sa velikim sadržajem proteina.

Levodopa je velika neutralna aminokiselina (LNAA) i takmiči se sa LNAA iz proteina koji se unose ishranom za transport kroz želučanu sluznicu i krvno-moždanu barijeru.

Istovremena primena antipsihotika koji blokiraju dopaminske receptore, posebno antagoniste D² receptora, može antagonizovati antiparkinsonijska dejstva kombinacije levodopa-benzerazid. Levodopa može smanjiti antipsihotična dejstva ovih lekova. Ove lekove treba propisivati sa oprezom.

Opšta anestezija sa halotanom: treba prekinuti primenu kombinacije levodopa-benzerazid 12-48 sati pre hirurške intervencije kada je neophodna opšta anestezija sa halotanom, pošto se mogu javiti fluktuacije krvnog pritiska i/ili srčane aritmije (za opštu anesteziju sa drugim anesteticima videti odeljak 4.4)

Trudnoća

Primena leka Madopar kontraindikovana je u toku trudnoće, kao i kod žena u reproduktivnom periodu, ukoliko ne koriste efikasne mere kontracepcije (videti odeljke 4.3. i 5.3).

Kako bi se isključila moguća trudnoća preporučuje se da se pre započinjanja terapije uradi test za trudnoću.

U slučaju da pacijentkinja koja uzima lek Madopar zatrudni, ovaj lek se mora obustaviti (po savetu lekara koji propisuje lek).

Porođaj

Bezbednost upotrebe kombinacije levodopa-benzerazid tokom porođaja nije utvrđena. Dojenje

Bezbednost upotrebe kombinacije levodopa-benzerazid tokom dojenja nije utvrđena.

Nije poznato da li se benzerazid izlučuje u majčino mleko. Majke koje su na terapiji lekom Madopar, ne bi trebalo da doje, jer se ne može isključiti pojava skeletnih malformacija kod odojčadi.

Plodnost

Nisu sprovedene studije plodnosti.

Lek Madopar može imati veliki uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Pacijenti koji su na terapiji levodopom i kod kojih se javlja pospanost i epizode iznenadnog padanja u san, moraju biti upozoreni da ne smeju upravljati vozilima niti se baviti aktivnostima u kojima oslabljena budnost može da izloži riziku od teže povrede ili smrtnog ishoda (npr. rukovanje mašinama) bilo njih same ili druge ljude, sve dok se takve ponovljene epizode iznenadnog padanja u san i pospanosti ne povuku (videti odeljak 4.4).

Neželjena dejstva prijavljena tokom postmarketinškog praćenja leka Madopar (nepoznate učestalosti, ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) na osnovu spontano prijavljenih slučajeva i literature.

Neželjena dejstva su rangirana prema opadajućoj učestalosti (od najčešćih) prema sledećoj konvenciji: veoma česta (≥1/10);

česta (≥1/100 do < 1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000);

nepoznata učestalost (ne može da se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*Ovi događaji se mogu javiti naročito kod starijih osoba i kod pacijenata sa istorijom takvih poremećaja.

Poremećaji kontrolisanja nagona

Patološko kockanje, povećan libido, hiperseksualnost, kompulzivno trošenje ili kupovanje, prejedanje i kompulzivno uzimanje hrane, može se javiti kod pacijenata na terapiji agonistima dopamina i/ili drugim dopaminergicima koji sadrže levodopu, uključujući lek Madopar (videti odeljak 4.4).

Psihijatrijski i poremećaji nervnog sistema

Psihijatrijski poremećaji su česti kod pacijenata koji boluju od Parkinsonove bolesti, uključujući i pacijente na terapiji levodopom, i mogu se javiti uzbuđenje, anksioznost, agitacija, nesanica, pospanost, depresija, agresija, nerealne ideje, halucinacije, vremenska dezorijentisanost i ,,demaskiranjeˮ psihoze.

Kod dugotrajne terapije može se javiti diskinezija (nevoljni pokreti - horeiformni ili atetotični). Oni obično mogu nestati ili postati podnošljivi ukoliko se doza leka Madopar smanji. Pri dugotrajnom lečenju može se javiti fluktuacija u terapijskom odgovoru.

To uključuje pojavu epizoda „zamrzavanja“, pogoršanje stanja pri kraju doze i tzv. „on-off“ efekat (fenomen prekidača). Obično mogu nestati ili postati podnošljivi prilagođavanjem doze i češćim davanjem manjih pojedinačnih doza. Pokušaj ponovnog povećanja doze može imati za posledicu intenziviranje terapijskog efekta. Primena kombinacije levodopa-benzerazid je povezana sa pojavom pospanosti i vrlo retko sa prekomernom dnevnom pospanošću i epizodama iznenadnog padanja u san.

Sindrom nemirnih nogu je najčešći neželjeni efekat pri dugotrajnom lečenju dopaminergicima. Intenziviranje simptoma je vremenski određeno, pri čemu tokom dugotrajne terapije dolazi do pomeranja simptoma od večeri/noći do ranih popodnevnih i večernjih sati neposredno pre uzimanja sledeće noćne doze.

Gastrointestinalni poremećaji

Neželjena gastrointestinalna dejstva javljaju se uglavnom na početku terapije, mogu se u velikoj meri kontrolisati tako što će se lek Madopar uzimati uz hranu sa malim sadržajem proteina ili tečnost ili postepenim povećanjem doze.

Prijavljeno je krvarenje iz gastrointestinalnog trakta kod primene levodope. Prijavljeni su i pojedinačni slučajevi gubitka ili promene čula ukusa.

Vaskularni poremećaji

Ortostatski poremećaji (ortostatska hipotenzija) se obično poboljšavaju nakon smanjenja doze leka Madopar.

Ostalo

Naleti crvenila praćeni osećajem vrućine i pojačano znojenje su prijavljivani tokom terapije levodopom.

Ispitivanja

Tokom terapije urin može biti prebojen, najčešće crvenkasto, a stajanjem može da potamni. Ove promene potiču od metabolita i nisu razlog za zabrinutost.

Ostale telesne tečnosti i tkiva, uključujući pljuvačku, jezik, zube i sluzokožu usta, takođe mogu izmeniti boju ili biti delimično prebojene.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Simptomi predoziranja su kvalitativno slični neželjenim dejstvima leka Madopar u terapijskim dozama, ali mogu biti jači.

Predoziranje može dovesti do nastanka kardiovaskularnih neželjenih dejstava (npr. srčane aritmije), psihijatrijskih poremećaja (npr. konfuzija i nesanica), gastrointestinalnih neželjenih dejstava (npr. mučnina i povraćanje), abnormalnih nevoljnih pokreta (videti odeljak 4.8).

Terapija

Treba kontrolisati vitalne funkcije pacijenta i u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta preduzeti odgovarajuće mere. Naročito može biti potrebno simptomatsko lečenje kardiovaskularnih neželjenih dejstava (npr. antiaritmici) ili dejstava na centralni nervni sistem (npr. stimulatori disanja, neuroleptici).